Planeta Srbija

"Nov 1, 2008. We are pleased to announce the official release of OpenBSD 4.4. This is our 24th release on CD-ROM (and 25th via FTP).  We remain proud of OpenBSD’s record of more than ten years with only two remote holes in the default install."

To je bila poruka koju sam juče dobio sa mailing liste OpenBSD-a. Kao i uvek, pouzdani tim OpenBSD-a je obradovao sve korisnike ovog sjajnog operativnog sitema novom verzijom tačno na vreme. Novi OpenBSD donosi stotine novina (predlažem da pogledate http://www.openbsd.org za detalje) od kojih je za mnoge najvažnije proširena podrška za wireless kartice i… 3D akceleracija za grafičke kartice. Već nekoliko meseci na laptopu koristim OpenBSD CURRENT tako da sam imao priliku da pratim razvoj sistema. 3D sa Intel grafičkim karticama radi besprekorno - sistem je radio sasvim lepo i bez Intel DRM-a ali sada sve to izgleda daleko bolje. Svaka čast OpenBSD timu za odličan posao i hvala im za sjajan operativni sistem.

A software patent is a right to litigate against authors of software granted to an applicant as a reward for the disclosure of hot air.

Danas je svetski dan borbe protiv softverskih patenata. Pre tri godine je Evropski Parlament sprečio da softverski patenti budu nametnuti na tlu Evrope. Akcija zajednice je donela odlične rezultate i ukazala na problem koji nameću velike softverske kompanije. Vreme je prošlo ali je pretnja od softverskih patenata tu. Moramo nastaviti borbu da svi postanu svesni ove opasnosti koja smanjuje mogućnosti za inovacije i napredak. Više detalja o ovom danu možete naći na: http://stopsoftwarepatents.org/

Želim vam srećan praznik i uspeh u borbi da naš softver ostane slobodan!

Sinoć se velikom Mozilla žurkom završila prvo E-Tvrđava u Nišu. Kao što sam već ranije najavio prisustvovao sam tom događaju i održao dva predavanja i proveo se nikad bolje. Evo kratke priče na tu temu. Uzgred, u Nišu su devojke mnogo lepe. I pođoh tako ja jednog sparnog jutra ka Nišu. Ovako počinju sve sage. Dobro, nemaju baš sve kao svoje konačno odredište Niš ali je duh rečenice pravi. Elem, pođoh ja tako ka Nišu. Bus Subotica - Niška banja. Donedavno sam mislio da su najgori busevi na svetu oni koje ima Timas iz Zaječara. Zaboravite to. Ime prevoznika: Jugtrans. Lokacija: Leskovac. Kategorija: 9. krug pakla. Ozbiljan sam. Bus je bio prepun starijih sugrađana. Kada kažem starijih mislim na 70+. A i temperatura u prevoznom sredstvu je bila negde oko 70. I da stvar bude jos zabavnija, zbog, jel te, datuma proizvodnje veći deo putnika je imao probleme sa izbacivanjem viška tečnosti… na sve izlaze. Tako da smo X puta stajali kako bi neka starija sugrađanka ili sugrađanin otišli iza busa da uživaju u krajoliku. Putovasmo, brate mili, kao da je Niš preko pola sveta. A nije. Imam u glavi kartu Srbije i znam da je fizički nemoguće da se ovako dugo putuje. Ali, moje su teorije ipak bile pobijene. Ovaj bus je u potpunosti izmenio opšte shvatanje kvantne fizike o vremenu i prostoru. No, posle nešto više od tri sata puta stigosmo u Niš. Nisam posetio ovaj lepi grad skoro 10 godina sigurno. Čak ni putovanje nazovi busom od Beograda nije uspelo da mi potpuno uništi raspoloženje. Ova rečenica vam sada zvuči kao uvod u: ali me je u potpnusti dotuklo kada sam… jel da? Moša! Da sam i bio loše raspoložen mislim da bi se čitav sivi oblak iznad moje glave raspršio u momentu kada sam video odbor za doček koji se sastojao od jednog mnogo lepog ženskog lica. Niko me nije upozorio na činjenicu da Niš ima jako lepe devojke pa sam iz busa izašao sa spuštenim gardom. To uopšte nije fer. Žalio sam se organizatoru ali džaba… jedan od organizatora mi se samo nasmejao. No, da se vratimo priči… o lepim licima Niša ću nešto kasnije. Cela ekipa predavača je bila smeštena u centru grada u hotelu Duo D. Ako idete do Niša i nemate gde da odsednete topla preporuka je Duo D. U sred Kazandžijskog sokačeta hotel za svaku pohvalu. Odlične sobe i sjajna usluga. Čista 5. Zašto volim svoj rad u FSFE i generalno u FOSS svetu? Zbog ovih putovanja. Ali ne samih putovanja već činjenice da u toku njih upoznajem neverovatne ljude. Jedan od takvih je i moj cimer iz hotela. Roman Tolić. Naš čovek koji već dugo živi u Beču odakle je došao da ispriča ljudima svoju sjajnu ideju koju je nazvao Film 2.0. Šta je to? Eee… neću vam sada pričati o tome. Uskoro ću napisati jedan tekst na tu temu. Pored Romana u hotel je tog dana stigla i Nevenka Antić koju svi znaju po radu u Creative Commons - ona je glavni krivac što su CC licence ušle u Srbiju. Dan je bio sparan i onako letnje naporan. Ne volim leto. Otišli smo do rovova niške tvrđave gde se sve zapravo dešavalo. Dočekala nas je gomila mladih ljudi koji su trčali na sve strane i završavali poslednje detalje. Kako se ispostavilo tih dana je Niš imao problema sa snabdevanjem strujom tako da je i sama organizacija bila zatečena… čitavo prepodne nisu imali struju. Ipak, kada smo došli činilo se da će sve ići kako treba. Čitavu organizaciju su na svojom leđima teglila tri momka. Ja vrlo dobro znam kako je teško organizovati bilo šta u Srbiji. Posebno FOSS događaj. Joomla! Day prošle godine sam organizovao potpuno sam. Zbog toga imam puno razumevanje za sitne propuste kojih je bilo. Ali sam siguran da će sledeće godine ovo iskustvo biti neprocenjivo za organizatore. Prvi dan je bio posvećen elektronskom biznisu. Ili je tako trebalo da bude. Ispostavilo se da su sva predavanja zapravo bila neeeeeviđeeeeno smaranje sponzora. Ljudi iz Pakoma su nas ubili u pojam. Jedino je Dušan Kaličanin, njihov kreativni direktor, bio interesntan tj. bar je znao šta priča. Zapravo, jedni je znao da javno nastupa. Ostali… dear Goth! Zašto, o zašto, naše firme imaju tu neodoljivu potrebu da kao svoje predstavnike šalju direktore i sl. ljude. Ljudi, javni nastup je nauka. Retorika, to je umetnost. Šta vam je? Zar nije smislenije poslati tamo nekog ko zapravo zna da sklopi dve rečenice a da se pri tom ne zbuni pet puta ili ne pročita tekst? Zaista ne shvatam u čemu je problem. U svakom slučaju, vajni govornici su učinili da padne mrak.. ovaj, ne, pao je mrak dok su oni završili svoje hvalospeve na temu aktivnosti svojih firmi. Nekima od nas je pao mrak na oči još pre toga. Nevenka i ja smo odlučili da zamolimo organizatore da se njeno predavanje o CC licencama i moje o GPL 3 prebaci za sutra te da mi otvorimo Open Software day. Tako i bi. Pošto smo rešili taj problem odlučeno je da idemo da žderemo i pijemo. Nikome ni na momenat nije padalo na pamet da ode da spava. U toku padanja mraka na oči smo upoznali dvojicu sjajnih likova - Tomu i Aleksandra. Toma je, kako svi kažu prvi srpski bloger. U svakom slučaju, ako ovo čitate na Planeti Srbiji otidite na link ispod onih opanaka gore desno. Pa pogledajte tekst O planeti Srbiji. Videćete da je idejni tvorac toga izvesni Zombi. E pa zaj Zombi se zove Toma i o njemu sada pričam. Sa druge strane, ukoliko ste čuli ili posetili bizBuzz IT seminar nekada onda ste čuli i za drugog čoveka. Aleksandar je mozak operacije koja se zove bizBuzz. Elem, ta dva super lika su rešila da nam budu domaćini za izlazak. Organizatore smo ostavili da odmore posle napornog dana… mada se ja ne bih ništa bunio da su neki od njih pošli sa nama… kahm, kahm. Dakle, prvo je valjalo jesti. Ja sam zahtevao da se jede lokalna hrana. Nikakve pice i talijanske salate nisu dolazile u obzir. Shodno tome smo završili i jednoj od onih kafana koje je i vreme zaboravilo. Molio bih da ako neko od ljudi prisutnih te večeri čita ovo napiše kako se kafana zvala. Meni je mozak stao. U svakom slučaju, naždrali smo se odličnog niškog roštilja. Ovom prilikom pozdravljam konobra koji nas je tako savršeno uslužio. Ništa kao humor sa juga da se čovek lepo oseća. Ne znam čoveku ime ali: samo održavaj svoje raspoloženje kod tog 6. piva i sve će biti kako valja. Pošto smo se najeli i postavili podlogu za propisno piće odlučili smo da se teleportujemo u kafe Sunset gde me je čekala jedna jako draga prijateljica iz Zaječara. Ako ovo čita ekipa koja je bila sa mnom te večeri molim da se uzdrže komentara, OK?! Dakle, četvrtak veče i mi u Sunsetu. Tada je tamo živa svirka. I to kakva. Zapravo, to mesto je bilo tako nabijeno pozitivnom energijom da ja prosto nemam komentar. A i lepim devojkama. Da li su vam ikada rekli kako su Nišlijke lepe? Nisu. Znam, ni meni nisu. Kriju to kao zmija noge. Ali provalio sam ih. I sada tajnu zabranjenog grada iznosim u svet… kahm. Zaneo sam se. Dakle, posle ko zna koliko piva i ne znam čega došao je momenat za odlazak na spavanje… u 4 izjutra. Ne sećam se kada sam se poslednji put tako komirao. Roman, kao svaki profesionalni geek, se odmah okačio na Net kako bi postavio slike i snimke naših aktivnosti. Uzgred, u Nišu imate wi-fi na svakom ćošku. Dakle, koma. Trajala je samo 4 sata. Kao najgori ludak sam ustao u 8. Navika. Počeo je još jedan sparan dan. Čitavo prepodne smo proveli u šetnji i ispijanju hladnih sokova. Onda je negde oko tri došao i Ivan Jelić. On je planirao da ostane samo tog dana i da pali za BG odmah posle predavanja. Preselili smo se svi na tvrđavu i posle skoro sat i po počeli. Ivan je držao prvo predavanje i govorio o Slobodnom softveru i svim onim stvarima koje uvek volite da čujete od nas dvojice. Zatim sam ja govorio o Slobodnom softveru… iznenađeni? Elem, govorio sam o Slobodnom softveru, GPL 2 i GPL 3 kao i o radu FTF-a. Popričao malo sa ljudima posle predavanja a zatim scenu prepustio Nevenki Antić. Ona je održala interesantno predavanje na temu CC licenci. Posle toga smo napravili malu pauzu. A onda, kada je prvi mrak prekrio tvrđavu došlo je vreme da ja malo pričam o Joomla!CMS-u. Opet nekoliko pitanja i kraj. Bar što se mene tiče. Kako nismo stigli da krenemo ni jednim busom pre 21:30 morali smo da čekamo onaj u pola jedan. No, ništa strašno. Pokupili stvari, klopali pa se vratili na tvrđavu gde smo se družili sa organizatorima i gledali kratke filmove koji su bili deo čitavog događaja. Video sam par sjajnih radova. Te večeri je bila planirana žurka širih razmera. Mi smo, na žalost, morali poći kući. Meni je iskreno žao što nisam mogao ostati na toj žurci kao ni na Mozilla žurci sutra uveče. I to je to. Bilo je zaista zabano i nije mi žao što sam nekoliko meseci skratio život putovanjem onim busom. Isplatilo se. E-Tvrđava je događaj sa neverovatnim potencijalom. Niš je divan grad i ja se uvek obradujem kada se nešto od IT okupljanja dešava van Beograda. Smorili smo više Beograda. Sve je ovde. Dosta bre! Iskreno se nadam da će lokalne vlasti shvatiti potencijal E-Tvrđave. Velika je šteta ako dopustimo da ostali lepi gradovi ove zemlje postanu slepa creva za događaje većih razmera. Ja ću svoj doprinos dati tako što ću uvek rado ići da govorim kada god neko pravi nešto van glavnog grada. A namera mi je da i Joomla! Day selim po Srbiji. Ali o tome kada dođe vreme. Hvala svima iz Niša na predivnom gostoprimstvu i divnom vremenu koje smo proveli dole… verujem da smem govoriti u ime ostatka društva koje je ovaj put spojio.P.S. U Nišu su mnogo lepe devojke… i neću vam oprostiti što ste to krili od mene. Čuješ Milorade? :PP.P.S. Očekujte i fotke uskoro… kao svaki pogubljeni geek nisam poneo svoju kameru ali su ljudi oko mene uradili brdo fotki.:)

Verovatno najveći FOSS događaj do sada kod nas će se dešavati od 4. do 6. septembra i to u Nišu. U pitanju je IT manifestacija posvećena slobodnom i otvorenom softveru sa velikom Mozilla žurkom na kraju. Za detalje pogledajte http://e-tvrdjava.com/cms/ Ukoliko ste blizu Ništa tih dana nikako nemojte propustiti ovo dešavanje. Ja ću u tokom E-Tvrđave držati dva predavanja. Prvog dana ću nastupati ispred FSFE/FTF i govoriti o GNU/GPL, softverskim licencama, i tome kako FTF radi na suzbijanju kršenja GNU/GPL-a. Biće to jedno pravničko predavanje sa interesantnim primerima iz našeg rada na mnogim slučajevima širom sveta. Drugog dana ću govoriti u ime Joomla! Serbia i tada ću održati promociju Joomla! 1.5. A trećeg dana nameravam da uživam u žurci i pivu. Vidimo se u Nišu!

http://www.paulgraham.com/microsoft.html

April 2007

Pre par dana sam odjednom shvatio da je Majkrosoft mrtav. Bio sam u razgovoru sa mladim osnivačem nove kompanije i pričao sam mu kako je Google bio različit od Yahoo-a. Rekao sam da je Yahoo bio od početka ograničen svojim strahom od Majkrosofta. Zato su sebe pozicionirali kao “medijsku kompaniju”, a ne kao tehnološku kompaniju. Onda sam ga pogledao u lice i shvatio da me ne razume. Kao da sam mu pričao koliko se devojkama sviđao Beri Manilou sredinom osamdesetih. Beri ko?

Majkrosoft? Ništa nije rekao, ali sam mogao primetiti da baš nije verovao kako bi neko mogao biti uplašen njima.

Majkrosoft baca senku na svet softvera skoro 20 godina, počev od kasnih osamdesetih. Mogu da se setim kada je IBM bio pre njih. Uglavnom sam ignorisao ovu senku. Nikada nisam koristio Majkrosoftov softver, pa je na mene uticao samo indirektno - na primer, u spamu kojeg sam dobijao od mrežnih robota. I zato što nisam obraćao pažnju, nisam primetio kada je senka nestala.

Ali sada je više nema. Mogu da osetim to. Niko se više čak ni ne plaši Majkrosofta. Oni još uvek prave mnogo novca - to takođe radi i IBM, kad već pominjem. Ali više nisu opasni.

Kada je Majkrosoft umro, i od čega? Znam da su izgledali opasni sve do 2001. godine zato što sam tada napisao esej o tome kako su manje opasni nego što su izgledali. Pretpostavio bih da je umro 2005. godine. Znam kada smo osnovali Y Combinator da nismo brinuli o Majkrosoftu kao konkurenciji za kompanije koje smo finansirali. Čak štaviše, nikada ih nismo ni pozivali na demo dane koje organizujemo za osnivače kompanija na kojima se oni prezentuju investitorima. Pozivamo Yahoo i Google, i neke druge Internet kompanije, ali se nikada nismo trudili da pozovemo Majkrosoft. Niti iko od njih ikada nama poslao nama e-poruku. Oni su u različitom svetu.

Šta ih je ubilo? Četiri stvari, mislim, a svaka od njih se desila istovremeno sredinom dvehiljaditih.

Najočiglednija je Google. Može biti samo jedan veliki čovek u gradu, a oni su svakako to. Google je sada daleko najopasnija kompanija, i u dobrom i u lošem smislu te reči. Najbolje što Majkrosoft može je da šepa za njim.

Kada je Google preuzeo vođstvo? Postojaće tendencija da to preusmeri na njihov IPO avgusta 2004. godine, ali oni tada nisu postavljali uslove debate. Rekao bih da su vođstvo preuzeli 2005. godine. Gmail je bio jedna od onih stvari koje ih prebacile preko granice. Gmail je pokazao da mogu uraditi više od pretrage.

Gmail je takođe pokazao koliko možete uraditi sa web-baziranim softverom, ukoliko iskoristite prednost onoga što je kasnije nazvano “Ajax”. I to je bio drugi uzrok Majkrosoftove smrti: svako može videti da je sa desktopom završeno. Sada izgleda neizbežno da će aplikacije živeti na Internetu - ne samo e-poruke, već sve, sve do Photoshop-a. Čak i Majkrosoft to sada vidi.

Ironično, Majkrosoft je nenamerno pomogao u stvaranju Ajaxa. Slovo x u Ajaxu dolazi iz XMLHttpRequest objekta, koji dopušta brauzerima da komuniciraju sa serverom u pozadini dok prikazuju stranu. (Originalno jedini način komunikacije sa serverom je bilo traženje nove straince.) XMLHttpRequest je stvorio Majkrosoft kasnih devedesetih zato što im je trebao za Outlook. Ono što nisu shvatili je da će biti korisno i mnogim drugim ljudima - čak štaviše, svakome ko želi da napravi web aplikacije koje će raditi slično onima na desktopu.

Druga kritična komponenta Ajaxa je Javascript, programski jezik koji se izvršava u brauzerima. Majkrosoft je video opasnost Javascripta i pokušao da ga održi nestabilnim što su duže mogli. [1] Ali, na kraju je pobedio svet otvorenog koda, proizvodeći Javascript biblioteke koje su rasle oko grešaka u Exploreru na način na koje drvo raste oko bodljikave žice.

Treći uzrok Majkrosoftove smrti je bio širokopojasni Internet. Svako kome je stalo do toga, može imati brz Internet pristup. I što je veća cev ka serveru, manje vam je potreban desktop.

Poslednji ekser na sanduku je zakucao niko drugi nego Apple. Zahvaljujući OS X operativnom sistemu, Apple se vratio iz mrtvih na način koji je krajnje redak u tehnologiji. [2] Njihova pobeda je toliko kompletna da sam ja sada iznenađen kada naiđem na računar koji izvršava Windows. Skoro svi ljudi koje finansiramo u Y Combinatoru koriste Apple laptope. Isti slučaj je i u publici u školi za nove kompanije. Sada sve računardžije koriste Mek ili Linux. Windows je za bake, kao što je Mek bio devedesetih. Pa ne samo da desktop više nije važan, već niko kome je stalo do računara svakako više ne koristi Majkrosoft.

I, naravno, Apple ima Majkrosoft na meti i u muzici, sa TV-om i telefonima na putu.

Meni je drago što je Majkrosoft mrtav. Oni su bili kao Nero ili Komodus - zli na način na koji može da te napravi samo nasleđena moć. Zato što, setite se, Majkrosoftov monopol nije počeo Majkrosoftom. Dobili su ga od IBM-a. Softverski biznis je bio opterećen monopolom od otprilike sredine pedesetih do oko 2005. godine. Tokom svog ukupnog postojanja, to jest. Jedan od razloga zašto “Web 2.0″ ima toliki dah euforije oko sebe je osećaj, svestan ili ne, da bi ova era monopola mogla konačno biti završena.

Naravno, kao haker, ne mogu a da ne mislim o tome kako nešto što je pokvareno može biti popravljeno. Da li postoji neki način na koji bi se Majkrosoft mogao vratiti? U principu, da. Da biste videli kako, zamislite dve stvari: (a) količinu keša kojeg Majkrosoft sada ima na raspolaganju i (b) Lerija i Sergeja kako obijaju vrata svih pretraživačkih mašina pre deset godina pokušavajući da prodaju ideju Googla za milion dolara, i kako ih svi odbijaju.

Iznenađujuća činjenica je da brilijantni haker - opasni brilijantni hakeri - mogu biti veoma jeftini, po standardima kompanije koja je bogata kao Majkrosoft. Oni više ne mogu da unajmljuju pametne ljude, ali bi mogli da kupe koliko god im treba. Stoga ukoliko bi oni želeli da opet budu na sceni, na ovaj način bi to mogli uspeti:

1. Kupiti sve dobre “Web 2.0″ početne kompanije. Praktično bi mogli da dođu do svih njih za mnogo manje nego što bi morali da plate za Facebook.

2. Staviti ih sve u zgradu u Silikonskoj Dolini koja je okružena ogradom u potpunosti kako bi se sprečio svaki kontakt sa Redmondom.

Osećam da je sigurno što ovo predlažem, zato što oni to nikada neće uraditi. Majkrosoftova najveća slabost je što oni još uvek ne uviđaju koliko smrde. Oni još uvek misle da mogu pisati softver u kompaniji. Možda i mogu, ali po standardima desktop sveta. Ali taj svet je nestao pre nekoliko godina.

Već znam kakva će biti reakcija na ovaj esej. Pola čitalaca će reći kako je Majkrosoft još uvek veoma profitabilna kompanija i da bih morao biti mnogo obraziviji u izvođenju zaključaka koji su bazirani na onome što misli nekolicina ljudi u našem usamljenom i izdvojenom “Web 2.0″ balonu. Druga polovina, mlađa polovina, će se žaliti kako su ovo stare vesti.

Autor: Pol Grejem  Preveo: Nikola Kotur (kotnik @ ns-linux.org)

Primedbe

[1] Da bi se softver učinio nekompatabilnim nije potreban svestan napor. Sve što je potrebno je da se ne trudite kod ispravljanja grešaka - koje, ukoliko ste velika kompanija, proizvodite u ogromnim količinama. Situacija je analogna pisanju “literalnih teorista”. Mnogi od njih ne pokušavaju da budu teški za čitanje; oni samo ne prave napor da budu jasni. To se ne bi isplatilo.

[2] Delom zato što je Stiv Džobs bio izbačen napolje od strane Džona Skalija na način koji je redak među tehnološkim kompanijama. Da Apple-ov upravni odbor nije napravio tu zbrku, ne bi morali da se vraćaju nazad.

u subotu 13.05. od 14:00 (ili ranije) do nedjelje 18:00 (pa i kasnije) na niškom elektronskom fakultetu GNU Klub će ugostiti hakere iz zagreba, skopja, sarajeva, novog sada i beograda. iako lista uzvanika zvuči kao vrlo važan međunarodni summit ovaj geekohakerski događaj/družijanac ponosno najavljuje da se kao ni u sarajevu ranije ponovno: “niš(ta) neće dogoditi”. onima što vole imena i ‘brandove’ ovaj put dodajemo II i zagrade, pa se čitamo: “niš(ta) se neće dogoditi II”. haha. pa šta.

skopski hakeri/ce okupljaju se utorkom na večerima “spodeli znaenje” i na tim večerima, well, dijele znanje. zagrebački hakeri/ce se redovito okupljaju subotom na dugim  popodnevima pod imenom “razmjena vještina” i na tim popodnevima, well, razmjenjuju vještine. beogradski hakeri/ce su baš ovih dana krenuli sa install festovima na kojima slave instalacije gnu/linuxa na raznorazne uređaje. u gnu klubu zapravo nema hakera a ni hakerica, tamo se subotom okuplja gomila klinaca, hacker wannabe-a i ostale bagre koja je uspela da zavara hacker zajednicu regiona i da ih namami u nis ovog vikenda. ako nista drugo, bar su pivo nabavili..

u nišu će hakeri podijeliti znanje, vještine i proslaviti instalacije gnu/linuxa na raznorazne uređaje.

metodologija: tko ne zna pita. tko zna odgovara. broj uključenih varira od jedan na jedan, preko jedan svima, do svi svima u isto vrijeme.

tip: u igri nisu nužno samo kompjuteri. (iako nam nitko ne vjeruje).

Jedna dobra vest: Udruženje GNU/Linux korisnika Novog Sada je počelo sa akcijom deljenja GNU/Linux distribucija svima koji to žele.

Na sajtu LUGoNS laba možete da vidite sve informacije u vezi sa narezivanjem i preuzimanjem distribucija. Tu takođe možete videti koje se sve distribucije nalaze na lageru čekajući da budu prekopirane.

Eto. Sada nemate nikakav izgovor za nekorišćenje GNU/Linuxa, makar ukoliko živite u Novom Sadu.

Samo da skrenem pažnju na jedan debilan, ali izuzetno koristan, softwer pod imenom Cowsay.

PS. Ovi Web 2.0 blog sistemi imaju vrlo nezgodnu manu: suviše drugo treba da bi se došlo do interfejsa za pisanje bloga… Mora da se to može nekako brže uraditi..

Hm…

Gnu/Linux privlači napredne korisnike računara, uglavnom, ali izgleda i napredne igrače računarskih igrica..

Kopija Windows particije može vrlo lako poslužiti za testiranje određene igrice, što se vrlo lako može uraditi sa Linux particije. Žongliranjem između Windows i Linux particije može se vrlo efektno uštedeti vreme brisanja prethodne igre ili opravke sistema od virusa.

Sad bar znam ko uglavnom testira LILO i GRUB boot menadžere

GIGABYTE M57SLI-S4 je prva desktop ploča koja ima podršku za LinuxBIOS. Ova osobina, do sada rezervisana za high-end serverske matične ploče, dolazi i u desktop svet.

Zasnovana na modernom NVIDIA nForce 570 SLI čipsetu, sadrži brojne dobre osobine. U svakom slučaju, vrlo brza i dobra ploča.

Ova ploča je podržana zahvaljujući Yinghai Luu, AMD-ovom inženjeru, koji je prošlog meseca dao kod pod GPL licencom.

Put ka potpuno slobodnim računarima je dobro utaban. Preostaje nam samo da počnemo gaziti tom stazom. U svakom slučaju, ja zasigurno znam koja je moja sledeća ploča…

Akonto mog prethodnog posta u kom se jasno mogu videti sve Firefox ekstenzije koje ja koristim, obratite pažnju na Firefox korisnika koji se zapitao “Da li je moguće preterati sa Firefox ekstenzijama?”, pa je instalirao 200+ ekstenzija. I rezultat? Ovde:

http://www.habitablezone.com/Geek/messages/450317.html

Mali tip… Ukoliko treba brzo videti spisak svih ekstenzija koje su instalirane u Firefoxu evo brzog i prljavog načina:

kotnik@nshub$ cd $HOME/.mozilla/firefox/PROFILE/ kotnik@nshub$ grep :name extensions.rdf NS1:name=”English (GB) Language Pack” NS1:name=”Quick Preference Button” NS1:name=”Dugged” NS1:name=”VideoDownloader” NS1:name=”Session Manager” NS1:name=”Greasemonkey” NS1:name=”Stylish” NS1:name=”Colorful Tabs” NS1:name=”TinyUrl Creator” NS1:name=”CustomizeGoogle” NS1:name=”Download Statusbar” NS1:name=”Linkification” NS1:name=”Copy Plain Text” NS1:name=”Flashblock” NS1:name=”Password Exporter” NS1:name=”Firefox (default)” NS1:name=”FireTitle” NS1:name=”CuteMenus - Crystal SVG” NS1:name=”Adblock” NS1:name=”StumbleUpon” NS1:name=”Tabbrowser Preferences” NS1:name=”Adblock Filterset.G Updater”

Skrenuo bih vam pažnju na jedan vrlo zanimljiv projekat: FreeNAS.

Proglašen za januarski projekat meseca na SourceForge.net sajtu, FreeNAS je minimalizovani FreeBSD operativni sistem specifično dizajniran za network-attached storage sisteme. Pruža upravljanje diskovima i softverski RAID. A spisak protokola je zavidan: FTP, NFS, RSYNC, CIFS, AFP, UNISON i SSH.

Ovo zaista treba probati… Nadam se da će mi se uskoro ukazati prilika…

Ovaj članak je zamišljen kao kratko uputstvo i opis koraka za potpuno lokalizovanje, odnosno prevođenje, Joomla CMS-a na srpski jezik.

Prvo što je potrebno uraditi jeste skinuti prevod na srpski jezik. Ovaj prevod će odraditi većinu posla za nas. Prevod postoji i na ćirilici i na latinici, odradio ga je tim iz Joomla Serbia portala.

Kada je prevod skinut, odlazimo u Joomla Administration i tamo ćemo ostati sve do kraja lokalizacije. Na meniju Site - Language Manager - Site Languages izaberite New i učitajte prevod na srpski koji ste skinuli sa linka gore. Uključićemo sprski jezik tako što ćemo ga izabrati i kliknuti na Publish.

Dalje idemo da podesimo format datuma. Site - Global Configuration pa tab Locale je mesto za to. Ukoliko radite na ćirilici, dovoljno je da se unese: sr_CS.UTF-8. Za latiničnu varijantu moramo da se pravimo bosanci, te ćemo upisati: bs_BA.UTF-8. Srećom pa se na tom bosanskom jeziku skoro sve kaže isto kao i na srpskom Klik na Save i datum će se prikazivati ispravno.

Sada treba prevesti sve stavke iz Menu menija. Prevođenje se vrši jednostavno tako što se klikne, na primer, na mainmenu pa se izaberu pojedinačne stavke i prevedu. Jednostavno.

Posle menija treba obići sadržaj na Content - All Content Items. Ukoliko prevodite već popunjen sajt, treba obići sve članke i eliminisati problemčiće koji mogu nastati usled promene enkodinga. Najverovatnije će pokoje “ž” praviti problem.

Sekcije i kategorije se nalaze na Content - Section Manager i Content - Category Manager, respektivno. Prevod se vrši isto kao i kod prevoda menija. Ne zaboravite da prevedete i opis (description).

Na kraju, još samo treba obići Modules - Site Modules i prevesti imena modula pošto se pojavljuju u sadržaju sajta. Na isti princip kao i kod menija, prevesti stavke koje se koriste, a na engleskom su jeziku.

Sa modulima sajta, prevod je završen. Sada imate Joomla sistem kompletno lokalizovan na srpski jezik za krajnjeg korisnika. Administrator sajta, odnosno osoba koja unosi sadržaj na sajt, će i dalje imati okruženje na engleskom jeziku, ali samo u administracionom delu sajta. Sve ostalo je čitljivo osobama koje uopšte ne poznaju engleski jezik.

Ukoliko želite višejezičan sajt, moraćete da koristite JoomFish ekstenziju, ali to je tema nekog drugog članka…

Divna vest: Qemu-ov kernel akcelerator koji je dosada bio vlasnički je otvoren i stavljen ni manje ni više pod GPLv2 u isti trenutak kada je dodata i potpuna x86_64 virtuelizacija.

Inače, Qemu je i do sada bio slobodan, ali kernel akcelerator (koji i po nekoliko puta ubrzava emulaciju) je bio zatvorenog koda. Autorova izjava je bila da će otvoriti kod i ovog bitnog programa kada neko odluči da ga sponzoriše.

Pored toga što ćemo svi moći učiti iz ovog koda, otvaranje znači i bolju podršku, više opcija i brže ispravljanje grešaka.

Zaista divna vest…