Planeta Srbija

Prvi put predviđen u radovima Alberta Ajnštajna i Satiendra Nejt Bozea Boze-Ajnštajnov kondenzat (BAK) predstavlja sveti gral eksperimentalne fizike na čije je postizanje eksperimentalna fizika utrošila 70 godina.

Razvijanjem kriogenskih tehnika, snižavanjem temeprature sve niže i niže, priroda nam je otkrila niz fenomena koji bi inače ostali nedostupni za naša čula. Na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli materija se ponasala mimo očekivanja, a grana fizike koja proucava ponašanje materije koje odstupa od očekivanog naziva se super fizika.

Čovek može sebi postaviti pitanje zašto je postizanje niskih temperatura toliko važno za fiziku? Odgovor na to pitanje je sasvim jasan: Zato što nam je prirodna na niskim temperaturama sakrila gomilu fenomena i čudesnih ponašanja materije potpuno nedostupnim našim čulima i načinu razmišljanja.(...)

Pročitajte nastavak Kad atomi đuskaju svi kao jedan- Boze-Ajnštajnov kondenzat (701 words)

© Marko Rančić for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Grafen - najtanji i najčvršći materijal

Nobelov komitet je danas u Stokholmu objavio dobitnike Nobelove nagrade za fiziku. Ovogodišnji dobitnicu su Andre Geim i Konstantin Novoselov, obojica sa Univerziteta u Mančesteru (UK). Nagradu je dodeljena za njihove  ”revolucionarne eksperimente na dvodimenzionalnom materijalu grafenu”.

A. Geim i K. Novoselov ovo veliko priznanje zaslužila su otkrićem novog materijala, koji je nazvan grafen. Grafen je materijal koji je se sastoji od atoma običnog ugljenika ali njegova osnovna karakteristika je debljina. Debljina ovog materijala jednaka je debljini atoma. Značaj ovog materijala je i u njegovoj čvrstini, ne smao što je najtanji materijal ikada proizveden on je i najčvršći. Provodne karakteristike ovog materijala su izuzetno dobre, električna provodnost je slična karakteristikama bakra a toplotu provodi bolje od svih poznatih materijala.

Više informacija o ovom materijalu i dobitnicima Nobelove nagrade možete da pročitate na sajtu Nobelovog komiteta.

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara

Ne ovo nije revizija knjige dobitnika Nobelove nagrade gospodina Stivena Vajnberga, a redovi koji slede u ovom tekstu mogli bi, bez umanjenja opštosti, da zauzimaju mesto na nekom sajtu posvećenom filozofiji, gnoselogiji, epistemologiji ili teologiji. Ipak, autor ovog teksta smatra da tema kakva je Konačna teorija ili Teorija svega prevazilazi konvencionalnu podelu ljudskog saznanja na nauke. Glavni razlog zbog koga su ove reči pronašle mesto baš na sajtu, specijalizovanom za fiziku i astronomiju, vezan je za jedinu stvar koju izvesno znamo o konačnoj teoriji: Aparat koji će nam tu teoriju otkriti (ukoliko se do nje ikada dodje) biće nedvosmisleno fizika.(...)Pročitajte nastavak Snovi o konačnoj teoriji (408 words)

© Marko Rančić for Svet nauke, 2010. | Permalink | 1 komentar

Princip rada mračne komore

Preteča fotoaparata je mračna komora, to je uređaj koji se sastoji od kutije, postoji rupa na jednoj strani kroz koju prolazi svetlost, svetlost udara od površine unutar komore gde se reprodukuje slika naopako, ali je sačuvana boja i perspektiva. Slika se zatim projektuje na papir. Mračnu komoru je opisao arapski naučnik Alhazen u svojoj knjizi “Optika”(1015-1021), takođe Alhazen je zaslužan za pronalazak pinhol kamere, to je jednostavan fotoaparat sa jedne strane ima malu rupu kroz koju prolazi svetlost i projektuje obrnutu sliku na suprotnoj strani kutije. Kasnije nastali su pinhol objektivi koji umanjuju svetlost i na difrakciju utiče efikasnost skupljanja rupe.

Metodu izračunavanja optimalnog prečnika pinhole je prvi put pokušao Jožef Petzval:

gde je – prečnik,  - žižna daljina i  - talasna dužina svetlosti.(...)

Pročitajte nastavak Fizički deo fotoaparata (176 words)

© Valerija Spasojević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Sećate li se one fotografije sa koje nam se Ajnštajn plezi? Tako nešto bismo zamerili mnogima, ali njemu ne, јеr on je genije i može mu se.

Hmm, a šta ako to nije bila bezazlena šala, „dečji“ nestašluk? Možda nam se čovek namerno narugao. Ne u smislu: ja sam najveći, ili, hajde kažite nešto protiv moje neverovatne STR (specijalne teorije relativnosti).

Ali, nije ni to. Mnogo je gore. On nam ustvari poručuje: “Ja znam. I namerno sam vam to uradio.”

Ali šta, pobogu?… Može mala pomoć?

Stop!(...)

Pročitajte nastavak Ajnštajn – čovek koji je svemir ograničio našim dvorištem (387 words)

© Nebojša Icić for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Igraju Ajnštajn, Njutn i Paskal žmurke.Žmuri Ajnstajn a Paskal se sakrije iza kuće a Njutn otrči desetak metara, nacrta kvadrat dimenzija metar sa metar i stane u njega. Izbroji Ajnštajn.Vidi on Njutna i… kaže: ”Pu, Njutn!” A Njutn će: Ne,ne,ne, nisam ja Njutn. Ajnštajn će njemu: ”Njutne, pa to si ti, kako nisi?” A Njutn kaže: Ne, ne. Njutn po metru kvadratnom je Paskal! *

* Za neupućene: pritisak od 1 paskala (Pa) definisan je kao delovanje sile od 1 njutn (N) po kvadratnom metru:

© Maya for Svet nauke, 2010. | Permalink | 1 komentar | Add to del.icio.us

Tokom proteklih meseci mogli ste dosta da čitate o LHC-u, Velikom sudaraču čestica, najsnažnijem akceleratoru čestica na planeti. Jedan mali deo priče o LHC-u stigao je u Niš.

U subotu, 8. maja 2010. godine u 10 časova , u holu Prirodno-matematičkog fakulteta, biće otvorena izložba:

Ova izložba bazirana je na eksponatima izložbe  “LHC – veliki hadronski sudarač” održane 2008. godine u galeriji SANU, u Beogradu. Na izložbi možete da vidite postere sa slikama i pratećim tekstom, filmove o akceleratoru i detektorima i prikaz doprinosa naše industrije izgradnji ove ogomne mašine.

Prvog dana izložbe prof. dr Ljiljana Simić, iz Instituta za fiziku u Beogradu, održaće popularno predavanje (u 12:15h) o LHC-u, najvećem eksperimentu u fizici.

Izložba će biti otvorena do 15. maja, u holu Prirodno-matematičkog fakulteta (Višegradska 33). Ulaz je slobodan.

Organizatori izložbe su Podružnica društva fizičara Srbije Niš, SEENET-MTP Mreža i Odsek za fiziku PMF-a Nišu, pod pokroviteljstvom Grada Niša. Više informacija možete da pronađete u flajeru izložbe ili na sajtu Podružnice društva fizičara Srbije – Niš.

Takođe, prvog dana izložbe Odsek za fiziku, u saradnji sa Podružnicom DFS Niš, organizuje Dan otvorenih vrata fizike, gde će posetioci moći da se upoznaju sa studijama fizike, teorijskim i eksperimentalnim istraživanjima  i posete labaratorije na Odseku za fiziku. Biće organiizovana i svečana dodela nagrada učenicima srednjih i osnovnih škola za postignute rezultate na takmičenjima iz fizike.

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Prvi potvrđen sudar na 7TeV, detektor CMS (LHC, CERN, Ženeva)

Detektori akceleratorskog kompleksa LHC (u CERN-u, kod Ženeve) pre oko sat vremena (13:06h, 30. mart 2010) zabeležili su prve sudare protoba pri ukupnoj energiji od 7 TeV (t. 3.5 TeV po snopu). Ovim je LHC postao najsnažmiji akcelerator ikada konstruisan, a istovremeno je počela i njegova primena za istraživanja u oblasti fizike.

Na ovaj način okončan je višegodišnji period izgradnje, testiranja, poprvljanja i unapređivanja ovog 27km dugačkog akceleratora. Mnogi se sećaju da je prvi start akceleratora treba da bude septembra 2008. godine, ali par dana nakon uključivanja došlo je do kvara koji je odložio početak rada. Bilo je potrebno oko godinu dana da se kvar sredi i otklone sve mogućnosti da ponovo dođe do sličnog problema. Par dana nakon startovanja akceleratora protona do oko 1TeV startovali su i prvi sudari.(...)

Pročitajte nastavak Čekajući Higsa… LHC dostigao 7TeV (236 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 1 komentar | Add to del.icio.us

Prvi potvrđen sudar na 7TeV, detektor CMS (LHC, CERN, Ženeva)

Detektori akceleratorskog kompleksa LHC (u CERN-u, kod Ženeve) pre oko sat vremena (13:06h, 30. mart 2010) zabeležili su prve sudare protoba pri ukupnoj energiji od 7 TeV (t. 3.5 TeV po snopu). Ovim je LHC postao najsnažmiji akcelerator ikada konstruisan, a istovremeno je počela i njegova primena za istraživanja u oblasti fizike.

Na ovaj način okončan je višegodišnji period izgradnje, testiranja, poprvljanja i unapređivanja ovog 27km dugačkog akceleratora. Mnogi se sećaju da je prvi start akceleratora treba da bude septembra 2008. godine, ali par dana nakon uključivanja došlo je do kvara koji je odložio početak rada. Bilo je potrebno oko godinu dana da se kvar sredi i otklone sve mogućnosti da ponovo dođe do sličnog problema. Par dana nakon startovanja akceleratora protona do oko 1TeV startovali su i prvi sudari.(...)

Pročitajte nastavak Čekajući Higsa… LHC dostigao 7TeV (236 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 1 komentar | Add to del.icio.us

… Bar tako kažu fizičari

Pre par godina mogli ste da čitate tekst o tome kako je fizika dokazala da Deda Mraz više ne postoji (ako je ikada i postojao). Ipak, ta analiza i dokaz baš i nisu bili savršeni.

Sledeći tekst objašnjava mogućnost postojanja Deda Mraza. Autor teksta je Marko Vojinović, izvor: B92 i Mladi fizičar (2005)

PAŽNJA: Koncentracija pojmova iz fizike u tekstu koji sledi može da šteti zdravlju i raspoloženju u ove praznične dane

Sigurno ste već čuli za analizu problema Deda Mraza u fizici. Prosto, elementarnim ispitivanjem osobina koje Deda Mraz treba da ima da bi uspeo da stavi poklone pod jelku svakom dobrom detetu u novogodišnjoj noći, zaključuje se da to nije moguće, odnosno da je praktično neizvodljivo kad se problem sagleda u celini. U ovom tekstu ćemo pokazati da je savremena fizika ipak u mogućnosti da opiše fenomen Deda Mraza na zadovoljavajući način.

Prvi korak u rešavanju bilo kog problema sastoji se u valjanoj postavci. Zato ćemo najpre da se pozabavimo preciziranjem pitanja koja postavljamo i pretpostavki od kojih polazimo.

Deda Mraz ima zadatak da u toku novogodišnje noći stavi pod jelku poklone svoj dobroj deci na svetu. On nosi poklone u vreći na leđima, do kuće u kojoj ima dobre dece se dovozi letećim sankama u koje su upregnuti jeleni, treba da sleti na krov, spusti se niz dimnjak, ostavi poklone ispod lepo okićene jelke, popne se istim putem natrag na krov, i zatim produži dalje. U zgradama i kućama gde ne postoji dimnjak ovaj scenario je malo drugačiji, ali razlike nisu relevantne za našu analizu.(...)

Pročitajte nastavak Deda Mraz POSTOJI ! ! ! (2,280 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 2 komentara | Add to del.icio.us

… Bar tako kažu fizičari

Pre par godina mogli ste da čitate tekst o tome kako je fizika dokazala da Deda Mraz više ne postoji (ako je ikada i postojao). Ipak, ta analiza i dokaz baš i nisu bili savršeni.

Sledeći tekst objašnjava mogućnost postojanja Deda Mraza. Autor teksta je Marko Vojinović, izvor: B92 i Mladi fizičar (2005)

PAŽNJA: Koncentracija pojmova iz fizike u tekstu koji sledi može da šteti zdravlju i raspoloženju u ove praznične dane

Sigurno ste već čuli za analizu problema Deda Mraza u fizici. Prosto, elementarnim ispitivanjem osobina koje Deda Mraz treba da ima da bi uspeo da stavi poklone pod jelku svakom dobrom detetu u novogodišnjoj noći, zaključuje se da to nije moguće, odnosno da je praktično neizvodljivo kad se problem sagleda u celini. U ovom tekstu ćemo pokazati da je savremena fizika ipak u mogućnosti da opiše fenomen Deda Mraza na zadovoljavajući način.

Prvi korak u rešavanju bilo kog problema sastoji se u valjanoj postavci. Zato ćemo najpre da se pozabavimo preciziranjem pitanja koja postavljamo i pretpostavki od kojih polazimo.

Deda Mraz ima zadatak da u toku novogodišnje noći stavi pod jelku poklone svoj dobroj deci na svetu. On nosi poklone u vreći na leđima, do kuće u kojoj ima dobre dece se dovozi letećim sankama u koje su upregnuti jeleni, treba da sleti na krov, spusti se niz dimnjak, ostavi poklone ispod lepo okićene jelke, popne se istim putem natrag na krov, i zatim produži dalje. U zgradama i kućama gde ne postoji dimnjak ovaj scenario je malo drugačiji, ali razlike nisu relevantne za našu analizu.(...)

Pročitajte nastavak Deda Mraz POSTOJI ! ! ! (2,280 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 2 komentara | Add to del.icio.us

Realno, na Webu ima jako malo lokacija namenjenih deci, a još manje kvalitetnih. Jedna o veoma dobrih edukacionih web lokacija je sajt čikaškog muzeja nauke i industrije. Ona je primer kako treba da izgleda i “radi” sajt ejdne javne ustanove.

Ipak, osvrnuo bih se na njemu na jedna promotivni odeljak nazvan “Simple Machines”  gde pogotovo deca ali i odrasli, mogu da se zahvaljujući prigodnoj i intuitivnoj interakciji da nauče o Fizici mnogo više nego na linearnim časovima Fizike u školi.

U pitanju je mnoštvo fizičkih simulacija u realnom vremenu u kome posetioci mogu da učestvuju pomeranjem predmeta po principu pokušaj-pogreška. Celu sesiju prati zgodna priča i simpatični  lik koji vas vodi kroz sjajno edukativno isustvo, koje će učiniti da i vaša deca zavole fiziku.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: edukacija, fizika, interakcija, muzej, web sajt

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Prosto me čudi koliko ljudi uopšte nije čulo za CERN i njihov Large Hadron Collider (dalje: LHC), odnosno veliki “ubrzivač” (nekako mi je prirodnije da kažem “akcelerator”) čestica, koji bi trebalo 10. septembra (da, ove godine, odnosno za desetak dana) da simulira veliki prasak.

LHC je kružnog oblika (prsten), dugačak 27 km i lociran 100 m ispod površine zemlje, a delom se nalazi u Švajcarskoj, dok je drugi deo u Francuskoj, i predstavlja neverovatno inženjersko i tehnološko dostignuće, a napravljen je zahvaljujući finansijkoj podršci i naučnoj kolaboraciji desetine zemalja, i u tom smislu, LHC je istinski planetarni projekat, koji za cilj ima da dve subatomske čestice jako ubrza (brzina bliska brzini svetlosti) i onda ih sudari, praveći tako kopiju velikog praska kada je, po pretpostavci, sve što vidimo (i sve što ne vidimo) nastalo, a onda gomilom raznih uređaja “pohvataju” šta se sve dešava u trenutku i posle sudara i tako otkriju tajnu nastanka svega, kao i odgovor na to šta je to što česticama daje masu?

Logično, neko vreme pre ovog projekta (počev od pre nekoliko meseci, a i dan danas) u javnosti se pojavljuju spekulacije šta će se desiti kada do sudara te dve čestice. Većina ljudi (a i ja među njima) nestrpljivo čeka rezultate eksperimenta, dok ima i onih koji kažu da sudar može izazvati stvaranje crne rupe i samim tim - uništenje sveta. U svakom slučaju - štagod da se desi, ništa više neće biti isto posle 10. septembra.

Grupa ljudi pokušala je na zanimljiv način da objasni ono što LHC u stvari radi, pa - pogledajte:

Za kraj, vama ostavljam da mislite o ovome (i slobodno svoje mišljenje objavite kao komentar na ovaj blog unos), a ja se iskreno nadam da ćete čitati moj blog i posle 10. septembra

III Zakoni održanja energije i mase

Ova dva zakona su veoma povezana i znače da, pod normalnim uslovima, ukupna energija zatvorenog sistema i ukupna masa zatvorenog sistema ostaju konstantne. Takođe kažu da ni masa niti energija ne mogu biti stvorene ili uništene, već samo mogu menjati formu (npr. energija - električna se menja u toplotnu, ili masa - tečnost prelazi u gas). Tek nedavno, iako pod laboratorijskim uslovima, naučnici su zapravo primetili malo nestajanje ukupne mase u zatvorenom sistemu, a ovo je pripisano činjenici da je masa zapravo prešla u energiju. Ovo je dovelo do promene zakona, koji su uključili činjenicu da masa i energija mogu prelaziti iz jednog u drugo stanje.

II  Njutnovi zakoni kretanja:

1. Telo koje miruje ostaje da miruje, a telo koje se kreće nastavlja da se kreće, osim ako nije primorano da promeni svoje stanje. Dokaz koji podržava prvi deo rečenice se lako može videti. Svi znamo da se točak neće početi pokretati sam. Međutim, u našem svetu ne vidimo dokaz drugog dela rečenice. To je zato što postoji večna inhibirajući sila poznata kao trenje, koja sprečava beskonačnu kretnju.

2. Drugi zakon je formula A=F/m. Ubrzanje tela zavisi i od mase tog tela (ne njegove težine) i ukupne sile koja pokreće kretnju (ukupna sila  smeru kretanja minus sila koja se opire kretanju). U ovoj formuli, sila koja se opire bi bila napisana negativno da bi se dobilo negativno ubrzanje, što znači da telo usporava.

3. Za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija. Ovo znači da ako vas ja gurnem, sam ću biti malo gurnut unazad. Ovaj princip je na delu iza mehanizma kretanja aviona i raketa. Izduvni gasovi izlaze u suprotnom smeru. 

I  Energija će odlaziti sa površine veće energije na drugu sa nižom energijom bez dodavanja dodatne energije.

Ovaj zakon upravlja svim tokovima energije, posebno je lako uočljiv u slučajevima tokova toplotne ili električne energije. Toplota odlazi iz vrelog čaja u relativno hladnu šolju i okružujući vazduh. Elektroni imaju osobinu da se raspodele do trenutka kada je naelektrisanje celog sistema izjednačeno. Ovo se takođe može direktno posmatrati uz pomoć kapi boje koja je ubačena u čašu vode. Boja će se rasipati sve dok ceo rastvor ne bude jednake boje.

Prvi put smo u stanju da vidimo elektron. Jedan elektron.

Snimak, kojeg možete pogledati ovde, predstavlja jedan elektron koji se nalazi na svetlosnom talasu upravo nakon što je izvučen iz atoma.

Pre je bilo nemoguće snimiti elektron usled njihove veoma velike brzine, što je davalo zamućene slike. No, tim naučnika iz švedskog Lund Univerziteta je uspela da napravi neverovatno kratke bliceve svetlosti iz intenzivnog lasera, dajući nam prvi put sliku elektrona.

"Elektronu je potrebno oko 150 atosekundi da napravi krug oko jezgra atoma. Atosekunda traje je 10-18 sekundi, ili, ako se predstavi na drugi način, odnos između jedne atosekunde i jedne sekunde je isti kao i starost celog univerzuma naspram jedne sekunde", kaže Johan Mauritson, profesor atomske fizike sa Lund Univerziteta. A ja se nadam da ste uspeli da shvatite koliko je ovo kratak vremenski period.

Malo više detalja, i informacije potrebne da biste našli još mnogo više detalja, možete naći ovde i ovde.