Planeta Srbija

CNN Money je nedavno objavio svoju listu kompanija na svetskom i američkom tržištu čije rezultate poslovni ljudi u Americi najviše cene. Na prvom mestu je kompanija Apple. Od “džinova” novih tehnologija na listi naj-20 su još samo Google (4.), Microsoft (17.) i Cisco Systems (19.) .

Zanimljivo je da se u 10 kompanija sa “najviše razloga za zavist” našla samo jedna međunarodna korporacija čije je sedište izvan Sjedinjenih Američkih Država - japanska Toyota Motor na 5. mestu dok se na listi naj-20 kompanija u Svetu Toyota našla na zavidnom 3. mestu iza Apple-a i konglomerata Berkshire Hathaway-a na čijem je čelu Warren Buffett.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ostrva Tuvalu, smeštena u Pacifičkom okeanu, prostiru se na “celih” 26 kvadratnih kilometara i najmanja su država na svetu po broju stanovnika (oko 12,000). Ova “minijaturna” nacija koja je svoju nezavisnost od Velike Britanije “izvojevala” 1978. godine, zbog nemara ostatka Sveta spram klimatskih promena suočena je sa mogućnošću nestanka. Kroz 50 godina, kako sada stvari stoje, četiri ostrva i 5 atola na kojima se prostire Tuvalu naći će se ispod površine okeana. Proteklih godina, apeli predstavnika Tuvalua na savest čovečanstva nisu urodili plodom a hoće li u budućnosti ostaje da se vidi!

Na drugom kraju Sveta, jedna druga nacija, sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, uverena je da joj, slično stanovnicima ostrva Tuvalu, preti nestajanje zbog nerazumevanja “velikog Sveta” i nepravde koja joj je učinjena. Razlika između ove dve nacije koje, pretpostavljam, i ne znaju jedna za drugu, je što Tuvaluanci svoje tvrdnje mogu da potkrepe konkretnim dokazima dok su, s’ druge strane, srpske tvrdnje o nepravdi i nerazumevanju zasnovane na imbecilnoj veri u stvarnost legendi i svakodnevnog življenja u pohabanim istorijskim mitovima.

Srbija se danas, na početku XXI veka, sa izazovima “odbeglog” Sveta suočava slično orkestru sa Titanika - upornim negiranjem stvarnosti koje se, zavisno od društvenog položaja, manifestuje na razičite načine. Ima tu svega - od promuklog krika za kosmičkom Pravdom, preko primitivnog pravdanja gluposti mase, pa sve do, posledično, bestijalnog iživljavanja nad svim onim što u svesti “srpskijeh ameba” (”niti momak, nit’ đevojka”, humani nusproizvodi obrazovnog sistema jednog samoizolovanog društva, o.a.) predstavlja simbole spoljnog i različitog. U Srbiji danas sve ono što je “različito” (nejedinstveno o.a.) postaje žrtva nemoći većine jednog naroda i njegove elite (čuj, elite!) da se nepristrasno, bez mitskih emocija, suoči sam sa sobom i svojim (ne)delima iz bliske i dalje prošlosti. Sve ono što je u Srbiji danas “različito” samim tim je i u sukobu sa predstavom Sveta jedne, u svakom pogledu, zanemoćale nacije, izmorene životom bez života, bivstvovanjem u svetu legendi i mitova, većinski uverene u sopstvenu samodovoljnost i samoprojektovanu posebnost, zastrašene tranzicijom i socio-tehnološkim napretkom, konačno, jedne većinski bezvoljne i bezidejne nacije spremne da oćuti i istrpi svaku glupost koja joj se ponudi.

Ako nije nemoć otkuda toliko nasilje i bes? Ako je Svet u krivu kako to da su samo Srblji u pravu ( Ruse ne računam oni su tu ionako samo zbog para)? Ako je u pitanju Pravda kako to da važi samo za 15 odsto teritorije a ne i za stotine hiljada Albanaca koji u Srbiji nemaju ni pravo glasa? Ako ima ideja i vizija budućnosti kako se sjediniše (navodno) različiti polovi političkog i društvenog života? Ako nije samodovoljnost i, navodna, posebnost kako je policija (državni instrument sile o.a.) lakonski dozvolila paljenje (probranih) stranih ambasada? Ako nije bezvoljnost zašto su ulice bile sablasno puste 17. februara a demonstranti za “veliki” miting skupljani s’ konca i konopca? Ako ne živimo u iracionalnom kako onda ne vidimo da koliko sutra isto ono opravdanje za razbijanje “providnih prozora” ambasada može biti primenjeno i na nas, naše porodice, prijatelje, poznanike, sugrađane?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Sastavljen od 80 odsto vode, bogat kalijumom i magnezijumom, sa velikom količinom vitamina C (šest krompira upotpunjuju dnevne potrebe odraslog čoveka) i vitaminima iz grupe B (posebno B1, B2 i B6), najbogatiji biljni izvor belančevina (150 grama pokriva dnevne potrebe i obezbeđuje potrebnu energiju), krompiru je, zasluženo, dodeljena 2008. godina od strane Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO).

Krompir je “prepoznat” kao efikasan vid borbe protiv gladi i siromaštva, između ostalog, jer je idealan za gajenje u predelima sa manjkom obradivog zemljišta i viškom (proste) radne snage - uslovi koji karakterišu većinu nerazvijenih i zemalja u razvoju. Proizvodnjom krompira se za kraće vreme, na manje obradivog zemljišta, i u raznolikim klimatskim uslovima proizvodi više hranjivih materija nego uzgojem bilo koje druge poljoprivredne kulture. Gotovo 85 odsto mase krompira može se koristiti u ljudskoj ishrani za razliku od žitarica kod kojih ovaj procenat dostiže “jedva” 50 odsto.

Agencija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) planira da za početak “promoviše” proizvodnju krompira što bi, na duže staze, trebalo da rezultira povećanjem održive proizvodnje ove kulture u manje razvijenim zemljama. Na ruku im svakako ide i trend “izmeštanja” proizvodnje krompira iz razvijenih u nerazvijene i zemlje u razvoju, započet 2005. godine kada su potonje po prvi put obimom proizvodnje krompira nadmašile ekonomski moćnije i tehnološki naprednije poljoprivrede. Premda, treba to priznati, najveće zasluge za ovaj trend imaju Kina, kao najveći proizvođač krompira na Svetu, i Indija koje zajedno “drže” trećinu ukupne svetske proizvodnje.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Fortune magazin objavio je svoju listu 101-og najglupljeg poslovnog poteza u ovoj godini. Topla preporuka i garantovano dobra zabava za predstojeći vikend … a podsećanja radi o nekima od najglupljih poslovnih poteza pisano je i na ovom blogu.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Moamer Gadafi doveo je u neprijatnu situaciju svoje domaćine u Francuskoj zahtevom da mu se tokom petodnevnog boravka u ovoj zemlji omogući da podigne rezidencijalni beduinski šator u blizini Jelisejskih polja. Opravdanje - libijski vođa pati od klaustrofobije. Lokacija za šator, koji bi libijskom Predsedniku služio za prijem gostiju (zvaničnih i nezvaničnih), je nađena u vrtu barona Gistava de Rotšilda ali kontroverze oko “liste posetilaca” i dalje ostaju. Naime, pred polazak u Francusku Gadafi je kao ciljeve posete naveo i želju da poseti proizvodne pogone Renoa te da u svom šatoru “ugosti” 200 francuskih lepotica. Beduinski šator u sred Pariza, bez obizra šta se u njemu bude dešavalo, je mala cena poređeno sa ugovorim vrednim 15 milijardi američkih dolara koje Gadafi treba da potpiše sa francuskim partnerima pre svog povratka u Libiju za par dana.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U ovogodišnjem izveštaju o opojnim drogama agencije za borbu protiv droga i kriminala Ujedinjenih Nacija Avganistan je označen kao najveći svetski proizvođač osnovne sirovine za proizvodnju heroina - gotovo 92 procenta svetske proizvodnje maka potiče iz ove azijske države. Tri miliona avganistanskih seljaka, na više od 170,000 hektara, u uslovima opšteg bezakonja i odsustva uređene poljoprivredne infrastrukture, bavi se uzgajanjem maka - jedine biljke koja može da opstane na posnoj zemlji kojom raspolažu. Proizvodnja maka donosi, uz manje uloženog truda, i do 8 puta veću zaradu nego uzgajanje žitarica kroz programe koji se seljacima nude za suzbijanje proizvodnje opijuma. Zato ne čudi da je samo tokom 2005. i 2006. godine proizvodnja maka, uz sva uložena sredstva u “Rat protiv droge” američkih i agencija Ujedinjenih Nacija za razvoj, porasla za 50 procenata pa danas ekonomske aktivnosti vezane za mak i opijum čine bar trećinu nacionalnog proizvoda Avganistana.

No, najnoviji podaci govore kako jedna druga biljka preti da pomrsi račune svima onima koji su svoju budućnost vezali za proizvodnju maka. Naime, na severu Avganistana, u provinciji Balk (Balkh), proizvodnja maka i prerada opijuma su gotovo u potpunosti iskorenjeni - što zbog povećanog angažovanja države, što oštrije kaznene politike prema uzgajivačama maka, ali pre svega zahvaljujući novo-starom trendu uzgajanja kanabisa. Provincija Balk je, nakon uspešne kampanje lokalnih vlasti na iskorenjivanju maka, proglašena “čistom od opijuma” ali je istovremeno prećutana činjenica da je većina seljaka zapravo polja maka zamenila “šumama” kanabisa, osnove za proizvodnju marihuane i hašiša. Razlog je jednostavan - uz manje uloženog rada, pa i rizika, može se zaraditi i do dva puta više. Guverner provincije Balk Ata Muhamed Nur (Atta Mohammed Noor), svakako najzaslužniji za uspeh u borbi protiv opijuma, kaže da je upoznat sa problemom ali da ove sezone, pre svega zbog izostanka obećane pomoći za razvoj provincije ali i nepostojanja održive alternative za uzgajivače, neće objaviti “rat” kanabisu jer - “kanabis nije tako težak za kontrolu kao mak i samim tim lakše ga je iskoreniti. To je problem koji ćemo rešiti sledeće sezone.”

Ovakvo obećanje guvernera provincije Balk, nažalost, ne daje odgovor na pitanje koje je, čini mi se, opravdano “Koji su stvarni rezultati nasilnog iskorenjivanja useva maka ili kanabisa, svejedno!”. Poslednjih 6 godina specijalizovane, pre svega, američke, evropske i agencije Ujedinjenih Nacija pokušavaju da se na isti ili sličan način izbore sa povećanom proizvodnjom osnovnih sirovina za opojne droge i u toj borbi iz godine u godinu doživljavaju neuspeh. U siromašnoj i zaostaloj državi kao što je Avganistan, drakonske mere usmerene na proizvođače koji ne samo da su najmanji šraf u mašineriji organizovane proizvodnje i trgovine opojnim drogama, već i nemaju drugog načina da prehrane svoje porodice, očito ne daju rezultate - na svako uništeno polje maka ili kanabisa pojaviće se novo - veće, plodonosnije i skrovitije. Uostalom o neodrživosti ovakvog pristupa svedoče rastući profiti narko-mafije i permanentno opstajanje narko-država, finansiranih od prihoda sa tržišta koje se procenjuje na 400 milijardi dolara dok se na borbu protiv trgovine opijatima troši dodatnih 100 milijardi dolara. Poslednjih godina javljaju se predlozi o kontrolisanoj proizvodnji sirovina za opojne droge pa čak i o “ulaganju” u otkup celokupne proizvodnje, primera radi, avganistanskog maka, no ovakav pristup problemu ne nudi odgovor na pitanje šta ako se “proizvodnja” preseli u drugi deo Sveta (narko-mafija je ipak globalni fenomen). Možda ponajbolje rešenje nudi predlog za legalizaciju čime bi se problem upotrebe opojnih droga sa kriminalnog prebacio u zdravstveni sektor, zavisnici postali pacijenti i lečili, najvećim delom, sredstvima prikupljenim od poreza i akciza, dok bi se uzgajivači, maka, kanabisa ili koke, oslobodili “čeličnog zagrljaja” organizovanih kriminalnih grupa.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Kompanija Ernst&Yang objavila je izveštaj o globalnim poslovnim rizicima za 2008. godinu u kojem analizira najvažnije postojeće i mogućih (nadolazećih) opasnosti za kompanije koje posluju globalno u različitim sektorima. Izveštaj je urađen na osnovu mišljenja više od 70 analitičara iz 20 disciplina a pojedinačni izveštaji po sektorima očekuju se kasnije ove godine.

Prvih deset strateških rizika za globalno poslovanje, sudeći po izveštaju, su:

Promena zakonske regulative i načina poslovanja Potresi na svetskom finansijskom tržištu Starenje potrošača i radne snage Nemogućnost kapitalizacije na novim tržištima Ukrupnjavanje/tranzicija industrije Energetski šok Izvršavanje strateških transakcija Inflacija troškova Radikalni potezi u zaštiti okoline Promene u navikama potrošača

Prema izveštaju 5 mogućih strateških rizika u narednim godinama za globalno poslovanje su:

“Rat” za talente Epidemije zaraznih bolesti na globalnom nivou Uspon privatnih investicionih fondova Nemogućnost/nedostatak inovacije i svakako najopasniji - nazadovanje kineskog “privrednog čuda”

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Naslovna strana Ekonomista od 3. novembra 2007.

Ubrzanjem procesa globalizacije u drugoj polovini XX veka, nakon gotovo tristotine godina evolutivnog razvoja, mnogima se “učinilo” kako je religiji (verovanja, običaji i rituali o.a.) zadat konačan udarac, te da ova opšta odrednica čovečanstva kroz prethodne milenijume nema šta da traži u XXI veku. Takvo uverenje možda je najbolje izrazio časopis Ekonomist kada je u milenijumskom izdanju, 23. decembra 1999. godine (sic!), objavio umrlicu Bogu (Religiji o.a.) sa sve britkim opisom uspona i padova u životu pomenutog.

Osam godina kasnije časopis Ekonomist objavljuje specijalni dodatak na 18 stranica pod naslovom “Novi religiozni sukobi” posvećen rastućem uticaju religije na politiku i njeno povećano prisustvo u svim sferama javnog života XXI veka. U uvodniku broja Ekonomist tvrdi kako će “u ovom veku Vera uzdrmati politiku u svakom kutku Planete” uz opasku da će uticaj Vere na politiku biti “najmanji tamo gde su država i Crkva potpuno odvojene” (sekularna društva o.a.).

Jedan od primera nove uloge Religije u životu pojedinaca i nacija je Nigerija u kojoj preko 90% muslimana i gotovo 80% hrišćana svoje samoodređenje identifikuje sa verom kojoj pripada. U Nigeriji više od četvrt veka besni (glavni) ekonomsko-religijski sukob između muslimanskog severa i hrišćanskog juga koji je do sada odneo gotovo 20,000 žrtava kao i unutar konfesionalni sukobi manjeg intenziteta između šiita i sunita, odnosno, katolika i protestanata. Nigerija, sa preko 140 miliona stanovnika, ujedno je i afrička zemlja sa najvećim brojem poštovalaca izvornih animističkih kultova i verovanja.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Suočena sa činjenicom da “Evropska unija u celini nije više atraktivna odrednica za visoko kvalifikovane radnike na konkurentnom tržištu radne snage”, hroničnim nedostatkom stručne radne snage i očekivanjima da u naredne dve decenije taj nedostatak naraste na gotovo 20 miliona obrazovanih radnika (posebno u oblastima inženjerstva i ICT-a) Evropska Komisija juče je predložila uvođenje “Plave karte” (Blue Card) - jedinstvene radne i boravišne vize za obrazovanu radnu snagu koja dolazi iz zemalja van EU. Program “Plava karta”, po uzoru na američku “Zelenu kartu”, trebalo bi ne samo da privuče obrazovanu radnu snagu, već i da pojednostavi proceduru za dobijanje radnih i boravišnih dozvola, te da reguliše oblast socijalnih i ekonomskih prava imigranata i njihov status izjednači sa statusom domicilnih radnika. Evropska komisija želi da na ovaj način ograniči ne samo negativne efekte nepoštene konkurencije zasnovane na jeftinoj radnoj snazi već i da uspostavi kontrolu nad eventualnim negativnim posledicama “odliva mozgova” koje bi mogle nastati u zemljama u razvoju tako što će regulisati način “vrbovanja” radnika u sistemu “Plave karte”. Svaka zemlja članica EU sama će određivati strukturu i kvote za prihvat radnika kroz program “Plave karte”.

Nosioci “Plave karte” pored uslova istovetnih onima koji se nude za rad i život građanima EU, mogu da očekuju i druge pogodnosti. Biće im omogućeno slobodno kretanje kroz EU, pružena mogućnost da im se nakon 6 meseci pridruže i ostali članovi porodice, u poreskim olakšicama i socijalnom statusu biće izjednačeni sa državljanima Unije a nakon 5 godina biće im omogućeno da zatraže stalni boravak u, odnosno državljanstvo, EU. Sve ove pogodnosti biće omogućene onima koji imaju diplomu priznate visokoškolske institucije, “spreman”, najmanje, jednogodišnji ugovor sa poslodavcem u EU, uz obezbeđeno zdravstveno osiguranje i platu koja je najmanje tri puta veća od “minimalca”, odnosno dvostruko veća za one ispod 30 godina.

Pojednostavljenje procedure za dobijanje radnih i boravišnih dozvola kroz program “Plava karta” trebalo bi da Evropsku Uniju ponovo vrati na listu najprivlačnijih destinacija obrazovanih radnika, ovo posebno imajući u vidu sve veća ograničenja koja SAD uvode kroz sličan sistem H1B viza. Velika Britanija, Irska i Danska već su najavile da neće učestvovati u ovom programu, žestoke polemike se vode u Nemačkoj i Holandiji, a austrijska Vlada tvrdi kako je ceo sistem zapravo “preterana centralizacija”. Koliko god vam se program “Plave karte” činio privlačnim treba ipak sačekati da 27 zemalja članica Unije da svoje “konačno mišljenje”, kao i da svoje “stavove” iznesu evropski sindikati i drugi protivnici otvaranja granica Unije za radnike iz ostalih delova Sveta.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Za one koji ne veruju u moć ili postojanje trenda globalizacije topla preporuka - posetite Sat Sveta … i ne zaboravite dok posmatrate podatke o “živim” ljudima da smo svi deo neke statistike (čast izuzecima koji, na kraju, samo potvrđuju pravilo).

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Izvor: Associated Press

Al’ samo četvrtkom, kada njegove isceliteljske moći deluju, Predsednik Gambije Jaja Džame (Yahya Jammeh) leči svoje podanike od SIDE, astme i dijabetesa uz pomoć stihova iz Kurana, specijalne mešavine sedam lekovitih trava čiji je recept tajna za sve osim Predsednika i obavezne banane za kraj. Da bi oboleli bili počastvovani višenedeljnim tretmanom “najvećeg sina” Gambije potrebno je da se prethodno odreknu alkohola, čaja, kafe, seksa dok seanse traju, da se uzdržavaju od krađe (bez ruku u Gambiji vam je svejedno imate li SIDU ili ne) i pod obavezno - svi pacijenti “doktora” Džame moraju da prekinu da koriste regularne medicinske preparate. Sesije Predsednika, uz odobrenje samog “doktora”, često prenosi i nacionalna televizija a gledaocima se pruža jedinstvena prilika da posmatraju prvog čoveka Gambije u fanatičnoj borbi protiv opake bolesti.

Iako je Afrika kontinent sa najviše obolelih od pošasti XXI veka nivo poznavanja mehanizama prenošenja SIDE i načina zaštite od bolesti je jako nizak. Gotovo neverovatno zvuči da mnogi u Africi još uvek ne znaju kako je kondom najbolja prevencija što i ne treba da čudi imajući u vidu anegdotu sa Dežjkobom Zumom koji je prvo “demonstrirao” a zatim i javno obznanio kako tuširanje neposredno nakon seksa sa zaraženom osobom u potpunosti isključuje mogućnost prenošenje bolesti. Džejkob Zuma je svojevremeno bio pomoćnik Predsednika Južnoafričke Republike Tabo Mbekija a ovu izjavu je dao sa mesta direktora nacionalne organizacije za borbu protiv SIDE - ništa čudno u zemlji u kojoj vodeći političari smatraju kako SIDU izaziva glad i siromaštvo a ne virus! Treba dodati da je i veliki broj onih koji upotrebu kondoma vide kao zaveru “belog čoveka” u cilju smanjenja afričke populacije, dok s’ druge strane plemenske vođe i vrači, čak i katolička Crkva, ne preporučuju upotrebu kondoma svojim sledbenicima ili pak podgrevaju teorije zavere poput one kako su kondomi pre dolaska na afrički kontinent “iznutra” već zaraženi virusom SIDE!

Zloupotrebe poverenja, neznanje i sujeverje, posebno ono podsticano od elita koje bi svojim uticajem u afričkim društvima trebalo da budu u prvim redovima borbe za iskorenjivanje SIDE godišnje milione afrikanaca dovodi u opasnost od zaraze i posledično ih može koštati života zbog bolesti sa kojom se u razvijenom svetu živi. Da na crnom kontinentu sve ne bude crno doprinosi napor Ujedinjenih Nacija koje veća danas pružaju medicinsku pomoć svakom trećem obolelom uz očekivanja da do 2010. godine osnovnu pomoć obezbede za sve obolele.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Izvor: Privacy International

Ako se pitate šta je na gornjoj mapi Sveta zajednički imenitelj država poput Velike Britanije, Kine i Rusije, s’ jedne, i Nemačke i Kanade s’ druge strane odmah vam mogu reći da nisu u pitanju niti ekonomsko uređenje, niti javni servisi, poput obrazovanja i zdravstva, koje garantuje država. Radi se o mapi koja koloritno prikazuje stepen zaštite odnosno nadzora nad privatnošću sopstvenih građana od strane 36 “najvažnijih” država Sveta (uključujući i 25 članica EU). Organizacija Privacy International mapu je priredila na osnovu rangiranja prema faktorima kao što su Ustavna i zakonodavna regulativa, video nadzor, zaštita ličnih dokumenata, prisluškivanje i nadzor elektronskih komunikacija, nadzor na radnom mestu, obavezno čuvanje podataka o korisnicima elektronskih servisa … Crnom bojom označene su države (Velika Britanija, Kina, Rusija, Malezija, Filipini i Singapur) u kojima su građani sistemski podvrgnuti uvek budnom oku države. Činjenica da su Sjedinjene Američke Države, uprkos činjenici da nemaju kvalitetan Zakon o zaštiti privatnosti niti kvalitetnu praksu zaštite ličnih podataka, jedine svrstane u društvo sa širokim ovlašćenjima izvršne vlasti i rasporstranjenim nadzorom života sopstvenih građana pre se čini kao nedostatak korišćene metodologije da obradi i podatke koje su bezbednosne agencije SAD proglasile nedostupnima javnosti nego stvarna slika stanja u zemlji “izvozniku demokratije”. S’ druge strane Nemačka i Kanada najdalje su od svih zapadnih demkratija napredovale u zaštiti privatnosti sopstevnih građana dok im uz rame stoje Austrija, Belgija i Grčka. Nažalost, poražavajuća je činjenica da ostale zemlje EU kroz sistemske propuste ili nedostatak “volje” da zaštite privatnost svojih državljana pre naginju “crnilu” Velike Britanije no što su spremne da prate “svetli” primer Nemačke.

Sledećeg ponedeljka navršavaju se 104 godine od rođenja Džordža Orvela (Eric Arthur Blair alias George Orwell) iz čijeg pera su potekle knjige “Životinjska farma” i “1984″, pisca koji danas predstavlja ikonu pokreta za privatnost, kako u virtuelnom tako i realnom svetu. Danas, gotovo pedeset godina nakon prvog izdanja, roman “1984″ transformisao se pod uticajem stvarnosti od kritike totalitarne sovjetske države u zastrašujući opis stvarnosti koju delimično ili u celosti svakodnevno proživljavaju stanovnici društava širom Sveta. Sudeći prema mapi države poput “Orvelove” Velike Britanije, Kine, Rusije, Malezije, Filipina i Singapura zasigurno spadaju u društva u kojima su građani gotovo neprekidno pod nadzorom “Velikog Brata” i na delu mogu da osete gotovo sve blagodeti društva iz mašte i pera Džordža Orvela.

Organizacija Privacy International osnovana je 1990. godine u Londonu sa ciljem da kontroliše i nadgleda stepen nadzora nad građanim i povrede njihove privatnosti koji države i korporacije sprovode nad svojim “podanicima” te da utiče na javno mnjenje u cilju promovisanja ljudskih prava i sloboda u oblasti zaštite privatnosti.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Prema podacima iz sedmog po redu izveštaja o trgovini ljudima američkog Ministarstva spoljnih poslova tokom prošle godine državne granice širom Sveta “zaobišlo” je 800,000 ljudi od toga 640,000 žena dok su polovinu od ukupnog broja činili maloletnici. Ovo su ujedno i jedini statistički podaci iz izveštaja koji je za razliku od drugih državnih dokumenata osmišljen da izazove šok i probudi uspavanu savest čitalaca, a u kome možete naći fotografije i priče iz prve ruke o prostituciji, ropskom radu, i deci ratnicima iz svih delova Sveta. Pored toga, u izveštaju su države svrstane u četiri kategorije prema tome da li su početna, prolazna ili odredišna tačka kao i prema naporima koje ulažu u sprečavanju trgovine ljudima. Tragično je što se iako je broj zemalja u četvrtoj, “najgoroj”, kategoriji, iako manji za tri (Belize, Laos and Zimbabve), uvećao za sedam (Alžir, Bahrein, E. Gvineja, Kuvajt, Malezija, Oman i Katar) od kojih su većina države u bliskim i “prijateljskim” odnosima sa SAD. Pravila igre kažu da ovim zemljama preti ukidanje ekonomske pomoći od strane SAD, Svetske Banke i MMF-a ukoliko u roku od 90 dana ne preduzmu ozbiljne napore u borbi protiv trgovine ljudima i ropskog rada. Sudeći po “nenarušenim” odnosima između SAD i Saudjske Arabije koja se u četvrtoj kategoriji nalazi već treću godinu za redom, država, najveći svetski izvoznik demokratije, ima i prečih interesa od stanja ljudskih prava u državama saveznicama.

Nažalost, ovakav “senzacionalistički” pristup čitaoca ostavlja uskraćenim za usporedbu sa podacima iz prethodnih godina i uočavanje trenda u kome se kreće trgovina ljudima - da li je u porastu ili pak napori na njenom suzbijanju daju rezultate. Za one koje više zanimaju konkretni podaci (do kojih se teško dolazi zbog “prirode posla”) iz ovoj oblasti mogu pogledati izveštaj Agencije za narkotike i kriminal Ujedinjenih Nacija Trafficking in Persons: Global Patterns (Oči u oči sa trafikingom: Svetska kretanja).

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Statistički, u svakom vašem slatkom zalogaju čokolade 40 procenata zrna kakaoa, neophodnih za njenu proizvodnju, dolazi iz Obale slonovače. U Obali slonovače se od 2002. godine vodi oružani sukob koji je zemlju podelio na Islamski Sever (pokret Nove snage - Forces Nouvelles) i Hrišćanski jug (vladine oružane snage) dok “neutralnu zonu” održava par hiljada vojnika pod zastavom Ujedinjenih Nacija. Uzroci verskih podela koje su dovele do oružane pobune Muslimana 2002. godine su “politikantsko” širenje ksenofobije, verski motivisano fizičko nasilje i zabrana političkog delovanja Muslimana koji čine većinu na Severu zemlje. Ovaj oružani sukob ujedno je i najveća pretnja izvozu zrna kakaoa iz Obale slonovače koji zadovoljava 40 posto svetskih potreba i sa vrednošću od 1,5 milijardi dolara glavni je izvozni artikal ove, nekada prosperitetne, afričke zemlje. Obala slonovače kakao proizvodi poslednjih 120 godina a danas od uspešnosti 600,000 proizvođača zavisi život gotovo 6 miliona stanovnika Obale slonovače.

Organizacija Globalni svedok (Global Witness), koja se bavi proučavanjem veza između kršenja ljudskih prava i eksploatacije prirodnih bogatstava u nerazvijenim i zemljama u razvoju, pre par dana objavila je izveštaj “Vruća čokolada - Kako kakao podstiče sukob u Obali slonovače” (Hot Chocolate - How Cocoa fuelled the conflict in Cote d’Ivoire) u kome se iznose dokazi za tvrdnju kako je industrija izvoza i prerade kakaoa indirektno umešana u sukob finansiranjem i podsticanjem korupcije na obe strane. Izveštaj dokumentuje kako je gotovo 58 miliona američkih dolara prihoda od kakaoa Vlada, u saradnji sa najmanje dve strane kompanije, direktno “preusmerila” u ratne napore kao i 30 miliona američkih dolara vrednu “praksu” pobunjenika da oporezuju proizvodnju kakaoa koja se vrši ili prolazi kroz njihovu teritoriju što im omogućava nastavak oružan dejstava i očuvanje kontrole na severu zemlje. Kontrola nad proizvodnjom i izvozom kakaoa predstavlja glavni izvor korupcije u zemlji i osnovni izvor nezakonitog bogaćenja “Funkcionera” na obe strane. U zaštiti nelegalnih prihoda ne preza se ni od ubistva novinara i otmica zvaničnika EU koji su se bavili istraživanjem korupcije u trgovini kakaoom.

Organizacija Global Witness, koja je ranije vodila uspešne kampanje protiv “krvavih dijamanata” i drvne industriju u susednoj Liberiji, predlaže da potrošači direktno izvrše pritisak na međunarodne kompanije uključene u trgovinu kakaoom i nateraju ih na veći stepen društvene odgovornosti, poboljšanu kontrolu novčanih tokova i preusmeravanje istih u podršku proizvođačima umesto u “ratne napore” i bogaćenje ratnih “elita”. U odgovoru na optužbe objavljenom u Financial Times-u kompanije koje se bave trgovinom i preradom kakaoa tvrde da ne postoji mehanizam kontrole kako Vlada Obale slonovače troši sredstva od izvoza. Suzan Smit, predstavnik Udruženja proizvođača čokolade, kaže kako bi utvrđivanje porekla kakaoa industriji donelo gubitke i cinično dodaje kako je “utvrđivanje porekla i označavanje svakog pojedinačnog zrna kakaoa praktično nemoguće.”

Podatak da na farmama kakaoa širom Sveta, u ropskim uslovima, radi 300,000 dece između 9 i 12 godina i gore izneto dobar je razlog da smanjite sopstvenu “potrošnju” čokolade i tako se ne samo pripremite za letnju garderobu koja “otkriva i ono što ne treba da se vidi” već i da, koliko toliko, utičete na interes industrije čokolade koja finansiranjem zaraćenih strana i podsticanjem korupcije u Obali slonovače osigurava nesmetanu proizvodnju “krvavih” slatkiša.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Jedna zanimljiva definicija zasnovana na događajima iz svakodnevnice objašnjava pogibiju britanske Princeze Dijane kao nesporan primer globalizacije:

Britanska Princeza sa momkom iz Egipta doživi nesreću u francuskom tunelu vozeći se u nemačkom automobilu sa holandskim motorom i vozačem iz Belgije opijenim škotskim viskijem dok su je pratili italijanski paparaci na japanskim motrociklima. Pomoć joj je pružio američki lekar koristeći se brazilskim lekovima. Ovu definiciju vam predstavlja Srbin a verovatno je čitate zahvaljujući tehnologiji Bila Gejtsa na računaru koji pokreću tajvanski čipovi korejski monitor i kineska grafička kartica koje sastavljaju radnici iz Bangladeša u singapurskoj fabrici.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U susret samitu G8 koji će se u junu održati u nemačkom mestu Heiligendamm, na obali Baltičkog mora, tamošnja policija “dosetila” se metoda koje je nekada koristila zloglasna istočnonemačka tajna policija Štazi. Kako bi kolegama na ulici omogućili da što lakše iz mase izdvoje “bezbednosno-zanimljive” demonstrante nemačka policija trenutno “puni” bazu sa uzorcima mirisa hiljada potencijalno nasilnih anti-globalista, protivnika politike G8 koji se od “sumnjivih lica” uzimaju tokom nenadanih pretresa stanova.

Slične metode koristio je i zloglasni Štazi kako bi “pod kontrolom” držao disidente a tegle sa tako prikupljenim mirisima i danas se mogu videti u nemačkim muzejima. Petra Pau, ploitičarka opozicione levice, tvrdi kako je to “još jedan korak dalje od demokratske države prava ka državi sa preventivno bezbednošću” i dodaje kako “država koja usvaja metode Štazija sama sebi oduzima legitimitet demokratije”.

Pa se vi sad žalite kako Srbija nikako da se reši straih kadrova iz BIA-e!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Makedonija je jedna od prvih evropskih zemalja izvan Unije koja je uvela E-pasoše sa digitalnim potpisima i biometrijskim podacima. Makedonski E-pasoši će se izdavati na 45 stacionarnih i 5 pokretnih šaltera razmeštenih u 30 naseljenih mesta. E-pasoši će sadržati digitalizovanu fotografiju i potpis kao i biometrijske podatke nosica isprave smeštene na elektronskom čipu memorijskog kapaciteta od 72 kb i sigrnosnom zaštitom u skladu sa preporukama EU i Međunarodne organizacije za bezbednost putničkog avio sabraćaja (ICAO). Oprema kapaciteta 2,000 pasoša, 2,400 ličnih karti ili 600 vozačkih dozvola od jeseni biće korišćena i za izdavanje ostalih ličnih dokumenata u koju svrhu je potpisan 10-ogodišnji ugovor sa nemačkom kompanijom Giesecke & Devrient. Očekuje se da će do 2009. godine biti izdato 1,5 miliona pasoša, 1,8 miliona ličnih karti i 500,000 vozačkih dozvola a vrednost celog projekta se procenjuje na 23,5 miliona eura. Srećom pa je vladika SPC u Makedoniji Jovan još uvek u zatvoru inače ko zna da li bi ovaj E-projekat ikada ugledao svetlo dana …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Heeej, stani malo!!! Nije valjda da ste poverovali da ja mogu da vam “sredim” WinXP Starter i Office Home/Student Edition za te pare? Naravno da ne mogu, to može samo jedna osoba na svetu celomu - Nj.R.V. Bil Gejts koji je u Pekingu najavio opisani paket pod nazivom “Majkrosoft paket za inovativne učenike” i, naravno, po ceni iz naslova. Dakako paket je dostupan samo na državnom nivou pod uslovom da iste, samo ako su zemlje u razvoju, prethodno obezbede “besplatne” računare školama na koje bi se najnoviji poslovni i socijalno-odgovorni paket Majkrosofta koristio. Ponudom svojih proizvoda po cenama “za decu i vojnike” Majkrosoft želi da do 2015. godine još milijardi ljudi bude dostupan personalni računar.

Meni je lično nejasno koja će to odgovorna država prihvatiti da obezbedi desetine (stotine) hiljada računara za škole i potom kupi paket u kome dobija operativni sistem za koji proizvođač garantuje podršku još samo dve godine. Hoće li posle 2009. Majkrosoft izaći sa novim filantropskim i socijalno-odgovornim predlogom da države doplate par (desetina, stotina …) dolara za Vistu i usput ponovo poklone par (desetina, stotina …) hiljada računara?

Zanimljivo je i to da je novi poduhvat Majkrosofta objavljen upravo u Kini u kojoj Majkrosoft beleži sledeće rezultate u prodaji svojih porizvoda:

$295 - cena za osnovnu, legalnu kopiju Microsoft Viste u Kini $1.30 do $4 - Cena piratske kopije Microsoft Viste na ulicama Kine 244 - broj legalnih kopija Microsoft Viste prodatih u Kini u prve dve nedelje prodaje $3.7 milijardi - suma koju se MS obavezao da uloži u Kini u sledećih 5 godina 421 metar - visina najveće MS reklame (projekcija na stranicu Jin Mao kule u Šangaju) 70% - procenat piratskih programa na “državnim” računarima u Kini 86% - procenat piratskih programa na računarima u Kini $3.8 milijardi - procenjena šteta od piraterije u Kini tokom 2005. godine

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Po tvrdnjama kompanije Oracle nemačka kompanija SAP bavila se industrijskom špijunažom ilegalno preuzimajući hiljade autorski zaštićenih poslovnih dokumenata koje je Oracle kreirao za podršku svojim klijentima. Sve se desilo nakon što je 2005. godine SAP preuzeo konsultantsku kuću TomorrowNow, do tada specijalizovanu za pružanje podrške korisnicima PeopleSoft i JD Edwards poslovnih alata koje je kasnije preuzeo sam Oracle. Oracle tvrdi kako se nakon preuzimanja TomorrowNow preorijentisao na “prevođenje” svojih klijenata na SAP programska rešenja te da je navodno ukradena dokumenta koristio da bi olakšao proces migracije koji ne samo da je dugotrajan već i jako skup. Prošlog novembra SAP se navodno usudio, kako se u tužbi tvrdi, da koristi naloge aktivnih i bivših klijenata kompanije Oracle kako bi pristupio prezentaciji Oracle Customer Connection namenjenoj za podršku klijentima i sa nje preuzimao sporna dokumenta. U tužbi se navodi i slučaj kada je upotrebom neimenovanog korisničkog naloga skidano po 1,800 dokumenata dnevno tokom četiri dana, dok primera radi prosečan klijent kompanije Oracle skida u proseku 20 dokumenata za podršku mesečno!

Oracle u tužbi ne navodi iznos obeštećenja koji traži ali od Suda traži da kompaniji SAP zabrani dalji pristup zaštićenim dokumentima kao i da naloži da se “ukradeni” dokumenti vrate. Predstavnici za javnost kompanije SAP nisu želeli da komentarišu navode tužbe pod izgovorom da je pravni zastupnici kompanije još uvek proučavaju.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Coca-cola zauvek! Pa ne baš ako pitate bolivijske farmere i uzgajivača koke čiji je list jedan od osnovnih sastojaka najpoznatije svetske marke. Njihovi predstavnici nedavno su javnosti i bolivijskoj parlamentarnoj ustavnoj komisiji preporučili da kompaniju iz Atlante i druge koji koku koriste u nazivu svojih proizvoda pozove da se “suzdrže od komercijalnog korišćenja imena svetog lista” te da Ujedinjene Nacije “dekriminalizuju” list koke. Coca-cola je već odgovorila na preporuku ponavljajući kako je njihov proizvod “najvredniji i najprepoznatljiviji brend na Svetu” te da je kao takav zaštićen i Zakonima Bolivije. Kompanija je ponovila da njihov proizvod ne sadrži kokain ali i ostala nema u odgovoru na pitanje da li se lišće koke koristi kao “začin” za njihov glavni proizvod.

Gorepomenuta preporuka je samo deo napora koji Bolivija čini od dolaska Eva Moralesa, nekadašnjeg uzgajivača koke, na mesto Predsednika države na promeni “javne slike” tradicionalnog proizvoda civilizacije sa planina Anda. Cilj Vlade Eva Moralesa je da ubedi Svet da “dekriminalizuje” trgovinu kokom i tako omogući Boliviji da poveća izvoz brojnih proizvoda od koke. Na taj način, misli Morales, i uzgajivači bi izgubili ekonomski interes da sarađuju sa narko kartelima. Trenutno, proizvodnja i prodaja koke su pod strogim nadzorom kako državne uprave tako i američke agencije za borbu protiv trgovine narkoticima koja finansira bolivijski program borbe protiv narko-mafije i žestoko se protivi liberalizaciji trgovine kokom.

List koke je u svom prirodnom obliku blagi stimulans i u Boliviji se koristi za proizvodnju čaja, brašna, rakija, čak i paste za zube. U Boliviji se čaj od koke pije umesto kafe a oni koji se bave zahtevnim fizičkim radom list koke žvaću kako bi “izgurali do kraja napornog dana”. S’ druge strane, list koke, industrijski prerađen u ilegalnim laboratorijama je osnovni sastojak kokaina po čemu je u svetu mnogo prepoznatiljiviji.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Nekada davno živela tri mala praseta, Duca, Buca i Vasa, u maloj kućici zajedno sa svojim roditeljima. Jednoga dana braća se dogovoriše - “Kuća naših roditelja je lepa ali mala, zato moramo zajedno da krenemo u svet i nađemo mesto na kome ćemo sebi sagraditi sopstvene kuće.” Tri praseta se jednoga dana pozdraviše sa svojim roditeljima, spakovaše stvari i krenuše zajedno u Svet … Braća su našla lepu hrastovu šumicu, odlučili da se tu nastane i krenuli da prave kolibu, brvnaru i “pravu” kuću od cigle - svako po sopstvenom nahođenju i stečenim radnim navikama. U priču se posle uključio i stari, zli “premda ne baš prepametni vuk” u želji da konzumira svu prasetinu u pomenutoj šumi … Na kraju su tri brata, pre svega zahvaljujući najstarijem Vasi, “sredili” vuka a potom živeli srećno i dugovečno u lepoj, staroj, hrastovoj šumi … (Vidiš Milutine da znam napamet!)

Ovo je potka priče Džejmsa Orčarda objavljene 1843. godine o tri mala praseta koja više od 150 godina u razičitim “izvođenjima” uspavljuje decu širom Sveta. Ovih dana priča o tri mala praseta izašla je iz domena dečije mašte i prešla u svet odraslih pre svega zbog pomodne pomame za “političkom korektnošću” i “multikulturalnošću”.

Osnovna škola (uzrast dece od 7-11 godina) u okviru Honli parohije Engleske Crkve u gradu Hadersfildu pripremajući izvođenje mjuzikla “Tri Mala Praseta” po motivima knjige Roalda Dala odlučila se da slično Dalu “malo izmeni” original. Krenuli su od naslova - mali prasići postali su mali kučići - a zatim izmenili delove scenarija, posledično i glumačku podelu. Opravdanje za ovako “radikalnu preradu” kopije originala organizatori predstave našli su u nacionalnom sastavu učenika i roditelja, odnosno u njihovim religioznim opredeljenjima. Slično samom Hadersfildu, veliki broj dece koja pohađaju školu ili učestvuju u predstavi su po veroispovesti Muslimani pa su “neophodne prepravke” urađene kako bi se izbeglo potencijalno vređanje verskih osećanja publike. reagujući na ovu “dobronamernu preradu” Šeik Ibrahim Mogra, predstavnik Islamskog Saveta (Muslim Council of Britain), kaže da “većina Muslimana nema problema sa (pričom o) Tri Mala Praseta. Ta priča se već tradicionalno na isti način prepričava deci i ne vidim razloga da se to sada menja.”, dodajući kako celu promenu doživljava kao bizarni pokušaj nametanja multikulturalnosti.

Prema Kuranu, Muslimanima je zabranjeno da jedu svinjetinu te da budu u bilo kakvom kontaktu sa ovom “prljavom” životinjom ali ne postoji zabrana da se o svinjama, pa ni prasićima, priča ili peva kako u “stvarnom” životu tako ni u bajkama. Ja lično i da hoću da budem “do kraja” politički korektan i multikulturalan ne mogu. Ne da mi Milutin koji priču zna napamat i spreman je da je svako veče pred spavanje sluša ponovo. U njegovom 4-ogodišnjem umu nema čak ni uslovno-posledične veze između sklonosti ka bajci o malim prasićima i strasti sa kojom svesno “ljušti” meso malih guda s’ tanjira.

Premda … kad malo bolje razmislim … mogao bih da probam sa Snežanom i sedam malih patuljaka, pardon, sedam čika malog rasta … mislim stvarno!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

© Getty Images

U Srbiji kad želite da kupite piratsku robu renomiranih svetskih proizvođača već znate u koju prodavnicu ili na koju tezgu buvljaka da odete, želite originale i za njih znate adrese, samo je pitanje koliko su originalni osim po ceni. U tome je Srbija u “prednosti” nad zemljama Evropske Unije - ovde imate izbor - volj’ vam kineski gusar, volj’ vam tajlandski original.

Nemački carinici svake godine, negde u ovo vreme, održe konferenciju za štampu na kojoj javnosti prikažu rezultate svog rada u prethodnoj godini. U odnosu na 2005. zaplene robe “bolje od originala” na nemačkim granicama povećana je gotovo 5 puta i vredi 1,2 milijarde evra. I pored povećane produktivnosti nemačkih carinika šverc “lažnih” originala samo Nemačku privredu ošteti za 25 milijardi evra svake godine i u opasnost dovodi gotovo 70,000 radnih mesta, prema rečima Pira Štajnbruka, nemačkog Ministra finansija. Većina krivotvorene robe dolazi iz Kine, Tajlanda, Malezije i drugih istočno azijskih zemalja a glavno mesto za ulazak ove robe je najveća nemačka luka Hamburg. Pored “pirata” nemačka carina je zabeležila i duplo veći “ulov” opojnih droga - hašiša i kokaina - a zaplenjen je i veliki broj švercovanih životinja i biljaka, zaštićenih vrsta, što živih što mrtvih a što “oplemenjenih” u predmete za svakodnevnu upotrebu.

Na fotografiji je zaplenjena boca lekovitog vina od kobre koju su carinici predstavili novinarima uz desetine još neobičnijih zaplenjenih predmeta. Pitanje je samo jeli ova boca vina ušla u kvotu sa piratima ili sa drogama?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ko zna kakav bi bio odnos Grka i Persijanaca prema bitci u Termopilskom klancu da su znali da će gotovo 2,500 godina kasnije njihov sukob doživeti reprizu, ovoga puta na globalnom nivou. Film 300, istorijski ep u režiji Zaka Snajdera snimljen po romanu Frenka Milera, obrađuje događaj iz 480. godine pre nove ere kada je 300 spartanskih ratnika, pod vođstvom kralja Leonide, 3 dana zadržavalo Persijsku silu Cara Kserksa od 100,000 boraca u klancu Termopili. Nepunih nedelju dana od svoje američke premijere film je već srušio rekord po ostvarenom prihodu tokom prvog vikenda prikazivanja ($71 milion). S’ druge strane film svojim zapletom, u kome su Grci predstavljeni kao “dobri momci” a Persijanci kao “loši momci”, izaziva negativne reakcije na drugoj (neočekivanoj) strani Sveta.

Džavad Šamkvadri, savetnik za kulturu iranskog Predsednika Ahamdinedžada, kaže kako je film “skrnavljenje istorije Irana i prepun uvreda za ovu drevnu civilizaciju, ali da su narod i kultura Irana dovoljno jaki da sve to izdrže”, a film svrstava u proizvode “specijalnog rata” koji Zapad vodi protiv Teherana i iranskog naroda. Šamkvadri dodaje kako zna da su “Holivud i državni zvaničnici zaduženi za kulturu u SAD nakon iranske Islamske Revolucije pokrenuli niz studija kako bi proučili najbolji način napada na Iran” te da je film zasigurno “proizvod neke od tih studija.”

U članku pod naslovom “Holivud objavio rat irancima”, objavljenom u iranskom dnevniku Ayandeh-No (samo izdanje na persijskom farsi dijalektu o.a.), autor prenosi svoje utiske o filmu kao pokušaju da se “Svetu pokaže kako je narod Irana, danas predstavljen kao vodeća Osovina Zla u svetu, već dugo izvor nevolja, a da su moderni Iranci potomci glupih, ružnih i krvoločnih divljaka kako su u filmu predstvljeni Persijanci.” Tri poslanika iranskog Parlamenta već su zahtevala od svog Ministarstva spoljnih poslova da izrazi javni protest povodom snimanja i prikazivanja ovog “anti-iranskog Holivudskog filma.”

Nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako prikazivanje filma 300 nakon ovakvih procena u Iranu bude zabranjeno. Pitanje je samo hoće li se i Iranu dogoditi “Kazahstanski scenario” jer nakon objavljivanja izveštaja o oduzimanju borat.kz domena Saši Baronu Koenu prodaja DVD izdanja njegovog filma Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan Kazahstancima na britanskom Amazonu doživela je pravi bum i zauzela prvo mesto!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Mogli ste i sami da pretpostavite da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju svoja ljudska prava u oba Sveta - realnom i fiktivnom. Da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju ljudska prava i na Internetu to sumnjam da Vam je kad palo na pamet. Ne verujete - pogledajte godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u državama Sveta za 2006. godinu američkog Ministarstva spoljnih poslova posebno deo izveštaja koji se odnosi na Kazahstan.

U izveštaju se za Kazahstan tvrdi da je zemlja bez nezavisnog sudstva u kojoj se nekažnjeno ubijaju opozicioni političari, proganjanju novinari i nadziru ili bezrazložno hapse i muče svi oni koji se usude da kritikuju aktuelni režim. U poglavlju pod naslovom Internet slobode između ostalog pominje se i slučaj iz decembra 2005. godine kada je nacionalni registar .kz domena (pod kontrolom državne uprave) jednostavno, nakon 4 meseca postojanja, povukao domen www.borat.kz do tada u vlasništvu producentske kuće britanskog glumca Saše Barona Koena. Ukidanje prezentacije koja je korišćena za promociju televizijskog serijala u kome glumac tumači lik kazahstanskog TV novinara Borata Sagdijeva pojasnio je tada Nurlan Isin, predsednik nacionalnog registra, - “Učinili smo to kako više ne bi mogao da blati Kazahstan pod maskom .kz domena. Na drugim domenima može da radi šta hoće.” Domen je stavljen “na čekanje” par dana nakon što je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Kazahstana zapretio podizanjem tužbe protiv britanskog glumca na šta je Saša Baron, poreklom Jevrejin, uzvratio Boratovom opaskom kako “U potpunosti podržava nameru svoje Vlade da tuži tog Jevrejina”

Pretnje tužbom ostale su prazno slovo na papiru, iliti reči u etru, a nakon velikog uspeha filma “Borat ide u Ameriku” (Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan) zvanični Kazahstan je donekle promenio svoj odnos prema popularnom komičaru. Čak je i Predsednik Nazarbajev prilikom susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom morao da se izvini “Boratu” u ime svoje države i prizna kako su kasno “ukačili štos”. I pored izvinjenja i donekle promenjene klime prema “Boratovom” delovanju domen www.borat.kz je i dalje “na čekanju” a zvanični WHOIS servis kazahstankog nacionalnog registra domena još uvek sadrži podatke o prvobitnom i jedinom vlasniku kao i napomene o načinu i datumu povlačenja domena sa mreže.

 © Veličković :: blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Najdeblja populacija na planeti živi u najmanjoj nezavisnoj državi na Svetu - Republici Nauru smeštenoj u Južnom Pacifiku (uokvireno na mapi), gde 94 procenta od 13,287 stanovnika ima problem sa gojaznošću. U skladu sa motom države u kojoj žive "Božja volja na prvom mestu" - stanovnici ovog malog Pacifičkog ostrva ne haju preterano za kilograme usprkos podatku da su zemlja sa najvećim procentom stanovnika obolelih od diajbetesa tipa 2 na Svetu ...