Planeta Srbija

Ustvari, naslobi bi trebao da bude "Umalo upropaštena svadba - ne zna se još", ali 'ajde... videćemo... O čemu se zapravo radi...

Čovek bi pomislio da prilikom organizovanja nekog venčanja (u ovom slučaju - sopstvenog) najviše problema bi vam pravilo i najviše vremena oduzelo one male sitnice tipa: fotograf, muzika, dogovaranje, kićenje sale, kićenje svatova, mladina torta... gomila dogovaranja sa svim ljudima koje po prvi put vidite i ne znate šta da očekujete od njih jer nemate prethodna iskustva sa njima. I bili biste u pravu. Očekivali biste da veliku količinu vremena morate da potrošite na pravljenje pozivnica i pozivanje samih gostiju, kućne posete bliskim rođacima i odlazak do stričeva, kumova, braće i sestara kako biste ih lično pozvali. I ovde biste bili u pravu.

Ali, da li biste bili u pravu kada biste pomislili da će najviše problema da vam pričinjavam najosnovnija stavka u organizaciji svadbe, i to nedelju i po dana pre same svadbe - odnosno sala gde će se venčanje održati? U mom slučaju - bili biste u pravu, jer to se upravo i desilo. Još početkom maja avansirali smo pola para za salu, platili i bili sigurni da smo tu stvar rešili (u istoj sali je održano venčanje mog starijeg brata - pa je sala ustvari bila jedna od retkih stvari sa kojom smo imali izuzetno pozitivnog iskustva). E, pa koji andrak se dogodio?

Radnici stupili u štrajk i koriste nas kao ucenjivački potencijal da bi došli do plate koja kasni jedan mesec. Objekat je u privatnom vlasništvu i takve turbulencije su više nego očekivane prilikom preuzimanja firme od strane privatnika. Dogovor koji su napravili sa upravom - da rade sve ugovorene svadbe - prekršili su. Traže pare, inače smo ga mi za 30. avgust i sledeće stranke za 6. septembar - ispušili. Uprava zbog stupanja u štrajk nije u mogućnosti da im izađe u susret pošto sada ne mogu da od banke dobiju pare, jer su radnici - u štrajku. Treća strana cele priče - Biljana, ja i naši roditelji samo se žderemo. Mogući dogovor između uprave i radnika je na pomolu, ali više nikome ništa ne verujem. Boga pitaj na šta će sve ovo izaći...

Posle svega ovoga i Biljanu i mene glava boli aktivno i katastrofalno već dva dana. Šta reći više na konto ovog objekta, njegovih radnika i njegove uprave - osim: ništa. Više nisu vredni pomena. Odnosno - biće, ali nakon same svadbe. Eto zašto u poslednje vreme nisam aktivnije pisao i nisam spominjao svadbu. Što zbog prevelikih obaveza oko iste, a pogotovo u poslednje vreme zbog ovakvih najava i problema.

Ps. Dno dna jučerašnjeg dana bilo je crkavanje jedva godinu dana starog Samsung SyncMaster 960BF monitora. Prelepog, predobrog - ali eto, crče. Danas ide na servis. Sreća u trogodišnju garanciju...

Kao sledeću reinkarnaciju izabrao bih šta god, samo da je zabijeno negde u mrak, u neki ćošak da me niko ne dira. I da niko ne istovaruje svoja govna po meni dok ja pokušavam da poteram nešto da radi na nekom projektu! Jebem ti posao da ti jebem... osećam se kao jebeni pomerač miša koji klikće -ah da, i pomera ga! - tamo-amo... A uz to i žongler pokušavajući da od četiri projekta napravim peti. A nijedan nema nikakve valjane smernice!

Neka, neka... otići ću ja na odmor za nedelju dana. A do tada, tih nedelju dana treba - da izdržim...

Mislim da ste svi do sada oguglali na političke spotove, promocije, skupove, pa čak i na to da vam u vreme izbora svi stubovi i prostori predviđeni za plakate (jakako i svi oni prostori koji za to nisu namenjeni) budu kompletno i temeljno oblepljeni, a naravno da i svi bilbordi budu preplavljeni političkim porukama, floskulama, praznim obećanjima i iditskim sloganima...

Ali ovakvu bahatost, bezobrazluk do sada nisam imao prilike da vidim. I to od strane stranke koja je više nego umerena, više nego evropski orjentisana... Makar tako kažu, ali su uspeli sebe da opovrgnu, nadam se samo u Pančevu.

Akcija umesto priče - plakati i bilbordi će biti skinuti, ali ovakav idiotizam nažalost ostaje duže vreme... dok ga neko ne obriše...

Goxxy Flickr foto galerija

Ceo grad osvanuo je u grafitima onog dela koalicije ZES-a koja je mogla samo da se nada da će osvojiti više glasova bez DS-a. Dakle, G17+, LSV i SPO su se na tako glupav, primitivan i skoči-u-svoj-stomak predstavili Pančevcima da je to sramota. Slogan "Akcija umesto priče" koji njihovi grafiti - kojima je grad ofarban crnim auto lakom - prenose, debelo oslikava ono što predstavnici ove tri stranke treba da urade.

Krpe, nitro razređivač, sve članove direktno u centar Pančeva i da trljate da se sve puši. I ceo grad da očistite od vaših baljezgarija. Prava akcija umesto vaše priče i izgovora. Muka mi je od ovakve bahatosti i šaranja našeg grada!

Jebeš ovo. Kratko i jasno, jebeš ovo! Dostigao sam trenutak u svom životu kada mi se sopstveni život sveo na posao - hrana - posao - spavanje. I "hey friends this is fun, let it start all over again" - posao - hrana - posao - spavanje. I, zvanično - muka mi je od toga. Jednostavno, dođe mi da više nijedan projekat ne prihvatim i da sve oteram u pi*ku materinu, pa makar se to žestoko odrazilo na spisak klijenata i količinu prihoda koji ostvarujem. Kratko i jasno - prelilo je čašu. I vreme je da se okrene novi list.

Svaki dizajner / developer / programer se nađe u ovakvoj situaciji, siguran sam. Dragan je već pisao o tome krajem prošle godine, a izgleda da kaskam za njim jedno pola godine što i nije tako loše. Jer, kada te jednom taj momenat opizdi po glavi i kada doživiš katarzu, uvidevši koliko si se jebenom poslu posvetio, shvatiš da tvoj privatni život itekako trpi zbog toga. I shvatiš da nemaš vremena da se posvetiš završetku stana, provođenju vremena sa društvom, devojkom, sa dragim ljudima, da radiš stvari koje te ispunjuju, da voziš bicikl kada ti je volja, da ispoliraš auto kada ti se ćefne, da napraviš roštilj ako si gladan, da čeprkaš nešto što voliš a što te svakako ispunjava... E, bre - kupio sam 73. broj TopSpeed-a i nisam ga otvorio ni normalno! Moj omiljeni magazin... Pa dokle to doseže, ni sam nisam svestan...

Doduše, nisam u mogućnosti da sve ostavim momentalno. Imam projekte koje treba da pozavršavam i da ih skinem sa vrata i nadam se da će se to završiti do prvomajskih praznika, dakle do četvrtka, eventualno sledećeg vikenda. E, posle toga - marš. Svaki sledeći projekat se neće preplitati sa nijednim drugim. A kamoli sa više njih. Dosta je toga bilo

Kulminacija Popizditisa dogodila se juče. Poseta klijentu, iliti Ministarstvu Nauke RS. Kada mi je osoba koja je zadužena za - paz'te ovo - unos sadržaja na sajta - rekla sledeće:

A šta si ti mislio momak, da će ovo da bude med i mleko? Da će da bude lagano - samo dizajn templejta i to je to? Izvini molim te, ali ja nisam plaćena da menjam sadržaj na sajtu, već ti.

Izvinite, ja ne znam šta ste vi mislili, ali ja znam za šta sam ja plaćen.

Para na uši. Kao u crtaćima. Još da zna išta o dizajnu, to bi bilo odlično. Žena sa četrdeset i kusur godina mi prebacuje da ne znam da dizajniram. Ili da je to - kao što je u Srbiji uvreženo mišljenje - piece of cake posao. A naravno da zna da uradi copy-paste iz Worda u Joomla-u. I da zadrži vizuelno formatiranje teksta sa raznoraznim tagovima i tome slično. More... I naravno, zbog svega toga projekat još nije zaživeo. A meni ne pada na pamet da fizikališem i da trčim po tuđim stranama i da ih ispravljam, uz to radeći tuđi posao.

Podsetite me - ako se pohvalim da sam dobio fin posao za neku državnu instituciju - da sam magarac, nepopravljivi. Hvala vam unapred.

Ps. Jedva čekam da odem na nedelju dana na odmor krajem maja. Bosna, Zlatibor - here we go again. Bez laptopa, bez zajebancije. Screw that too...

Gotovo je. Šiptari proglasiše nezavisnost. Ko će ih priznati, zna se. Ko neće, takođe se zna. Svet se pocepao u dva tabora i trenutno igraju utakmicu koju niko ne sudi. Igraju fer za sada (pokoja polomljena arkada ili nos u utakmici nije ništa - čekajte kada krenu da lete noge i ruke), pitanje je samo kada će početi da igraju zarad nekog drugog sem Srbije... i kada će se utakmica završiti. Pobednik nije ni bitan, po meni su svi gubitnici - a mi pogotovo. Jer, imam osećaj da ćemo mi ostati poslednji na terenu, i jedini. Mislivši da utakmica nije gotova, a završila se - iha-haj.

Da li me zabole? I da i ne. Ne zato što se kao mlad Srbin borim da svoj život stavim na zdrave noge i interesuju me i ekonomija, pravo, ulazak u Evropsku Uniju. Ne i zato što imam preča posla pa sam celog vikenda radio sa Biljanom u stanu. Ne i zato što mi je muka svega, hypa oko toga, kampanje - svega. Da, zato što Kosovo jeste srpska zemlja. Sveta ili ne, nije mi ni bitno. Srpska je zemlja. Da, zato što sila pokazuje da je nad pravom. I da, zato što smo kao i uvek do sada, u svim ratovima (Prvom, Drugom balkanskom ratu, Prvom i Drugom svetskom ratu) bili na strani pravdoljubivih i slobodoljubivih. Ove lokalne i skorašnje da ne spominjem, tu nema strane kojoj ruke nisu ogrezle u krvi.

I tako seckajte jednu po jednu državu. Iseckaste Srbiju, seckajte dalje. Seckajte slobodno. Kada vam se već može, nastavite, samo napred. Već su se danas oglasili zvaničnici Abhazije i Južne Osetije (da li pod dirigentijom majke Rusije ili ne - nije sada ni bitno). Nije daleko dan kada će da se oglase i narod Baskije, pa onda Mađarska manjina u Rumuniji i Kurdska manjina u Turskoj. Da li da napominjem opet Albansku manjinu u Makedoniji, Grčkoj? I kao šlag na tortu, vratimo se na onaj započet kolač - Srbiju. Opet, Albanska manjina u južnoj Srbiji a ko će ga znati... možda i Mađarska manjina u Vojvodina. Jadan smo mi... ne narod, već vrsta. Sve zarad ličnih interesa, sve radi para... Globalno zagrevanje, meteori, cunami... gde ste sada da zbrišete sve sramote i napravde sa Zemlje? Jednom za svagda...

Jer, treba svi da nestanemo sa lica zemlje. Sramota me je što sam ljudsko biće.

A neverovatno je da smo kao narodi bili saveznici tokom Prvog svetskog rata i albanske golgote. Kada je našeg kralja Aleksandra I Karađorđevića pozvao Esad-Paša Toptani, Albanski paša, da Srpska vojska pri naletu Austrougarskog i Bugarskog napada prebegne preko njegove teritorija na sigurno. Zaista neverovatno. A sve posle toga je klanje, i prolivanje krvi. Treba da nas je sramota i jedne i druge. Ustvari treba da nas je sramota sve.

A ja više Kosovo neću spominjati. U bilo kom kontekstu. Ovo je bio kratak izliv čega-sve-ne...

Nagnan vešću sa B92 o podršci DSS-a narodnom kandidatu Selji Iliću, nemam ništa drugo da izjavim osim da se do kraja današnjeg dana mogu smejati kao da sam duvao N20. Stoga sam i hteo da na svaku od današnjih vesti sa vama podelim jedan od komentara.

DSS podržao Velimira IlićaPodržao bih ga i ja, da imam prazninu u glavi i ženski polni organ međ' nogama. Ovako nemam izlaza sem da glasam za druge kandidate. Još kada bi oni bili nešto bolji...

Manjinski lider za predsednikaE, evo divnog predloga za koga glasati. Bilo bi još bolje da je jedan od kandidata albanac, verovatno bi se onih dva miliona opredelilo za njega i imali bismo demokratski izabranog albanca za predsednika. Ionako nismo za bolje, ne?

RIK žrebom utvrđuje izbornu listuŽreb? To me podseća na Loto... Valjda će najveći srećnik postati predsednik Sorabije i zgrabiti hrpu para. A ostalim učesnicima želimo više sreće u sledećem izvlačenju...

Mrkonjić: Favoriti zbog marketingaValjda mu je žao što neće biti predsednik... Seća se onih starih dobrih vremena kada je SPS vladao Srbijom, a ljudi prolivali krv da bi SPS ostao na vlasti. Neće više da može, sorry...

Milanka Karić za decentralizacijuHehehehe... mislim da je pored Bogoljuba njegova supruga najživopisniji lik na političkoj sceni Srbije. Kada sam čuo da umesto sto i frtalj postojećih opština razmišlja da bi najbolje bilo uvesti oko 2000 (dve hiljade!!!) opština sve mi je bilo jasno. Znali smo svi da žena nema veze sa realnošću, pa samo čita ono što su joj odštampali i pripremili. Očigledan typo.

Koštunica: EU mora da biraPodseća na "Narod bira". A EU je odavno odabrala - marš napolje bando pokvarena. Ili će vam život biti cveće, pa makar i uvelo, ili vas više biti neće.

Koliko nas koštaju poslaniciI previše.

Tadić se usprotivio GuzenbaueruViše bi odgovaralo "Tadić se naguzio Guzenbaueru", ali daj šta daš...

Jeremić od danas u NjujorkuPutuje čovek, makar je njemu život lep i ružičast. Od sutra u Moskvi. Prekosutra u Briselu... u Srbiji retko.

Sejdiu: Podela kao Pandorina kutijaNi albanci nisu više toliko inventivni. Počeli od nas da kopiraju. Pa to sa Pandorinom kutijom smo odavno rezervisali i patentirali da možemo makar za to da ih tužimo i da ih pobedimo. Ne daj bože da krenu da kukaju kao Koštunica, da EU neće da ispuni ono što je obećala pa još i da im se suprotstave tipa "Ili nezavisnost ili nećemo u EU" i definitivno će se poistovetiti sa našim političarima ;)

Struja će poskupeti do pet odstoMa šta 5... Dajte malo više. Treba isfinansirati sve te poslanike, Veljine autoputeve, izbore, izbore, pa opet izbore. Ko šiša zdravstvo, narod, policiju, i sve ostale uostalom...

Opasnost kredita i karticaUbijaju. Krediti i kartice su se udružili u bande i sada prete narodu prebijanjem, ucenom ili na kraju krajeva - zaplenom imovine.

Novosti: O NIS-u posle BožićaNe valja pre Božića. I mi i Rusi treba da se lepo odmorimo, proslavimo rođenje Isusa Hrista, a onda da najveću i najjaču firmu damo u bescenje. Mislim, volim Ruse i ruska vozila ali - pare su pare, braćo Rusi...

Kako se boriti sa depresijomJedan Bensedin i voila. Vrlo lako.

Koliko novca trudnicamaNimalo. Šta one ima tu da nam rađaju decu, dokle više da država na sopstvenim jaslama vuče trudnice... šta će nam potomstvo. Samo bi nas se stidelo...

Civilno služi 12.000 regrutaCivilno gubi vreme, jede govna, nervira se, izbegava obaveze, dirinči po firmama za dž, izdržava iživljavanje nadležnih - 12.000 momaka koji su se nadali lakom služenju vojnog roka. Nekoga je ukenjalo, na nekoga se iskenjalo.

Uskoro "pasoši" i za biljkeTaman nam dadoše vizne olakšice, a eto odmah nam udariše pasoše na biljke. Jadne one... sada ne mogu da putuju.

Poseta novog Haškog tužiocaI posle Karle - Karla. A taman smo se ponadali da smo izbegli Hašku obavezu.

Skok cena nafteJoš jedan? I još jedan... i još jedan....... i još jedan...............

Kako protiv prazničnog mamurlukaLako - ne pijte uopšte.

Toliko za sada. Ko voli da čita vesti uopšte... Ionako se sve svelo na puko čitanje naslova bez ulaženja u suštinu. Stoga lako i brzo pročitajte vesti iznad i dajte svoje komentare. Znam da ćete ih imati pregršt...

A za koji dan - re-run 2007 i 2008 resolutions. Ma koga bre još i to interesuje :)

Nego... Zaboravih da ispričam jučerašnju dogodovštinu kada smo bili kod advokata da potpišemo kupoprodajni ugovor. Ušli kolima u ajfor, i u dvorištu 4 parking mesta pod uglom od 30 stepeni. Dva zauzeta a četvrto se čovek iz agencije koja nas je spojila sa prodavcima parkirao pod 0 stepeni. Ja se parkiram na treće mesto pravilno pod 30 stepeni, i doteram auto skoro do ivice parkinga (koji je ustvari zid od kuće) jer ako neko bude hteo da izađe (kao taj čovek iz agencije) moraće polako da se provlači. Zato što postoji neki stubić sa druge strane puteljka tačno iza mesta na kom sam ja parkirao.

Sređujemo mi papire, i dolazi Mercedes E klase u dvorište. Čovek, prosed, brkat, mršav, zna ga advokat kao drkoša, nešto mlatara rukama i vidi da nema gde da stane. I ostavi kola tačno tu gde je zablokirao i mog Sputnika i automobil čoveka iz agencije. Dobro, pomeriće ga kada krenemo.

Nije prošlo 10ak minuta, mi završili posao i krenuli do suda. Mercedes mora da se pomeri. Sednem u auto, upalim motor, kao i čovek iz agencije, a advokat pozove čoveka koji nas je zablokirao. Čujem da nešto priča Biljani i advokatici, i samo čujem rečenicu koja mi je prelila čašu...

Ma ne zna onda parkira, da zna ja bih mogao da prođem! Nema pojma on da parkira!

Film puca... Izlazim, besan i počinje diskusija...

Ja: Ko ne zna da parkira? Vi ćete meni, saobraćajnom inženjeru da kažete da ne znam da parkiram?On: Nema to veze što ste vi saobraćajni inženjer, da znate da parkirate ja bih mogao da prođem.Ja: Čoveče, jer vidiš ti da sam se ja parkirao na deset centimetara od zida, gde ćeš više? Jel' treba u kuću da uđem sa kolima da bi ti mogao da prođeš?On: Ja tu parkiram svaki dan, to može bliže da se parkira.Ja: A, je li? Pa nisam video vaše ime na ovom parking mestu, ali video sam više puta kako vi parkirate. Parkirate uzdužno a ne pod uglom - pa naravno da onda može bliže da se parkira zidu.On: Da si se parkirao kako treba, ja bih mogao da prođem...Ja: Da imate manji auto, mogli biste da prođete, toliko o tome.

Suština je da je čovek tražio svađu a nije očekivao da mu neko odbrusi. Još kao šlag na tortu, Bilja lepo reče:

Ok, Gorane, pomeri auto. Uostalom gospodine, lepo su iscrtana parking mesta i zna se kako treba da se parkira.

I na kraju šta je bilo? Idiot se posle drkanja pomerio sa smrdljivim Mercedesom da bi mi mogli da izađemo. Kako ljudi vole da troše energiju svađajući se. Ili je to pak njegov način da svoje frustracije iskali na drugoga. E, pa ne može, ne dozvoljavam.

Ne verujem da trenutno postoji osoba koja imalo gleda televiziju a da nije upućena u štajk radnika u pravosuđu, izuzev mog Kuma naravno. Kada se setim mog posta od prošle nedelje i tog entuzijazma kojeg sam imao i podelio sa svima vama, u nadi da ću već te nedelje završiti kupovinu stana, skapiram koliko sam ispao mazga u sopstvenim očima najpre.

novembar, subota - sletesmo u Beograd.novembar, nedelja - već planiram kako ću da sledeće nedelje završim sve što treba oko kredita.ponedeljak - idem do banke i raspitujem se oko preostalih dokumenata i javljam prodavcima kakvo je stanje oko toga.utorak - sve dogovaram oko potpisivanja kupoprodajnog ugovora u sredu prepodne.Isti dan, malo posle 14h, zovu me iz agencije. Ooooooooj, mazgo polako, pravosuđe još od juče štrajkuje...

Čekamo da se dogovore sa ministarstvom i da sebi podignu ionako (i po mom mišljenju) nezaslužene plate. Ima ljudi koji mnogo manje zarađuju od njih, ako nisu primetili. Kao moja majka, ili Biljina majka. Ili Bilja, ako ćemo tako! Ali ne, oni gledaju sopstvena dupeta i svoj interes, pa zašto ne bih ni ja onda? Hoću da overim jedini i poslednji dokument koji mi treba, ali ne samo da ćete da me oderete €200 za tu overu, nego mi sada ni ne date da ga overim!

I sada razmišljam, svima nama se "izvinjavaju" što ne možemo da obavimo ne samo stvari kao što su tužbe ili procesuiranje nekih predmeta (što inače potraje po par godina, jer je srpsko pravosuđe sporo, korumpirano, kafoispijačko, neljubazno i neefikasno) već ni najosnovnije stvari kao što je overa dokumenata koji bez sudskog pečata ne vrede ni pišljiva boba. I šta sad ja imam od vašeg izvinjenja?! Samo još veći ukus gorčine u ustima i uvid u još veću ironiju u toj izjavi a ponajviše frustraciju koja traje već nedelju dana!

A meni polako curi vreme i približava se rok do kojeg treba da odnesem banci kupoprodajni ugovor, tj. 25. novembar. Već je 12. novembar i ostaje tačno dve radne nedelje da se ovi smiluju. Jer, u suprotnom gubim sve - kaparu, kredit, sve. Onda ću tužiti i državu i samo pravosuđe, a pogotovo pančevačku ispostavu koja nije obezbedila minimum procesa rada i za overu dokumenata. Idioti, svi do jednog.

Ili će se banka smilovati i produžiti rok. Prokletstvo... Prokletstvo! PROKLETSTVO!!!

A evo kako kapice izgledaju. Doduše, jutros je auto osvanuo bez njih...

Istina je, jesu. Makar u ovom jadnom gradu Pančevu. Recite mi, koliko čovek treba da bude glup, pohlepan, ljubomoran ili šta već drugo... da bi sa nekog automobila, hm... konkretno mog, krao ne sve četiri, već samo dve aluminijumske kapice ventila sa točkova??? Konstantno nalazim jednu stranu (levu ili desnu) ujutru bez tih kapica. Neko lepo priđe, fino se posluži, uz par minuta straha, i eto njemu finog dodatka za njegov, najverovatnije, krš od vozila sa plastičnim ratkapnama na točkovima. A da sve bude najgore, set od 4 aluminijumskih kapica košta, paz'te sada... 150 dinara! Da, da, pišljivih 150 dinara!!!

A možda nije u tome stvar. Možda je stvar u tome što te kapice ne možete tako lako da kupite u Smrdogradu, već morate da mrdnete svoje lenjo dupe u Glavnograd i tamo da se istrošite. Sve što sam do sada kupio, baš od tog accessories-a, kupljeno je na Bubanj potoku, subotom ujutru kada je pijaca auto delova. Dakle, još i da ustanete ujutru, a ne samo da mrdnete dupe.

Jedino što me teši je da imam rezervne. A pogodite zašto imam rezervne? Zato što mi se ovo već dešavalo više puta. Ne jednom, dvaput, ni triput, već četiri fucking puta! Ma ljudi su ljubomorni idiotski lopovi. Ako su oni voljni da zbog te sitnice kradu, umesto da čistog obraza lepo kupe tu sitnicu, neka ih. Ja imam svoj obraz i kupujem. Ako mi kradu, neka ih. Uhvatim li ih, loše im se piše.

Svako će u ovom logotipu videti šta želi. Pitanje je šta će videti ljudi van Srbije...?

Vidim da se digla velika dževa oko logotipa za Eurosong 2008. I to sasvim sa razlogom. Sve što su su na sajtu RTS-a za Eurosong rekli je jedna ogroman i neuspešan pokušaj da se objasni smisao i poruka logotipa. Ne želim da omalovažavam autora, dao je sve od sebe, ali je žiri taj koji je (opet) kiksirao.

Na šta mene originalan logo podseća? Kratko i jasno:

Šljiva - Pa mi Srbi, jako volimo da cugnemo i da se zarakijamo. Šta se u tim trenucima pijanosti dešava, nije za javnost. A Bogami ni za Eurosong. Mada, možda je u pitanju balon, ili prenaduvani kondom... sa ukusom šljive?Truba - Svetska je činjenica da sečemo vene za Guču, da volimo da odemo na poljanu i da kao prasići gacamo po blatu dok nas deru za pare za mesište i pivo, a limeni instrumenti trešte oko nas.Usne - Izuzetno volimo ljubljenje. Tri poljupca, kada sretnemo nekog nam dragog, su neophodnost. Da ne spominjemo kako se to radi na ispraćajima, venčanjima, slavljima... Razmenjuju se ogromne količine pljuvačke, sigurno.Nota - Muzički smo odlično potkovani. Pogledajte samo kakve smo muzičke fenomene ispilili: Cecu, Jecu, Jami, Daru, Seku... Pa onda Džeja, Kebu, Acu... Svetski smo poznati po tome što gostuju u Némáčkog, Ameriki, pa i Engléskoj (akcénat je obavezan).

Ne mogu da imam ikakve dobre asocijacije, odnosno ništa dobro mi ne može pasti na pamet kada pogledam ovaj logo. Pardon... logo. Da je nešto bolji, pa bi mi valjda na pamet padali i mnogo bolji pevači, i recimo džem umesto šljivovice, džez umesto Guče... Ovako, ostaje na tome na čemu sam trenutno - trash i smejurija.

Ali, dok je logotip stvarno da se ne ostavi komentar, toliko je scenografija sasvim ok, i pored nekih glupih komentara i asocijacija od strane javnosti. Ah, napokon da žiri bude malo i pametan...

Ps. Čisto informacije radi, položio sam juče drugi seminarski rad. Mašala, 10. Ostaje još treći i da to polako slepljujem u jedan divan, opširan diplomski i završim za svagda i tu priču. Koga bude interesovalo, postaviću i PDF kompletnog prvog i drugog rada.

Šta se sve dešava kada se život jedne jedinke prebukira obavezama, nervozama i jurnjavom? Haos. Ne onaj pančevački gimnazijski mesečnik, već pravi destruktivni haos.

Jurnjava za pregled drugog seminarskog za diplomskiPodizanje svega 25.000 dinara iz banke, naVrat-naNos, jer firma nije uspela da mi da pare za vizu. Ali daće, ne brinite. Na Sv. NikadIspravka: Firma isplatila pare odmah nakon što sam se vratio iz Beograda. Gle čuda...Jurnjava za kupovinom novog telefona - stari prodao, trenutno koristim fancy-ženski roze Sony Ericsson Z610. Mogu zamisliti kako smešno izgledam kada razgovaram na Biljinom telefonu...Podnošenje dokumenata za vizu na Novom BeograduJurnjava radi provere dokumenata o stanu koji smo videli i koji se i Bilji i meni sviđaGledanje još stanova popodne - oh Bože!Molitva - ali ne ona Marije Šerifović - već moja nekome da pristane da mi učini jednu ogromnu uslugu i stavi svoju nekretninu na godinu-dve maksimum na hipoteku, kako bi uopšte i kupio stanPregovori sa ujakom, budućim tastom - sa kim sve ne oko hipotekeVaraćanje podataka sa starog telefona na novi (ovo mrzim)

Molim Boga da sve prođe kako valja. A šavovi, koji inače ne postoje, jel'te, na meni pucaju naveliko. Jedva izdržavam a da se na nekoga ne izderem naveliko i izbacim svu frustraciju iz sebe na velika vrata. I sve ovo kuckam tako iznerviran zbog svega što se dešava oko mene da ne znam kako uopšte i funkcionišem.

Ps. I kao šlag na tortu, trku za Veliku Nagradu Japana sam za džabe gledao. Oba Williamsa ispala, bedak...

Koliko god voleo kuću kao koncept i koliko god se nadao kupovini kuće umesto stana, definitivno je zbog trenutne situacije u Pančevu pala odluka na stan. Zašto? Zaista ima gomila razloga koje moram da navedem.

Prvo, kao najveće razočarenje i najhladniji tuš posle divnog zagrevanja i skoro donesene odluke kupovine stana ponovo smo krenuli da gledamo stanove. Tuš koji smo doživeli kada smo za fine novce odabrali stan u izgradnji koji bismo otplatili za 5-6 godina. A onda juče - katastar, kanalizacija i stvari nisu kao što nam je izvođač predstavio. A mi, hvala Bogu, nismo sisali vesla da stvari tek tako progutamo i prihvatimo zdravo za gotovo. Stoga ostaje rešenje - kupovina malo većeg stana na više godina. Šteta, zaista šteta, bilo je to predivno rešenje iako neistinito...

Originalan plan je uvek bio da uzmemo stan ili kuću koja je uknjižena, kako bismo dobili kredit uz subvenciju države. Priuštiviji je i lakši za podnošenje. To nas ograničava ili na Kotež 2 odnosno Strelište ili kuće koje su ko-zna-gde. Pošto smo za prvo vreme odustali od kuće, ograničeni smo samo na ova dva naselja na kojima su nekretnine baš iz tog razloga skuplje. Ok, naći ćemo nešto što nam odgovara, ali što će biti skuplje. Jebiga, takva je glupa situacija u katastru i takvo je eksploatiteljsko tržište koje namerno digne cenu tih stvari koje se traže. Šta da se radi.

Gledaćemo dok ne nađemo nešto što nam odgovara, oboma. I red je više da se skrasimo, muka mi je od seljakanja tamo-amo, švrćkanja kod prijatelja (a prijatelji ne mogu kod nas jer nemamo krov nad glavom...) i nemanja sopstvenog prostora. Rok koji sam samom sebi postavio je kraj ove godine. Do kraja 2007. moramo naći odgovarajuću nekretninu i ući u postupak odobravanja kredita.

Samo se nadam da ćemo taj famozni kredit otplatiti što pre, pa čak i pre zvaničnog roka za koji smo radili računicu, kako bismo kupili plac i polako krenuli da gradimo kuću. Prve naznake su takve da privatan posao samo navire sa strane a ja ću ga svakako prihvatiti! Samo ću uz više posla sa strane moći da pokrijem mesečnu ratu ali i da uštedim sa strane za druge stvari, kao što je taj plac i ta kuća koju oboje toliko želimo...

Već dva meseca aktivno (izuzev za vreme godišnjeg odmora) Bilja i ja tražimo neku nekretninu za koju ćemo podići kredit i napokon ostvariti sve naše planove. Ali, izbor stanova (koje neću ovde spominjati - to je posebna priča) i naročito kuća je očajan i sve što smo pogledali ima neku ogromnu manu zbog koje nismo spremni da popustimo i da se uvaljujemo u neke nove, nepotrebne avanture.

To je neverovatno koliko nekretnine ovde koštaju i koliko je skoro nemoguće doći do neke normalne kuće sa makar dva priključka: trofazne struje i vode. Da ne pričamo o tome da je nama neophodno da je kuća uknjižena ili makar legalizovana kako bi mogli da podignemo odgovarajući kredit. Uvek nešto fali. Ali to nisu male stvari koje fale, neee...

Uzmimo samo primer par kuća koje smo gledali i za koje smo bili... ili možda i dalje jesmo zainteresovani. Verovali ili ne, ni sam ne znam više šta da mislim. Recimo, jedna kuća ima veliki plac, sređeno prizemlje, potkrovlje koje je moguće sa malo investiranja srediti super, pa čak i garažu i telefon! Ali nema grejanje (dobro, to je stvar oko koje mogu najviše da popustim) ni gradsku kanalizaciju (čak i ovde mogu popustiti) ali Bože - pa nema ni gradsku vodu!? I ne zna se da li se može uopšte dovesti do kuće. Pa ako treba da se perem kišnicom, podzemnim vodama i da pijem to - e, pa vala neću! Na stranu to što je malo dalje od grada, to da ne spominjem.

Drugi primer je primer divne i skoro nove montažne kuće. Godinu i po dana stara, samo. Manja je od prethodne, manji je i plac, ima čak i vodu, trofaznu struju, septičku jamu, čak je i legalizovana (samo treba da se uknjiži), ali se do nje dolazi "preko sedam mora i sedam gora"! Dakle, ne da ste na periferiji grada, nego... pa negde se nalazite u slepom crevu i ne možete odatle da odete. Šanse nema. A dolazak do te kuće je mučenje, a pogotovo bi bilo zimi. "Urbanizovaće se ovo, dečko, za par godina sigurno". A to što bih živio u sred kukuruza i svaki dan gacao po blatu - nikom ništa, ne?

Treći primer je bliži centru. Opet, nije centar, jer centar ni ne tražimo jer je papren i nepriuštiv, ali ima i školu i obdanište blizu. Najmanja je od svih, ali ima i garažu, lepo dvorište, pa i vodu, struju, kanalizaciju pa čak i grejanje! I radionicu, mali roštilj, letnju kuhinju! I uknjižena bogati! Ali ja tu ne mogu zamisliti ni sebe a kamoli nas dvoje. Niti je to naš stil, a o tome da pored kuhinje, trpezarije, kupatila i dnevne sobe imate samo još jednu spavaću sobu - ne treba posebno ni pričati. I da crnjak bude najveći... cene sve tri su okvirno iste. Razlika između najjeftinije i najskuplje je 2000e. Hej bree...

Ovo je samo ono što smo pogledali i što smo bili stavili u uži izbor. Ostale budalaštine koje smo videli i cene koje su ljudi tražili za njih nisu uopšte vredne spomena. Samojedan savet - ako tražite kuću ili stan izbegavajte oglase sa izrazima "vredi pogledati", "može se živeti u njoj", "adaptabilno" i tome slično. Bacićete svoje cenjeno vreme zasigurno. I posle neka mi neko kaže da je traženje kuće ili stana ustvari "slatka muka".

"Slatke muke"... my ass!

Samsung logo uliva poverenje... da li je tako?Goxxy Flickr foto galerija

Hvala Bogu, pa nisu hardverske prirode. Svakako da očekujem da novi Samsung 960BF monitor radi kako valja, ali po prvoj instalaciji i priključivanju na računar sve je delovalo previše svetlo. Da li zbog DVI priključka ili zbog toga što nisam mogao da direktno da panela monitora podesim osvetljenje... ne znam. Sve u svemu, po priključivanju na PC i startovanja Windowsa, suočio sam se sa prvim većim problemom koji, kako sam čitao, imaju većina korisnika Samsungovih monitora bez opcionih dugmadi na panelu monitora. Ovakvi monitori imaju sam on/off dogme, i to vam je to.

Dakle, sve se radi softverski, što i nije toliko loše jer opcija ima pregršt. Još samo kada bi radilo. Magic Rotation, Natural Colors radi kako valja, ali najbitniji software - Magic Tune, prijavljivao je da moj PC i grafička kartica ne podržavaju ovaj monitor, tj. ovaj program. Kakva budalaština, jer je ATI Radeon 9600 svakako na spisku podržanih grafičkih kartica.

Tih dana sam preskočio nerviranje i tek u petak pročitao detaljnije o ovom problemu. Čitam - programi padaju zbog Magic Tune-a, igrice pucaju, isve zbog verzije 3.6. I da fora bude najveća, rešenje je - paz'te sada ovo - download verzije verzije 3.6 sa sajta i njeno instaliranje. Jer verzija 3.6 koju dobijate na CD-u uz monitor nije ista sa verzijom 3.6 koja se skida sa sajta. Ako to ne upali, kažu, probajte Magic Tune Premium. Ja preskočim 3.6 sa sajta (iako sam i njega skinuo - za ne-daj-Bože) i odmah instaliram Magic Tune Premium. I, gle čuda, sve perfektno radi. Čak mi ni ne treba Magic Rotation i monitor se automatski adaptira pri rotaciji panela, što sa Magic Rotation-om koji dolazi uz CD nije uopšte radio.

Suma sumarum, posle prvobitnog hype-a i ogromnog razočaranja zbog glupog Magic Tune-a, opet sam pozitivan u vezi novog monitora. Mogu (napokon) da mu podesim osvetljenje, kontrast, boje i da to radim u par klika mišem. I bez viška dugmića na prednjem panelu monitora. Izgleda da ipak ovaj monitor vredi, ali samo kada bi uz pakovanje dolazio Magic Tune Premium software. Ovako, prvi utisak je bitno pokvaren bespotrebnim problemima na samom početku rada.

Jeftina vožnja? Ne više jer Velja, Voja, Boris, Mlađa i ostala bratija treba da napune svoje kamare para!

Verovatno će većina vas posle čitanja ovog mog posta reći da sam pristrasan i iznerviran zbog činjenice da sam i ja jedan od onih na koje nova i glupava uredba itekako utiče. Da, vozim automobil koji pored pogona na benzin ima pogon na TNG.

Evo, nema par nedelja kako je cena TNG-a sa 29.5 dinara po litri (kilogramu, kako god želite) skočila na 38-39 dinara, a već preko vikenda je cena - zbog Vladine uredbe kojom se uvodi izmena i dopuna Zakona o akcizama - skočila za 6 dinara po litri (ili opet kilogramu, kako god želite). Ovo poskupljenje trajaće do 31. decembra, a od decembra će akciza od 6 dinara biti 10 dinara. Ali ono što je najčudnije je što jedan kilogram TNG-a je ustvari 2 litre TNG-a. I koliko akciza po "litri" treba da bude? Sigurno ne 6 dinara, nego 3!

Izvor: Blic

E, sada ja se pitam - koji je to debil od Ministra finansija, bivšeg Ministra kapitalnih investicija (nažalost, ne znam njegovu sadašnju cenjenu titulu) ili koji već ministar bio u pitanju - koliki kreten treba da budeš da takvu stvar izmisliš i sprovedeš. U normalnim državama kao što je Velika Britanija ili Australija, instalacija TNG sistema se finansira od strane države i cena tog goriva je više nego duplo jeftinija od benzina. Jedino u Srbiji, JEDINO U SRBIJI se na tako nešto nameće akciza i cena tera da bude manje od duplo jeftinije (ko zna, možda bude i skuplji TNG od benzina, nikad se ne zna), a instalaciju, atest i sve što ide uz to - sami finansirate. Čist idiotizam!

Voleo bih da da ljudi protestvuju u Srbiji po ovom pitanju. Eto i mene svaki dan na protestima. Sigurno. Jer ovo je sramota i čist lopovluk. Umesto da se podstiče prelazak sa štetnijeg goriva (benzina) na ekološkije, jevtinije i koje se manje troši (pa je još više ekološkije i još više jevtinije) - ne, ne, ne... vlast viče "Dajte još para, još paaaaraaaaaa!!!!"

Najsvežiji primeri ogromne bahatosti pančevačkih ugostitelja i naravno njene vrle vlasti, možda i Direkcije ili JKP Higijene u čijoj bi nadležnosti to trebalo da bude, dovoljno govore koliko smo kao društvo otišli u krajnost i koliko smo sami sebi najveće zlo. Trend koji ima većina restorana, picerija i kafića jeste da na leto svi "izbace" bašte na videlo kako bi što više prolaznika (ne)namernika svratilo i tu ostavilo svoje novce. Ovo možda i ne bi bilo toliko narušavanje ne samo mog nego i tuđeg mira i spokoja, koliko jeste ako prostora za tako nešto jednostavno nema. Neeeemaaaaaa!

Barilotto d'oro "nasukan" na svega četiri parking mesta...

Stoga, zašto se ne bi ovi objekti razbaškarili na parking - kojeg ionako nema dovoljno i koji bi uskoro trebao da se uvede da se plaća (a nadležni kukaju li kukaju kako nemaju para da naprave nove parking prostore). Ako nemaš zelenog prostora ispred objekta, ako nemaš popločanog ili totoarskog parčeta grada koji možeš koliko ti duša ište da uzurpiraš (pa Bože moj, ljudi su snalažljivi, zaobići će taj urbani "splav", preskočiti, neće uostalom tu prolaziti, zar ne...), a ti se celom dužinom pruži po parkingu. I gde se onda ljudi parkiraju? Duž ulice, pored "bašte", ukrivo, parkiraju gde stignu, uključe "sva čet'r' migavca" i obeduju. A bezbednost? A preglednost pri izlasku sa parkinga? A moje pravo kao građanina da mi niko ne uzurpira javnu površinu? Ko o tome razmišlja? Ko i zašto sme da prisvaja tu javnu površinu, jer šta je drugo parking ako ne javna površina? Kao građanin i kao budući diplomirani saobraćajni inžinjer, imam pravo da govorim jasno i glasno o tome.

To i ne bi možda bio problem da Pančevo ima dovoljno parking prostora u centru. Ali nema, kao što rekoh - nema! I još nam samo fale ugostiteljski objekti da nam oni uzimaju to malo prostora koje nam je neophodno. Ne samo nama koji tu parkiramo kratkovremeno ili dugovremeno, već i onima koji tu žive! A sa kojim pravom?! Sa kojom dozvolom?! Gde to može?! Zgrada u kojoj živim nema nijedno uređeno parking mesto ispred ili iza, pauk nosi vozila jer se svi iz zgrade parkiraju kako stignu jer vlada bezvlašće, i se*u nam kako nema "tehnoloških uslova" da se izgradi parking prostor, a eto - za restorane ima mesta.

Stoga, napravite vaš mali restoran, turite ga na četiri točka i parkiraćete ga gde god vam se zaželi. Kao kera, koju je poteralo pa mora da se olakša. Tako će da niču "bašte", očas posla, kao male žute lokve urina. I nije ovo jedini primer, uslikaću ih ja još, bez brige... Ima ih, koliko želite.

Evo primera u Karađorđevoj ulici, gde će uskoro preko puta "bašte" jednog jako dobrog restorana Terranova da se otvore još dve, u "vlasništvu" kafića preko puta. Veeeeselo...

Već više dana pokušavam da razmišljam u pravcu budućeg logotipa firme koju osniva firma u kojoj radim i jednostavno sam u potpunosti blokiran. Zašto? Pa da li je potrebno reći da...Nemam nikakve smerniceNemam nikakva uputstvaNe znam šta žele logotipom da kažuNe mogu nijednu reč iz naziva firme da vežem sa nečim "opipljivim"Neko zlurad bi sigurno primetio i rekao "pa to je najbolje, skroz su ti određene ruke!" Ali jok... verujte, za logotip firme koja će se zvati BIS Solutions (gde su ključne reči - business, inteligence i solutions) mogu da odradim logotip koji će imati samo font u sebi, ali mi je najproblematičniji znak. Prokleti i jebeni znak. Ne mogu ni sa čim da povežem ni biznis, ni inteligenciju a po najmanje rešenja. Sve što mi pada na pamet je jednostavno - jadno, bledo ili u krajnjem slučaju - već viđeno.Padalo mi je svašta na pamet, i akt tašne, i ruke koje se rukuju, i fascikle, računari, mozak u krajnjem slučaju (gde ćete očigledniju asocijaciju na inteligenciju), ali kratko rečeno - sve je sranje. Sve što pokušam da stilizujem me uopšte ne inspiriše, naprotiv.Sve se nadam da će onako, sa neba, da mi nešto padne na pamet. Nešto super-inteligentno i jednostavno. Nisam ja te sreće. A ni pameti.E takve stvari me nateraju na razmišljanje da se manem ovog glupavog posla i pređem na neku fizikaliju. Recimo - automehaničarstvo...

Danas je jedan od onih dana kada mi ništa ne ide od ruke. Kada uključim Photoshop, a posle par sati "doodle"-ovanja shvatim da je bilo bolje da ga nisam ni uključivao. Kada treba da napravim novi logo a nemam nijednu interesantnu asocijaciju na taj logo. Kada crtkam po papiru i shvatim da svaki crtež podseća na neki od već postojećih i poznatih logotipa. Kada šetkam po internetu nadajući se da ću naći inspiraciju a nigde je nema.Jebeš ovakve dane. Sreća - petak je, agonija neće trajati još dugo.

Završila se i ova maratonska predizbodna kampanja. Ne verujem da se razlikujem od ostatka ljudi koje poznajem ili pak ne poznajem, po stavovima koje imam o toj kampanji (kampanjama) - zaključak je, smučili su mi se svi živi. Nijedan ne uliva poverenje, svi do jednog su polako počeli da padaju u mojim očima (verovatno i kod svih ostalih), spuštajući se do nivoa deteta od par godina. Pričaju o boljoj budućnosti ako oni dođu na vlast, a kako ne treba da dođu oni koju su 90-ih pustošili državu, ili pak da će oni srediti ono što su prethodni zasrali u poslednjih 6 godina... Demagozi, sve do jednog.Tek u nedelju ću ponovo ćuti poklike vođa političkih stranaka, onih diplomiranih a zadriglih i ogrezlih u sopstvenoj stupidnosti, šarmantnih prosedih i slatko-govorljivih, starih koji imaju iskustvo zajedno sa prevrtljivim koji imaju energiju, koji gledaju koze dok brste, kojih ima samo na bilbordima i javljaju se iz verovatno afričkih zemalja a u Srbiju ne smeju da kroče da ih ne bi uhapsili, koji bi u rat za Kosovo, koji bi samo još jednog da obrlate i sami oforme vladu, koji se hvale uspesima za poslednjih par meseci (a ne tri godine) pa bi još četiri godine, onih koji imaju podočnjake i prodali bi Kosovo kao i sve nas, koji su davali ostavke a ustvari ih nisu dali... ne mogu ih se više ni setiti.

Stub za lepljenje plakata u centru Pančeva, skroz oblepljen "nevidljivom" strankom...

I uopšte im se ne radujem... Uživaću u tišini makar ova dva dana, neće mi zastave vijoriti na ekranu televizora, neće mi glupavi i pretenciozni slogani proletati ispred očiju i neće mi se zgaditi kada ih vidim - sve do jednog.

Jedini koji su uspeli da me nasmeju, ali ne svojim pričama ili obećanjima (koja i deluju realno i razumno za razliku od drugih stranaka) bili su ljudi iz G17 Plus. Prvo, što sam juče video nove plakate, friške postavljene, skroz bele, gde se samo vidi linija koja nešto zaokružuje, da bih tek kada se približim na par metara jedva video da je broj koji unutar te linije ustvari broj 2; a drugo što sam sinoć u Pančevu video prijatelja iz te stranke koji mi je objasnio da nisu na to mogli da utiču, da su dobili postere iz Beograda i da su se i sami smejali kada su ih videli.

Verujem, potpuno sa razlogom.

Znate kako je u Pančevu? Kada vidite maglu, vrlo dobro znate da to nije do meteoroloških prilika, već da se to južna zona opet osmelila i dala sve od sebe kako bi zaradila koji miliončić-dva više tog dana. A sve na štetu građana koji tu istu južnu zonu pogone.SinoćKrećem kolima do Bilje na Kotež 2 i napolju prvi put vidim intenzivnu maglu. Uključim oborena svetla, prednje i zadnje maglenke i nja - krenuo sam. Kroz ventilaciju lagano počinje da ulazi miris (ili bolje reći smrad) sumpora i ko-zna-čega-još. Zatvaram je i prkosim zagađenjima. Naravno, nedovoljno - nije Lada hermetički zatvorena. Naprotiv.U povratku slična situacija, možda još i gora. Magla je gušća, smrad se toliko ne oseti ali... sada se vidi. Vidi se gomila prašine koja napada na automobil, vidi se mnoštvo crnih tačkica po šoferšajbni, toliko da moram da izvadim Kanebo krpu i da prebrišem "šoferku".JutrosBudim se, krmeljiv i ipak nekako raspoložen, za razliku od juče. Onako iz kreveta, odakle nemam neki pogled na ulicu i nebo, razmišljam... "Čini mi se da magle više nema..." Ustajem i prestravljujem se prizorom. Tolika magla da se vidi svega 20-ak metara ispred. Naravno, brisanje šoferke, i što ranije zabarikadiranje u motorno vozilo se podrazumeva. Sve radi toga da ne udišem sve ono što izaziva rak ili otkaze mnogobrojnih organa. Disajnih, reproduktivnih, za varenje... Svih.Pre pola sataIzlazim iz firme na kratko, pošto treba da odvezem automobil kod auto limara da se prefarba prednji branik. Oljuštio se od udarca psa od pre mesec dana. Samo što sam izašao iz ajfora firme, osetim miris sumpora, benzina, nafte, tako jak miris, kao da mi je neko cisternu poturio pod nos. Ne mogu da verujem. Ne mogu! Pa da li su oni normalni?!?! Da li misle da ovo niko neće primetiti?! Da će opet ljudi progutati izgovor tipa "loši vremenski uslovi", prebacivanje odgovornosti sa RNP-a, na Petrohemiju, pa na ništa manje krivu Azotaru?!Nema šanse. Prvi je Srđan Miković zvučao nedorečeno, zbunjeno i u krajnjem slučaju smešno, kada se jutros na RTS-u javio telefonom i objasnio da je u pitanju zagađenje višestruko jače od onog zagađenja od 14-15. novembra. Nisu uključili sirene, jer bi to bilo u 2:30 ujutru i ljudi bi izašli napolje da vide šta se dešava i otrovali se. Jeste, bi - sigurno. A zagađenje je bilo: oko 37μg sumpora (14.-15. bilo je oko 10μg) a praškastih materija oko 540μg (14.-15. bilo oko 120μg). Simpa, zar ne?A, naravno, na sajtu B92 su opet o tome pisali. Samo što Vlada i dalje ćuti kao zalivena.

Evo kako Kiklop Nandor vidi istinu o Pančevu, parodijom na original billboard-a.

Kratak post.Povodom sinoćnog ponovnog zagađivanja grada.Kažu nije strašno, manje je nego u utorak uveče.Umesto 12 puta većeg, bilo 6 puta veće.Nije alarmantno.Nije.Već standardno.Navikli smo.Udisali smo i jače.Pa preživesmo.Sa kojim kancerom više ili manje.Pre će biti više.Mnogostruko više.Šizela je mirna.Ne pada im na pamet da troše struju,probijaju bubne opne,bude i uzbuđuju ljude.Ionako su se dosta već brinuli u utorak uveče.Ustali u po noći i došli u Pančevo.Da po-ko-zna-koji-put pričaju prazna obećanja,udruženim snagama obećaju svetliju budućnost,zdraviju i bezbedniju po nas, građane.Bedne, mrzovoljne i pasivne,bespomoćne jer radimo u tim fabrikama,prinuđeni da ćutimo zarad posla na kojem se redovno trujemo.Ovo prelazi u one postove koji se više puta mesečno pišu.A dnevno doživljavaju.Svakodnevnica.Baš kako jedan od labela ispod kaže.I nađoh odgovor na pitanje "dokle više?"Dok ne pocrkamo.Kao laboratorijski miševi.

Sinoć, još jednom se pokazalo divno lice našeg milog grada, kada se uveče čak i na naselju Kotež II oko 22 sata počeo osećati nesnosan smrad. Još jednom sam shvatio kako je proklet svako ko živi i radi u Pančevu. Famozna sirena oglasila se zvukom koji je stanovnike podsetio na "Milosrdnog anđela" iz 1999. godine.Srđan Miković, kao najodgovorniji u Opštini, odmah se izjasnio (čak smo ga danas videli i na Jutarnjem programu RTS-a) i dao izjavu o tome kako fabrike truju li truju, a građanima je oduzeto osnovno pravo na zdrav život. I da Opština nema zakonsku mogućnost da spreči zagađivanje (a kao da bi sprečila, jel'te?). Neverovatno, čak je i naš predsednik Boris Tadić, i po noći dojurio i izjavio kako potencijalnim zagađivačima treba zabraniti rad. Partijski prijatelji treba da se podržavaju i da daju sve od sebe, skupe koji poen, ostanu na vlasti u opštini.Potencijalnim. Potencijalnim!?!? Jesu li ovi ljudi normalni??? Dok mi dišemo benzen jedno 10 puta više od normalne u Pančevu (a i ta normalna u Pančevu je par puta viša od maksimalne dozvoljene), trujemo se praškastim materijama i sedimo u kućama moleći Boga da nas pogleda i sažali se na nas - ovi sa vlasti prebacuju krivicu na firme, firme krive vetar (ili nedostatak vetra), opozicija pljuje sve odreda kako bi svrgli ove sa vlasti a onda se isto ponašali.... Dotle vi, građani, trujte se, budite bogati kancerom, glavoboljama, genetskim mutacijama, rađajte bolesnu i astmatičnu decu (u najboljem slučaju), a pritom donosite ogromne pare i Republici i Opštini.A da ni ne spominjemo republičku "inspektorku" za zaštitu životne sredine Jelenu Stanković, koja je tek oko 1h izjutra (po izjavama Srđana Mikovića) otišla u Rafineriju da proveri emisiju štetnih materija. Zašto je ovo bitno...? Evo zašto:Direktor Rafinerije Nikola Garić rekao je da je Rafinerija sinoć od 22.00 bitno smanjila rad svih kapaciteta koji mogu biti emiteri benzena.Žalosno je što se ovakve "halabuke" dižu zarad par političkih poena i pokazivanja milosrđa i sažaljenja prema građanima. Još žalosnije je što sam danas video gomilu učenika Gimnazije "Uroš Predić" kako "protestvuju" ispred zgrade Opštine Pančevo. I sve mi se čini da je "protest" izazvan velikom željom učenika za odsustvovanjem časova, kao i velikom željom profesora za povećanjem plate. Žalosno je što se sve prebija na plećima ljudi koji i žive i rade u tom gradu, pa i u toj južnoj zoni. Žalosno je sve.O tome se čak digla frka i na "televiziji" B92, kao i na njihovom sajtu.I još jednom ono pitanje... Dokle više?!?!Ps. Da napomenem, da je poslednji put ovakav sličan post bio pre manje od mesec dana.

Još jedno divno jutro je osvanulo nad gradom Pančevom. Krećem na posao, i tik što sam kročio van zgrade osetim veliki "kiselkasti" smrad koji para nos. Odmah se setim kako je i juče ujutru smrdilo i kako se uveče, kada sam vozio Biljanu kući, mogao osetiti miris koji je podsećao kako na benzin tako i na smeće, đubre, trulež. Neverovatno...

Dobrodošli u grad smrti...

Kao najodgovornije za ovo smatram kako fabrike u "južnoj zoni", tako i sve moguće čelnike čije debele guzice nafatirane parama zauzimaju glavne fotelje u tom prokletom "upravljačkom" lancu. Nisu samo oni zaslužni, zaslužni za ovakvo stanje smo i mi sami - građani Pančeva. Kako drugačije objasniti nejedinstvo i raskol kod građana? Jedino time što ove fabrike donose ogromnu zaradu i radnicima i vladi, a za zagađenje... boli ih ona stvar. Ne može se u Srbiji, a Pančevu pogotovo, imati dobra fabrika koja i dobro zarađuje i malo zagađuje. Ili ćemo imati para a biti trovani, ili ćemo imati svež vazduh a biti gladni. Trećeg nema. A i ako ima, niko o tome neće niti želi da razmišlja. Ali, najglavniji krivci su fabrike Rafinerija Nafte Pančevo, Azotara i Petrohemija.

Vrlo verovatno da ćemo svi morati uskoro ovako da se oblačimo. Maska je obavezan modni detalj.

Koji mi to sistem zaštite imamo? Imamo "Opštinski monitoring sistem" koji prati šta se dešava, ali koji ničemu ne služi. Sem praćenju tih čestica u vazduhu. Kancerogenih, otrovnih, praškastih. Odgovorni koji bi trebali da reaguju u takvim situacijama ne obaziru se na pozive građana na telefon 985, koji redovno prijavljuju smrad i zagađenje. Prave zaštite ne postoji. Zavisimo od milosti i nemilosti majke Prirode na prvom mestu, koja nam ili vetrom donese "miris" u grad, ili zapljusne Beograđane koji odmah počnu da kukaju kako smrdi. A mi sa time (ne)živimo već poslednjih 40 godina. Ne zavisimo od milosti i nemilosti Vlade, ili pak Ministarstva nauke i "zaštite životne sredine" pošto njih zabole za narod i stanovništvo.

O tome se poslednja dva dana pisalo na sajtu B92 (možda je i na vestima bilo, ne znam - ne gledam više), a komentari čitalaca sajta su različiti. Ali svode se na isto... Od spašavanja grada nema ništa. Izginućemo i pomrćemo svi lagano i tiho, i to onda kada svi zaborave na Pančevo pošto tada više nećemo da im donosimo toliko puno para koliko im sada donosimo.

Samo jedno pitanje? Dokle više?!?!

E, pa nema više. Ova televizija je prevršila svaku meru i izgubila kod mnogih ljudi "kredit". Uključujući i mene.

Od svih domaćih televizija koje se mogu videti na našim uređajima, više nema nijedne koju mogu sa zadovoljstvom da gledam. Ona jedna, jedina, koja je imala svoj šmek i program koji su ljudi pomno pratili i sa uživanjem, u poslednjih mesec dana pretvorila se u sve što nije televizija. Doprinos tome ponajviše ima debilni rijaliti šov "Big Bradr", ali i još debilnije emisije i voditelji kakvi su Luna Lu, Glamurama, a na kraju šlag na tortu učine i voditelji vesti, za koje sam ranije mislio da su besprekorni. Srozao se B92 na nivo televizije, kakva je i ona "narodna" ružičasta. Isto sranje, drugo pakovanje - i jedno i drugo su ekstremi samo u suprotnim smerovima.

Šta reći, kada serije, crtani filmovi i tv program koji su plenili raznovrsnošću, tolerancijom i suočavanjem sa prošlošću i nama samima, jednostavno nestadoše. A da ne pričam da je sve to, ali SVE TO zamenjeno sa 6 (šest, ljudi - ŠEST!) emitovanja živih kućnih homosapienskih ljubimaca iz ovog šova!!! Pa jel' ima to smisla? Ja svakako mislim da nema i da je ovo takvo zaglupljivanje ljudi koji prate ovu televiziju. Srozali su se, samo tako...

Ranije je prvo dugme na daljinskom bio broj 6 - kanal B92. Sada jednostavno više ni ne pratim televiziju, osim odabranih filmova gde mi više ni kanal nije bitan. Serija Enterprise na TV Avala je jedna od retkih koje preko vikenda odgledam sa uživanjem. Biće interesantno videti da li će Fox ili Avala moći da preuzmu primat najbolje televizije umesto B92. Makar u mom slučaju.

Stoga predlažem da svi oni koji su razočarani ponašanjem a naročito programom televizije, koja je nekada kako u mom, tako i u životu većine mladih ljudi važila za najbolju, svoje stavove i razočaranja iskažu na sajtu: Mirror B92. Jedino što je od B92 kvalitetno ostalo je samo njihov web sajt. I program na radiju koji slušam u kolima je odavno zamenjen sa Idea radijom. I to sa zadovoljstvom. Doviđenja B92, i da se ne vidimo više nikada.

9. avgust - crvenilo i svrab levog oka.Otišao kod doktora i dobio lekove.Lečio se.'Ozdravio'.Razlog crvenila - unknown.20. avgust - opet nesnosno crvenilo i svrab oba oka.Kijavica.Eksplodirali sinusi.Nos curi i curi.Lečio se.Bio 2 puta na kontroli kod očnog.Nije prestalo.1. septembar - konačna kontrola kod očnog, ujutru.Stvari idu na bolje, kako kaže.Kontrola u utorak.Popodne počinje bol u grlu.Opet kod lekara.Dobio 'ultimate' lekove (što ne dadoše injekcije?).Preležao 4 dana u krevetu.Bol u grlu nestao.Oči se smirile.Glavobolja nestala.Sinusi i dalje bole.Nos se i dalje 'žuti' i 'zeleni'.6. septembar - navukao se na Nafazol, jedina stvar koja mi uspešno ostvara nos da bi posle 4 sata (prvo bilo 2, pa 3) nos ponovo počeo da pušta umiljate zvuke talasa i određene visoke i niske tonove.I sada me jedva blago svrbucka desno oko.Na poslu sam.Da li je u pitanju prljava tastatura?TFT monitor?Kolege???Skoro mesec dana mučenja...Prokletstvo!