Planeta Srbija

Novo u verziji 0.2

- - - - -

Biće reči o ovome još kako narednih dana, a za početak pogledajte sveže informacije o BRM-u koji se ovih dana događao u Ženevi:

Narednih dana ću se pozabaviti i temom “Srpska komisija za kancelariski otvoreni XML - sastanak 2 od 2″, što će pratiti globalna dogadjanja u narednih mesec dana.

Da ne citiram i linkujem vesti koje su prethodnih nedelja obasipale javnost, od 01.01.2008. bi trebalo da su stupile na snagu vizne olakšice. Pošto bi trebalo da se nađem na FOSDEM-u ove godine, predstoji mi, upotrebite termin po slobodnom izboru, šta već za dobijanje vize. Rekoh sjajno, olakšice u pravo vreme.

Posle nekoliko minuta razgovora sa službenicom Ambasade Belgije (SAB), koliko me sećanje služi: SAB: Prema tome, potrebno vam je to, to, to i to, za tu vizu, ili mozete da probate tako, tako i tako… Ja: U redu, hvala. Recite mi, da li mogu da iskoristim olakšice za studente (pošto sam još uvek student informatike)? SAB: Ne. Ja (šaljivim tonom): Aha, u redu, znači sve što smo slušali na TV-u ne važi… SAB: Znate gospodine, te olakšice još nisu stupile na snagu i ne znamo kada će.

Stoga, ako putujete u Belgiju, ne nadajte se.

U međuvremenu se na sajtu Ministarstva pojavilo saopštenje, juče ga tamo nije bilo, iako je objavljeno pod datumom 26.12.2007. Agencije i mediji su manje više preneli ovo saoštenje, koje ne oktriva ništa što već nismo saznali…

Zamislite i to besplatan! Šalu na stranu, imamo situaciju.

Kako su B92 i Blic juče izvestili, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo planira da se pozabavi lokalizacijom slobodnog softvera kako bi javnosti ponudila, kako Blic reče, “besplatni informatički softver na srpskom jeziku”. Planira se lokalizacija Ubuntua, Fedore, OpenOfficea i Mozilla programa, verovatno Firefoxa i Thunderbirda. Kako je Blic uspeo da dozna, ETF i FON lokalizuju “srpsku distribuciju Linuksa” i “Fedoru”, MATF OpenOffice, a Elektronski fakultet u Nišu Mozillu.

Na sajtu ministarstva pak nisam uspeo da pronađem bilo kakvo zvanično saopštenje o ovome, pa još uvek sve ono što je ustvari važno ostaje nepoznanica. Pre svega, kada se pominje lokalizacija slobodnog softvera, nemoguće je ne pomisliti na ekipe koje prevode GNOME, KDE, Fedoru, Ubuntu, OpenOffice, Firefox i sve što ima svoj interfejs na srpskom jeziku. Stepen prevedenosti varira u zavisnosti od projekta, ali je od krucijalnog značaja imati u vidu da je dosta posla već urađeno, pri čemu su ljudi koji se time bave verovatno jedini znaju kako taj posao treba raditi. Ono što ne znamo jeste da li Ministarstvo i saradnici imaju ovo u vidu, odnosno da li su upoznati sa rezultatima koje ovi projekti postižu.

Dalje, jedna od informacija koja mi je naročito skrenula pažnju, pod uslovom da je valjana, tiče se odabira distribucije. Kako se može saznati, za sada su odabrani Fedora i Ubuntu uz napomenu da nije izvesno koja je kvalitetnija i koja će duže opstati. Ok, udahnimo duboko i krenimo polako. Pre svega, izvesno je da je najkvalitetniji Debian, ali nećemo sada o tome, pošto ozbiljnost situacije negativno utiče na šaljivu poruku. Konstatacija da nije izvesno koja je distribucija kvalitetnija od te dve, uz poštovanje svih flame warova po mreži, je prilično nespretna, pošto se do informacija koje situaciju čine izvesnom dolazi veoma lako. Svi znamo da Ubuntu ima bolji paket menadžer, Fedora je možda malo lakša za početnike zbog svih system-config-* alata i Anaconde (uz napomenu da nisam radio uporedni test Ubuntu live instalera i Anaconde), dok su performnase prilično diskutabilne, uz napomenu da je na svim mašinama koje sam probao Ubuntu bio brži i stabilniji, objektivno. U svakom slučaju, nikome, pa ni Ministarstvu nisu potrebne konstatacije poput “ne zna se” i “videćemo” kada su stvari koje su lako izmerive u pitanju. Opstaće, sasvim sigurno obe, pošto u skorije vreme ne vidim kraj astronautove imperije i(ili) Red Hatu/Fedori. Znači, ukoliko je poenta mogućnost izbora mislim da nema potrebe obrazlagati je bilo čime do njom samom. Sa druge strane, pošto obe distribucije imaju malo toga različitog u odnosu na ono što je isto, moguće je da posao lokalizacije dve umesto jedne distribucije nije toliko veliki kao što može izgledati. Šlag na tortu može biti činjenica da su specifični delovi verovatno potpuno ili skoro potpuno prevedeni (za Fedoru pogledajte ovde, a za Ubuntu ovde).

Ono što mene najviše zanima je da li iza svega ovoga postoji nekakva strategija koja se tiče konkretnijeg usvajanja slobodnog softvera kao poželjnog i preporučenog rešenja, odnosno šta ćemo sa svim tim lokalizovanim softverom, kada se projekti uspešno završe. Nepostojanje zvaničnog saopštenja za sada ostvalja prostor sa spekulacije i sumnje da su informacije koje smo dobili putem medija nespretno prenesene. Blic je čak objavio februar kao vreme kada možemo očekivati prve verzije “besplatnih” programa.

Hronična neinformisanost srpskih novinara je i ovoga puta došla do izražaja, bez namere da ulazim u to od koga potiču nezgrapne i netačne konstrukcije i termini (novinskih agencija, Ministarstva ili novinara medija na kojima čitamo vesti). Pre svega, sav taj softver nije besplatan nego slobodan, a cena koja je u 99% slučajeva ravna nuli je posledica tih sloboda. Operativni sistem nije Linux nego GNU/Linux, a Fedora i Ubuntu nisu verzije nego distribucije. Svim, naglašavam svim novinarima stojim na raspolaganju za pojašnjenje ove problematike skoro pa 24 časa dnevno.

Dok čekam odgovor na email koji je otišao u Ministarstvo u ime FSN/FSFE-a, na osnovu informacija koje sam uspeo da prikupim, mislim da je ovo generalno odlična inicijativa. Najiskrenije želim da verujem da će naredne nedelje doneti intenzivne kontakte zajednice i Ministarstava, odnosno fakulteta, kako bi čitava stvar bila realizovana na pravi način. Želim da verujem da je ovo početak, pa hajdemo za sada tako razlmišljati.

Ostanite tjunirani…

Joomla!Day je defitivno sutra, a moj omiljeni deo programa će prema rasporedu trajati sat vremena, od 11 do 12h. Potrudiću se da izladanje ne bude duže od 35 minuta, kako bih imao vremena za najbolji deo na ovakvim događajima - razgovor sa publikom. Vidimo se sutra.

Početkom decembra, tačnije 4. u Beogradu će se dogoditi jedna od sesija, odnosno radionica u okviru projekta STACS u organizaciji FSFE-a. Ukratko, ovo okupljanje je fokusirano na istraživanja vezana za slobodni softver i civilno društvo.

Događaj je internacionalnog karaktera, a obzirom na ograničeni budžet nismo u mogućnosti da pokrijemo troškove za sve organizacije koje nam se čine interesantnim, odnosno sve one koje se prijave. U tom smislu Srbija prema sadašnjim postavkama će imati jedno mesto pa pozivam sve organizacije iz Serbije ali i iz regiona koje su zainteresovane da se prijave putem forme na sajtu FSFE-a. Vremenski rok za prijave je 9. novembar, mada ćemo verovatno uzeti u obzir i one koje stignu koji dan kasnije.

Budite slobodni da pitate bilo šta što vas zanima, a ne postoji na stranama koje sam linkovao, kako komentariama na post, tako i putem kontakt formi ovde i na sajtu FSN-a.

www.jus.org.yu:Zbog velikog interesovanja koje je u javnosti izazvalo pojavljivanje nacrta međunarodnog standarda ISO/IEC DIS 29500, Information technology – Office open XML file formats, Institut za standardizaciju Srbije poziva sve zainteresovane strane u našoj zemlji da predlože svoje predstavnike za članove Komisije za standarde i srodne dokumente iz oblasti jezika za opisivanje i obradu dokumenata, KS I1/34. U nadležnosti ove komisije, pored ostalog, biće i usvajanje nacionalnog stava u vezi sa donošenjem pomenutog međunarodnog standarda. Kao što je poznato, standard ISO/IEC DIS 29500 priprema međunarodni tehnički potkomitet ISO/IEC JTC 1/SC 34, Document description and processing languages, ali donošenje ovog standarda je u međuvremenu odloženo. Više o tome»

Najzanimljivija informacija koja se u PDF-u može videti jeste produžetak roka, koji je prema prethodnim informacijama istekao 15. oktobra. Novi termin do kog bi prijave trebalo da stignu je 30. novembar, što uz postavljanje ove informacije “na izvol’te” predstavlja pozitivan pomak u odnosu na pređašnje stanje. Stay tuned…

Istražujući za članak o dešavanjima “iza” pozitivnih glasova za OOXML od Hrvatske i Srbije, došao sam do informacije da Institut za standardizaciju Srbije (ISS) u vreme i pre glasanja nije imao tehnički odbor, odnosno bilo kakvo telo koje se ovim pitanjem pozabavilo da adektvatan način (neka me neko ispravi ako grešim). Šta više, ISS je još uvek u formiranju, ali se stvari kako tako kreću napred.

ISS je pre desetak dana doneo odluku o formiranju “grupe za informacione tehnologije” koja će se baviti “standardizacijom u oblasti strukture dokumenata, jezika i pripadajućih sredstava za opisivanje i obradu složenih i hipermedijalnih dokumenata”, što se odnosi i na OOXML. Prema tome, sada bar formalno imamo komisiju koja će biti nadležna za ovo pitanje.

Odluka je objavljena u informatoru 9-2007, od 30 septembra 2007. Samim tim je ova odluka formalno javna, ali se u isto vreme na sajtu nije pojavila ama baš ni jedna informacija o ovome u obliku čitljivom van PDF čitača. Na taj način je opšta javnost uskraćena za blagovremenu infromaciju, obzirom da je potpuno neadekvatno očekivati da u vreme kada informacije putuju skoro brzinom svetlosti, vršimo iskopavanja po stranicama informatora.

U nastavku je odlomak iz biltena koji sadrži ono što nas zanima u ovoj priči, a ukoliko preuzimate PDF, tekst počinje na 33. strani. Nove informacije uskoro…

Petar je bio vredan ovih dana, pa smo kompletirali prevode tekstova vezanih za OOXML. Možete im pristupiti sa sajta, a postavio sam linkove i u meni, pa kako vam je lakse.

Naravno, prevodioci su uvek dobrodošli, obzirom da radimo na tome da sajta bude potpuno preveden.

Crno na belo:http://curia.europa.eu/en/actu/communiques/cp07/aff/cp070063en.pdfhttp://curia.europa.eu/jurisp/cgi-bin/form.pl?lang=EN&Submit=rechercher& amp;numaff=T-201/04

U “stampi”:http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/6998272.stmhttp://www.nytimes.com/2007/09/17/technology/17cnd-subsoft.html?pagewanted=1&_r=1&ref=business

FSFE:http://mail.fsfeurope.org/pipermail/press-release/2007q3/000186.html

Iako će M$ biti lakši za skoro sedamsto miliona dolara, etiketa koju je zvanično dobio vredi mnogo više. Monetarni sistem sa platežnom jedinicom u vidu Microsoftove licence u Evropi neće funkcionisati legalno. Obavili smo sjajan posao i ponosan sam što smo deo svega ovoga.

Ova presuda je stigla u pravo vreme obzirom da predstavlja veoma snažan argument protiv u nastavku priče sa fake standardom nazvanim Office Open XML. Generalno, ovo je istorijski važan argument protiv bilo kakvog delanja sa Microsoftom.

Voleo bih da vidim i nekakav press release lokalne kancelarije monopoista, ako ništa ono bar prevod diktata iz Redmonda. Ukoliko niste upućeni, javite se, rado ću vam objasniti o čemu se radi. Za početak, da, izgubili ste…

E da, potrudiću se da iscimam Carla Pianu da malo “zvanično” porazgovaramo o ovome za GNUzillu. Uživajte u pobedi!

LUKSEMBURG – Drugi po veličini evropski sud je danas odbio zahtev kompanije Microsoft da se preinači odluka Evropske komisije iz 2004. da je kompanija Microsoft zloupotrebila svoju dominaciju među računarskim operativnim sistemima.

U prvostepenom Evropskom sudu je jutros pročitana presuda pre prepunom sudnicom u kojoj je bilo preko 150 novinara i advokata. Presuda je glasila da Microsoft mora da se povinuje naredbi komisije iz marta 2004. i da plati kaznu od 497.2 miliona EU ili 689.4$.

Ovo je zaista veliki dan i velika pobeda za svet Slobodnog softvera. Posle odbijanja OOXML-a pred ISO-om pre par nedelja ovo je još jedna divna vest.:-)

Više informacija možete naći na:

http://www.iht.com/articles/2007/09/17/business/msft.php

http://www.italy.fsfeurope.org/projects/ms-vs-eu/ms-vs-eu.en.html

LUKSEMBURG – Drugi po veličini evropski sud je danas odbio zahtev kompanije Microsoft da se preinači odluka Evropske komisije iz 2004. da je kompanija Microsoft zloupotrebila svoju dominaciju među računarskim operativnim sistemima.

U prvostepenom Evropskom sudu je jutros pročitana presuda pre prepunom sudnicom u kojoj je bilo preko 150 novinara i advokata. Presuda je glasila da Microsoft mora da se povinuje naredbi komisije iz marta 2004. i da plati kaznu od 497.2 miliona EU ili 689.4$.

Ovo je zaista veliki dan i velika pobeda za svet Slobodnog softvera. Posle odbijanja OOXML-a pred ISO-om pre par nedelja ovo je još jedna divna vest.:-)

Više informacija možete naći na:

http://www.iht.com/articles/2007/09/17/business/msft.php

http://www.italy.fsfeurope.org/projects/ms-vs-eu/ms-vs-eu.en.html

Sa malim zakašnjenjem, obzirom da je priča stara skoro ceo dan, sledi pogled na sinoćnji događaj u Paraćinu. Ukratko za početak, tamošnji Kulturni centar je u saradnji sa FSN/FSFE-om organizovao predavanje na temu slobodnog softvera, na kom smo glavni akteri bili Marko i ja.

Već neko vreme je OOXML pitanje goruća tema u političkim i ekonomskim krugovima. Kod nas se o tome jako malo priča iako se i naše standardizaciono telo pita tj. ima pravo glasa po tom pitanju. Ovom prilkom vam predstavljam dokument u kom je FSFE postavila 6 pitanja kompaniji Microsoft. Očekujte još dosta materijala na ovu temu narednih dana.

Šest pitanja koja slede se odnose na zahtev da se format ECMA/MS-OOXML prihvati kao IEC/ISO standard. Osim ako nacionalni organi za standardizaciju nemaju definitivne odgovore na svako od ovih pitanja, treba da pred komisijom ISO/IEC odbace pomenuti zahtev i zatraže da Majkrosoft (Microsoft) svoj dosadašnji rad na formatu MS-OOXML ugradi u standard ISO/IEC 26300:2006 (Open Document Format, koji se npr. koristi u kancelarijskom paketu OpenOffice.org).

Ovaj dokument predstavlja siže – više informacije se može pronaći na internetu.

Nijedan standard ne sme da zavisi od određenog operativnog sistema, okruženja ili aplikacije. Nezavisnost od određene aplikacije, odn. implementacije je jedno od najvažnijih svojstava bilo kog standarda.

Da li je specifikacija MS-OOXML u potpunosti lišena bilo kakvih referenci na konkretne proizvode bilo kog proizvođača i specifičnih funkcija koje ovi proizvodi uslovljavaju?

Gde god je to moguće i izvodljivo, standardi bi trebalo da budu nadogradnja prethodnog rada na standardizaciji, a ne bi trebalo da zavise od vlasničkih tehnologija koje su vezane za pojedine proizvođače.

MS-OOXML prenebregava brojne standarde – npr. MathML i SVG – koje preporučuje W3C, već koristi sopstvene vlasničke formate. Ovakva praksa predstavlja ozbiljan pritisak za sve proizvođače da koriste Majkrosoftovu vlasničku infrastrukturu izgrađenu tokom prethodnih 20 godina kako bi u potpunosti implementirali MS-OOXML. Veliko je pitanje na koji bi način bilo koje treće lice van Majkrosofta uspelo da podjednako dobro implementira standard kao što to može sam Majkrosoft.

Koje prednosti u ovim oblastima pruža prihvatanje vlasničkih formata na račun standardizacije? Gde ostali proizvođači mogu da pronađu konkurentne, kompatibilne i kompletne implementacije za sve platforme kojima će izbeći nedostižno velika ulaganja?

Jedna od navodnih glavnih prednosti formata MS-OOXML jeste osobina da omogućava kompatibilnost sa prethodnim standardima, što je navedeno i u Internacionalnoj izjavi za štampu ECMA-e.

Od presudnog je značaja za svaki standard da ga može implementirati bilo koje treće lice bez potrebe za saradnjom sa nekom drugom kompanijom, dodatnim informacijama poverljive prirode, ugovorima ili obeštećenjima. Takođe je veoma bitno ne zahtevati saradnju konkurencije da bi se ostvarila puna interoperabilnost na uporedivom nivou kvaliteta.

Na osnovu postojeće specifikacije formata MS-OOXML, da li je bilo koje treće lice, nezavisno od svog poslovnog modela, bez potrebe za dodatnim informacijama i bez saradnje sa Majkrosoftom, u situaciji da ponudi potpunu kompatibilnost sa prethodnim standardima i prebacivanje dokumenata iz zastarelih formata u MS-OOXML na nivou kvaliteta koji se može uporediti sa onim koji nudi Majkrosoft?

Vlasnički dodaci vezani za određenu aplikaciju predstavljaju dobro poznatu Majkrosoftovu tehniku kojom zloupotrebljava i kontroliše svoj monopol na tržištu operativnih sistema, i prenosi ga na srodna tržišta. Ova tehnika se nalazi u osnovi nasilničkog ponašanja koje je navelo Evropsku komisiju da presudi protiv Majkrosofta 2004. godine, dok Majkrosoft i dalje odbija da stavi na raspolaganje informacije koje su neophodne za ostvarivanje pune interoperabilnosti.

Imajući u vidu ove razloge, sasvim je razumljivo zašto Otvoreni standardi ne treba da dozvole upotrebu vlasničkih dodataka, i da se u ime Otvorenih standarda ne sme omogućiti upotreba ovakvih tehnika koje za cilj imaju sakaćenje tržišta.

Da li format MS-OOXML dozvoljava vlasničke dodatke? Da li je Majkrosoftova implementacija formata MS-OOXML verna definiciji, odn. ne sadrži nedokumentovane dodatke? Da li postoje mehanizmi za prevenciju takvog nasilničkog ponašanja?

Cilj standardizacije jeste postizanje jedinstvenog standarda, s obzirom na to da višestruki standardi uvek proizvode prepreke za zdravu konkurenciju. Prividna borba oko standarda je u stvari diverzija čiji je cilj da preuzme kontrolu nad određenim segmentima tržišta, kao što su to u prošlosti pokazali brojni primeri.

Već postoji Otvoreni standard za dokumente, naime u pitanju je Open Document Format (ODF) (ISO/IEC 26300:2006). Oba formata, i MS-OOXML i ODF, zasnivaju se na tehnologiji XML, koriste isto tehnološko polazište te, konačno, imaju iste teorijske sposobnosti. Sam Majkrosoft je član grupacije OASIS, organizacije koja je razvila standard ODF i koja je zadužena za njegovo negovanje. Majkrosoft je znao za ova inicijativu, i bio je pozvan da u njoj učestvuje.

Zašto je Majkrosoft odbio da učestvuje u postojećem radu na standardizaciji? Zašto nije svoje predloge dostavio grupaciji OASIS kako bi bili uključeni u ODF?

Da bi se standard uspešno implementirao, neophodno je svim učesnicima u tržišnoj trci omogućiti zaštitu od sudskog gonjenja. Takva zaštita treba da bude jasno definisana, pouzdana i dovoljno široka da obuhvati sve aktivnosti neophodne da se postigne puna interoperabilnost i omoguće jednake šanse za istinsko nadmetanje na njenoj osnovi.

MS-OOXML prati “pakt o neutuživanju” neobično kompleksne i striktne prirode, umesto klasične patentne licence. S obzirom na kompleksnost dozvole, nije jasno koliko zaštite od sudskog gonjenja može zaista da pruži.

Ovlašan pogled koji bi jedan pravnik bacio na pomenutu dozvolu otkrio bi da ova ne uključuje sve opcione mogućnosti i vlasničke formate bez kojih potpuna implementacija MS-OOXML-a nije moguća. Stoga se može zaključiti da potpunost implementacije formata MS-OOXML nije zagarantovana svima koji žele da dotičnu implementaciju upotrebe, a čak i osnovne komponente ostaju pod znakom pitanja.

Da li je vaše nacionalno telo za standardizaciju uradilo sopstvenu, nezavisnu pravnu analizu o egzaktnoj prirodi dozvole za korišćenje, kojom bi se nedvosmisleno potvrdilo da dozvola zaista pokriva čitav spektar mogućih implementacija formata MS-OOXML?

Na sva ovde postavljena pitanja bi trebalo da odgovore daju nacionalni organi za standardizaciju kroz nezavisne odbore i mišljenja stručnjaka, a nikako ne Majkrosoft i njegovi poslovni partneri koji u vezi sa ovim problemom imaju direktan sukob interesa.

Ukoliko se na svako od ovih pitanja ne može uspešno odgovoriti, nacionalno telo za standardizaciju bi trebalo da glasa protiv predloženog standarda u ISO/IEC.

For my English speaking friends, please take a look at this site: http://www.fsfeurope.org/documents/msooxml-questions.en.html

Već neko vreme je OOXML pitanje goruća tema u političkim i ekonomskim krugovima. Kod nas se o tome jako malo priča iako se i naše standardizaciono telo pita tj. ima pravo glasa po tom pitanju. Ovom prilkom vam predstavljam dokument u kom je FSFE postavila 6 pitanja kompaniji Microsoft. Očekujte još dosta materijala na ovu temu narednih dana.

Šest pitanja koja slede se odnose na zahtev da se format ECMA/MS-OOXML prihvati kao IEC/ISO standard. Osim ako nacionalni organi za standardizaciju nemaju definitivne odgovore na svako od ovih pitanja, treba da pred komisijom ISO/IEC odbace pomenuti zahtev i zatraže da Majkrosoft (Microsoft) svoj dosadašnji rad na formatu MS-OOXML ugradi u standard ISO/IEC 26300:2006 (Open Document Format, koji se npr. koristi u kancelarijskom paketu OpenOffice.org).

Ovaj dokument predstavlja siže – više informacije se može pronaći na internetu.

Nijedan standard ne sme da zavisi od određenog operativnog sistema, okruženja ili aplikacije. Nezavisnost od određene aplikacije, odn. implementacije je jedno od najvažnijih svojstava bilo kog standarda.

Da li je specifikacija MS-OOXML u potpunosti lišena bilo kakvih referenci na konkretne proizvode bilo kog proizvođača i specifičnih funkcija koje ovi proizvodi uslovljavaju?

Gde god je to moguće i izvodljivo, standardi bi trebalo da budu nadogradnja prethodnog rada na standardizaciji, a ne bi trebalo da zavise od vlasničkih tehnologija koje su vezane za pojedine proizvođače.

MS-OOXML prenebregava brojne standarde – npr. MathML i SVG – koje preporučuje W3C, već koristi sopstvene vlasničke formate. Ovakva praksa predstavlja ozbiljan pritisak za sve proizvođače da koriste Majkrosoftovu vlasničku infrastrukturu izgrađenu tokom prethodnih 20 godina kako bi u potpunosti implementirali MS-OOXML. Veliko je pitanje na koji bi način bilo koje treće lice van Majkrosofta uspelo da podjednako dobro implementira standard kao što to može sam Majkrosoft.

Koje prednosti u ovim oblastima pruža prihvatanje vlasničkih formata na račun standardizacije? Gde ostali proizvođači mogu da pronađu konkurentne, kompatibilne i kompletne implementacije za sve platforme kojima će izbeći nedostižno velika ulaganja?

Jedna od navodnih glavnih prednosti formata MS-OOXML jeste osobina da omogućava kompatibilnost sa prethodnim standardima, što je navedeno i u Internacionalnoj izjavi za štampu ECMA-e.

Od presudnog je značaja za svaki standard da ga može implementirati bilo koje treće lice bez potrebe za saradnjom sa nekom drugom kompanijom, dodatnim informacijama poverljive prirode, ugovorima ili obeštećenjima. Takođe je veoma bitno ne zahtevati saradnju konkurencije da bi se ostvarila puna interoperabilnost na uporedivom nivou kvaliteta.

Na osnovu postojeće specifikacije formata MS-OOXML, da li je bilo koje treće lice, nezavisno od svog poslovnog modela, bez potrebe za dodatnim informacijama i bez saradnje sa Majkrosoftom, u situaciji da ponudi potpunu kompatibilnost sa prethodnim standardima i prebacivanje dokumenata iz zastarelih formata u MS-OOXML na nivou kvaliteta koji se može uporediti sa onim koji nudi Majkrosoft?

Vlasnički dodaci vezani za određenu aplikaciju predstavljaju dobro poznatu Majkrosoftovu tehniku kojom zloupotrebljava i kontroliše svoj monopol na tržištu operativnih sistema, i prenosi ga na srodna tržišta. Ova tehnika se nalazi u osnovi nasilničkog ponašanja koje je navelo Evropsku komisiju da presudi protiv Majkrosofta 2004. godine, dok Majkrosoft i dalje odbija da stavi na raspolaganje informacije koje su neophodne za ostvarivanje pune interoperabilnosti.

Imajući u vidu ove razloge, sasvim je razumljivo zašto Otvoreni standardi ne treba da dozvole upotrebu vlasničkih dodataka, i da se u ime Otvorenih standarda ne sme omogućiti upotreba ovakvih tehnika koje za cilj imaju sakaćenje tržišta.

Da li format MS-OOXML dozvoljava vlasničke dodatke? Da li je Majkrosoftova implementacija formata MS-OOXML verna definiciji, odn. ne sadrži nedokumentovane dodatke? Da li postoje mehanizmi za prevenciju takvog nasilničkog ponašanja?

Cilj standardizacije jeste postizanje jedinstvenog standarda, s obzirom na to da višestruki standardi uvek proizvode prepreke za zdravu konkurenciju. Prividna borba oko standarda je u stvari diverzija čiji je cilj da preuzme kontrolu nad određenim segmentima tržišta, kao što su to u prošlosti pokazali brojni primeri.

Već postoji Otvoreni standard za dokumente, naime u pitanju je Open Document Format (ODF) (ISO/IEC 26300:2006). Oba formata, i MS-OOXML i ODF, zasnivaju se na tehnologiji XML, koriste isto tehnološko polazište te, konačno, imaju iste teorijske sposobnosti. Sam Majkrosoft je član grupacije OASIS, organizacije koja je razvila standard ODF i koja je zadužena za njegovo negovanje. Majkrosoft je znao za ova inicijativu, i bio je pozvan da u njoj učestvuje.

Zašto je Majkrosoft odbio da učestvuje u postojećem radu na standardizaciji? Zašto nije svoje predloge dostavio grupaciji OASIS kako bi bili uključeni u ODF?

Da bi se standard uspešno implementirao, neophodno je svim učesnicima u tržišnoj trci omogućiti zaštitu od sudskog gonjenja. Takva zaštita treba da bude jasno definisana, pouzdana i dovoljno široka da obuhvati sve aktivnosti neophodne da se postigne puna interoperabilnost i omoguće jednake šanse za istinsko nadmetanje na njenoj osnovi.

MS-OOXML prati “pakt o neutuživanju” neobično kompleksne i striktne prirode, umesto klasične patentne licence. S obzirom na kompleksnost dozvole, nije jasno koliko zaštite od sudskog gonjenja može zaista da pruži.

Ovlašan pogled koji bi jedan pravnik bacio na pomenutu dozvolu otkrio bi da ova ne uključuje sve opcione mogućnosti i vlasničke formate bez kojih potpuna implementacija MS-OOXML-a nije moguća. Stoga se može zaključiti da potpunost implementacije formata MS-OOXML nije zagarantovana svima koji žele da dotičnu implementaciju upotrebe, a čak i osnovne komponente ostaju pod znakom pitanja.

Da li je vaše nacionalno telo za standardizaciju uradilo sopstvenu, nezavisnu pravnu analizu o egzaktnoj prirodi dozvole za korišćenje, kojom bi se nedvosmisleno potvrdilo da dozvola zaista pokriva čitav spektar mogućih implementacija formata MS-OOXML?

Na sva ovde postavljena pitanja bi trebalo da odgovore daju nacionalni organi za standardizaciju kroz nezavisne odbore i mišljenja stručnjaka, a nikako ne Majkrosoft i njegovi poslovni partneri koji u vezi sa ovim problemom imaju direktan sukob interesa.

Ukoliko se na svako od ovih pitanja ne može uspešno odgovoriti, nacionalno telo za standardizaciju bi trebalo da glasa protiv predloženog standarda u ISO/IEC.

For my English speaking friends, please take a look at this site: http://www.fsfeurope.org/documents/msooxml-questions.en.html

Ako ste detinjstvo proveli uz video igre a posebno video igre na konzolama tipa Sega Genesis ili Nintendo onda vam je izraz “vezani udarac” itekako poznat. Ništa kao stari dobri vezani udarci u Mortal Kombat 3. Čemu ovakav uvod u priču? Poslednjih 7 dana je okarakterisano “vezanim udarcima” od strane FSFE. Pre svega 13.07. postajem član Fellowship of FSFE. Juče je stigla i čuvena smart kartica. 17.07. Georg Greve me obaveštava da je moja aplikacija za članstvo u FSFE European Core Team i zvanično prihvaćena te da sam, pored mog prijatelja Ivana Jelića, postao sada i ja deo “srži” FSF u Evropi. I konačno danas dobijam obaveštenje od Shane Coughlana da počinju moje pravničke noćne more u FSFE – primljen sam u Freedom Task Force tim – deo FSFE koji se bavi ponajviše kršenjem GPL-a. A sada…osmeh na lice i u nove avanture. Bliži se WIPO. A do tada treba uraditi puno toga unutar FSFE.

Ako ste detinjstvo proveli uz video igre a posebno video igre na konzolama tipa Sega Genesis ili Nintendo onda vam je izraz “vezani udarac” itekako poznat. Ništa kao stari dobri vezani udarci u Mortal Kombat 3. Čemu ovakav uvod u priču? Poslednjih 7 dana je okarakterisano “vezanim udarcima” od strane FSFE. Pre svega 13.07. postajem član Fellowship of FSFE. Juče je stigla i čuvena smart kartica. 17.07. Georg Greve me obaveštava da je moja aplikacija za članstvo u FSFE European Core Team i zvanično prihvaćena te da sam, pored mog prijatelja Ivana Jelića, postao sada i ja deo “srži” FSF u Evropi. I konačno danas dobijam obaveštenje od Shane Coughlana da počinju moje pravničke noćne more u FSFE – primljen sam u Freedom Task Force tim – deo FSFE koji se bavi ponajviše kršenjem GPL-a. A sada…osmeh na lice i u nove avanture. Bliži se WIPO. A do tada treba uraditi puno toga unutar FSFE.

Kao koordinator srpskog tima, sa radošću objavljujem da je tim FSFE-a dobio novog člana iz Srbije. Nakon posete Cirihu i Ženevi i definitivnim uključivanjem u aktivnosti FSFE-a, po povratku u Srbiju je pokrenuta inicijativa da Marko Milenović postane deo tima, što je uspešno završeno. Čestitam Marku, za israzima osobitog zadovoljstva što je Srbija dobila još jedno mesto u timu.

Nadam se da će nas Marko dostojno braniti u *BSD zajednici.

Alas, I’m back in Belgrade. I had the best time ever in Switzerland and I’d like to thank my hosts Fernanda and Georg for making my stay a real pleasure. I’ll be writing a full IGF review for GNUzilla very soon. As for my stay in CH…well, you’ll have to go for the photos. They say much more than I could ever write…and to be honest, I have no time to write a full review of the past week…it was just too damn good over there.

You may find all the photos here:http://picasaweb.google.co.uk/eccegeek/DCOSIGFJuly2007

P.S. I’ve switched to Picasa. Much faster and nicer than Flickr.

P.P.S. Just for the record. Fernanda is working for Google as sys admin and load balancing specialist. Another uber geek chick on my list.:))

P.P.P.S. Not too many pictures of myself…don’t ask why.:)

Alas, I’m back in Belgrade. I had the best time ever in Switzerland and I’d like to thank my hosts Fernanda and Georg for making my stay a real pleasure. I’ll be writing a full IGF review for GNUzilla very soon. As for my stay in CH…well, you’ll have to go for the photos. They say much more than I could ever write…and to be honest, I have no time to write a full review of the past week…it was just too damn good over there.

You may find all the photos here:http://picasaweb.google.co.uk/eccegeek/DCOSIGFJuly2007

P.S. I’ve switched to Picasa. Much faster and nicer than Flickr.

P.P.S. Just for the record. Fernanda is working for Google as sys admin and load balancing specialist. Another uber geek chick on my list.:))

P.P.P.S. Not too many pictures of myself…don’t ask why.:)

It has been one hell of a day. And a very great day indeed. I need to sort out my impressions on all the people I’ve met during the day…and I’m now totally wasted so I’ll hit the bed..expect detailed info in the morning.

It has been one hell of a day. And a very great day indeed. I need to sort out my impressions on all the people I’ve met during the day…and I’m now totally wasted so I’ll hit the bed..expect detailed info in the morning.

Just a short post..I’m here! Zürich.:) Typing from the FSFE office. All is cool..thou I’m too tired (3h of sleep in the last 48h) to notice all the beauty of the city. More to come later…now I need to sleep..and eat.:)

Just a short post..I’m here! Zürich.:) Typing from the FSFE office. All is cool..thou I’m too tired (3h of sleep in the last 48h) to notice all the beauty of the city. More to come later…now I need to sleep..and eat.:)

Kada sam pisao o osnivanju srpskog tima u FSFE, pomenuo sam i planove za učešće na projektima koji se ostvaruju na nivou UN i EU. Počinjemo…