Planeta Srbija

Захваљујући Јелкету који је кренуо да се бори са локализованим OpenOffice.org, инсталирао сам брзом брзином Ubuntu 8.04 у виртуелну машину и покушао да инсталирам припремљени OpenOffice.org пакет. Међутим, логика не функционише баш увек како треба.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Један коментар

Instalacija OpenOfficea na srpskom, preuzetog sa strana lokalizacinog tima je u mom slučaju pokazala jedan veoma egzotičan problem. Ukratko, ma šta da sam pokušao, program je ignorisao pokretanje iz menija dok je u shellu uporno govorio: no suitable windowing system found, exiting.

Problem je po forumima i listama širom sveta mahom svođen na SELinux, ali setenforce 0 i chcon nisu davali rezultate. Strace je na sreću pokazao da poruka koju je OpenOffice prikazivao nema puno veze sa realnim problemom, odnosno nedostatkom bibiloteke libaudio. Nakon instalacije ove bibiloteke, odnosno paketa libaudio2 na Debianu (koliko sam izguglao i istražio uz Urketovu asistenciju, na Fedori i RPM distroima bi paket trebalo da se zove nas - nas-1.9.1-2.fc8 u momentu pisanja posta za F8).

Kako sam u razgovoru sa Goranom saznao (hvala na pomoći) još niko nije iskusio ovakav problem sa srpskom verzijom, pa pretpostavljam da će retkim baksuzima ovaj post pomoći. Readme će takođe biti bogatiji za ovu informaciju, zlu ne trebalo. Usput, OO na srpskom zaslužuje preporuku, čestitke na dobrom poslu.

Како је моја супруга одлучила да научи основе употребе рачунара преко знања укључивања и искључивања Windows система, покретања игрице чија је пречица на радној површини, и пуштања цртаћа деци са ДВД диска уз туторске инструкције старијег сина, а све у циљу конкурисања за нови посао, инсталирао сам на дечији рачунар, ни мање ни више него дистрибуцију Mandriva Linux 2008.1 Spring One.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Душан Недељковић Dootzky је пре 2 дана објавио у јавности пуштање бета верзије самосталног пројекта пребројавања корисника ГНУ/Линукса по дистрибуцијама и местима у Србији под називом ГНУ/Линукс мапа Србије.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Јутрос сам добио обавештење од Стива да је OOoTranslit добио своје место у попису ГНУ/Линукс линкова на сајту LinuxLinks.com у оквиру категорије Software, подкатегорија Miscellaneous.

Опис пројекта је преузет са FreshMeat.net странице пројекта oootranslit где је наведена алтернативна званична адреса пројекта.

До сада је верзија 0.4.0 Beta 5 преузета 145 пута. Идемо даље…

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

или: зашто сам заборавио све што сам знао?

Ових дана сам писао неке скрипте у PHP и BASH језицима, и пре пар тренутака ми падне на памет да бих, због брзине и могућности, могао да их „препишем“ у Perl. Отворим Kate и БЛОК! нисам написао ред Perl кôда скоро 3 године, и због тога сам СВЕ заборавио! Чак сам и за петљу морао да спопаднем Гугл, а да не причам да сам заборавио у којим се документима налази помоћ за који део Perl-а.

Какав бедак. Дође ми да заплачем :’( Да је амнезија, па да ми не буде жао, али није, и то је најгоре. тотално сам се заглупео…

Ништа, назад на време од пре 7 година И глава ме заболе!

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Claws Mail је напредни мултиплатформски (подржани оперативни системи: GNU/Linux, FreeBSD, Solaris, Mac OS X, Windows и Maemo) клијент за електронску пошту и дискусионе групе (nntp/news). Мали, брз, функционалан, са великим бројем напредних функција (филтери, додаци, покретање спољних конзолних програма, адресар и др). Пошто је дијалог за подешавања програма веома комплексан, т.ј. (прегледно) натрпан гомилом опција интуитивно груписаних у смислене секције, неке поставке које утичу на изглед и понашање програма остале су „скривене“ и не налазе се на овом дијалогу већ се морају ручно подесити у конфигурационој датотеци програма.

Да би се не тако мали број ових скривеих опција подесио ручно, треба знати која опција чему служи, па је очекивано да и за њих постоји нека алатка за фино штеловање „ситних цревца“. И, постоји. Зове се (more…)

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Господин Vlad Gerasimov је широм нета познатији као човек који прави атрактивне позадине за радне површине наших мезимаца и излаже их на страницама vladstudio.com. Тамо су све његове креације доступне за „Џ“ у лошијем квалитету и углавном нижим резолуцијама (нпр. позадина за мобилни телефон, за рачунар у резолуцијама 800×600 - 1600×1200), и на овим примерцима се у доњем десном углу налази логотип сајта. Лошија резолуција значи већу JPEG компресију, а то даље доноси оштећене ситне детаље слике.

Ово и није толико страшно ако имате мали монитор, али за данас популарна чуда од 20+ инча, оштећења умеју да сметају. Зато је добро платити тромесечну чланарину од свега 9 долара (добро ајде, 8,99 USD или 6,30 €) и прибавити импозантну колекцију квалитетних позадина. (more…)

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

За послове интерне и спољне комуникације на послу, као и рад на локализацији слободног софтвера, блоговању и другим „дактилографским“ пословима имам потребу да користим ћирилични распоред тастатуре. Једино што ми сво ово време смета јесте немогућност коришћења пречица са тастатуре када је активан ћирилични распоред. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије GNU/Linux, Рачунари.

Јелке је већ најавио, а ја по обичају касним (традиција :/).

GNUzilla обележена бројем 36 јутрос се појавила на е-киосцима. Можете да је „купите“ и овде, а први утисак след. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије GNU/Linux, GNUzilla.

ls -1 *.wav | while read FILE; do sox "$FILE" -r 22050 "NOVO/$FILE" compand 0.001,0.15 -28,-inf,-24,-24 -0.3 0 0 resample -qs; done

Јуче сам урадио две „ајкенди“ ствари које одавно нисам радио.

Прво: направио сам иконицу за е-стрипове (Comics Books) која се уклапа у Crystal Project тему иконица за KDE десктоп, коју је направио и одржава Everaldo. Пакет са PNG иконицом и XCF изворном датотеком димензија 128×128px (за почетак) можете да преузмете са KDE Look странице за Crystal Project Mime Comics пројекат, где можете и да прокоментаришете овај рад.

Друго: после дуже времена освежио сам профил на DeviantArt-у и додао снимак десктопа на новом монитору (кликни на умањену сличицу испод за DA страну). На снимку доминира icF: Teabag позадина и провидни Mozilla Firefox прозор под активним Compiz Fusion-ом и отвореном страницом на Eniaroyah.com форуму.

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије GNU/Linux, Пројекти.

U međuvremenu se na sajtu Ministarstva pojavilo saopštenje, juče ga tamo nije bilo, iako je objavljeno pod datumom 26.12.2007. Agencije i mediji su manje više preneli ovo saoštenje, koje ne oktriva ništa što već nismo saznali…

Zamislite i to besplatan! Šalu na stranu, imamo situaciju.

Kako su B92 i Blic juče izvestili, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo planira da se pozabavi lokalizacijom slobodnog softvera kako bi javnosti ponudila, kako Blic reče, “besplatni informatički softver na srpskom jeziku”. Planira se lokalizacija Ubuntua, Fedore, OpenOfficea i Mozilla programa, verovatno Firefoxa i Thunderbirda. Kako je Blic uspeo da dozna, ETF i FON lokalizuju “srpsku distribuciju Linuksa” i “Fedoru”, MATF OpenOffice, a Elektronski fakultet u Nišu Mozillu.

Na sajtu ministarstva pak nisam uspeo da pronađem bilo kakvo zvanično saopštenje o ovome, pa još uvek sve ono što je ustvari važno ostaje nepoznanica. Pre svega, kada se pominje lokalizacija slobodnog softvera, nemoguće je ne pomisliti na ekipe koje prevode GNOME, KDE, Fedoru, Ubuntu, OpenOffice, Firefox i sve što ima svoj interfejs na srpskom jeziku. Stepen prevedenosti varira u zavisnosti od projekta, ali je od krucijalnog značaja imati u vidu da je dosta posla već urađeno, pri čemu su ljudi koji se time bave verovatno jedini znaju kako taj posao treba raditi. Ono što ne znamo jeste da li Ministarstvo i saradnici imaju ovo u vidu, odnosno da li su upoznati sa rezultatima koje ovi projekti postižu.

Dalje, jedna od informacija koja mi je naročito skrenula pažnju, pod uslovom da je valjana, tiče se odabira distribucije. Kako se može saznati, za sada su odabrani Fedora i Ubuntu uz napomenu da nije izvesno koja je kvalitetnija i koja će duže opstati. Ok, udahnimo duboko i krenimo polako. Pre svega, izvesno je da je najkvalitetniji Debian, ali nećemo sada o tome, pošto ozbiljnost situacije negativno utiče na šaljivu poruku. Konstatacija da nije izvesno koja je distribucija kvalitetnija od te dve, uz poštovanje svih flame warova po mreži, je prilično nespretna, pošto se do informacija koje situaciju čine izvesnom dolazi veoma lako. Svi znamo da Ubuntu ima bolji paket menadžer, Fedora je možda malo lakša za početnike zbog svih system-config-* alata i Anaconde (uz napomenu da nisam radio uporedni test Ubuntu live instalera i Anaconde), dok su performnase prilično diskutabilne, uz napomenu da je na svim mašinama koje sam probao Ubuntu bio brži i stabilniji, objektivno. U svakom slučaju, nikome, pa ni Ministarstvu nisu potrebne konstatacije poput “ne zna se” i “videćemo” kada su stvari koje su lako izmerive u pitanju. Opstaće, sasvim sigurno obe, pošto u skorije vreme ne vidim kraj astronautove imperije i(ili) Red Hatu/Fedori. Znači, ukoliko je poenta mogućnost izbora mislim da nema potrebe obrazlagati je bilo čime do njom samom. Sa druge strane, pošto obe distribucije imaju malo toga različitog u odnosu na ono što je isto, moguće je da posao lokalizacije dve umesto jedne distribucije nije toliko veliki kao što može izgledati. Šlag na tortu može biti činjenica da su specifični delovi verovatno potpuno ili skoro potpuno prevedeni (za Fedoru pogledajte ovde, a za Ubuntu ovde).

Ono što mene najviše zanima je da li iza svega ovoga postoji nekakva strategija koja se tiče konkretnijeg usvajanja slobodnog softvera kao poželjnog i preporučenog rešenja, odnosno šta ćemo sa svim tim lokalizovanim softverom, kada se projekti uspešno završe. Nepostojanje zvaničnog saopštenja za sada ostvalja prostor sa spekulacije i sumnje da su informacije koje smo dobili putem medija nespretno prenesene. Blic je čak objavio februar kao vreme kada možemo očekivati prve verzije “besplatnih” programa.

Hronična neinformisanost srpskih novinara je i ovoga puta došla do izražaja, bez namere da ulazim u to od koga potiču nezgrapne i netačne konstrukcije i termini (novinskih agencija, Ministarstva ili novinara medija na kojima čitamo vesti). Pre svega, sav taj softver nije besplatan nego slobodan, a cena koja je u 99% slučajeva ravna nuli je posledica tih sloboda. Operativni sistem nije Linux nego GNU/Linux, a Fedora i Ubuntu nisu verzije nego distribucije. Svim, naglašavam svim novinarima stojim na raspolaganju za pojašnjenje ove problematike skoro pa 24 časa dnevno.

Dok čekam odgovor na email koji je otišao u Ministarstvo u ime FSN/FSFE-a, na osnovu informacija koje sam uspeo da prikupim, mislim da je ovo generalno odlična inicijativa. Najiskrenije želim da verujem da će naredne nedelje doneti intenzivne kontakte zajednice i Ministarstava, odnosno fakulteta, kako bi čitava stvar bila realizovana na pravi način. Želim da verujem da je ovo početak, pa hajdemo za sada tako razlmišljati.

Ostanite tjunirani…

Ono što sam najavio u prethodnom postu odigralo se danas. Za one koji nisu pročitali prethodni post, u pitanju je predavanje o OpenSolarisu.

Predavanje su održala dva developera iz Češke zaposlena u Sun-u (Tomas Dzik i Milan Jurik). Malo duže je trajalo nego što su najavili, ali su teme bile krajnje zanimljive (bar meni) tako da mi je i drago zbog toga. Pošto sam do sad imao jako malo dodira sa Solarisom (znam samo osnovne stvari) dosta novih stvari sam saznao. Teme o kojima je govoreno su napisane u prethodnom postu, a propraćene su live primerima.

Na kraju (kad je samo nas nekoliko ostalo) su podelili brisače šoferšajbne sa OpenSolaris logo-om uz rečenicu: “Wipe your windows!”

Drugi deo je možda i bio zanimljiviji jer je bio neoficijalan, a bilo je i piva . Dvojica predavača su došla u LUGoNS prostorije i u opuštenoj atmosferi su pričali o razmim IT temama. Na početku su uglavnom odgovarali na pitanja o OpenSolarisu, ali kasnije su se dotakli raznih tema. Jedna od zanimljivijih stvari koje sam saznao je kako je Eclipse (pomračenje sunca) dobio ime. Naime, IBM je bio kum, a ime je dato kao odgovor na ime firme koja je razvila Javu - Sun (sunce). I pre sam mislio da je Eclipse dobro ime, ali nikad se nisam potrudio da saznam zašto se tako zove.

Nisam ništa slikao (aparat mi je extremno star, a i nemam naviku), ali dreamerns jeste tako da možda okačim i koju sličicu ako se setim da tražim da mi pošalje.

Sve u svemu, odlično proveden dan.

Ono što sam najavio u prethodnom postu odigralo se danas. Za one koji nisu pročitali prethodni post, u pitanju je predavanje o OpenSolarisu.

Predavanje su održala dva developera iz Češke zaposlena u Sun-u (Tomas Dzik i Milan Jurik). Malo duže je trajalo nego što su najavili, ali su teme bile krajnje zanimljive (bar meni) tako da mi je i drago zbog toga. Pošto sam do sad imao jako malo dodira sa Solarisom (znam samo osnovne stvari) dosta novih stvari sam saznao. Teme o kojima je govoreno su napisane u prethodnom postu, a propraćene su live primerima.

Na kraju (kad je samo nas nekoliko ostalo) su podelili brisače šoferšajbne sa OpenSolaris logo-om uz rečenicu: “Wipe your windows!” Drugi deo je možda i bio zanimljiviji jer je bio neoficijalan, a bilo je i piva . Dvojica predavača su došla u LUGoNS prostorije i u opuštenoj atmosferi su pričali o razmim IT temama. Na početku su uglavnom odgovarali na pitanja o OpenSolarisu, ali kasnije su se dotakli raznih tema. Jedna od zanimljivijih stvari koje sam saznao je kako je Eclipse (pomračenje sunca) dobio ime. Naime, IBM je bio kum, a ime je dato kao odgovor na ime firme koja je razvila Javu - Sun (sunce). I pre sam mislio da je Eclipse dobro ime, ali nikad se nisam potrudio da saznam zašto se tako zove.

Nisam ništa slikao (aparat mi je extremno star, a i nemam naviku), ali dreamerns jeste tako da možda okačim i koju sličicu ako se setim da tražim da mi pošalje.

Sve u svemu, odlično proveden dan.

Kulturni centar Magacin, 15. decembar, 18:00h.

Prema rasporedu koji mi dojaviše, žurci će prethoditi kraće predavanja koje će “na najbolji način dočarati Linux svet, a apsolutnim početnicima pokazati visoku funkcionalnost i jednostavnost korišćenja ovog operativnog sistema”. Biće i računara sa Ubuntuom za probati.  Vidimo se!

Iz još uvek nerazjašnjenih razloga, jedan od naslova koji se pojavio na Linux Worldovoj naslovonoj strani mi je promakao. Da ironija bude veća radi se o za mene veoma bitnom članku.

Kada smo došli na ideju o saradnji javila se i ideja o predstavljanju GNUzille čitaocima Linux Worlda. Don mi je dao na raspolaganje dovoljno prostora, a članak je objavljen polovinom novembra.

Usput sam saznao da svaki autor dobija svoju stranu sa spiskom naslova, a moja je ovde.

У нешто ужем обиму, али истом тиражу, после „тајм шифта“ од тридесетак дана или који више, читаоцима је представљен трећи овогодишњи двоброј (34/35) GNUzilla магазина за октобар и новембар.

Моје огледало mirror::urosevic.net сада броји преузимања примерака који су смештени у RapidShare директоријум због проблема са простором на мом хостингу за Записе и друге личне ствари, о чему сам раније већ писао.

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије GNU/Linux, GNUzilla, Веб, Пројекти.

sed -e 's/#.*//' -e 's/[ ^I]*$//' -e '/^$/ d'

…so I don’t have to think of it again.

Nisam fanatik što se tiče velikog uptime-a, ali uglavnom se desi da prođe dosta dana od poslednjeg restarta. Pogotovo je to slučaj sa računarom koji mi služi kao router, jer preko njega i sestra ide na net, tu mi je portage, BNC, DHCP za lokalnu mrežu i još dosta stvari… Zbog svega toga jako retko ga gasim (svojom voljom nikad ) i dogurao je do 135 dana uptime-a. Poslednji put sam ga ugasio za vreme Exita jer sam imao goste koji su koristili moju sobu, a smetao im je računar dok spavaju.

Sve je to super i verovatno bi nastavio u istom ritmu da struja nije odlučila da nestane večeras oko 8 sati. Naranvo, vratila se nakon 30 sekundi, ali i to je bilo dovoljno da mi pokvari planove.

Međutim to nije ono što me iznenadilo. Pravo iznenađenje (pozitivno) je bila činjenica da se računar upalio bez problema posle gašenja. Nisam mislio da je nešto pregorelo, već sam verovato da posle 135 dana njakanja i prekompajliranje kompletnog sistema naživo (zbog raznih update-ova) sistem nema šanse da se podigne jer sam pretpostavio da sam gomilu puta zaboravio da menjam skripte koje će raditi automatski ono što sam ja mesecima ručno radio. Međutim, posle nekoliko minuta bez problema sam se ulogovao preko mreže i posle brzinske provere video da sve radi kao što je i ranije radilo. Prosto nisam mogao da verujem. Bravo ja… Već sam se pripremio na akrobacije sa premeštanjem monitora i tastature (pošto je taj računar headless) i popravljanja brljotina od ranije.

Sad sam zadovoljan samim sobom jer sam (izgleda) dobro sve ispodešavao. Gašenje sam iskoristio da update-ujem i kernel na poslednju verziju, jer je to bio jedini deo sistema koji je bio stariji, međutim sad sam uključio i kexec podršku, tako da će i kernel redovno da se menja bez reboota…

Sad mi ostaje da vidim koliko će računar ovaj put izdržati

Joomla!Day je defitivno sutra, a moj omiljeni deo programa će prema rasporedu trajati sat vremena, od 11 do 12h. Potrudiću se da izladanje ne bude duže od 35 minuta, kako bih imao vremena za najbolji deo na ovakvim događajima - razgovor sa publikom. Vidimo se sutra.