Prvi GPS koji sam ikada posedovao bio je Magellan 310. Rudimentarna spravica, dimenzije pozamašnog mobilnog telefona sa najobičnijim LCD ekranom bez kartografije. I kao takav pomogao mi je da završim neke terenske aktivnosti, a uz malo muke sam se uspešno snalazio i po inostranstvu. Unošenje koordinate mesta na koje sam želeo da stignem “navigao” me je u željenom pravcu. Dakle uz malo “štapa i kanapa” i plan grada, bio je dobro pomagalo. Realno, najveću primenu pronašao je u merenju brzine kretanja čamca i rezervnog GPS-a prilikom krstarenja morima.
Onda, tek što se pojavila na tržištu, u moj život je ušla sada prastara Garmin eTrax Vista C (btw taj koji mi ju je maznuo nedavno biće uhvaćen potpisujem). Uređaj je imao skromnu memoriju za karte (ako me sećanje dobro služi oko 27 MB), podržavao je rutabilne karte, ali moj prvi susret sa njim je bio bez mapa koje podržavaju rutiranje. Prvo “putovanje” u Zagreb bilo je traumatično (naravno zbog neposedovanja rutabilnih karata), i moje uporne želje da aparat radi upravo to. Par meseci kasnije Vista je briljirala. Sa kolegom sam putovao na CeBIT, preko Franfurta gde smo uzeli rent-a-car. Spravica nas je potpuno savršeno sprovela kroz komplikovanu mrežu nemačkih autobanova od aerodroma u Frakfurtu do stana u Hannoveru bez i jedne greške. Vistine mogućnosti za navigaciju, odnosno konfor korišćenja, bile su za današnje uslove skromne. Naime ona nema glasovnu pomoć, ekran joj je mali i nije osetljiv na dodir. Kada dođe vreme za neku “akciju” na putu samo zapišti i tada je potrebno pogledati na ekran skicu za skretanje – isto kao i na današnjim uređajima, ali nećete čuti “za 400 metara skrenite levo”. Ipak i kao takva učinila je da se potpuno zaljubim(o) u ovu tehnologiju. Bilo je jasno da je GPS-u stiglo vreme, iako ako ne grešim te 2005. godine navigacioni uređaji još uvek nisu bili tako česti. O koliko se retkoj spravici radilo u to vreme svedoči i činjenica da sam pri odlasku iz Frankfurta na aerodromskoj kontroli imao solidnih problema sa obezbeđenjem kojima je nosač za Vistu (teško podnožje punjeno peskom) na rengenu delovalo kao plastični eksploziv.
Po povratku u Beograd krenuo sam u nabavku nekog ozbiljnijeg auto-uređaja i hteo da sam da kupim Garmin StreetPilota 510c (mislim da je to bila oznaka), ali na sreću nije ga bilo i u moje ruke je par meseci kasnije stigao sada vremešni Garmin Nuvi 300 koga ne verujem da ću u skorije vreme menjati (posebno sada sa dokupljenim TMC modulom). Sa njim sam proputovao sigrno preko 15.000 km po Evropi i o navigacionim uređajima što se danas koriste mogu samo da kažem reči hvale. Kao neko ko se jako dugo bavi praćenjem tehnologije, mogu slobodno da kažem da je GPS u kolima jedna od retkih stvari koja me je iskreno oduševila poslednjih godina kao suštinski tehnološki proboj.
Vremenom su se pojavljivali brojni GPS uređaji različitih proizvođača, naravno i novi modeli Garmina i sve što mogu da kažem je da nisam video ništa revolucionarno što bi me nagnalo da zamenim svog starog Nuvija. Nakon velikog broja testiranih modela moj utisak je da je Garmin suvereni vladar navigacionih prostora. U prilog ovome verovatno govori i da sam nakon već pomenute krađe stare Viste C, kupio Garmin Vistu HCx, novu iteraciju starog modela, koja se razlikuje samo po tome što prima memorijsku karticu. I dalje ima stari ne previše konforni interfejs, ali njeno vodootporno kućište, barometarski visinomer, pravi kompas je čini odličnom za moje offroad avanture, i kačenje na motocikl.
I taman kada sam mislio da je sa ovim tipom navigacije sve viđeno, odnosno da ću imati prilike samo da se sretnem sa većim i lepšim ekranima i raznoraznim realno ne tako potrebnim dodacima, TMC je stigao u moj život (upravo onda kada sam išao da kupim Vistu HCx). Traffic Message Channel prima informacije preko FM talasa o stanju na putevima – zakrčenjima, nesrećama, radovima kao i drugim relevantnim informacijama i sve puteve kategoriše kao normalne, ili u tri gradacije problematične. Te podatke ubacuje u kalkulacije rute, ili po potrebi u toku vožnje GPS uređaj predlaže izmenu rute. Ovo je potpuno savršeno u slučaju da se na putu dogodi nešto nepredviđeno, ili da je na vašoj putanji neka gadost – na primer “konstrukcioni” radovi i slično. U praksi, na mom poslednjem putovanju kroz Austriju TMC me je spasao zaglavljivanja od preko 4 sata (kako sam čuo preko TA-a na RDS-u nešto kasnije) na autoputu A4. Naravno da bi TMC radio kako treba potrebno je da imate risiver (eksterni ili integrisani u GPS uređaj), da mapa podržava TMC informacije, i naravno, da zemlja u kojoj ste emituje ove podatke. Za sada sam siguran da sistem radi u Mađarskoj i Austriji. Verujem da je i u ostataku “normalne” Evrope ista situacija. Znam da mi, pogađate, nemamo TMC iako Infoteamova SCG Route mapa podržava rad sa ovim modulom.
TMC je zaista uspeo da me oduševi. Još jedan tehnološki proboj koji je zaista nešto malo, a veliko!
