Planeta Srbija

LUKSEMBURG – Drugi po veličini evropski sud je danas odbio zahtev kompanije Microsoft da se preinači odluka Evropske komisije iz 2004. da je kompanija Microsoft zloupotrebila svoju dominaciju među računarskim operativnim sistemima.

U prvostepenom Evropskom sudu je jutros pročitana presuda pre prepunom sudnicom u kojoj je bilo preko 150 novinara i advokata. Presuda je glasila da Microsoft mora da se povinuje naredbi komisije iz marta 2004. i da plati kaznu od 497.2 miliona EU ili 689.4$.

Ovo je zaista veliki dan i velika pobeda za svet Slobodnog softvera. Posle odbijanja OOXML-a pred ISO-om pre par nedelja ovo je još jedna divna vest.:-)

Više informacija možete naći na:

http://www.iht.com/articles/2007/09/17/business/msft.php

http://www.italy.fsfeurope.org/projects/ms-vs-eu/ms-vs-eu.en.html

LUKSEMBURG – Drugi po veličini evropski sud je danas odbio zahtev kompanije Microsoft da se preinači odluka Evropske komisije iz 2004. da je kompanija Microsoft zloupotrebila svoju dominaciju među računarskim operativnim sistemima.

U prvostepenom Evropskom sudu je jutros pročitana presuda pre prepunom sudnicom u kojoj je bilo preko 150 novinara i advokata. Presuda je glasila da Microsoft mora da se povinuje naredbi komisije iz marta 2004. i da plati kaznu od 497.2 miliona EU ili 689.4$.

Ovo je zaista veliki dan i velika pobeda za svet Slobodnog softvera. Posle odbijanja OOXML-a pred ISO-om pre par nedelja ovo je još jedna divna vest.:-)

Više informacija možete naći na:

http://www.iht.com/articles/2007/09/17/business/msft.php

http://www.italy.fsfeurope.org/projects/ms-vs-eu/ms-vs-eu.en.html

Sa malim zakašnjenjem, obzirom da je priča stara skoro ceo dan, sledi pogled na sinoćnji događaj u Paraćinu. Ukratko za početak, tamošnji Kulturni centar je u saradnji sa FSN/FSFE-om organizovao predavanje na temu slobodnog softvera, na kom smo glavni akteri bili Marko i ja.

Već neko vreme je OOXML pitanje goruća tema u političkim i ekonomskim krugovima. Kod nas se o tome jako malo priča iako se i naše standardizaciono telo pita tj. ima pravo glasa po tom pitanju. Ovom prilkom vam predstavljam dokument u kom je FSFE postavila 6 pitanja kompaniji Microsoft. Očekujte još dosta materijala na ovu temu narednih dana.

Šest pitanja koja slede se odnose na zahtev da se format ECMA/MS-OOXML prihvati kao IEC/ISO standard. Osim ako nacionalni organi za standardizaciju nemaju definitivne odgovore na svako od ovih pitanja, treba da pred komisijom ISO/IEC odbace pomenuti zahtev i zatraže da Majkrosoft (Microsoft) svoj dosadašnji rad na formatu MS-OOXML ugradi u standard ISO/IEC 26300:2006 (Open Document Format, koji se npr. koristi u kancelarijskom paketu OpenOffice.org).

Ovaj dokument predstavlja siže – više informacije se može pronaći na internetu.

Nijedan standard ne sme da zavisi od određenog operativnog sistema, okruženja ili aplikacije. Nezavisnost od određene aplikacije, odn. implementacije je jedno od najvažnijih svojstava bilo kog standarda.

Da li je specifikacija MS-OOXML u potpunosti lišena bilo kakvih referenci na konkretne proizvode bilo kog proizvođača i specifičnih funkcija koje ovi proizvodi uslovljavaju?

Gde god je to moguće i izvodljivo, standardi bi trebalo da budu nadogradnja prethodnog rada na standardizaciji, a ne bi trebalo da zavise od vlasničkih tehnologija koje su vezane za pojedine proizvođače.

MS-OOXML prenebregava brojne standarde – npr. MathML i SVG – koje preporučuje W3C, već koristi sopstvene vlasničke formate. Ovakva praksa predstavlja ozbiljan pritisak za sve proizvođače da koriste Majkrosoftovu vlasničku infrastrukturu izgrađenu tokom prethodnih 20 godina kako bi u potpunosti implementirali MS-OOXML. Veliko je pitanje na koji bi način bilo koje treće lice van Majkrosofta uspelo da podjednako dobro implementira standard kao što to može sam Majkrosoft.

Koje prednosti u ovim oblastima pruža prihvatanje vlasničkih formata na račun standardizacije? Gde ostali proizvođači mogu da pronađu konkurentne, kompatibilne i kompletne implementacije za sve platforme kojima će izbeći nedostižno velika ulaganja?

Jedna od navodnih glavnih prednosti formata MS-OOXML jeste osobina da omogućava kompatibilnost sa prethodnim standardima, što je navedeno i u Internacionalnoj izjavi za štampu ECMA-e.

Od presudnog je značaja za svaki standard da ga može implementirati bilo koje treće lice bez potrebe za saradnjom sa nekom drugom kompanijom, dodatnim informacijama poverljive prirode, ugovorima ili obeštećenjima. Takođe je veoma bitno ne zahtevati saradnju konkurencije da bi se ostvarila puna interoperabilnost na uporedivom nivou kvaliteta.

Na osnovu postojeće specifikacije formata MS-OOXML, da li je bilo koje treće lice, nezavisno od svog poslovnog modela, bez potrebe za dodatnim informacijama i bez saradnje sa Majkrosoftom, u situaciji da ponudi potpunu kompatibilnost sa prethodnim standardima i prebacivanje dokumenata iz zastarelih formata u MS-OOXML na nivou kvaliteta koji se može uporediti sa onim koji nudi Majkrosoft?

Vlasnički dodaci vezani za određenu aplikaciju predstavljaju dobro poznatu Majkrosoftovu tehniku kojom zloupotrebljava i kontroliše svoj monopol na tržištu operativnih sistema, i prenosi ga na srodna tržišta. Ova tehnika se nalazi u osnovi nasilničkog ponašanja koje je navelo Evropsku komisiju da presudi protiv Majkrosofta 2004. godine, dok Majkrosoft i dalje odbija da stavi na raspolaganje informacije koje su neophodne za ostvarivanje pune interoperabilnosti.

Imajući u vidu ove razloge, sasvim je razumljivo zašto Otvoreni standardi ne treba da dozvole upotrebu vlasničkih dodataka, i da se u ime Otvorenih standarda ne sme omogućiti upotreba ovakvih tehnika koje za cilj imaju sakaćenje tržišta.

Da li format MS-OOXML dozvoljava vlasničke dodatke? Da li je Majkrosoftova implementacija formata MS-OOXML verna definiciji, odn. ne sadrži nedokumentovane dodatke? Da li postoje mehanizmi za prevenciju takvog nasilničkog ponašanja?

Cilj standardizacije jeste postizanje jedinstvenog standarda, s obzirom na to da višestruki standardi uvek proizvode prepreke za zdravu konkurenciju. Prividna borba oko standarda je u stvari diverzija čiji je cilj da preuzme kontrolu nad određenim segmentima tržišta, kao što su to u prošlosti pokazali brojni primeri.

Već postoji Otvoreni standard za dokumente, naime u pitanju je Open Document Format (ODF) (ISO/IEC 26300:2006). Oba formata, i MS-OOXML i ODF, zasnivaju se na tehnologiji XML, koriste isto tehnološko polazište te, konačno, imaju iste teorijske sposobnosti. Sam Majkrosoft je član grupacije OASIS, organizacije koja je razvila standard ODF i koja je zadužena za njegovo negovanje. Majkrosoft je znao za ova inicijativu, i bio je pozvan da u njoj učestvuje.

Zašto je Majkrosoft odbio da učestvuje u postojećem radu na standardizaciji? Zašto nije svoje predloge dostavio grupaciji OASIS kako bi bili uključeni u ODF?

Da bi se standard uspešno implementirao, neophodno je svim učesnicima u tržišnoj trci omogućiti zaštitu od sudskog gonjenja. Takva zaštita treba da bude jasno definisana, pouzdana i dovoljno široka da obuhvati sve aktivnosti neophodne da se postigne puna interoperabilnost i omoguće jednake šanse za istinsko nadmetanje na njenoj osnovi.

MS-OOXML prati “pakt o neutuživanju” neobično kompleksne i striktne prirode, umesto klasične patentne licence. S obzirom na kompleksnost dozvole, nije jasno koliko zaštite od sudskog gonjenja može zaista da pruži.

Ovlašan pogled koji bi jedan pravnik bacio na pomenutu dozvolu otkrio bi da ova ne uključuje sve opcione mogućnosti i vlasničke formate bez kojih potpuna implementacija MS-OOXML-a nije moguća. Stoga se može zaključiti da potpunost implementacije formata MS-OOXML nije zagarantovana svima koji žele da dotičnu implementaciju upotrebe, a čak i osnovne komponente ostaju pod znakom pitanja.

Da li je vaše nacionalno telo za standardizaciju uradilo sopstvenu, nezavisnu pravnu analizu o egzaktnoj prirodi dozvole za korišćenje, kojom bi se nedvosmisleno potvrdilo da dozvola zaista pokriva čitav spektar mogućih implementacija formata MS-OOXML?

Na sva ovde postavljena pitanja bi trebalo da odgovore daju nacionalni organi za standardizaciju kroz nezavisne odbore i mišljenja stručnjaka, a nikako ne Majkrosoft i njegovi poslovni partneri koji u vezi sa ovim problemom imaju direktan sukob interesa.

Ukoliko se na svako od ovih pitanja ne može uspešno odgovoriti, nacionalno telo za standardizaciju bi trebalo da glasa protiv predloženog standarda u ISO/IEC.

For my English speaking friends, please take a look at this site: http://www.fsfeurope.org/documents/msooxml-questions.en.html

Već neko vreme je OOXML pitanje goruća tema u političkim i ekonomskim krugovima. Kod nas se o tome jako malo priča iako se i naše standardizaciono telo pita tj. ima pravo glasa po tom pitanju. Ovom prilkom vam predstavljam dokument u kom je FSFE postavila 6 pitanja kompaniji Microsoft. Očekujte još dosta materijala na ovu temu narednih dana.

Šest pitanja koja slede se odnose na zahtev da se format ECMA/MS-OOXML prihvati kao IEC/ISO standard. Osim ako nacionalni organi za standardizaciju nemaju definitivne odgovore na svako od ovih pitanja, treba da pred komisijom ISO/IEC odbace pomenuti zahtev i zatraže da Majkrosoft (Microsoft) svoj dosadašnji rad na formatu MS-OOXML ugradi u standard ISO/IEC 26300:2006 (Open Document Format, koji se npr. koristi u kancelarijskom paketu OpenOffice.org).

Ovaj dokument predstavlja siže – više informacije se može pronaći na internetu.

Nijedan standard ne sme da zavisi od određenog operativnog sistema, okruženja ili aplikacije. Nezavisnost od određene aplikacije, odn. implementacije je jedno od najvažnijih svojstava bilo kog standarda.

Da li je specifikacija MS-OOXML u potpunosti lišena bilo kakvih referenci na konkretne proizvode bilo kog proizvođača i specifičnih funkcija koje ovi proizvodi uslovljavaju?

Gde god je to moguće i izvodljivo, standardi bi trebalo da budu nadogradnja prethodnog rada na standardizaciji, a ne bi trebalo da zavise od vlasničkih tehnologija koje su vezane za pojedine proizvođače.

MS-OOXML prenebregava brojne standarde – npr. MathML i SVG – koje preporučuje W3C, već koristi sopstvene vlasničke formate. Ovakva praksa predstavlja ozbiljan pritisak za sve proizvođače da koriste Majkrosoftovu vlasničku infrastrukturu izgrađenu tokom prethodnih 20 godina kako bi u potpunosti implementirali MS-OOXML. Veliko je pitanje na koji bi način bilo koje treće lice van Majkrosofta uspelo da podjednako dobro implementira standard kao što to može sam Majkrosoft.

Koje prednosti u ovim oblastima pruža prihvatanje vlasničkih formata na račun standardizacije? Gde ostali proizvođači mogu da pronađu konkurentne, kompatibilne i kompletne implementacije za sve platforme kojima će izbeći nedostižno velika ulaganja?

Jedna od navodnih glavnih prednosti formata MS-OOXML jeste osobina da omogućava kompatibilnost sa prethodnim standardima, što je navedeno i u Internacionalnoj izjavi za štampu ECMA-e.

Od presudnog je značaja za svaki standard da ga može implementirati bilo koje treće lice bez potrebe za saradnjom sa nekom drugom kompanijom, dodatnim informacijama poverljive prirode, ugovorima ili obeštećenjima. Takođe je veoma bitno ne zahtevati saradnju konkurencije da bi se ostvarila puna interoperabilnost na uporedivom nivou kvaliteta.

Na osnovu postojeće specifikacije formata MS-OOXML, da li je bilo koje treće lice, nezavisno od svog poslovnog modela, bez potrebe za dodatnim informacijama i bez saradnje sa Majkrosoftom, u situaciji da ponudi potpunu kompatibilnost sa prethodnim standardima i prebacivanje dokumenata iz zastarelih formata u MS-OOXML na nivou kvaliteta koji se može uporediti sa onim koji nudi Majkrosoft?

Vlasnički dodaci vezani za određenu aplikaciju predstavljaju dobro poznatu Majkrosoftovu tehniku kojom zloupotrebljava i kontroliše svoj monopol na tržištu operativnih sistema, i prenosi ga na srodna tržišta. Ova tehnika se nalazi u osnovi nasilničkog ponašanja koje je navelo Evropsku komisiju da presudi protiv Majkrosofta 2004. godine, dok Majkrosoft i dalje odbija da stavi na raspolaganje informacije koje su neophodne za ostvarivanje pune interoperabilnosti.

Imajući u vidu ove razloge, sasvim je razumljivo zašto Otvoreni standardi ne treba da dozvole upotrebu vlasničkih dodataka, i da se u ime Otvorenih standarda ne sme omogućiti upotreba ovakvih tehnika koje za cilj imaju sakaćenje tržišta.

Da li format MS-OOXML dozvoljava vlasničke dodatke? Da li je Majkrosoftova implementacija formata MS-OOXML verna definiciji, odn. ne sadrži nedokumentovane dodatke? Da li postoje mehanizmi za prevenciju takvog nasilničkog ponašanja?

Cilj standardizacije jeste postizanje jedinstvenog standarda, s obzirom na to da višestruki standardi uvek proizvode prepreke za zdravu konkurenciju. Prividna borba oko standarda je u stvari diverzija čiji je cilj da preuzme kontrolu nad određenim segmentima tržišta, kao što su to u prošlosti pokazali brojni primeri.

Već postoji Otvoreni standard za dokumente, naime u pitanju je Open Document Format (ODF) (ISO/IEC 26300:2006). Oba formata, i MS-OOXML i ODF, zasnivaju se na tehnologiji XML, koriste isto tehnološko polazište te, konačno, imaju iste teorijske sposobnosti. Sam Majkrosoft je član grupacije OASIS, organizacije koja je razvila standard ODF i koja je zadužena za njegovo negovanje. Majkrosoft je znao za ova inicijativu, i bio je pozvan da u njoj učestvuje.

Zašto je Majkrosoft odbio da učestvuje u postojećem radu na standardizaciji? Zašto nije svoje predloge dostavio grupaciji OASIS kako bi bili uključeni u ODF?

Da bi se standard uspešno implementirao, neophodno je svim učesnicima u tržišnoj trci omogućiti zaštitu od sudskog gonjenja. Takva zaštita treba da bude jasno definisana, pouzdana i dovoljno široka da obuhvati sve aktivnosti neophodne da se postigne puna interoperabilnost i omoguće jednake šanse za istinsko nadmetanje na njenoj osnovi.

MS-OOXML prati “pakt o neutuživanju” neobično kompleksne i striktne prirode, umesto klasične patentne licence. S obzirom na kompleksnost dozvole, nije jasno koliko zaštite od sudskog gonjenja može zaista da pruži.

Ovlašan pogled koji bi jedan pravnik bacio na pomenutu dozvolu otkrio bi da ova ne uključuje sve opcione mogućnosti i vlasničke formate bez kojih potpuna implementacija MS-OOXML-a nije moguća. Stoga se može zaključiti da potpunost implementacije formata MS-OOXML nije zagarantovana svima koji žele da dotičnu implementaciju upotrebe, a čak i osnovne komponente ostaju pod znakom pitanja.

Da li je vaše nacionalno telo za standardizaciju uradilo sopstvenu, nezavisnu pravnu analizu o egzaktnoj prirodi dozvole za korišćenje, kojom bi se nedvosmisleno potvrdilo da dozvola zaista pokriva čitav spektar mogućih implementacija formata MS-OOXML?

Na sva ovde postavljena pitanja bi trebalo da odgovore daju nacionalni organi za standardizaciju kroz nezavisne odbore i mišljenja stručnjaka, a nikako ne Majkrosoft i njegovi poslovni partneri koji u vezi sa ovim problemom imaju direktan sukob interesa.

Ukoliko se na svako od ovih pitanja ne može uspešno odgovoriti, nacionalno telo za standardizaciju bi trebalo da glasa protiv predloženog standarda u ISO/IEC.

For my English speaking friends, please take a look at this site: http://www.fsfeurope.org/documents/msooxml-questions.en.html

Ako ste detinjstvo proveli uz video igre a posebno video igre na konzolama tipa Sega Genesis ili Nintendo onda vam je izraz “vezani udarac” itekako poznat. Ništa kao stari dobri vezani udarci u Mortal Kombat 3. Čemu ovakav uvod u priču? Poslednjih 7 dana je okarakterisano “vezanim udarcima” od strane FSFE. Pre svega 13.07. postajem član Fellowship of FSFE. Juče je stigla i čuvena smart kartica. 17.07. Georg Greve me obaveštava da je moja aplikacija za članstvo u FSFE European Core Team i zvanično prihvaćena te da sam, pored mog prijatelja Ivana Jelića, postao sada i ja deo “srži” FSF u Evropi. I konačno danas dobijam obaveštenje od Shane Coughlana da počinju moje pravničke noćne more u FSFE – primljen sam u Freedom Task Force tim – deo FSFE koji se bavi ponajviše kršenjem GPL-a. A sada…osmeh na lice i u nove avanture. Bliži se WIPO. A do tada treba uraditi puno toga unutar FSFE.

Ako ste detinjstvo proveli uz video igre a posebno video igre na konzolama tipa Sega Genesis ili Nintendo onda vam je izraz “vezani udarac” itekako poznat. Ništa kao stari dobri vezani udarci u Mortal Kombat 3. Čemu ovakav uvod u priču? Poslednjih 7 dana je okarakterisano “vezanim udarcima” od strane FSFE. Pre svega 13.07. postajem član Fellowship of FSFE. Juče je stigla i čuvena smart kartica. 17.07. Georg Greve me obaveštava da je moja aplikacija za članstvo u FSFE European Core Team i zvanično prihvaćena te da sam, pored mog prijatelja Ivana Jelića, postao sada i ja deo “srži” FSF u Evropi. I konačno danas dobijam obaveštenje od Shane Coughlana da počinju moje pravničke noćne more u FSFE – primljen sam u Freedom Task Force tim – deo FSFE koji se bavi ponajviše kršenjem GPL-a. A sada…osmeh na lice i u nove avanture. Bliži se WIPO. A do tada treba uraditi puno toga unutar FSFE.

Kao koordinator srpskog tima, sa radošću objavljujem da je tim FSFE-a dobio novog člana iz Srbije. Nakon posete Cirihu i Ženevi i definitivnim uključivanjem u aktivnosti FSFE-a, po povratku u Srbiju je pokrenuta inicijativa da Marko Milenović postane deo tima, što je uspešno završeno. Čestitam Marku, za israzima osobitog zadovoljstva što je Srbija dobila još jedno mesto u timu.

Nadam se da će nas Marko dostojno braniti u *BSD zajednici.

Alas, I’m back in Belgrade. I had the best time ever in Switzerland and I’d like to thank my hosts Fernanda and Georg for making my stay a real pleasure. I’ll be writing a full IGF review for GNUzilla very soon. As for my stay in CH…well, you’ll have to go for the photos. They say much more than I could ever write…and to be honest, I have no time to write a full review of the past week…it was just too damn good over there.

You may find all the photos here:http://picasaweb.google.co.uk/eccegeek/DCOSIGFJuly2007

P.S. I’ve switched to Picasa. Much faster and nicer than Flickr.

P.P.S. Just for the record. Fernanda is working for Google as sys admin and load balancing specialist. Another uber geek chick on my list.:))

P.P.P.S. Not too many pictures of myself…don’t ask why.:)

Alas, I’m back in Belgrade. I had the best time ever in Switzerland and I’d like to thank my hosts Fernanda and Georg for making my stay a real pleasure. I’ll be writing a full IGF review for GNUzilla very soon. As for my stay in CH…well, you’ll have to go for the photos. They say much more than I could ever write…and to be honest, I have no time to write a full review of the past week…it was just too damn good over there.

You may find all the photos here:http://picasaweb.google.co.uk/eccegeek/DCOSIGFJuly2007

P.S. I’ve switched to Picasa. Much faster and nicer than Flickr.

P.P.S. Just for the record. Fernanda is working for Google as sys admin and load balancing specialist. Another uber geek chick on my list.:))

P.P.P.S. Not too many pictures of myself…don’t ask why.:)

It has been one hell of a day. And a very great day indeed. I need to sort out my impressions on all the people I’ve met during the day…and I’m now totally wasted so I’ll hit the bed..expect detailed info in the morning.

It has been one hell of a day. And a very great day indeed. I need to sort out my impressions on all the people I’ve met during the day…and I’m now totally wasted so I’ll hit the bed..expect detailed info in the morning.

Just a short post..I’m here! Zürich.:) Typing from the FSFE office. All is cool..thou I’m too tired (3h of sleep in the last 48h) to notice all the beauty of the city. More to come later…now I need to sleep..and eat.:)

Just a short post..I’m here! Zürich.:) Typing from the FSFE office. All is cool..thou I’m too tired (3h of sleep in the last 48h) to notice all the beauty of the city. More to come later…now I need to sleep..and eat.:)

Kada sam pisao o osnivanju srpskog tima u FSFE, pomenuo sam i planove za učešće na projektima koji se ostvaruju na nivou UN i EU. Počinjemo…

Za danas zakazano prebacivanje glavne prezentacije na novi dizajn je urađeno. fsfeurope.org sada izgleda drugačije, po mom ličnom mišljenju čistije nego ranije, a celokupni vizuleni idenditet je zasnovan na bojama i motivima koji se daju videti na novom logou. Svi zvanični dokumenti su već preuređeni, a očekujemo da saradnici što pre promene stare grafičke elemente FSFE-a koje koriste. Što se FSN-a tiče, obavljeno…

Kao i svaki član družine dobio sam svoju karticu, koja je upakovana u simpatičnu plastičnu futrolu sa pozadinskom “kvačicom” za kačenje na šta već ko voli. Cela stvar oko kartice, njenog podešavanja i korišćenja je lepo dokumentovana, pa jedino što moram da uradim sam je potraga za čitačem

Još jedna lepa stvar koja se tiče članstva u timu FSFE-a je automatsko dobijanje članstva u družini (The Fellowship) FSFE-a. Danas sam postavio osnovne i oskudne informacije na moju fellow stranu, koja bi mogla dobro da mi posluži za planirani blog na engleskom. Uz nalog na fsfe.org se dobija i tri meseca besplatno na lwn.net. Više o samoj družini možete videti ovde. Godišnja donacija za članstvo u družini je 120EUR, što je previše za naše krajeve, ali ukoliko ipak postoje zainteresovani da se priključe i pomognu FSFE, prijava je ovde.

Kao što sam i pominjao, srpski tim u FSFE je i zvanicno formiran, pa je red da kao koordinator to i objavim. Pored mene, u ekipi su za sada Marko Milenović, koji će se uključiti u rad projekta Freedom Task Force, i Ivan Čukić sa angažovanjem na sajtu fsfe.org, pošto je EzPublish mašineriji potrebno još dobrih hakera. Ja ću pored koordinacije tima uskoro “zasesti” za FSFE servere, i akcije u timu kojih ima sasvim dovoljno. Hm, DRM.info i Brave GNU World mi takođe lepo mirišu Do sledećeg FSFE updatea…

U prevodu - konačno sam postao punopravni član tima FSF Europe! Iako sam već bio uvršten u ovu grupu, do posete FSFE-ovaca početkom aprila nisam imao ispunjene sve uslove. To je podrazumevalo članstvo na “standby”, sa početkom prave akcije tek nakon ovoga što se desilo danas (iako je plan bio susret na FOSDEM-u, na koji na kraju nisam otišao). Pozicija koju sada imam znači da ću se direktno uključiti u glavne tokove organizacije i učestvovati u projektima i aktivnostima. Kako ću morati da odvojim dobar deo vremena za FSFE, planiram napuštanje nekih projekata u kojima učestvujem, a koji su u pitanju još uvek nisam odlučio. Pored rada u FSFE, jedan od ciljeva koje sam zacrtao jeste pravljenje dobrog srpskog tima u organizaciji i regionalno širenje. No, polako, prvo treba pročitati oko 40k karaktera dokumentacije koju sam dobio za dobrodošlicu Da, konačno ću imati i svoju @fsfeurope.org email adresu

Pored gužve, adrenalina, dobrih iskustava i novih poznastava, jedna od stvari koju najvše volim kada je organizacija događaja vezanih za slobodni softver u pitanju jeste osećaj zadovoljstva nakon dobro urađenog posla. Georg i Jonas su svojim popodnevnim letovima otišli kućama, započinjući novu etapu u suživotu FSN-a, FSFE-a i nas samih, kao dela ove velike evropske organizacije.

Georg je u Beograd stigao nešto ranije, pa smo imali dovoljno vremena da se dobro upoznamo i popričamo o svim planovima i željama koje imamo. Moram reći da je Georg sjajan i vrlo komunikativan momak i biće mi pravo zadovoljstvo da radim sa njim u budućnosti. Iako je imao dosta slobodnog vremena, imali smo na šta da ga potrošimo, pa smo se dotakli skoro svega što ima veze sa slobodnim softverom i našim planovima u toj oblasti, dok sam se ja trudio da mu što bolje objasnim trenutnu situaciju u Srbiji. U utorak smo zajedno gostovali u jutarnjem programu TV Metropolis, nakon čega smo proveli zanimljivo popodne u Skadarliji, gde su nam se u ispijanju piva i veselim razgovorima pridružili Ivan, Marko i Goran. Popodne se produžilo u ponoćni oblizaka grada, dok je glavna akcija trebalo da se dogodi sutradan, to jest juče. Jonas je stigao trećeg uveće, nešto malo pre ponoći, tako da sam imao daleko manje vremena da se bolje upoznam sa njim, mada smo već duže u kontaktu putem Jabber mreže. Ne mogu a da ne pomenem angažovanje Marka Hermana i Ivana oko Jonasovog dolaska i odlaska, a drugi Marko je bio odličan vodič i party maniac

Pre glavnog događaja, održali smo regionalni sastanak u prostorijama Linux centra, kom su prisustvovali ljudi iz makedonske zajednice, GNU kluba iz Niša, Marcell Mars iz MI Mama iz Zagreba, domaćin Vedran Vučić i naravno gosti iz FSFE. Više od dva sata konstruktivnog razgovora je poslužilo za međusobno upoznavanje i ispitivanje eventualnih mogućnosti za saradnju i regionalno proširivanje kruga FSFE partnera.

O predavanjima i događaju uopšte ćete moći da pročitate u GNUzilli i IT medijima za koje budem pisao izveštaj. Ne mogu da ne pomenem odličan nastup, jer su govornici bili vrlo konkretni, sa vrlo dobrim pristupom temama. Mislim da su posetioci zaista imali šta da čuju. Još jednom hvala ekipi iz Rexa, da nam je više takvih kao što su oni…

Mislim da smo organizacijom ove posete napravili pun pogodak. Ljudi iz zajednica iz regiona su imali šansu da se upoznaju sa Georgom i Jonasom, dok smo mi intenzivno radili na svim aspektima dalje prisnije saradnje. Ja ću konačno postati punopravni član tima FSFE-a i koordinator srpskog tima saradnika organizacije. Marko i Ivan će ubuduće biti aktivni u radu na FSFE projektima, pa mislim da imamo sjajnu priliku da napravimo stabilnu i pouzdanu FSFE ekipu kod nas. Planirane aktivnosti polaze od rada na sadašnjim sajtovima i infrastrukturi do aktivnosti u projektima koje FSFE vodi zajedno za EU i UN. Idemo najjače što možemo, visoko koliko vredimo.

Prostor je obezbeđen, letovi bukirani, hotel rezervisan, najave poslate medijima… Sada mogu sa sigurnošću da vičem: “FSFE u Beogradu!!!”

Početkom aprila nam u goste dolaze Georg C. F. Greve i Jonas Öberg. Pored upoznavanja nas i naše zajednice, predsednik i potpredsednik FSFE će održati dva predavanja 4. aprila u Rexu, sa početkom u 18h. Detaljnije o samom događaju pogledajte ovde. Vidimo se tamo

Poseta ljudi iz FSFE je vrlo bitna, pošto se time otvara velika mogućnost za učešće naših ljudi u radu ove organizacije. Kako bi neko postao član tima FSFE-a, potrebno je, pored aktivnog rada u zajednici i veze sa njom naravno, da se lično sretne sa bar tri druga člana tima. Pošto ću Georgovom i Jonasovom posetom konačno ispuniti i poslednji uslov (zbog kog sam verovatno jedini stand by team member u istoriji FSFE-a) za potpuni ulazak u ekipu, svi ostali će o istom trošku imati šansu da se već tada upoznaju za potrebna tri člana. Predstojećim događajima pravimo još jedan korak ka formiranju chaptera FSFE-a za Srbiju, što i jeste krajnji cilj saradnje dve organizacije.

Dolazak su već najavili Marcell Mars iz Zagreba i ljudi iz makedonske zajednice slobodnog softvera, a ovih dana očekujem i kontakte sa bosanskom ekipom kako bismo iskoristili priliku i napravili jedan regionalni sastanak. Naravno, poziv stoji otvoren za sve

Neću zaboraviti da se zahvalim ekipi iz Rexa, sa kojom sjajno sarađujemo i koja ima sluha za naš rad i aktivnosti. Hvala

Sastanak FSF-a Evrope, koji sam pomenuo u postu vezanom za italijansku vizu, trebalo je da posluži kao prilika za upoznavanje sa ljudima iz pomenute organizacije, kako bih konačno postao deo tima Fondacije za slobodni softver Evrope. Iako na prvi pogled deluje da su mi Italijani stali na rep, potrudili smo se da ipak ne bude tako.

Ove nedelje sam ipak postao deo tima FSFE-a, istina na kredit, pošto će lično upoznavanje koje je po njihovim pravilima neophodni deo inicijacije novog člana tima uslediti nadam se uskoro. Dakle, sada sam drug član tima FSF Evrope, a sledeći sastanak koji ću nadam se posetiti će se dogoditi u toku sledećeg FOSDEM-a u Briselu krajem februara iduće godine. Da, ima me na listi naravno