Planeta Srbija

Čuo sam da pomaže sa RFID-om, možda pomogne i sada.

Zahvaljujući Lidiji Vukićević sam konačno otkrio suštinu svoje averzije ka knjigama.

Poslanici će prema najsvežijim informacijama dobiti laptopove na revers. Podsećanja radi greške sa slikama na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije još uvek nisu ispravljene, tako da vredi postaviti pitanje da li oni uopšte znaju u šta se upuštaju sa ovim pokušajem prebacivanja Lidije sa knjiga na elektroniku?

Nebitnom zgodom sam se juče našao na šalteru Fonda za PIO u Nemanjinoj 30, i čekajući na papir koji mi je trebao spazio sam Windows na računaru službenice sa druge strane stakla. Pažljiviji pogled na njen monitor je otkrio da sav posao obavlja u jednom prozoru koji predstavlja terminal povezan preko telneta na GNU/Linux server.

Iako će mnogi reći da to nije ništa čudno, ponekad stvarno ne mogu da verujem da odgovorni za IS u toj zgradi toliko ne znaju posao kojim se bave, ukoliko ne postoji neki razuman razlog za odabir rešenja koje je primenjeno, u šta sumnjam. Telnet login je moguć čak i za mobilnog telefona, da ne govorim o slobodnim, besplatnim i boljim operativnim sistemima od Windowsa koji bi besprekorno obavili posao. Neću ni da pominjem uštede, obzirom da se radi o vašim parama, ukoliko živite u Srbiji.

Ne znam da li ste primetili, ali mi se čini da političari prilično brzo osede nakon što postanu aktivni u svom poslu. Ministar policije ipak izgleda sve bolje…

Kako je neko primetio, a LUGoNS objavio, sajt Narodne skupštine Srbije ima ozbiljnih problema sa vizuelnim identitetom poslanika, obzirom da se pored Čedine slike u profilu nalaze Jočićevi podaci, dok je izvezna poslanica iz redova G17 ilustrovana fotografijom Radoslava Jovića, bivšeg člana SPO-a, igrom slučaja iz Kraljeva.

E sad, zašto je Čeda Jočić, a Verica Radoslav? Greska pri unosu? Cracking? Ukoliko je webmaster pogrešio, mislim da bi valjalo da se nekoliko njegovih plata posalje deci bez roditelja, zrtvama porodičnog nasilja ili kome već. Ako je pak admin ostavio rupu kroz koju se vešti kreker provukao, onda imamo tragičan dokaz da je još uvek na root@localhost, mada nmap veli da je server na  Windowsu. U svakom slučaju, plaćamo ih da prave greške, i to ozbiljne.

Jočićevi podaci na Čedinom profilu mogu biti indikativni kada je krekerski napad u pitanju, mada ne znam da li postoji nekakva veza između zemljaka mi i dotične gospođe. Možda je Vučić bio bolja zamena sa Jočića, ali nećemo sada o tome. Po svemu sudeći ipak je problem u administratorima sajta, pošto pretpostavljam da se ceo slučaj svodi na nepažnju u prepisivanju profila članova prethodnog saziva. Kakve li ironije, Čeda na Jočićevom mestu.

Za slučaj da je greska u medjuvemenu ispravljena, u šta sumnjam (valja pratiti koliko će im trebati da skapiraju šta su uradili), u nastavku su snimci ekrana, za svaki slučaj.

Da, da, kao što je svako sa IQ-om većim od broja obuće mogao da shvati. Linus Torvalds se oglasio na ovu temu, konstatujući zajedno sa Ebenom Moglenom da su sve Microsoftove tvrdnje ustvari FUD. Šta drugo i očekivati…

Dodajte šta vam je volja, onomatopeju, fiziološku potrebu, glagol po izboru. Priča oko patenata se ponovo aktuelizuje, pa Microsoft izlazi sa novim podacima i tome kako koristimo cirka 235 njihovih patenata…

Izvršni fajlovi kompajlirani GNU GCC-om prilikom izvršavanja na Windows Visti dobijaju svega 32MB memorije. Ista aplikacija na starijim Windowsima i DOS-u bez problema alocira dovoljno memorije, a kako stvari stoje, problem se javlja sa programima koji ne eksploatišu Win32 API.

Čovek koji je ovo provalio se zove Thomas R. Nicely i obrazloženje problema je objavio na mreži, pa za detalje pohitajte ovde. Da stvar bude još interesantnija, Nicely je 10. aprila dobio mail od, kako bi trebalo da bude, zaposlenog u Microsoftu koji najavljuje ispravku problema za Vista SP1. Deo “ADDITIONAL NOTES” na strani koju sam linkovao sadrži tekst maila i dosta zanimljivih informacija, pa se ne sme obići.

Pokvario je tastaturu. Tačnije, za malo da tako ispadne u slučaju Laure Breeden i HP-a… Nakon kupovine Compaq Presario C304NR notebooka, akterka priče je odlučila da instalira Ubuntu Edgy na svoj laptop. Na nesreću ili sreću, tokom jednogodišnje garancije pokvarila se tastatura, a ostvarivanje prava na zamenu je bilo moguće samo nakon uklanjanja Ubuntua i ponovne instalacije Windowsa. Ipak, instalacija drugog OS-a u ovom slučaju ne može da ugrozi deo poput tastature, ali generalno važi pravilo da se tako gubi garancija. Kako stvari stoje, iza cele priče stoje obaveze prema Microsoftu čime ova kompanija još jednom demonstrira svoj stil nastupa na tržištu.Celu priču pročitajte na linux.com.

Iako sam sajt koji je tema ovog posta više puta posećivao, nikada nisam probao “Choice Wizard“. Radi se o nekoliko pitanja na osnovu kojih sistem određuje koji forumi odgovaranju zahtevima korisnika. Naveo sam da mora imati mogućnost definicije korisničkih grupa, RSS/Atom feedove, da zahteva MySQL ili PostgreSQL i da bude slobodan, naravno. Na slici možete videti šta mi preporučuju.

Ovo Free bi trebalo da znači “slobodno”, jer je pitanje glasilo doslovno “libre or not?“, dok je odgovor koji sam odabrao glasio “It has to be Free and Open Source“. Dakle, nedoumica free as in freedom/beer je razjašnjena.

Kada sam video šta mi je preporučio doslovno sam se naježio. Iako nije prvi neslobodni na listi, SMF je softver kome se tehnički, pa ne baš divim ali ga jako cenim, dok njegov razvojni tim smatram za gomilu retarda (ne govorim o programiranju). Razlog tome leži u njihovom pristupu celoj stvari, gde sve vreme pokušavaju da se predstave kao slobodnoumni i otvoreni, a pri tom ograničavaju korisnike. Naslov ove strane na njihovom sajtu glasi “Free: It`s better!”, sa ultra idiotskom rečenicom u nastavku: “The idea of open source is simple and sweet; it is not an idea of communism or socialism like its critics sometimes say.”. Mislim, tehnički ova rečenica može da prođe u određenom smislu, ali kada krene javno isticanje hladnoratovskih “God Bless America” frustracija u cilju skupljanja što bolje karme na tržištu, vadim “Idiot inside” etiketu i spremnu za sletanje na čelo. U licenci se dalje kaže da “Any Distribution of this Package, whether as a Modified Package or not, requires express written consent from Simple Machines LLC.”, pa je jasno da Simple Machines nije slobodni softver. Šta više, “Simple Machines software isn’t Open Source as described by the OSI”. Ostatak…

Drugi sistem koji mi je Forummatrix preporučio, za koji odmah znam da takođe nije slobodan je MyBB. Oni su konkretniji od SMF ekipe, pa je prema MyBB EULA-i deljenje dozvoljeno, ali “You agree that no support will be given to those who use the distributed modified copies”. Uz to, “You may not charge for the software or distribution of the software”. Stvarno ne znam gde nalaze inspiraciju za ovakve stvari…

Forummatrix očigledno ne zna baš najbolje šta je libre a šta nije, pa mu po ovom pitanju nije za verovati. Ostale ponuđene opcije nisam proveravao, stoga oprez.

Da, ovo se definitivno dešava kada uradite upgrade na Vistu. Pored toga što XP nestaje sa lica hard diska, korisnik slobodno može da baci disk sa ovom verzijom Windowsa u kantu ili ga okači na zid za uspomenu. Evo i zašto:

13. UPGRADES. To use upgrade software, you must first be licensed for the software that is eligiblefor the upgrade. Upon upgrade, this agreement takes the place of the agreement for the software you upgraded from. After you upgrade, you may no longer use the software you upgraded from.

Ovo je deo Vistine EULA-e koju mozete videti na ovom linku u PDF formatu. Autentičnost licence nisam proverio (nemam nameru da kupujem Vistu, a ne znam da li je negde ima zvanično na webu i da li MS uopšte stavlja takve stvari na mrežu), pa ukoliko je sve ovo dezinformacija posaljite komentar… Takođe se ne sećam da je ovakvo pravilo važilo za XP.

Pošto sam pokupio 10 kila obavezne dokumentacije, zajedno sa pozivnim pismom pisanim italijanskom rukom, sa sve kopije lične karte prijatelja mi Stefana is FSF Evrope, gospoda iz ambasade su me elegantno šutnuli u zadnjicu bez dostojnog odgovora zašto nisam dobio vizu. Moj odlazak na sastanak FSF-a je još uvek science fiction, jer ne mogu da izađem iz proklete zemlje. O ne, nisam krimos, samo sam malo demonstrirao devedesetih i “sedim” u UO dva NVO-a, ali to se valjda računa kao plus zar ne?

E sad počinje glavni deo tragikomedije. Likovi koji dele pasoše ne umeju normalno da kažu ni “potpis” na srpskom, pa su me kulturno išutirali napolje. Na papiru koji mi saopštava tužnu vest piše da imam pravo žalbe. Jedini problem je što mogu da se žalim sudu regije Lazio u Italiji. Mislim, ponize te nikad gore sa svim što traže od dokumentacije, pa te ugaze odbijanjem i na kraju ugase cigaretu u oko pravom žalbe. Ok, no Italy for me. Ciao ragazi…

Idemo dalje. Posle gluposti za koju ni slonske uši nisu dovoljne za pokrivanje, predsednik opštine se zakopao toliko doboko da ga ni alien arheolozi neće iskopati kroz milijardu godina (pod uslovom da počnu odmah). Da stvar bude još bolja, ovoga puta je priča otišla u javnost putem dnevnog lista Politika, a mister mejer je tako opalio po nečemu što je izgleda video samo na televiziji, da je puklo kao da je pala atomska bomba. Eve ga!

Pre nego li nastavite čitanje ovoga, pogledajte prethodni post. Nakon toga pročitajte ovo.

I sam sam imao prilike da na svojoj koži osetim posledice slepe društvene korektnosti. Upravo to je razlog zbog kog sam ovaj post nalsovio kako jesam. Dakle, ukoliko sami ne ukažemo na ono što nije dobro niko to neće uraditi umesto nas. Mislim da je www.opstinabor.com sjajan primer…

Dakle, ovo je post koji morate pročitati. Ukratko, opštinske vlasti u Boru su odlučile da postave novu internet prezentaciju, koliko sam razumeo osavremene upravu i slično. U tom cilju je pokrenuta i kampanja, štampani su flajeri, zakupljivani bilbordi. Divno zar ne? Da, samo su zaboravili da urade jednu sitnicu.

Nećete verovati ali ta sitnica je domen i glasi www.opstinabor.com. Sajt ipak postoji, a detalje cele priče obavesno pogledajte ovde. Nećete zažaliti.

Freespire je, za neupućene, najnovija ideja bivšeg Lindowsa, a radi se o community distribuciji nalik na Fedoru ili OpenSUSE. Svi se sećamo marketinških trikova i malverzacija kojim je tadašnji Lindows pokušavao da smuti zbunjene korisnike računara ne bi li konačno imali sistem koji je lak kao Windows, a brz i bezbedan kao GNU/Linux. Iako su priče o kompatibilnosti sa Windows aplikacijama brzo rastumačene, a svi pokušaji prikrivanja istine osujećeni, Linspire se okrenuo drugim metodama. Naime, vredno su otkupili prava za većinu etičkog đubreta od softvera koji se koristi na GNU/Linuxu i zapakovali ga u svoj distro kako bi on bio što konkurentniji na tržištu.

Freespire nije jedini, dok je takvo opredeljenje njihova slobodna volja gde se priča završava. Ali, slučajno sam naišao na link koji ni malo ne služi na čast pomenutoj distribuciji. Vrlo jeftino i što je najbitnije dovoljno za bojkot.

Toliko sam besan da nema nikakvog uvoda u priču. Dakle, špic dana, Jovana i ja ulazimo u filijalu pomenute banke u Knez Mihailovoj gde nas dočekuje red od nekoliko ljudi. Pošto sam se već navikao na idiotsku naviku stavljanja u funkciju samo jednog šaltera od tri postojeća, u startu sam se psihički pripremio za posao koji je trebalo tu da obavimo. Međutim, nakon što je jedan gospodin oslobodio šalter, dečačić sa druge strane (u fuj roze košuljici) hladnije od leda zatvara prokleti šalter! Pomislih da će se otvoriti drugi, ali sam nakon par minuta shvatio da sam budala jer sam nešto tako mogao da pomislim. Za ne poverovati, ali bar 20ak minuta nije radio ni jedan šalter. Jedino rešenje je bankomat koji se nalazi u zgradi, ali ga zaobilazimo u širokom luku od kada mi je progutao karticu koji sam kasnije nedeljama morao da ganjam po Genexovoj zgradi.

Pošto smo se ipak odlučili da probamo tamo, prišli smo prokeltoj mašini gde nas je dočekao natpis “Out of order”. Tada je stvarno bilo dosta. Vratili smo se u red, sačekali još dobrih pola sata, pošto je gužvu koja se napravila trpeo ponovo jedan šalter. Mislim stvarno, priča govori sama za sebe. Ja sam podigao sav novac, a kartica će verovatno biti ritualno spaljena. Takva banka ne zaslužuje da živi…

Tokom letnjih ekskurzija u Kraljevu, Jovana i ja imamo običaj da ponekad obnovimo uspomene iz perioda kada smo svakonoćno “blejali” po parkovima. Sinoćnje veče se pokazalo kao stvoreno za bacanje sidra na jednoj od klupi parka Pljakin šanac, gde kada nema insekata ume da bude zaista lepo. Pored nas tako naslonjenih na klupu prolaze tri momka, a kako se nikome ne može verovati krajičak oka je ostao da ih prati dok prolaze. Nije imalo mnogo šta da se vidi, ali da se čuje i te kako. Jedan od njih se zagledao u nas (napomena - nisam se šišao dve godine) i prokomentarisao: “Brate, vidi dve ribe!”. Na to je drugi rekao “Ma nema šanse” (gde u kraljevskom gradu live gay vatanje u 11 uveče!), dok je treći na kraju konstatovao “Ma jesu, brate lezbejke! Ne mogu da verujem, lezbejke!!!”. Jovana i ja smo se desetak sekundi začuđeno gledali, nakon čega je ona prasnula u smeh, a ja i dalje ostao začuđen… Dakle, Kraljevo je spremno za gay paradu!

Iako se dotični događaj dogodio prilično davno, ne znam zašto nisam blogovao o tome. Nikada nije kasno. Svi ljudi koji me malo bolje poznaju, znaju da imam vrlo jasan i kategoričan stav kada je diskriminacija u pitanju. Kako sam odrastao, shvatao sam da nikada neću pronaći komprmis sa verskom, rasnom ili diskriminacijom zasnovanom na nacionalnoj pripadnosti. Zato uvek kada mogu dižem svoj glas protiv i uskačem u akciju ako treba. I dan danas na moju kućnu adresu stiže materijal iz Uniteda (više o njemu pogledajte na www.unitedagainstracism.org). Za Wikipediu, a i Wikimediu sam saznao malo nakon njihovog osnivanja i tokom bavljenja slobodnim softverom sam ih uvek isticao kao još jedan primer pozitivnog uticaja slobode i otvorenosti. Vest o osnivanju domaćeg ogranka Wikimedie sam takođe primio sa oduševljenjem, a koliko se sećam, dogodilo se i da sam jedan od osnivača te organizacije. Iako na žalost nisam imao vremena da pišem na Wikipediji, uvek sam se trudio, a trudim se i danas, da raširim vest o postojanju i dostupnosti ove enciklopedije na srpskom jeziku.

Pošto smo (FSN) počeli vrlo usko da sarađujemo sa Wikimediom, uključen sam u internu listu, gde sam letimično učestvovao u diskusijama, trudeći se da budem od koristi koliko mogu. Za kratko vreme boravka na listi i live druženja, uočio sam da je desno orjentisana struja u Wikimediji vrlo jaka. Iako je WIkipedia inicijalno postavljena na ćirilici, opredeljivanje za to pismo nikada nisam tumačio kao loš znak ili pokazatelj da se radi o nacionalizmu, iako su ljudi koji zagovaraju korišćenje ćirilice mahom previše zaljubljeni u svoju naciju. Čisto da budemo načisto, rekao sam mahom, što znači da ima i onih koji nisu. Šta više, poznajem ih lično Jedan email koji sam dobio sa liste me je posebno zaintrigirao. Radilo se o članku posvećenom jednom svešetenom licu, ne znam da li je svetac ili ne, očigledno napisan od strane drugog sveštenog lica ili pravoverng hrišćanina, obojenom klasičnim klero-fašističkom slengom tipa “neverni Jevreji” i slično. Iako je moj komentar čini mi se bio jedini na takav karakter članka, sveo se na to da treba ispraviti članak i reći fašisti da piše neutralne članke. Misleći da sam uradio još jedno dobro delo za taj dan, nisam ni pomišljao šta će se dogoditi. Jedan od članova liste se pronašao u mom komentaru, koliko sam shvatio da on nije bio autor teksta, tražeći od mene da mu se javno izvinim jer sam ga prozvao. Naravno, umesto izvinjenja dobio je ponovno iznošenje stava. Mislim, izvinjenje za ovo? Ne u ovom životu… Pošto sam prekršio nekakvo pravilo i prozvao člana liste a nisam se izvinio, zamoljen sam da se udaljim sa liste. To sam i učinio. Ima li smisla da budem na listi gde se toleriše toliko visok nivo diskriminacije? Za mene ne. Ok, jesam protiv prozivanja, vređanja i bilo kog oblika nekulturne komunikacije, ali je ponekad dobro prozivati. Kao tada na primer.

*tačnije zamoljen da se dobrovoljno povučem

Da li ste ikada čekali da se Windows restartuje? Naravno. U apoteci? E to je vec nesto… Dakle, prica krece danas nesto pre 14h (sada već juče) što je vreme polaska voza kojim je trbalo da otputujem u Kraljevo. Tokom vožnje vozom Jovana, pa i ja sa njom, praktikujemo korišćenje alkoholnih maramica kao sredstava dezinfekcije. Pošto sam naravno zaboravio da ih kupim ostalo je to uradim pre polaska voza. U apoteku sam došao na vreme, pa čak ni podugačak red nije trebalo da dovede u pitanje stizanje na vreme za polazak voza. No, u jednom trenutku je jedna od zapolslenih u apoteci saopštila devojkama koje su radile na kasama da restartuju računare. Iako sam u tom trenutku pomislio da sam nešto isparanoisao na račun Microsofta i kako bi moja okolina mogla definitivno biti u pravu kada je konstatacija da preterujem u sedenju pred računarom u pitanju, sablasni zvuk koji Windows ispušta prilikom restartovanja me je uverio da još uvek vladam sobom. Verovali ili ne, da li zbog opterecenja ili čega već (zaboravite na temperaturu, unutra je bilo oko 20 stepeni) sve kase, odn. računari su morali biti restartovani, pod obrazloženjem da su se “nešto usporili”. Naravno, opaska u stilu “hej, pa to je Windows” bi bila potpuno na mestu, ali jadne radnice nemaju veze sa tim. Nakon banke i pošte, gde sam takođe bio svedok rušenja Windoze, ovo je stvarno prevršilo svaku meru. Mislim, šta je sledeće, privođenje jer se čitač novih ličnih karti preopteretio u policijskom Pežovu?