Planeta Srbija

Ne samo da je prošao u polufinale US Opena, već je bio i raspoložen za još jednu egzibiciju posle meča. Uživajte :)

“Idemo na zlato, od toga ne odustajem! Ne interesuju me te priče o zadovoljavajućem plasmanu do sedmog mesta. Rodjeni sam borac, nema šanse da priznam nekome da je bolji od mene. Hoću, ako to pokaže na terenu, do tada me ni srebro ne zanima”

Izjava Milana Gurovića, Cetvrtak, 30. avgust 2007.

Prvi incident dogodio se početkom 2007 godine, i od tada širi se planetom poput virusa. Ljubomorni kompjuteri napadaju svoje vlasnike, nanoseći im pri tome nimalo naivne povrede. Laptop, Pocket PC, Desktop … šta god da koristite, nipošto nemojte misliti da ste bezbedni!

Terror in a dorm

Panic at the beach

Zbog ovoga je “The Healthy Computing Volunteer Group”, poznatija kao the HeCoVoG, izbacila sajt posvećen ovom problemu - jealouscomputers.com. :)

Naravno, u pitanju je još jedna gerila marketing kampanja, očigledno odrađena od strane kompanije Nokia, a sve u cilju promovisanja još jednog telefona iz NSerije Nokia N95.

Nešto sam utanjio sa postovima u poslednje vreme. Nisam siguran šta je tačan razlog … nedostatak vremena, inspiracije, kriza srednjih godina … :)) Obećavam da ću se uskoro ponovo aktivirati, tako da, nema potrebe da brišete ovaj feed :)

Elem, večeras mi je moj prijatelj Kuki prepričao strašnu (ROFL) priču o njegovom iskustvu prilikom posete prodavca Kirbija. Zamolio sam Kukija da mi potanko prekuca sve interesantnije detalje priče, kako bi istu objavio na Blogu. Ideja je bila da otvorim Kukiju “Guest Blogger” account, ali kako će on uskoro među nas Blogere (mislim, moraće, švercovao se preko mene na BlogOpenu :)), rešio sam da jednostavno odradim copy-paste iz maila koji mi je Kuki poslao :)

Priča sledi :)

Muke po Kirbiju (By Kuki) ————————– Dakle, došao mi je lik, tačno 5 min ranije, ali to je ok, bolje da porani nego da okasni :) pošto smo mi dobili besplatno usisavanje jednog komada nameštaja i jednog tepiha :))) I krene on sa standardnom pričom (inače sve smo to već slušali, pa smo mu rekli da smo već imali prezentaciju kirbija i da ne mora da se trudi). I krene on sa pričom kako jedino kirbi ima one četkice na sredini, a ja mu kažem, nije, ima i Cepter (inace, pomenuti Cepter i posedujemo, tako da znam o čemu pričam). Na njegovu žalost, lik krene da ulazi u raspravu sa mnom, gde me pita da li je to možda Reinbou (namerno pisem fonetski zbog fore kasnije), ali ja sam ostao pri tome da je Cepter. On kaže pa jeste li baš sigurni da je cepter? Na šta mu ja na kraju odgovarm, u pravu ste, nije Cepter, nego je Zepter :))))

Usput naravno pominje kako to što to košta 2 soma eura i nije tako mnogo :))) a ako oćete i ostale dodatke, dogura se na preko 3 somića. Dijalog je počeo ovako …

ja: pa za 10-15 eura mozete da iznajmite nekog da vam sa istim tim kirbijem dođe i usisa ceo stan. I još taj neko drugi radi, dakle zero smaranja, i ako usisavam jednom mesečno, to je 15 godina, minimum, plus, ne smaram se, i ne zauzima mi prostor kirbi: ali, ali, ovo imate za ceo život :)))

OK, sad dolazimo do finala večeri: krene lik sa usisavanjem kreveta na kom mi inače spavamo, i pokaže nam koliko je prašine izvukao, uz standardno smaranje sa grinjama

kirbi: i da li bi ste vi stali u ovo (pokazujući na tu prašinu što ju je izvukao) ja: pa zavisi od patika, ali bih :) kirbi: ok, a da li bi ste seli? ja: zavisi od motivacije/potrebe :)) kirbi: da li bi ste seli za 200-300 din :) ja: da :)))) kirbi: seli bi ste za 200 din? žena: a-ha, rekli ste 300! kirbi: reko sam 200-300, dakle 200 :))) ja: ma bih i za 200

I prvo malo rukom prodžaram po toj prašini i onda sednem u to i kažem ja: dajte mojih 200 dindži :)))

kirbi: …. (liku su ispale oči) ja: pa to je skoro 5l koka kole, dakle, što da ne

Lik krene oma da se pakuje (inače, nije završio usisavanje) ja: šta je sa mojih 200 dindži kirbi: pa to mora šef (i krene kao da izlazi) ja: a šta je sa usisavanjem kirbi: vi očigledno ne cenite čistoću, pa onda ništa od usisavanja ja: sići ću dole sa vama da uzmem moje pare kirbi: nene, to mora šef, a on je otisao kući, evo vam telefon, zovite sutra ja: ok, uzmem telefon, a zapisao sam i broj koji je on zvao da se javi na početku prezentacije

epilog: nije usisao, zbrisao je posle pola sata :))) Ala ću sutra da smaram šefa za moje teško zarađene pare :)

Ovo:

Juče sam se vratio sa petodnevnog izleta u Amsterdam. Verovatno bih mogao da potrošim sate i sate pisući o svojim utiscima, ali nažalost trenutno nemam toliko vremena, obzirom da moram da obavim gomilu drugih stvari koje su se u međuvremenu nagomilale.

No, srećom po vas nestrpljive, potrošio sam neko vreme i uploadovao veliki broj slika na svoj flickr account. Obzirom na ograničenja free accounta, danas sam se prešaltovao na pro account, tako da sam odmah kreirao kolekciju slika sa setovima iz Amsterdama, Roterdama/Delfta, Haga/Scheveningena i predivnog parka cveća u Keukenhofu.

Uživajte, javljam se sa utiscima kasnije :)

Evo par prvoaprilskih shala na web-u:

1) new sexy phone from Motorola

2) Google paper

3) Google TiSP

4) 8-bit Tie

4) thegeekhouse (neobicni 404 error )

5) Technorati logo

6) BBC

Mortorola je totalni favorit!. Ocu i ja osmobitnu kravatu

Probajte >>>

I tako, juče otvaram svoje poštansko sanduče, vadim standardnu hrpu koverata (ljubavna pisamca od Telekoma, Telenora, spam domaćih banaka itd.) kad odjednom - šok. Koverat sa logotipom našeg dragog i cijenjenog Google-a.

Mmmm šta bi to moglo biti … razmišljam dok se lagano penjem stepenicama do trećeg sprata … možda je ponuda za posao? Ne sećam se da sam aplicirao za neki posao u poslednje vreme (za Google bi se pogotovo sećao)? Neko sa Google-a je konačno pročitao moje programerske genijalnosti na mom blogu?! Mmmm … Silicon Walley here I come… najlepše radno okruženje na svetu … snack barovi na radnom mestu …Segway za pristup istim… Svaki vikend 3 dana … .

Ulazim u stan, bacam ostale koverte sa strane i grozničavo tražim nešto da otvorim Google koverat. Uzimam prvi “prigodan” predmet (verovatno najveće makaze u kući) i konačno fokusiram pogled na natpis na kovertu.

Google Adsense Support.

Damn. Zbogom silikonska dolino, biću crnac do kraja života.

Lagano se prisećam e-maila gde me je Google obavestio kako sam (posle samo 2 godine) prešao 50USD na Adsense-u, i kako ću uskoro dobiti neki tamo PIN kod za aktivaciju sistema naplate. Groznica je nestala i sada već sasvim opušteno pratim upustva, unosim PIN kod, gledam adsense statistike i računam za koliko godina će mi Google ponovo pisati, ako ništa drugo barem sa nekim čekom. Načekaću se!