Planeta Srbija

Poreska uprava nastavlja svoju opravdanu akciju sprečavanja nelegalnog korišćenja softvera (tema na forumu Ubuntu zajednice) slanjem upitnika poreskim obveznicima o popisu računarske opreme i softvera.

U dobrovoljnom upitniku se traže odgovori na sledeća pitanja:

1) UKUPAN BROJ LICENCI ZA SISTEMSKI SOFTVER A) WINDOWS B) LINUX C) OSTALO

2) UKUPAN BROJ LICENCI ZA APLIKATIVNI SOFTVER A) MS OFFICE B) AUTOCAD C) ADOBE D) OSTALO

3) UKUPAN BROJ SERVERSKIH LICENCI (tri prazna reda)

4) UKUPAN BROJ PRISTUPNIH SERVERSKIH LICENCI 5) UKUPAN BROJ LICENCI ZA BAZE PODATAKA

Meni nije jasno šta je to LICENCA.

Da li se misli na Ugovor o licenciranju, pa pod 1.B) treba upisati ukupan broj slobodnih GNU/Linux instalacija jer je svaka pokrivena većim brojem pojedinačnih ugovora o licenciranju za ugrađene programe, koji dozvoljavaju slobodno korišćenje čime korisnik pribavlja neophodna prava za korišćenje primerka računarskog programa bez posebne naknade, ili isključivo na komercijalnu kupovinu prava o čemu postoji evidentiran račun i na koju je plaćen porez, u kom slučaju treba navesti jedino broj komercijalnih GNU/Linux instalacija ako takve postoje.

Ne znam ni šta je to SERVERSKA LICENCA, a još manje PRISTUPNA SERVERSKA LICENCA.

Pretpostavljam da pod 3) treba prepisati sistemski softver koji se koristi na računaru karakterisanom kao server, a da pod 4) treba popuniti broj posebnih dozvola za korišćenje jedino u slučajevima da ugovor o licenciranju serverskog softvera iz prethodne tačke zahteva ovakve dozvole.

Pogledao sam u Zakonu o autorskom i srodnim pravima (Sl. Glasnik RS 104/2009 i 99/2011) i nisam primetio da se i jedan od ovih pojmova definiše.

U pitanju 5) ne znam da li se misli na dozvole korišćenja baza podataka (imenik, zbirke propisa, rečnik, i sl.) u kom vidu se ovaj termin i javlja u propisima, ili kako je ovde akcenat stavljen na računarske programe, na posebne računarske programe za podršku bazama podataka (njihovo čuvanje, uređivanje i pregledanje).

Član 138. Baza podataka je zbirka zasebnih podataka... uređenih na sistematičan ili metodičan način,... Bazom podataka ne smatra se računarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad.

Kratak dopis, puno pitanja. Od prethodnog dopisa je prošlo godinu dana, pa bi se pomislilo da je bilo vremena da se ovaj jasnije sastavi.

Slajdovi sa petominutnog osmominutnog brzog predavanja u otvorenom dokument-formatu.

Preuzmi

- once the open-source business model is sustainable, it is harder to grow up than with traditional, but less likely to go down

- for traditional companies it is harder to compete with the price cut-off presented by the open-source business

- we should move to services market, giving legal services, assurance,... Google has a powerful model with advertising market

- Internet allows new models that scale better, remote services market

- legislations emerging to say "patents can not be used against open-source software", on the basis of supporting a greater good for the society

- in the open-source, components/projects are weak, but the aggregators/distributions are strong. we need to level this down to support creativity and innovations. companies working on open-core or other ways of owning a component, would channel more funds into the components.

- the case of The Battle for Wesnoth on the Apple App Store; are we ready to take "it is not about free beer, it is a about freedom" literally?

Na kraju i nije bilo tako strašno ;) Predstavljam vam slobodan čitač elektronske karte, od milja nazvan FreeSteel. Trenutno, FreeSteel je jednostavna Python skripta koji se oslanja na pyscard i PC/SC i radi na svim poznatim platformama (Linux, Windows, MacOS X). FreeSteel je potpuno sirova beta, testiran samo sa mojom ličnom kartom. Već sam pisao da nemam uvid u specifikaciju pametne kartice, tako da ne znam da li sam ispravno rastumačio granice polja. Pozivam da probate i obavezno javite da li ispravno čita podatke i sa vaše lične karte.

Kako to izgleda? Skript se poziva iz terminala, i ispisuje informacije inače vidljive kroz besplatnu aplikaciju Čitač Elektronske Lične Karte za Windows. Sledi demo programa, a ja ću iz opreza podatke za koje nisam siguran koliko su osetljivi da zamenim zvezdicama.

$ ./freesteel.py -p Using reader : Gemplus GemPC Twin 00 00 ATR : 3B B9 18 00 81 31 FE 9E 80 73 FF 61 40 83 00 00 00 DF Header field : 33*60*3*6*62*26**B*F*79*77*42*3* Printed number : *F*79*77*42*3* eID number : 00***5*8* Issued : *4.0*.2009 Valid : *4.0*.2014 Issuer : PU ZA GRAD BEOGRAD SRB JMBG : 2412985****** Family name : РАКИЋ First name : ГОРАН Middle name : ****** Gender : M Place od birth : BEOGRAD, SAVSKI VENAC, REPUBLIKA SRBIJA, SRB Date of birth : 24.12.1985 Street address : ************, ****** City : *******, BEOGRAD, SRB

FreeSteel možete preuzeti iz Gitorious skladišta sa adrese http://gitorious.org/freesteel naredbom git clone git@gitorious.org:freesteel/freesteel.git. Gitorious nudi i pregled skladišta kroz Veb, reč je o jednoj Python skripti pa je možete i ručno iskopirati.

FreeSteel je slobodan softver, izdat pod GNU Slabijom opštom javnom licencom (GNU LGPL) verzije 3 ili novije po vašem nahođenju. Program koristi pyscard omotač za PC/SC interfejs. Na GNU/Linuksu potrebno je instalirati pcsc-lite (na Ubuntu distribuciji paket pcscd) i drajvere za čitač (libccid paket dodaje podršku za većinu USB čitača, a tu su i neki drugi PC/SC drajveri u skladištu). Ovo nije specifično za našu ličnu kartu tako da ima uputstava na Internetu.

Pre nego što pokrenete FreeSteel, možete da proverite da li je pcsc-lite prepoznao čitač naredbom pcsc-scan:

$ pcsc_scan -n PC/SC device scanner V 1.4.16 (c) 2001-2009, Ludovic Rousseau Compiled with PC/SC lite version: 1.5.3 Scanning present readers... 0: Gemplus GemPC Twin 00 00 Mon Aug 23 04:27:04 2010 Reader 0: Gemplus GemPC Twin 00 00 Card state: Card inserted, Shared Mode, ATR: 3B B9 18 00 81 31 FE 9E 80 73 FF 61 40 83 00 00 00 DF

Windows i MacOS X imaju dolaze uz PC/SC (Jabuka takođe koristi pcsc-lite na ovom nivou) tako da instalacijom pyscard omotača FreeSteel može da radi.

U odnosu na Čelik, FreeSteel se uz očiglednu mogućnost da radi na Linuksu i Meku, razlikuje se i što vuče po 255 bajtova podataka sa kartice u jednom zahtevu umesto 96, ne resetuje karticu između čitanja različitih polja i ne povlači dva puta jedan blog od zanemarljivih 6 bajtova, ali eto red je da napišem i to.

Razlikuje se i po tome što nije testiran na većem broju kartica, što moguće da postoje sitne greške koje će promašiti granice polja ili ispretumbati podatke, zavisno od toga da li sam uspeo da pravilno razumem kako su podaci organizovani na samoj kartici. Razlikuje se i po tome što ne uspeva da izvuče sliku iako kod koji bi trebalo da radi jeste napisan. Pogledajte KNOWN BUGS sekciju u README datoteci za više informacija, ako znate da čitate JPEG možda možete da pomognete i kažete u čemu grešim.

Pametna kartica je u ISO 7816-04 formatu i za čitanje podataka koriste se instrukcije 0xA4 (SELECT FILE), 0xCA (GET DATA) i 0xB0 (READ BINARY). Pronašao sam javno dostupnu prethodnu kopiju standarda na ovoj stranici.

Podaci su smešteni u datotekama (MF) koje se biraju sa SELECT FILE nakon čega se prelazi na čitanje pomoću READ BINARY. SELECT FILE proverava potrebne dozvole i odbija pristup zaštićenim datotekama. Ne znam da rastumačim odgovor o tekućim dozvolama. Svaka datoteka se sastoji od zaglavlja veličine 6 bajtova, i sadržaja proizvoljne dužine. Dužina sadržaja zapisana je u četvrtom i petom bajtu zaglavlja kao 16bit LE int.

Koriste se četiri datoteke 0x02 0x0f 0x02 u kojoj su broj, datumi izdavanja i isteka i izdavalac, 0x02 0x0f 0x03 u kojoj su jmbg, ime, prezime, ime oca, pol, mesto i datum rođenja, 0x02 0x0f 0x04 u kojoj su podaci o adresi prebivališta i 0x02 0x0f 0x06 u kojoj se nalazi slika.

Svi podaci su sačuvani kao ASCII/UTF-8 tekst. Sama polja sa podacima su sastavljena od jednog bajta sa labelom podatka, pa 0x06, zatim dužina polja kao 8bit LE int i 0x00 nakon čega sledi odgovarajući broj bajtova navedene dužine sa podacima.

Serijski broj čiji je heksadecimalni kod napisan na poleđini lične karte se nalazi u 16 bajtova podataka koji se čitaju sa GET DATA naredbom uz argument 0x01 0x01, počev od desetog bajta. dok ostatak tog niza bajtova ne znam da protumačim.

U datoteci u kojoj je slika pojavluje se nekoliko karakterističnih početaka JPEG datoteke (FF D8 FF E0 00 10 4A 46 49 46), razdvojeni sa 10 01 BD 1B. Kod mene šest gotovo identičnih komadića veličine 254 bajta, i potom jedan veličine 5607 bajtova. Kada se taj veći otvori u pregledaču (Eye of Gnome) veličina slike deluje dobro, ali na slici se vidi samo šum. Pokušao sam da uporedim u hekseditoru ovu sliku sa provereno ispravnim JPEG slikama, ali ne vidim neku očiglednu razliku, a format ne poznajem da bih ga čitao.

FreeSteel ima galamdžijski režim ako mu se stavi zastavica -v kada prikazuje primljene i poslate bajtove kao heksadecimalne vrednosti. Ako program kod vas ne čita ispravno podatke, a niste voljni da sami jurite grešku, postoji i dump zastavica. Pokrenite program kao ./freesteel.py -d dump i on će u direktorijum dump istovariti binarne blobove pročitane sa lične karte. Ako mi ih dostavite privatnom poštom rado ću popraviti program, a obećavam da podatke neću da prikupljam, prodajem, ili na drugi način zloupotrebim.

Na kraju, kako i piše u zaglavlju programa, FreeSteel se isporučuje bez bilo kakve garancije, čak i one implicitne. Iako program samo čita datoteke, pa ne bi trebalo da bude problema, ne mogu da prihvatim odgovornost ako vam zapadne da morate ponovo da čekate u redu sa zahtevom za reinicijalizaicju ili za izradu nove lične karte.

Ovaj zapis je započeo kao lična beleška, pa poželeh da ga ipak podelim i sa drugima.

Povod je komentar na zapis o Halcomovim sertifikatima autora koji se potpisao kao John Markovic, a tiče se podrške za (kvalifikovani) elektronski potpis pod GNU/Linuksom.

Koliko mi je poznato jedino Sertifikaciono telo Pošte nudi A.E.T. SafeSign midlver za GNU/Linuks operativni sistem ali nisam imao priliku da probam rešenje u praksi. Situacija sa drugim akreditovanim sertifikacionim telima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata je znatno lošija.

Evo i komentara koji sam pomenuo:

... kako može da se koristi lična karta u potpisivanju dokumenata ali tako da to radi na Linuks i drugim slobodnim sistemima.

Po prepisci koju sam imao sa MUP početkom godine, postoji rešenje za Linuks na ETF i koristi se ali ne stavljaju ga na raspolaganje na svojim stranama jer ne razumeju da nije potrebno da pakuju pakete za sve distribucije (rpm, deb itd)

Ne otvaraju kod jer to „nemaju u praksi“ a za specifikaciju pristupa kartici i uslugama koje pruža, bilo bi dobro da pitate i vi, pošto sam stekao utisak da što se više ljudi interesuje i nudi saradnju, da će pre da to reše.

...

Moj odgovor je glasio:

... prepreka za korišćenje na GNU/Linuksu je da se za slobodan pružalac PKCS#11 interfejsa, konkretno OpenSC, emulira format pametne kartice na kojoj se nalazi X.509 sertifikat tako da se ona predstavi u PKCS#15 standardu. Nije mi poznata ta priča o MUP-ETF, moguće da imaju deo slagalice, ali lično u to ne verujem. Ne znam kakav kod bi to trebalo da otvaraju ...

 

Pre izvesnog vremena kada sam u Ljermontovoj preuzeo kvalifikovani sertifikat zainteresovao sam se koje su prepreke da ga zapravo i koristim, i počeo da sastavljam belešku, koju sada objavljujem. Ako imate više detalja, specifikaciju, alatke za razumevanje formata kartice ili iskustva kako se programira OpenSC emulacija za specifičnu karticu, ostavite poruku. Većina softvera slobodnog koda nastane baš onda kada neko poželi da sebi pomogne i napravi nešto novo.

Dakle, opšti ifdhandler drajver za razne USB čitače dolazi u pcsc-lite/CCID potprojektu. Drugi (PC/SC ifdhandler) drajveri su dostupni sa Interneta u izvornoj ili binarnoj formi. OpenCT nudi ifdhandler drajver sa podrškom za neke dodatne modele čitača kartice.

pcsc-lite (program i paket pcscd) koristi ifdhandler drajvere za čitače pametnih kartica i obezbeđuje PC/SC API za komunikaciju sa karticom kakav se koristi i na Windowsu (winscard).** Drajver i pcsc-lite čine „midlver“.

OpenSC se lepi preko pcsc-lite (i nekog njegovog ifdhandler drajvera) ili direktno na OpenCT i daje PKCS#11 interfejs za komunikaciju sa karticom.

Čitači koje na sistemu vidi OpenSC prikazuju se naredbom "opensc-tool -l", a isti program može da prikaže tip i elemente kartice. OpenSC mora da podržava format kartice. Standardan je PKCS#15 format. Inicijalizacija kartice, zadavanje PIN koda i generisanje RSA ključeva na kartici u PKCS#15 formatu radi se pomoću "pkcs15-init". Naredba "openssl" može da od generisanog javnog ključa napravi CSR za potpisivanje od strane CA (našeg lokalnog ili "pravog"), ili da napravi samopotpisani sertifikat. Sertifikat se sa "pkcs15-init" upisuje nazad na karticu. Format PKCS#15 se retko koristi na već inicijalizovanim karticama koje traže poseban omotač za OpenSC koji će da sa karticom razmenjuje APDU naredbe i emulira PKCS#15 format. Naredba "pkcs15-tool" lista sadržaj objekata na kartici.

Mozilla NSS ili OpenSSL učitavaju OpenSC PKCS#11 modul (engine_pkcs11.so) i nude usluge aplikacijama kroz crypto API višeg nivoa i integraciju sa okruženjem. Drugi programi mogu da koriste PKCS#11 modul kroz neku biblioteku (Java nudi standardan API) ili da pozivaju NSS (Firefox, Evolution, OpenOffice.org). Za prijavu na sistem pametnom karticom koristi se pam_pkcs11, a za grafičku prijavu potreban je i gdm-plugin-smartcard. NSS nudi naredbu "certutil" za upravljanje sertifikatima ili grafički kroz Mozilla Firefox.

**) Windows aplikacije uglavnom koriste interfejs višeg nivoa, CryptoAPI koji kroz posebne CSP module (slično kao NSS kroz PKCS#11 module) pristupa kartici. Postoji opšti okvir BaseCSP za implementaciju CSP modula. OpenSC za Windows od januara 2010 ima modul za ovaj okvir, a postoji i nekoliko drugih alternativnih CSP implementacija koje koriste OpenSC. OpenSC dalje koristi uključeni sistemski PC/SC midlver (winscard). Pretpostavljam da omotač sa podrškom za poseban format kartice bude isporučen kao deo posebnog CSP modula koji leži nad PC/SC, pa bi Wine po tome trebalo da implementira PC/SC deo Windowsa kroz pcsc-lite, zaobilazeći OpenSC.

***) ATR srpske pametne lične karte je "3B B9 18 00 81 31 FE 9E 80 73 FF 61 40 83 00 00 00 DF" i nalazi se u listi kartica koje vidi pcsc-lite. Ne postoji OpenSC modul za emulaciju. NetSet nudi Windows CSP modul, ne znam da postoji javna specifikacija kartice i APDU kodova niti trenutno znam kako bih to iskoristio da napišem emulaciju. Dragan Maksimović, pomoćnik načelnika Uprave za IT MUP-a je u decembru 2009. izjavio: "Naime, middleware (PKCS#11 standard) postoji ali ga još uvek nismo publikovali, jer još uvek nismo dobili akreditaciju za naše CA telo". Pretpostavljam da se misli na NetSetov CSP midlver: http://ca.mup.gov.rs/download.html

Izvori:

Gemalto Cryptoflex na Linuxu, dr Branko Milosavljević, FTNhttp://informatika.ftn.uns.ac.rs/BrankoMilosavljevic/Cryptoflex PKCS standardi, slajdovi za kurs Bezbednost u sistemima elektronskog poslovanja, dr Branko Milosavljević, FTNhttp://www.opensc-project.org/opensc/wiki/OverView OpenCT Overviewhttp://www.opensc-project.org/openct/wiki/OverView Quick Start with OpenSChttp://www.opensc-project.org/opensc/wiki/QuickStart OpenSC Supported smart cards and USB Tokenshttp://www.opensc-project.org/opensc/wiki/SupportedHardware (estonska, nemačka, buduća francuska, italijanska, portugalska i estonska lična karta sa čipom, i razne opšte pametne kartice)

Do sada je već nekoliko puta u domaćoj zajednici bilo diskusija o mogućnostima za korišćenje usluge elektronskog bankarstva u preglednicima koji nisu Microsoft Internet Explorer, na operativnim sistemima koji nisu Microsoft Windows.

Srđan Pavlović, moderator EliteSecurity Linux foruma je pre par dana ponovo aktivirao ovu temu, nakon čega se došlo do najnovije liste. Pogledajte ispod ili pristupite dokumentu kroz Google dokumente.

Ovaj dokument sam kompletno priredio koristeći Google dokumente.

Mogu da kažem da ću se, makar u narednih godinu dana, nasmejati na svaku opasku kako ovo rešenje može da zameni kancelarijski paket na računaru. Sledeće godine ću probati ponovo.

Rad sa tabelom u tekstualnom dokumentu je zamoran da zamorniji ne može da bude. Nije moguće odabrati proizvoljnu grupu ćelija, nije moguće podesiti ivice za red ili kolonu ili visinu reda. Izbor pozadine ćelije se radi u prozorčetu Svojstva tabele. Ne postoji mogućnost spajanja ćelija iz dve kolone ili dva reda.

Pri kucanju ne vidi se podela na stranice, što znači da su viseći naslovi i pasusi siročići neminovni. Izvoz u PDF, pregled, pa onda nazad na dodavanje ručnih proreda.

Zgodno je što je dokument na vebu, i lako se deli sa drugima, ali lakše mi je onda da otkucam viki članak ili priredim dokument u pravom kancelarijskom paketu, i iskoristim ovaj dodatak ili ga ručno objavim na Google dokumentima. Za ozbiljnu upotrebu problem je kako čuvati dokumente tako da budu dostupni i za rad van mreže, kako obezbediti rezervnu kopiju, kako upravljati pravima pristupa, mada moguće da Google ima i neke alatke za korisnike koji plaćaju upotrebu servisa.

Sviđa mi se i što je dostupna dobra lokalizacija na srpski jezik. To samo potvrđuje stav da su strane kompanije kopiranjem nastupa sa drugih tržišta učinili više na popularizaciji upotrebe srpskog jezika na računarima nego sve domaće ustanove.

Ja sam ipak srećan sam što sada mogu da se vratim u OpenOffice.org i njegove mogućnosti za napredno uređivanje dokumenta.

Preko @linuxzasve sam naišao na sjajan vodič šta da probate nakon što instalirate Ubuntu 10.04 operativni sistem na računar. Potražite odgovor na What to do and try after installing Lucid Lynx!

Instalirajte dodatne programe jednim klikom Radite u atraktivnom okruženju Uređujte zvuk, muziku... ... ili video Profesionalno 3D modelovanje Ili se jednostavno zabavite igricama

Dobro došli u GNU/Linuks.

Ne propustite okupljanje Ubuntu zajednice 9. maja u Domu omladine u Beogradu od 16h.

 

Prenosim najavu sa sajta Ubuntu lokalne zajednice za Srbiju:

Ubuntu lokalna zajednica Srbije Vas poziva da prisustvujete promociji najnovijeg izdanja operativanog sistema Ubuntu 10.04, sa kodnim imenom Lucid Lynx, koje će se održati dana 9. Maja 2010 godine u Beogradu u Domu omladine (klik za mapu) sa početkom u 16 časova.

Ubuntu 10.04 Lucid Lynx

Šta možete da očekujete na ovoj našoj promociji? Pre svega imaćete priliku da se upoznate sa Ubuntu-om, operativnim sistemom otvorenog koda, najpopularnijom distribucijom GNU/Linuksa današnjice, koju koristi milionski broj korisnika širom sveta, a koji kod nas, u našoj zemlji, naporima volontera i članova naše Ubuntu lokalne zajednice imamo privilegiju da koristimo na našem jeziku i na našem pismu.

Imaćete priliku da vidite Ubuntu u akciji i u punom sjaju, takođe i priliku da odslušate kratko i zanimljivo predavanje o Ubuntu-u, njegovim mogućnostima i, možda najvažnije, o prednostima upotrebe slobodnih operativnih sistema i otvorenog koda.

Na kraju, imaćete priliku da se družite sa članovima naše zajednice i da u prijatnom razgovoru saznate sve ono što ste oduvek hteli da saznate o Ubuntuu, a niste imali koga da pitate.

S poštovanjem,

Preduzeće E-75 IT Services d.o.o. iz Novog Sada krajem prošlog meseca objavilo je novi atraktivni veb servis NetDokumenti namenjen tržištu Srbije i paralelni OrganizedDocs namenjen korisnicima u svetu.

Reč je o sistemu za upravljanje dokumentima koji će učiniti poslovne dokumente organizovanim i uvek dostupnim preko veba, a zajednički rad na projektima lakšim. Dokumenti su organizovani kao na lokalnom racunaru i moguće je uvesti kompletnu strukturu.

Nakon sigurne prijave (SSL koji se koristi i za elektronsko bankarstvo) svi dokumenti i arhiva su dostupni sa bilo kog računara, laptopa, pa i BlackBerry ili iPhone mobilnog telefona.

Napredni sistem za pretraživanje je integrisan u softver. Moguće je postaviti tokove dokumenata čime dokument automatski prelazi iz jedne virtuelne kancelarije u drugu po toku obrade.

Servis je razvijen u saradnji sa MediaSoft d.o.o. iz Slovenije i partnera/investitora Web Biz Networks Ltd iz SAD.

Osnova je napredni sistem za upravljanje dokumentima Alfresco, izvrstan slobodan softver koji je uz znanje i iskustvo sistem integratora prerastao u ovaj atraktivan servis. Sistem integriše serversku komponentu kancelarijskog paketa OpenOffice.org za automatsku obradu, konverziju i pretraživanje dokumenata, a između ostalih podržani su ISO standardizovani otvoreni-dokument format i Microsoft Office formati.

I dok će se veliki korisnici verovatno opredeliti za sopstvenu Alfresco instalaciju, mala i srednja preduzeća već od 15€/mesečno mogu svoju kancelariju da prebace u ovaj virtuelni prostor uz sve pogodnosti rada u oblaku.

E-75 je softverska kuća specijalizovana za otvorene tehnologije, Java i LAMP okruženje, a uz partnere pored Alfresco instalacija pokrivaju i OpenBravo ERP sistem primenjen u Victoriagroup a.d., a po broju lokalnih partnera (Mikrokom, PSTech,...) sigurno da ima još većih instalacija.

Vratimo se servisu NetDokumenti. Na žalost, tu su i sve boljke rada u oblaku. Nedostaju informacije o politici izrade rezervne kopije podataka ili bilo koja garancija o pouzdanosti podataka. Nedostaju i informacije o preduzetim merama zaštite od neovlašćenog pristupa podacima narušavanjem bezbednosti servera. Zato će preduzeća sa dovoljno kapaciteta verovatno poželeti sopstvenu Alfresco instalaciju, a kako je reč o slobodnom softveru mogućnosti za integraciju tokom implementacije su neograničene.

Lično me raduje pojava ovakvih novih proizvoda. Primena rešenja zasnovanih na slobodnom softveru je svakako pravi put do novih autentičnih proizvoda sa izvoznim potencijalom. Vrednost koju je E-75 d.o.o. dobio usvajanjem Alfresca omogućila im je da u kratkom periodu ponude potpuno integrisan servis.

Podrška za kvalifikovani elektronski potpis i vremenski žig su možda već u planu, ukoliko je glavni cilj servisa lokalno tržište.

Učešće u međunarodnim otvorenim projektima omogućava pravi transfer znanja, i izlazak iz scenarija preprodavca stranog softvera, bez originalnog razvoja.

Pre nekoliko dana, u četvrtak 17. decembra imao sam zadovoljstvo da na poziv Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo u kancelariji Svetske banke u Beogradu prisustvujem uključenju u globalnu diskusiju o iskustvima Brazila u primeni slobodnog softvera u e-Upravi.

Uz učesnike iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privredne registre, Fonda PIO, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo tačno u tri uključili smo se u telekonferenciju.

U uvodnom obraćanju organizatora, e-Gov radne grupe u saradnji sa e-Dev tematskom grupom Svetske banke istaknuta je činjenica da je do danas više od 60 zemalja i međunarodnih institucija usvojilo skoro 300 strategija, planova i dokumenata vezanih za slobodan i softver otvorenog koda. U pozadini ovih inicijativa preovladava želja da se primenom slobodnog softvera unapredi život građana kroz otvoreniju i efikasniju upotrebu informacionih tehnologija u javnom sektoru. Danas možemo i u praksi da vidimo efekte primenjenih strategija, da uočimo široku lepezu novih poslovnih modela koji su omogućili njihovo sprovođenje i koristimo razvijena rešenja.

Ipak, i pored usvojenih strategija uočava se da procedure nabavke i planiranja često onemogućavaju korišćenje slobodnog softvera. Pre par dana je ponovo do mene stiglo pitanje korisnika kako dokazati da je OpenOffice.org legalan softver radi učešća u tenderu iako za isti ne postoji račun već je nabavljen preuzimanjem sa veb stranice OpenOffice.org projekta u Srbiji.

Svojom prezentacijom, Eduardo Santos iz Ministarstva planiranja Brazila predstavio je širokoj i raznovrsnoj publici ekonomske i društvene efekte postignute primenom slobodnog softvera u Brazilu.

Nakon okretanja ka slobodnom softveru u dokumentu usvojenom 2003. godine poseban akcenat je postavljen na razvoj i implementaciju novih informacionih sistema. Za potrebu koordinacije i distribucije formiran je portal softwarepublico.gov.br kao mesto za promociju saradnje svih državnih organa i agencija u razvoju i praćenju implementacije novih softverskih rešenja.

Portal danas sadrži 34 različita rešenja razvijenih kao slobodan softver u formi gotovog proizvoda, a pojedina poput GSAN ERP sistema za vodovod i kanalizaciju ukratko su i predstavljeni tokom prezentacije.

Značaj ovakvih događaja ogleda se pre svega u transferu pozitivnog iskustva što je način za postizanje ušteda u procesu evaluacije dostupnih rešenja u sferi slobodnog softvera. Evropska komisija u svojim preporukama kroz iDABC inicijativu upravo poziva na zajedničku saradnju najpre lokalnih samouprava i različitih organa uprave unutar državne uprave kao međusobno sličnih korisnika, a potom i šire u regionu radi smanjenja troškova evaluacije pri sprovođenju strategije primene slobodnog softvera.

U primeru Brazila zapaža se i realan doprinos saradnji između različitih korisnika i njihovom udruživanju u razvoju, korišćenju i održavanju zajedničkog softvera. Istovremeno promena državne strategije postala je snažan doprinos za razvoj potpuno novog privatnog tržišta za lokalnu ICT industriju predvođenu malim i srednjim kompanijama.

Svoje znanje Brazil planira da kroz UNDP projekat „Internacionalnog portala javnog softvera“ (engl. The International Public Software Portal) prenese i drugim partnerima u okruženju. Za više informacija, glavne beleške su dostupne ovde.

FSF Europe danas slavi svoj 8. (23) rođendan. Osnovana 11. marta 2001. godine, FSF Europe brani princip slobode pojedinca u informacionom društvu zalažući se za slobodan softver, podržavajući razvoj i braneći ga politički i pravno.

Od lokalnog nastupa u nekim Evropskim zemljama preko nivoa EU i šire do Ujedinjenih nacija FSFE je brojnim svojim akcijama tokom proteklih osam godina menjala se i FSFE i slobodan softver. Uspeh u izdizanju pitanja interoperabilnosti i standardizacije u prvi plan nagnao je korisnike i vlade širom Evrope da se zapitaju da li imaju suverenost nad softverom i podacima.

FSF Europe je promovisala vrednosti slobodnog softvera u programu Svetskog samita informacionog društva (WSIS), doprinela radu Foruma za upravljanje Internetom (IGF) i učestvovala u radu Svetskoj organizaciji za zaštitu intelektualne svojine (WIPO). Na najvišem nivou informisala je donosioce politike o značaju i prednosti slobodnog softvera.

Zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama, od kojih je jedna i Mreža za slobodni softver Srbije, FSF Europe inicirala je i organizovala brojne međunarodne kampanje na temu otvorenih standarda poput godišnjeg obeležavanja Dana slobode dokumenata i projekta pdfreaders.org koji ima za cilj da informiše širu javnost o odnosu slobodnog softvera i otvorenim standardima.

Sarađivala je sa Evropskom komisijom u antimonopolskim slučajevima ali i u istraživanjima i razvoju koji su finansirani kroz okvirne programe i dala važan doprinos uspostavljanju Evropskih politika standarda, softvera i javnih nabavki.

Članovi tima Odred slobode (engl. Freedom Task Force), gde učestvuje i naš Marko Milenković pomažu projektima slobodnog softvera i donosiocima politike u pravnim pitanjima, nadgledaju dešavanja u upravljanju Internetom i obuzdavaju softverske patente, osiguravajući sigurno okruženje za razvoj slobodnog softvera.

Georg Greve, predsednik FSF Europe, a koji je i više puta gostovao u Beogradu, je u intervjuu priređenom ovim povodom odgovorio na pitanja koja prate put od osnivanja do danas, pozadini iza FSF Europe i pogled na budućnost slobodnog softvera.

I’m actually not killing the blog itself. Nor will I delete all the content. You see, I actually never planned to run a blog on this domain at first place. Long time ago, when I bought eccegeek.info, I had an idea to have just one page with my CV and that’s it. Then came bloga era. I’ve been thinking to change the domain for my blog for quite some time now. I just couldn’t find the right one. And the name is perhaps the most important thing for online presence. People like nice domain names they can remember without writing it down. I’ve been having quite some problems with my current domain. Is it with two "c"? No, wait. Two "e"? I play with security. I work with security. Security has became my preocupation. And when I say security I mean everything from server and network security to, what I find most interesting, human as a security risk. Human rights online, freedom of speech, free software… all very tightly connected with various aspects of security. So, before I reveal the new name for my website let me quote you a little story from our dear Wikipedia:"The Securitate (Romanian for Security; official full name Departamentul Securităţii Statului, State Security Department), was the secret service of Communist Romania. Previously the Romanian secret police was called Siguranţa statului (State Safety). Founded on August 30, 1948, with help from the SovietNKVD, the Securitate was abolished in December 1989, shortly after PresidentNicolae Ceauşescu was ousted.

The Securitate was, in proportion to Romania’s population, one of the largest and most brutal secret police forces in the Eastern bloc.[1] The first budget of the Securitate in 1948 stipulated a number of 4,641 positions, of which 3,549 were filled by February 1949. By 1951, the Securitate’s staff had increased fivefold, while in January 1956, the Securitate had 25,468 employees.[2] Under the regime of Nicolae Ceauşescu, the Securitate employed some 11,000 agents and a half-million informers.[1] (By way of comparison, as of September 2001, the CIA numbered about 18,000 employees.[3])" –> http://en.wikipedia.org/wiki/Securitate

Have you guessed by now? Yeah. I’ve bought myself so damn cool domain - sekuritatea.com :))) In two days period rehash.eccegeek.info will be out of service.. it’ll just redirect to www.sekuritatea.com. So, update your bookmarks and RSS readers on Thursday. I’ve got a lot of good stuff cooking for this "new" web site.:)

 

I’m actually not killing the blog itself. Nor will I delete all the content. You see, I actually never planned to run a blog on this domain at first place. Long time ago, when I bought eccegeek.info, I had an idea to have just one page with my CV and that’s it. Then came bloga era. I’ve been thinking to change the domain for my blog for quite some time now. I just couldn’t find the right one. And the name is perhaps the most important thing for online presence. People like nice domain names they can remember without writing it down. I’ve been having quite some problems with my current domain. Is it with two "c"? No, wait. Two "e"? I play with security. I work with security. Security has became my preocupation. And when I say security I mean everything from server and network security to, what I find most interesting, human as a security risk. Human rights online, freedom of speech, free software… all very tightly connected with various aspects of security. So, before I reveal the new name for my website let me quote you a little story from our dear Wikipedia:"The Securitate (Romanian for Security; official full name Departamentul Securităţii Statului, State Security Department), was the secret service of Communist Romania. Previously the Romanian secret police was called Siguranţa statului (State Safety). Founded on August 30, 1948, with help from the SovietNKVD, the Securitate was abolished in December 1989, shortly after PresidentNicolae Ceauşescu was ousted.

The Securitate was, in proportion to Romania’s population, one of the largest and most brutal secret police forces in the Eastern bloc.[1] The first budget of the Securitate in 1948 stipulated a number of 4,641 positions, of which 3,549 were filled by February 1949. By 1951, the Securitate’s staff had increased fivefold, while in January 1956, the Securitate had 25,468 employees.[2] Under the regime of Nicolae Ceauşescu, the Securitate employed some 11,000 agents and a half-million informers.[1] (By way of comparison, as of September 2001, the CIA numbered about 18,000 employees.[3])" –> http://en.wikipedia.org/wiki/Securitate

Have you guessed by now? Yeah. I’ve bought myself so damn cool domain - sekuritatea.com :))) In two days period rehash.eccegeek.info will be out of service.. it’ll just redirect to www.sekuritatea.com. So, update your bookmarks and RSS readers on Thursday. I’ve got a lot of good stuff cooking for this "new" web site.:)

 

I dok je ceo svet prihvatio činjenicu da je DRM jedna izuzetno besmislena stvar, te su kompanije poput Apple i Amazona svoju muziku prebacile na servise koji nemaju zaštitu od kopiranja kompanija, Microsoft ovih dana radi nešto baš suprotno. Naime, Microsoft je svetu prikazao svoj novi servis - MSN Mobile Music (MMM). Koje su karakteristike nove usluge? MMM pre svega zaključava pesme za uređaj sa kog su preuzete. Dakle, nema kopiranja. MMM takođe ne ostavlja mogućnost prebacivanja muzike na novi telefon kada se "podnovite". I ne samo to, cena pesme je daleko viša nego kod drugih servisa iste vrste. Glavni čovek njihovog tima za mobilne aplikacije iz UK dao intervju za PC Pro. Jedno od pitanja je bilo: Ako kupim ove pesme preko vašeg servisa - i one ostaju zaključane na mom telefonu - šta se dešava kada podnovim telefon za nekih 6 meseci? Odgovor: Pa, mislim da znate odgovor na to pitanje.

I dok je ceo svet prihvatio činjenicu da je DRM jedna izuzetno besmislena stvar, te su kompanije poput Apple i Amazona svoju muziku prebacile na servise koji nemaju zaštitu od kopiranja kompanija, Microsoft ovih dana radi nešto baš suprotno. Naime, Microsoft je svetu prikazao svoj novi servis - MSN Mobile Music (MMM). Koje su karakteristike nove usluge? MMM pre svega zaključava pesme za uređaj sa kog su preuzete. Dakle, nema kopiranja. MMM takođe ne ostavlja mogućnost prebacivanja muzike na novi telefon kada se "podnovite". I ne samo to, cena pesme je daleko viša nego kod drugih servisa iste vrste. Glavni čovek njihovog tima za mobilne aplikacije iz UK dao intervju za PC Pro. Jedno od pitanja je bilo: Ako kupim ove pesme preko vašeg servisa - i one ostaju zaključane na mom telefonu - šta se dešava kada podnovim telefon za nekih 6 meseci? Odgovor: Pa, mislim da znate odgovor na to pitanje.

Federalna vlast u SAD vec poduže radi na tome da se sloboda govora na Internetu na neki način ograniči. U početku je to bio CDA (the Communications Decency Act) koji je jako brzo proglašen neustavnim. Onda je došao novi zakon - COPA (the Child Online Protection Act). Oba zakona stvorena pod izgovorom da se na Internetu zaštite deca. I mada podržavam zaštitu dece na svim mogućim mestima malo mi je teško da prihvatim kada se deca koriste kao izgovor za suzbijanje slobode govora. COPA je skakutao po sudovima nekoliko godina da bi na kraju završio i pred Vrhovnim sudom - dva puta. Pomenuti sud ga je vratio na niže sudove oba puta. Danas ga je apelacioni sud opet oborio a Vrhovni sud je odbio da uopšte sasluša slučaj. Prevedeno, COPA je mrtav koliko jedan zakon može biti mrtav. Ovo predstavlja veliku pobedu za slobodu govora online. Da li se nas tiču zakoni koje donosi vlast SAD? Mislim da smo do sada svi shvatili da nas se itekako tiču. Posebno kada je u pitanju Internet. Kao što već rekoh, podržavam borbu protiv zloupotrebe dece. Ali kao što svaki časan cilj može biti upotrebljen za najgore moguće stvari takav je slučaj i sa COPA zakonom i svim sličnim zakonskim rešenjima. Mislim da je daleko pametnije novac i vreme uložiti u edukaciju dece kako bi sama znala kako da se ponašaju u digitalnom svetu i čega/koga da se čuvaju. Daleko bolje rešenje od zabrane govora svima svakako. No, kako to obično ide svuda pa i u SAD, političari nikada neće videti gde leži pravo rešenje već će doneti neki novi COPA zakon. Recimo,  DOPA – the Deleting Online Predators Act. Lakše je donositi zabrane nego nego novac koji se troši na to uložiti u obrazovanje, zar ne?

Federalna vlast u SAD vec poduže radi na tome da se sloboda govora na Internetu na neki način ograniči. U početku je to bio CDA (the Communications Decency Act) koji je jako brzo proglašen neustavnim. Onda je došao novi zakon - COPA (the Child Online Protection Act). Oba zakona stvorena pod izgovorom da se na Internetu zaštite deca. I mada podržavam zaštitu dece na svim mogućim mestima malo mi je teško da prihvatim kada se deca koriste kao izgovor za suzbijanje slobode govora. COPA je skakutao po sudovima nekoliko godina da bi na kraju završio i pred Vrhovnim sudom - dva puta. Pomenuti sud ga je vratio na niže sudove oba puta. Danas ga je apelacioni sud opet oborio a Vrhovni sud je odbio da uopšte sasluša slučaj. Prevedeno, COPA je mrtav koliko jedan zakon može biti mrtav. Ovo predstavlja veliku pobedu za slobodu govora online. Da li se nas tiču zakoni koje donosi vlast SAD? Mislim da smo do sada svi shvatili da nas se itekako tiču. Posebno kada je u pitanju Internet. Kao što već rekoh, podržavam borbu protiv zloupotrebe dece. Ali kao što svaki časan cilj može biti upotrebljen za najgore moguće stvari takav je slučaj i sa COPA zakonom i svim sličnim zakonskim rešenjima. Mislim da je daleko pametnije novac i vreme uložiti u edukaciju dece kako bi sama znala kako da se ponašaju u digitalnom svetu i čega/koga da se čuvaju. Daleko bolje rešenje od zabrane govora svima svakako. No, kako to obično ide svuda pa i u SAD, političari nikada neće videti gde leži pravo rešenje već će doneti neki novi COPA zakon. Recimo,  DOPA – the Deleting Online Predators Act. Lakše je donositi zabrane nego nego novac koji se troši na to uložiti u obrazovanje, zar ne?

On the 16th of January the European Commission DG Competition reported that it had issued a statement of objections regarding Microsoft’s tying of Internet Explorer (IE) to the Windows Operating System product family.  This action builds on a complaint originally submitted by Opera, a European company involved in web browser development. Free Software Foundation Europe welcomes the European Commission’s decision and offers its support in the coming anti-trust investigation.  As stated previously in a letter to the European Competition Commissioner Neelie Kroes, anti-competitive behaviour is unacceptable, whether it occurs as ‘tying’ products with dominant market segments, or in circumventing standards and fair access. "Web browsers are becoming a critical platform for home and business computing," says Shane Coughlan, legal coordinator at FSFE. "The market previously failed to prevent unfair distortion of the desktop environment and we cannot allow such practices to be repeated." "It is important that no business in Europe is allowed to institute any policy of embracing, extending and extinguishing competition either through manipulation of interoperability information or through abuse of a dominant position by unfair tying and bundling of products," says Georg Greve, FSFE President.  "Microsoft is a company that has previously been convicted of market distortion in the Work Group Server market, and we would welcome if the Commission also took up the antitrust complaint initially lodged in early 2006 by the European Committee for Interoperable Systems (ECIS) regarding market abuse in other areas." For FSFE’s previous statement on this issue please see:http://www.fsfeurope.org/news/2007/news-20071221-01 For FSFE’s letter to the European Competition Commissioner Neelie Kroes please see: http://fsfeurope.org/documents/20071219-opera-antitrust.pdf

On the 16th of January the European Commission DG Competition reported that it had issued a statement of objections regarding Microsoft’s tying of Internet Explorer (IE) to the Windows Operating System product family.  This action builds on a complaint originally submitted by Opera, a European company involved in web browser development. Free Software Foundation Europe welcomes the European Commission’s decision and offers its support in the coming anti-trust investigation.  As stated previously in a letter to the European Competition Commissioner Neelie Kroes, anti-competitive behaviour is unacceptable, whether it occurs as ‘tying’ products with dominant market segments, or in circumventing standards and fair access. "Web browsers are becoming a critical platform for home and business computing," says Shane Coughlan, legal coordinator at FSFE. "The market previously failed to prevent unfair distortion of the desktop environment and we cannot allow such practices to be repeated." "It is important that no business in Europe is allowed to institute any policy of embracing, extending and extinguishing competition either through manipulation of interoperability information or through abuse of a dominant position by unfair tying and bundling of products," says Georg Greve, FSFE President.  "Microsoft is a company that has previously been convicted of market distortion in the Work Group Server market, and we would welcome if the Commission also took up the antitrust complaint initially lodged in early 2006 by the European Committee for Interoperable Systems (ECIS) regarding market abuse in other areas." For FSFE’s previous statement on this issue please see:http://www.fsfeurope.org/news/2007/news-20071221-01 For FSFE’s letter to the European Competition Commissioner Neelie Kroes please see: http://fsfeurope.org/documents/20071219-opera-antitrust.pdf

Pored GNUzille, krajem prošle godine konačno smo se pozabavili i registracijom RS domena za FSN. U pitanju su fsn.rs i fsn.org.rs, koji će povući akcije vezane za poddomene koji postoje na našim domenima. Kordinacija sa svim timovima koji imaju sajtove pod fsn.org.yu i fsnserbia.org će uslediti narednih dana, pa ćemo tek onda imati kompletnu listu promena i novina, odnosno novih defaultnih ili dodatnih poddomena.

Što se ovog mesta tiče, sasvim verovatno ću postaviti ivan.fsn.rs kao default, na koji se blog i sada odaziva. Principe za imenovanje domena vezanih za samu organizaciju ćemo takođe dogovoriti narednih dana, što će zajedno sa novim sajtom koji bi trebalo da se dogodi u bližoj budućnosti predstavljati novu organizaciju FSN-ovog veba.

… занимљива и делом другачија него претходне, па ипак прође. Ретроспективе на крају неког периода не знам чему служе — да се подсетимо шта се догодило у том претходном периоду и да уједно другима покажемо исто то… или можда нешто сасвим друго? Ах да, то се зове „самореклама“ :). Ал’ ред је ред, ваља сагледати учињено и поставити неке циљеве за наредни период. Зашто да будем најгори од све деце у песку, као и свих претходних година блоговања, и овог 31. децембра осврћем се за собом. Година за нама била је „најбрбљивија“, бар што се историје Записа тиче. Са овим и следећим који следи биће то година у којој сам написао 133 записа. Поређења ради, 2007. сам написао 73, 2006. тек 34, 2005. 62, док сам давне 2004. написао 53 записа.

У свету нула и јединица

Сасвим случајно сам се почетком године заразио веб игром MyMiniCity, чему сам пришао са едукативне стране и тај део веб играрије заокружио слободним извором информација. Из тога је чак проистекла једна мала заједница чланова из свих делова бивше СФРЈ. На срећу, успешно сам „излечен“ од зависности за овом игром

GNUzilla је ове године излазила веома ретко… али је ипак излазила. Када је слобода у питању, започет је пројекат ГНУ/Линукс мапа Србије и иста та држава Србија обратила је пажњу и на нас реализацијом пројеката локализације слободног софтвера од којих бих посебно издвојио локализовани OpenOffice.org. Додатак OOoTranslit постао је популарнији и коришћенији него раније и уједно допринео настанку додатка WP Translit за машину WordPress која је недавно дочекала издање 2.7.

Велики Гугл је још једном показао свој дискриминаторски став према корисницима слободног софтвера и објавио Google Chrome само за кориснике који гледају кроз прозор, али је зато један други „Велики брат“ познатији као Фејсбук доживео праву револуцију у Србији (и свету уопште), што ме је навело на идеју да постанем „Доктор за Фејсбук“ (Никола ми додели ту титулу). Кад сам већ код друштвених мрежа, и Твитер је почео да расте у овој години, чему сам допринео са два чланка у „Свету компјутера“ и сервисима Курсна листа и Временска прогноза. Неколико другова блогера покренули су пројекат Serbian Bloggers који упрскос злим језицима свакога дана расте.

Стварни свет око мене

Осврнуо сам се на политичка дешавања и пасивну пропаганду поводом још једних избора у земљи Србији. И наравно, незаобилазни осврт на питање Косова и вест о хапшењу Хашког оптуженика Радована Караџића (ко о ове две ствари није блоговао као да уопште није ни блоговао).

Освртао сам се и на дешавања у окружењу, а посебно на премлаћивање професора Веронауке у ОШ „Радоје Домановић“ (која убр ЈЕБОТЕ нема своју страницу на Интернету!!!), секс скандал крагујевачких тајкуна и малолетних средњошколки и духова у Шумарицама. Ове године је пропао план државе да јавно пусти у рад Великог брата (што не значи да исти „не гледа“ већ дуго и пажљиво), али то није представљало препреку у фабриковању приче о хапшењу Ивана Јелића због пиратерије (има ли ико икаквих свежих информација о тој причи, или је ипак ауторима филма „Турнеја“ требала реклама за исподпросечан филм?). На срећу, или жалост, и ове године је пропао „смак света“, па чекамо следећи 2011… или беше 2012. године?

Записе сам писао и већину других ствари чинио сам уз укусну Jacobs Monarch кафицу, која ми је у једном тренутку понестала. На срећу, снашао сам се. Само тренутак, да сркнем још један гутљај… ммм, тако.

Иако ни ове године нисам објавио збирку песама, имао сам успеха на поетском конкурсу књижевне заједнице Eniaroyah.com, којом приликом сам нагађен дивном монографијом о Лази Костићу.

На жалост, ове године своју породицу нисам почастио летовањем зарад прикупљања новца за куповину аута, који по свему судећи неће бити купљен ни у 2009… осим ако ми не умре неки заборављени рођак и остави у наследство џак девиза. Инвестиција „у кућу“ састојала се једино од куповине радног стола и столице за Микија, фотеље за мене и уградње клима уређаја.

Са друге стране, инвестирао сам „у себе“ — купио сам аматерску фотографску опрему (Canon EOS 400D) која тренутно чека да услика занимљиве тренутке; лењ сам, па шта! :), приручник да нешто научим о томе, ласерски штампач који није у боји (Canon i-SENSYS LBP-3010) и нови мобилни телефон (Nokia E51-1).

Извадио сам нови биометријски пасош, Мики (прво полугодиште трећег разреда завршио са врло добрим успехом) и ја смо почели да носимо наочаре а Ниџа је у децембру прележао овчије богиње (Varicella). Уједно могу да се похвалим како још увек нисам (поново) почео да грицкам нокте (данас је 185. дан како их више не грицкам). Ове 2008. се навршило десет година од смрти мог оца Михаила. Не недостаје ми ништа мање него ли сваког дана од тог 19. марта 1998. Живот је тежи кад вучеш без залеђине, али јебига. Идемо даље.

„Ту ду лист“

И сада је тренутак да оквирно испланирам шта ће бити сутра. Осим што још једном (изгледа, недовољно чврсто) желим да напокон издам ту фамозну збирку песама, било би лепо да баталим ону народну умотворину лењих мудраца „Све што можеш данас, остави за сутра.“ и почнем да примењујем „Све што можеш данас, не остављај за сутра!“. Можда бих могао почети да верујем у игре на срећу и уплатим који тикет лотоа? Ма неее, не ја… бар не још ову годину…

Предстојећа (како најављују: кризна) 2009. година неће ме истумбати ништа више од оних деведесетих година хиперинфлације… сећам се рефрена песме са укинутог 3K — „Пуно, пуно среће, деведесет треће“ — Бог те маз’о, прошло је 16 година од тада!

Поздрављам све читаоце у 11:11 (бројеви )

Ако сте geek са ових простора, или нисте баш толико „залуђени“ али вам недостаје нешто приче о слободном софтверу и ГНУ филозофији уопште, можда је ово један од ваших веселих дана… или можда да кажем вечери? Пази сад ‘вамо, тиче се GNUzilla магазина… Нова GNUzilla 38 (јануар 2009) на 45 страна угледала је светлост новогодишњих звезда!

Уводна реч

…из пера главног уредника (широј јавности познатог као Иван Јелић):

ОДРЖАВАЊЕ ЖИВОТА НА АПАРАТИМА ЈЕ ВРЕДЕЛО, ШТО НЕ ЗНАЧИ ДА СМО ИХ УГАСИЛИ.

Без обзира на то што је новогодишњи, овај број је још један у низу специфичних. Довољно је каснио да су вероватно сви већ дигли руке од њега, али је опет довољно редован да се не заборави на ГНУзилу. Докле ћемо тако видећемо, то је све што сада можемо рећи, сви заједно.

Избор за најбољи и најгори догађај / пројекат / дистрибуцију / програм / шта год овог пута изостаје, чини ми се пре свега зато што смо овога пута ми ти који смо најгори, те не би било примерно да било коме лепимо било какву етикету. Наравно, година никако није била лоша глобално, локално ту и тамо.

Занимљив садржај и овог пута не изостаје, па ваља пренети неизмерну захвалност свима који су учествовали у раду на овом броју. Када је сам пројекат, односно часопис у питању, ствари су, као што поменух на почетку, прилично неизвесне па дефинитивно „видимо се“ или „до виђења“ остављамо за другу прилику. Позив новим и старим учесницима на пројекту је још увек на снази, па уколико овај број и порука да је ђаво однео шалу допринесу да се следећи појави релативно скоро, „до виђења“ можда остане нешто што се умало десило.

У сваком случају, уживајте у ГНУзили 38, све најбоље у 2009.

Садржај KDE 4.2 Лако до микроблог сајта Amarok 2 GNU Chess Канцеларија на српском (OpenOffice.org 3.0.0) HPC у Србији Ubuntu Intrepid на латиници од А до Ж

Свој примерак можете преузети са званичне странице за преузимање или одавде (RapidShare.com).

Miloš Popović, član OpenOffice.org prevodilačkog tima, oglasio je novu akciju koju OpenOffice.org zajednica pokreće na linuxo.org forumu pod sloganom „Znam šta ćete raditi tokom praznika ;) — obećavamo i nagrade“ sa ciljem prevođenja jednog dela korisničke pomoći za OOo.

OpenOffice.org zajednici treba tvoja pomoć! Sve informacije i prigodna zanimljiva sličica kriju se na ovoj adresi.

Pre nekoliko sati poslao sam Ivanu članak za novi broj GNUzille, najpoznatijeg časopisa o slobodnom softveru kod nas. Tema članka je kako omogućiti srpsku latiničnu lokalizaciju u najnovijem Ubuntu Intrepidu i sadrži uputstvo koje je moguće pratiti korak po korak, a sve uz podnaslov „Nepotrebno komplikovano“.

 

Upravo podnaslovom, članak ukazuje i na ono što vidim kao širi problem, te sam veoma zainteresovan kakve će reakcije izazvati. Evo malog isečka:

Bio sam ubeđen da su dani iz devedesetih kada nam je za GNU/Linuks distribucije bio potreban „Serbian HowTo“ zaista negde davno za nama. Ovaj članak se zato zapravo najbolje može razumeti kao kritika i provokacija upućena domaćoj zajednici korisnika. Zar je moguće da danas korisnici nisu zainteresovani je li u podrazumevanoj instalaciji uopšte moguće kucati srpskom tastaturom, odabrati pravi format datuma, koristiti proveru pisanja (engl. spellcheck) ili omogućiti srpski prevod, ako korisnik računara to želi. Ili je kvalitet zajednice opao pa prijavljivanje greške u distribuciji, među korisnicima koji na forumima raspravljaju o najnovijim CompizFusion efektima, postaje misaona imenica? U ovoj atmosferi, bilo bi pravo čudo da dobijemo slobodan rečnik sinonima, proveru gramatike ili sintetizer govora za srpski jezik u dogledno vreme. Ali ako već nismo zainteresovani za razvoj novih stvari, hajde da makar ovo što imamo učinimo svima dostupnim. Prijaviti grešku i predložiti ispravku je odličan način da doprinesete zajednici!

 

„Serbian HowTo“ na savremeni način, moći ćete da pročitate u novom broju GNUzille.

 

Zašto su licence važne, kako umetnice i umetnici, hakerke i hakeri uspevaju da održe kompatibilnost sa komplikovanim pravnim sistemom, zašto i kako je bolje slobodno, govoriće mala ali odabrana ekipa, na proslavi šestog rođendana CC-a, u ponedeljak (15.12.) na Matematičkom fakultetu sa početkom u 18h (sala 821). Vidimo se.

EDIT: U međuvremenu došlo je do promene sale pa će se stvar dogoditi u sali 718 koja je na četvrtom spratu.