Planeta Srbija

Kao što sam i najavio, doduše sa pola sata zakašnjenja, u petak sam na niškoj e-tvrđavi govorio i slobodnom softveru i GNU/Linuxu. Obaveze koje me trenutno stiskaju su onemogućile da u Nišu budem koji dan više, pa sam u grad došao i iz njega otišao istog dana kada sam i govorio.

Pre svega moram naglasiti veoma profesionalan i korektan odnos organizatora na koji sam naišao, odnosno konstatujem da je saranja sa ekipom koja je organizovala e-tvrđavu bila zadovoljstvo.

Moj deo programa je počeo sa pola sata (možda i malo više) zakašnjenja, pošto je u petak bila jako velika vrućina, te su se posetioci tek oko 4 počeli skupljati na tvrđavi. Uzrok kašnjenja je pored ovoga bila i prokleta Nvidijina kartica u mom laptopu i još prokletiji vlasnički drajver, ali sam na sreću uspeo da pustim sliku na plazma ekran koji je korišćen umesto projektora. Stoga, za sada recite ne Nvidiji i njihovim losim vlasničkim drajverima ukoliko možete. Drugi problem je bio drajver za audio kabl (;)), pa je projekcija rođendanskog filma imala sitnijih nemih momenata, no mislim da oni uopšte nisu pokvarili taj deo programa. Ostatak priče bio je manje više sličan ranijim nastupima na istu temu, uz blago skraćivanje usled činjenice da su Markovi i Nenini govori bili pomereni za petak.

Zahvalio bih se publici na prisustvu, osećao sam se veoma prijatno tokom izlaganja, što se možda i dalo primetiti. Manjak pitanja je na žalost postao prilično hronična pojava za ovakve događaje, pa sam počeo ozbiljno ramslišljati o novoj strategiji. Postoji veoma realna mogućnost da sledeći put slobodni softver predočim poredeći ga sa sexom na primer. Videćemo…

Fotografije za mog foto aparata postoje i nadam se da će relativno uskoro biti online. Još jednom hvala na pozivu, hvala na poseti, meni je bilo lepo. Srećno hakiranje!

Najavljnena kao prilično velika zgoda koja će se dešavati od 4. do 6. septembra u Nišu, e-tvrđava će jedan dan posvetiti slobodnom softveru. OpenSoftwareDay, kako su ga organizatori nazvali, biće otvoren pričom na temu slobodnog softvera i GNU/Linuxa koje će početi u 4 po podne (ovo je relativno eksluzivna informacija u ovom momentu, jer na sajtu još uvek nema satnice, dobijena od organizatora).

Mislim da do sada nisam valjano posetio Niš, pa će ovo biti dobra prilika, a svakako nisam nikada govorio tamo. Očekujem dobar provod, dobar govor, druženje sa zajednicom planiram za vreme pre početka programa (ukoliko se ne znamo, javite se). Vidimo se u petak.

Ne znam koliko dugo nije radio, ali je sada u redu. Bilo je problema sa veličinom feeda koja je smetala Feedburneru, usled loše podešenog Planeta. U svakom slučaju ne bi trebalo da se ponovi, sada je sve u redu, izvinjavam se na neprijatnosti.

Čisto da se zna, i OpenOffice.org je rešio da isprati Majkrosoftovu ponudu, pa i on nudi popust od 22% ove jeseni na lokalizovanu verziju. Tako je sada cena sa nula spuštena na nula dinara.

Po ovoj povlašćenoj ceni se OpenOffice.org na srpskom može kupiti samo na http://sr.openoffice.org dok je na drugim mestima ostala stara cena od nula dinara.

УПОЗОРЕЊЕ: Пре него што прокоментаришете овај запис устаљеним „коме то још треба“ или „не пада ми на памет да користим локализовани софтвер“, …, „па још на ћирилици!“ - склопите очи, седите, дишите дубоко, опустите се и пажљиво узмите у разматрање чињеницу да такав софтвер није ни намењен вама. Не трошите речи на хејт, боље напишите нешто конструктивно.

Е сада када сам написао „дисклејмер“, могу да наставим даље.

У суботу 31. маја у просторијама Удружења корисника ГНУ/Линукса из Новог Сада одржано је радно дружење (скуп, самит, окупљање, конвенција, конференција, назови га како хоћеш) са циљем договарања полазних основа и смерница за реализацију локализације документације за канцеларијски пакет OpenOffice.org.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Иванову уводну реч бих могао да прилагодим у:

Протрљајте очи, уштините се где вам је најзгодније, битови које ћете скинути заиста постоје. Будни сте, стигла је ГНУзила 37!

Преузмите је одакле год желите, са званичне странице или мог одраза, прочитајте пажљиво, а онда изнесите своје коментаре јер повратна информација пуно значи.

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Nedelju i koji dan posle 26. marta dobar deo informacija o aktivnostima širom planete je stigao do nas, mada izveštaji još uvek pristižu. Već sada bih mogao da kažem da je DFD08 postogao dobar uspeh, s obzirom da za sada imamo 28 zemalja u kojima se nešto dogodilo. Detaljnije statistike, grupne fotografije i ostala sumarizacija bi trebalo da usledi u narednim nedeljama, kada budemo sigurni da su svi koji su nešto radili o tome obavestili javnost.

Beograd je naravno bio deo svega ovoga, mada smo zauzeti globalnom organizacijom uložili manje energije u sam događaj nego što bismo to uradili inače. Broj posetilaca je mogao biti veći, mada sam generalno zadovoljan kako je sve prošlo. Izlaganja su bila kratka i, bar meni lično zanimljiva, potrudili smo se da pokrijemo sve što je važno u kontekstu slobode dokumenata i otvorenih standarda na nivou slušaoca/slušateljke koji/koja se pri put sreće sa ovom materijom. Detaljnije informacije sa slikama su dostupne na strani za Beograd na sajtu DFD-a, za sada na engleskom. Još jednom bih zahvalio prevodilačkom timu OpenOffice-a i Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo koji su najavili DFD u Beogradu dan radnije na prezentaciji projekata lokalizacije

DFD je bio solidno medijski propraćen (govorim sa globalnog aspekta), a linux.com je čak objavio i intervju sa mnom. Bilo je i antikampanje, ali i komentara da smo se na žalost fokusirali samo na ODF…

Pozitivno raspoloženje je prethodnih dana na momenat pokvarila vest iz ISO-a, mada je veoma diskutaiblno da li više ima smisla odluke ove organizacije uzimati za ozbiljno. Ukoliko imate dovoljno novca, ISO će za standard proglasiti šta god poželite.

DFD je uspešno debitovao i za veoma kratko vreme postao prilično velika zajednica. Kao što smo više puta pomenuli, DFD neće biti samo poslednja sreda u martu, već ćemo pokušati da radimo cele godine. Hvala svima “koji su došli i koji nisu došli”, biće još prilike.

Državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo, dr Milenko Cvetinović, objasnio je da su neke od prednosti razvoj domaće softverske industrije, smanjenje obima uvoza, smanjenje povrede intelektualne svojine, kao i povećanje konkurencije, smanjenje ukupnih troškova za softver, poboljšanje bezbednosti, nezavisnost od dobavljača i poboljšanje dostupnosti.

Za ovu nedelju najavljena su dva događaja sa OpenOffice.org temom.

U utorak, u velikoj sali Privredne komore Srbije (Terazije 23) sa početkom od 12h biće predstavljeni prvi rezultati projekata lokalizacije otvorenog koda Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo.

A onda već sutradan, u sredu, u Kulturnom centru Reks (Jevrejska 16) sa početkom od 18h ćemo u organizaciji Mreže za slobodni softver obeležiti Dan slobode dokumenata (Document Freedom Day).

Vidimo se!

Pored globalne, moramo se pozabaviti i lokalnom organizacijom Dana slobode dokumenata, koji će biti “proslavljen” u Rexu, sa početkom u 18 časova.

Teme o kojima ćemo govoriti će biti namenjene naširoj populaciji, sa fokusom na otvorene standarde i ODF. O otvorenim standartima će govoriti Marko, dok će ODF obraditi Goran Rakić. Goran će pored toga predstaviti projekat lokalizacije OpenOfficea na srpski jezik za šta je DFD odlična prilika budući da je OO verovatno najpoznatija grupa programa koja koristi ODF.

Takodje ćemo se potruditi da  izlaganja budu što kraća i konkretnija, kako bismo posetiocima dali sto više korisnih informacija i osnova za dalju diskusiju. Ja ću ovog puta igrati ulogu domaćina, sa predstavljanjem same inicijative. Vidimo se u sredu

U petak, potom juče, nastavlje se danas i traje još sutra. 3 dana u Beogradu, 1 u Novom Sadu. Detaljan sadržaj dobićete ako kliknete ovde! Gledanje filma Čija je ovo pesma? (sa još 50ak studenata FMK i bolnom diskusijom potom) dodatno me ubedilo da CC licence imaju smisla. Večeras - Star Wreck!

U jeku sumarizacije seksa, droge i rokenrola u Briselu, i “bulls on parade” priredbi u ISS-u, dešava se jedna daleko pozitivnija inicijativa. Grupa organizacija i kompanija okupila se oko ideje afirmacije otvorenih standarda u sferi dokument formata, sa ciljem stvaranja jake i dobro povezane globalne zajednice okupljene oko simboličnog događaja nazvanog “dan slobode dokmenata”.

Iako se radi o danu, poenta DFD-a (Document Freedom Day) nije samo poslednja sreda u martu kada će se “slaviti”, a cela priča se konceptualno i suštinski solidno naslanja na Software Freedom Day. Ukratko, svake godine u jednom danu će svi DFD timovi organizovati aktivnosti koje će biti prezentovane na sajtu koji se nalazi na adresi www.documentfreedom.org. Tako oformljena zajednica će tokom godine raditi na istoj problematici, ali sa globalnom pozadinom.

DFD timovi su u stvari grupe pojedinaca, organizacije, kompanije ili bilo kakva družina koja je spremna da u skladu sa svojim mogućnostima bavi aktivizmom kada je problematika kojom se DFD bavi u pitanju. Registracija DFD tima je krajnje jednostavna, a od kada smo postali javni (20. februar) kroz ruke nam je prošlo skoro 150 timova iz preko 50 zemalja. Srbiju za sada predstavljaju tri tima. Prvih 100 timova će dobiti DFD Starter Pack za ovu godinu, a sudbina ovih paketa za timove u Srbiji, tačnije bar za FSN, još je neizvesna usled poznatih okolnosti sa našim carisnkim propisima.

Grupa koju sam pomenuo na početku je sastavljena između ostalih od FSF-ova Evrope, Severne i Južne Amerike, ODF Alijanse, OFE-a (Open Forum Europe), Googlea, IBM-a, Suna, Red Hata. FSFE je preuzeo inicijativu kada je organizacija u pitanju, dok je kao deo FSFE-a koji će se baviti DFD-om odabran srpski tim. Tako smo dobili situaciju da se DFD kao globalna akcija koordinira iz Srbije.

Stoga, ukoliko niste iz Novog Sada ili Beograda, a imate želje i mogućnosti uključite se. Ako pak jeste javite se da DFD08 organizujemo zajedno. Što se Beograda tiče, “slavićemo” u Rexu, sa početkom u 18h, a o eventualnim promenama i svim detaljima ćete biti blagovremeno obavešteni.

Ubrzo nakon BRM-a su u javnost procurela pisma koja je MS slao nevladinim organizacijama u Indiji:

Update 0.3:

Novo u verziji 0.2

- - - - -

Biće reči o ovome još kako narednih dana, a za početak pogledajte sveže informacije o BRM-u koji se ovih dana događao u Ženevi:

Narednih dana ću se pozabaviti i temom “Srpska komisija za kancelariski otvoreni XML - sastanak 2 od 2″, što će pratiti globalna dogadjanja u narednih mesec dana.

Kada sam rekao da ostanete natjunirani u poslednjem članku o OOXML-u mislio sam na ovaj momenat. Na FSN-u smo već objavili info o konstitutivnom sastanku komisije KS I1/34 koja u okviru ISS-a lupa šakom o sto kada je sudbina srpskog glasa u OOXML-u kao ISO standardu u pitanju. Naravno, komisija je komisija, a realnost na žalost malo drugačija.

GNUzilu 36 možete očekivati 1. februara. Poslednji događaji vezani za projekte lokalizacije koje je Ministarstvo započelo će svakako biti jedna od centralnih tema sledećeg broja, a za sada samo mogu reći da smo dobili prve odgovore iz Ministarstva. Nadam se da ću imati bar još jednog zanimlijivog sagovornika za 36, a glavni Ivanov sagovornik za sledeći broj vrlo verovatno će biti KDE 4. Očekujem dobar broj, hvala na podršci, vidimo se prvog.

Danas (sada već juče) je na adresu FSN-a stigla čestitka od prijatelja iz Makedonije. Hvala puno, veoma prijatno iznenađenje.

Da ne citiram i linkujem vesti koje su prethodnih nedelja obasipale javnost, od 01.01.2008. bi trebalo da su stupile na snagu vizne olakšice. Pošto bi trebalo da se nađem na FOSDEM-u ove godine, predstoji mi, upotrebite termin po slobodnom izboru, šta već za dobijanje vize. Rekoh sjajno, olakšice u pravo vreme.

Posle nekoliko minuta razgovora sa službenicom Ambasade Belgije (SAB), koliko me sećanje služi: SAB: Prema tome, potrebno vam je to, to, to i to, za tu vizu, ili mozete da probate tako, tako i tako… Ja: U redu, hvala. Recite mi, da li mogu da iskoristim olakšice za studente (pošto sam još uvek student informatike)? SAB: Ne. Ja (šaljivim tonom): Aha, u redu, znači sve što smo slušali na TV-u ne važi… SAB: Znate gospodine, te olakšice još nisu stupile na snagu i ne znamo kada će.

Stoga, ako putujete u Belgiju, ne nadajte se.

Zvanični organizacijski je ovde, lični sledi.

Nemam nameru da se bavim analizom i u stilu esnafskog gurua krenem u vađenje poenti i implikacija događaja iz prethodne godine. Recimo da su prve dve stvari kojih sam se setio iz 2007. kada je globalna scena u pitanju, GPLv3 i presuda MS-u.

Pored svih vas koji nas gotivite, mrzite, poštujete ili ignorišete i ekipe koja je u FSN-u od početka, želeo bih da izrazim prejeben rispekt za ljude koji se okupljaju oko distroa Ubuntu, Fedora i Debian. Ovi prvi su u prošloj godini postali “samostalni” što u prevodu znači da su novi ljudi koje je ta zajednica i iznedrila preuzeli potpunu kontrolu i rad na njoj, što je ja mislim presedan kada su projekti iz oblasti slobodnog softevra u pitanju. Fedorijanci, tu mislim na prevodioce + Urketa (koji je opet prevodilac ali ga znam prvo preko FSN-a) su sjajna ekipa koja me je oduševila energijom i spremnošću da se Fedora Srbija postavi na noge. Članovi Debian foruma kojh je sve više polako ali sigurno vraćaju ovo mesto u život zbog čega sam naročito srećan, pošto je Debian ipak Debian. Ništa manje ni za ekipu iz GNUzille.

Prve dve stvari koje mi padaju na pamet kada je 2008. u pitanju su mediji i država. Da li ćemo uspeti u tim namerama videćemo, siguran sam da nećemo biti u manjku sa pokušajima. Svaka pomoć je dobrodošla, znate gde smo i hvala svima koji su mi u 2007. rad pretvarali u zadovoljstvo.

U međuvremenu se na sajtu Ministarstva pojavilo saopštenje, juče ga tamo nije bilo, iako je objavljeno pod datumom 26.12.2007. Agencije i mediji su manje više preneli ovo saoštenje, koje ne oktriva ništa što već nismo saznali…

Zamislite i to besplatan! Šalu na stranu, imamo situaciju.

Kako su B92 i Blic juče izvestili, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo planira da se pozabavi lokalizacijom slobodnog softvera kako bi javnosti ponudila, kako Blic reče, “besplatni informatički softver na srpskom jeziku”. Planira se lokalizacija Ubuntua, Fedore, OpenOfficea i Mozilla programa, verovatno Firefoxa i Thunderbirda. Kako je Blic uspeo da dozna, ETF i FON lokalizuju “srpsku distribuciju Linuksa” i “Fedoru”, MATF OpenOffice, a Elektronski fakultet u Nišu Mozillu.

Na sajtu ministarstva pak nisam uspeo da pronađem bilo kakvo zvanično saopštenje o ovome, pa još uvek sve ono što je ustvari važno ostaje nepoznanica. Pre svega, kada se pominje lokalizacija slobodnog softvera, nemoguće je ne pomisliti na ekipe koje prevode GNOME, KDE, Fedoru, Ubuntu, OpenOffice, Firefox i sve što ima svoj interfejs na srpskom jeziku. Stepen prevedenosti varira u zavisnosti od projekta, ali je od krucijalnog značaja imati u vidu da je dosta posla već urađeno, pri čemu su ljudi koji se time bave verovatno jedini znaju kako taj posao treba raditi. Ono što ne znamo jeste da li Ministarstvo i saradnici imaju ovo u vidu, odnosno da li su upoznati sa rezultatima koje ovi projekti postižu.

Dalje, jedna od informacija koja mi je naročito skrenula pažnju, pod uslovom da je valjana, tiče se odabira distribucije. Kako se može saznati, za sada su odabrani Fedora i Ubuntu uz napomenu da nije izvesno koja je kvalitetnija i koja će duže opstati. Ok, udahnimo duboko i krenimo polako. Pre svega, izvesno je da je najkvalitetniji Debian, ali nećemo sada o tome, pošto ozbiljnost situacije negativno utiče na šaljivu poruku. Konstatacija da nije izvesno koja je distribucija kvalitetnija od te dve, uz poštovanje svih flame warova po mreži, je prilično nespretna, pošto se do informacija koje situaciju čine izvesnom dolazi veoma lako. Svi znamo da Ubuntu ima bolji paket menadžer, Fedora je možda malo lakša za početnike zbog svih system-config-* alata i Anaconde (uz napomenu da nisam radio uporedni test Ubuntu live instalera i Anaconde), dok su performnase prilično diskutabilne, uz napomenu da je na svim mašinama koje sam probao Ubuntu bio brži i stabilniji, objektivno. U svakom slučaju, nikome, pa ni Ministarstvu nisu potrebne konstatacije poput “ne zna se” i “videćemo” kada su stvari koje su lako izmerive u pitanju. Opstaće, sasvim sigurno obe, pošto u skorije vreme ne vidim kraj astronautove imperije i(ili) Red Hatu/Fedori. Znači, ukoliko je poenta mogućnost izbora mislim da nema potrebe obrazlagati je bilo čime do njom samom. Sa druge strane, pošto obe distribucije imaju malo toga različitog u odnosu na ono što je isto, moguće je da posao lokalizacije dve umesto jedne distribucije nije toliko veliki kao što može izgledati. Šlag na tortu može biti činjenica da su specifični delovi verovatno potpuno ili skoro potpuno prevedeni (za Fedoru pogledajte ovde, a za Ubuntu ovde).

Ono što mene najviše zanima je da li iza svega ovoga postoji nekakva strategija koja se tiče konkretnijeg usvajanja slobodnog softvera kao poželjnog i preporučenog rešenja, odnosno šta ćemo sa svim tim lokalizovanim softverom, kada se projekti uspešno završe. Nepostojanje zvaničnog saopštenja za sada ostvalja prostor sa spekulacije i sumnje da su informacije koje smo dobili putem medija nespretno prenesene. Blic je čak objavio februar kao vreme kada možemo očekivati prve verzije “besplatnih” programa.

Hronična neinformisanost srpskih novinara je i ovoga puta došla do izražaja, bez namere da ulazim u to od koga potiču nezgrapne i netačne konstrukcije i termini (novinskih agencija, Ministarstva ili novinara medija na kojima čitamo vesti). Pre svega, sav taj softver nije besplatan nego slobodan, a cena koja je u 99% slučajeva ravna nuli je posledica tih sloboda. Operativni sistem nije Linux nego GNU/Linux, a Fedora i Ubuntu nisu verzije nego distribucije. Svim, naglašavam svim novinarima stojim na raspolaganju za pojašnjenje ove problematike skoro pa 24 časa dnevno.

Dok čekam odgovor na email koji je otišao u Ministarstvo u ime FSN/FSFE-a, na osnovu informacija koje sam uspeo da prikupim, mislim da je ovo generalno odlična inicijativa. Najiskrenije želim da verujem da će naredne nedelje doneti intenzivne kontakte zajednice i Ministarstava, odnosno fakulteta, kako bi čitava stvar bila realizovana na pravi način. Želim da verujem da je ovo početak, pa hajdemo za sada tako razlmišljati.

Ostanite tjunirani…

Danas je objavljen intervju koji sam pre nekoliko dana imao sa Jelenom Vesić, blogerkom na sajtu labforculture.org. Pored razgovora sa mnom, tekst u dva dela posvećen petogodišnjici Creative Commonsa i skorašnjem događaju u Beogradu, sadrži intervjue sa Marcellom Marsom, Nenom Antić, Zoranom Pantelićem i Lukatoyboyem. Prvi deo je ovde, a drugi ovde.

Pre par nedelja sam se par dana igrao jednim slatkim, belim laptopićem - Appleovim novim MacBookom (hvala Žana ). Uzeo sam model sa ekranom dijagonale 13″, najviše da bih ga lako poneo kući jer nisam imao kola na raspolaganju tog dana. Tako su svi u tramvaju videli kako nosim veliku belu kutiju u velikoj Apple kesi… A zašto sam to sebi činio? Iz radoznalosti . Mac nisam koristio još negde od početka devedesetih kada je komšija svoju mašinu (ne uspevam da se setim koju) zamenio za 486-icu.

U avanturu sa novim MacBookom sa ušao sa nekim, neću reći predrasudama već stavovima a tiču se prvenstveno operativnog sistema Mac OS X koji je zasnovan na Unixolikom BSD-u čiji kod su Jobsovi momci uzeli i zatvorili i tako napravili vlasnički operativni sistem. Ništa nelegalno, BSD licenca to dozvoljava, ali nije lepo i nije u skadu sa mojim uverenjem da bi softver trebalo da bude slobodan. Drugi moj “stav” se tiče Appleovog prelaska na Intel platformu, odnosno odustajanje od Power PC procesora. Ne zbog tehničke strane priče, već zbog neke ustanovljene tradicije po kojoj Mac svet nije bio deo Intel-AMD takmičenja u poređenju veličine… frekvencija naravno! No, i pored toga što Mac OS X nije slobodan i što Mac sada koristi Intel procesore, to ne znači da ga ne treba isprobati…

Tvrđi deo

Apple su uvek trudio i, koliko je meni poznato, uspevao da sastavi odličan hardver tako da mu računari stabilno i pouzdano rade. Taj hardver se isporučuje u “paketu” tako da korisnici ne razmišljaju koju će grafičku ili zvučnu karticu da uzmu. Računar uključite, OS se pokrene i komp radi. Koliko sam osetio tokom “igranja” sa MacBookom, Apple je i prelaskom na Intel platformu nastavio istim putem. Doduše, bilo je kritika da je rad na Intel hardveru sporiji nego što bi trebalo, ali izgleda da je najnovija verzija OS-a (Leopard) ispeglala te probleme.

Ne bih ulazio u tehničke specifikacije. Potražite PC Press #138 i pročitajte šta tamo kažu moje kolege (dali su mu markicu za najbolju kupovinu). Ono što je meni bitno jeste da se sistem prilično brzo učitava, da je tastatura fenomenalna i tako se lepo kucka po njoj. Touchpad me zbunjivao, odnosno levi i desni taster ispod njega. Odnosno, nisam uspeo da shvatim da li su to dva tastera koji liče na jedan ili je to u stvari samo jedan taster. Sa starog Maca se sećam da su miševi imali samo jedan taster, pa neka bude da je tako i sada.

Ekran ovog laptopića me nije oduševio. Neravnomerno osvetljenje koje se menja kako menjate ugao gledanja na sadržaj čini ovaj komp malo nezgodnim za npr. gledanje filma u dvoje. Ali ono što jeste dobro je da je grejanje MacBooka dobro rešeno. Neće vas usrećiti da ga dugo držite u krilu, ali zato se površina oko tastature ne zagreva pretarano pa je kucanje zaista prijatno na duže staze.

Ono mekše

Mac OS X u verziji Tiger radi ok. Teško bih išta drugo mogao reći. Onako na brzinu rekao bih da je pomalo trom, što čudi s obzirom na prilično jaku hardversku podršku, a za mene je snalaženje u njemu bilo nezgodno mada sam se trećeg dana prilično navikao. Povećavanje ikona na donjem panelu (toolbaru za Windowsaše) sam odmah isključio, grafičke efekte smanjio na najmanju moguću meru (koju sam uspeo da pronađem u opcijama) i trudio se da MacBook koristim za ono što i obično radim: pisanje, pristup internetu i slušanje muzike/gledanje filmova.

Za internet sam se snašao. Vrlo lako sam podesio pristup mojoj kućnoj bežičnoj mreži i stupio u cyber prostor. Pokrenuo sam Safari, odjurio na sajt Firefoxa i instalirao ga (o procesu instalacije malo kasnije). Potom sam instalirao i VLC Media Player te Twitterific. Hteo sam da namestim i OpenOffice.org ali mi se download 100ak megabajta u tom trenutku kosio sa eMule aktivnostima. U menijima Mac OS X-a sam imao problem da nađem aplikaciju koja bi bila nekakav tekst editor, pa sam na kraju za kucanje koristio Google Documents… što i nije loše rešenje ako imate brz pristup intenetu.

Najnezgodniji element korišćenja MacBooka mi je u stvari bila instalacija programa. Potrebno je preuzeti odgovarajući fajl (ekstenzija dmg) koji se nakon downloada automatski montira kao virtuelni disk. Nakon toga se taj disk pokreće - ili se otvara njegov sadržaj kao kada ubacite USB u komp ili se pokreće neka autostart aplikacija (tako je u slučaju Firefoxa) koja vam objašnjava šta treba raditi dalje. A to je da ikonu aplikacije treba prevući negde na hard disk, najzgodnije je u folder sa aplikacijama, čime se završava instalacija. Nakon toga, ikonu programa možete prevući i na donji panel radi jednostavnijeg pokretanja. (Na Ubuntu GNU/Linux distribuciji je to znatno jednostavnije, a i pod Windowsom je uglavnom tako.)

Uklapa li se u vaš stil?

Moj brat bi sada čvrsto zagovarao to da Apple proizvodi toliko dobro izgledaju da je sve ostalo nebitno. Kada se pogledaju drugi laptopi, teško ćete naći neki koji izgleda lepše od MacBooka. Slično je i u drugim segmentima: iPod skoro da nema konkurenciju u smislu izgleda (Beosound 6 koji pušta i ogg fajlove je tu negde), dizajn stonih računara… Da, Apple se baš trudi da napravi vrlo lep hardver, a njega najviše koriste ljudi koji se upravo bave dizajnom; grafički profesionalci širom sveta se kunu u Apple platformu.

Lifestyle imidž koji Applevoi proizvodi imaju i mene privlači ali… tako bih voleo da njihova softverska strana bude otvorenija. Voleo bih iPod koji ne zahteva iTunes za sinhronizaciju i koji pušta ogg fajlove. A voleo bih i MacBook koji mogu da kupim bez OS-a i da instaliram Ubuntu na njega. Inače, nisam probao da pokrenem GNU/Linux na njemu ni sa live diska, ali bih voleo da jednom prilikom lepo obrišem sve sa MacBooka i instaliram Ubuntu kao jedini OS. Mislim da bi to bilo potpuno sexy…

Upravo tako. ISS će glasati ali udaljeno, pošto, kako smo saznali, neće biti delegata u Ženevi. Eto, to je to.

Svi potpisnici peticije protiv usvajanja OOXML-a kao ISO standarda iz Srbije večeras su dobili email od FFII-a u kome se pozivaju da potraže informaciju od ISS-a o tome ko će predstavljati Srbiju i da li je to pitanje uopšte bilo predmet razmatranja i odlučivanja.

Kao što sam već pisao, ISS je pokrenuo pitanje formiranja Komisije za standarde i srodne dokumente iz oblasti jezika za opisivanje i obradu dokumenata. Za sada još uvek nema odluke o njenom osnivanju, a korak koji ćemo svakako učiniti posle informacije koju smo dobili iz ovog emaila je pokušaj utvrđivanja planova za delegaciju koja će u Ženevi dizati ruku u ime Srbije. Ono što je dobro je da komunikacioni link između FSN-a i  ISS-a postoji. Kao i do sada, stay tuned.