Planeta Srbija

Pitanje 20.

Ovo dobih putem U2U poruke na Ubuntu-RS, hvala Hide. Original je ovde.

Iako je ova akcija odavno pokrenuta i znam da dosta kasnim sa objavljivanjem, za zainteresovane nikad nije kasno. Naime, o čemu se radi. Ima već više od mesec dana od kad je LUGoNS pokrenuo još jednu od akcija koje za cilj imaju popularizaciju GNU/Linux-a. Ovaj put su u pitanju besplatni diskovi. Pošto još uvek veliki broj ljudi nema pristojnu vezu sa internetom i ne mogu da skinu sve što im treba, odlučili smo da im pomognemo, bar kad je u pitanju Linux.

Cela priča se svodi na sledeće. Ako želite da dođete u posed neke od Linux distribucija, a pri tome ne možete da je skinete sa interneta ili nabavite na neki drugi način, javite nam se, i mi ćemo se potruditi da obavimo ostalo. Naravno, jedan od uslova je da ste iz Novog Sada ili okoline, ili da bar povremeno dolazite do Novog Sada, jer još uvek ne šaljemo poštom diskove. Još jedan od uslova je da prilikom preuzimanja diskova ponesete prazne diskove za uzvrat, jer ipak smo mi samo udruženje građana i nemamo stalan izvor prihoda da bismo sve sami finansirali. Spisak distriobucija koja trenutno imamo možete videti ovde (spisak se redovno proširuje), a više detalja o tome kako stupiti u kontakt sa nama (bilo da želite da vam narežemo disk, ili da dopunite našu listu) možete videti ovde.

Ukoliko me znate lično, nije nikakav problem da mi pošaljete SMS ili me presretnete na ulici ako vam nešto treba, a mrzi vas da kucate mail.

Šta još reći, sem, navalite…

За најновије издање Гнузиле (трећи летњи двоброј) писао сам чланак о затупљивању захваљујући „клик“ системима. Ценим да би после „одморбеног“ записа било добро да тај чланак пренесем као запис и овде, јер ће тако омогућити читаоцима да га коментаришу, а веома ме занимају реаговања читалаца. Навалите (извињавам се што нећу одговарати на коментаре и питања до 9. јула). (more…)

Пре неких двадесетак дана листајући Линуксо форуму налетим на везу ка графикону историје развоја ГНУ/Линукс дистрибуција. И, како је поменути график био у растеру, узмем и векторизујем га у Inkscape-у и окачим на KDE-files.org.

Пар дана након тога контактира ме је Андреас и изразио жељу да би наставио пројекат у вектору јер је лакши за одржавање, те ме замолио да га уведем у свет Инкскејпа пошто није вичан томе. (more…)

Diskusija u kojoj su glavni akteri Alexandre Oliva iz FSFLA i Linus Torvalds, na temu GPL-ova i dvojnog licenciranja je u određenom momentu dobila nov smer, nakon hvatanja za sada još uvek samo argument u najavi vezan sa OpenSolaris pod GPLv3.

Ukratko, Linus se dotakao nekolicine prljavih sitnica vezanih za Sun , iznoseći svoje viđenje cele stvari i odnosa kompanije prema Linuxu. Jonathan Schwartz je pak sve to pročitao i na blogu objavio odgovor Torvaldsu uz želju da mu sve što je napisao predoči lično uz večeru. Schwartz će da kuva, a Linus će doneti vino…

Ipak, pre nego što smo uspeli da čujemo da ili ne, u diskusiju se uključio Theo de Raadt, nekadašnji fan kompanije Sun, a danas koordinator projekata OpenBSD i OpenSSH. Bojim se da Schwartz ovog puta mora da odveže kravatu…

Sve u svemu, jako zanimljivo, preporuka za pogledati…

Нисам купио климу (још), нисам променио црево на туш батерији у купатилу, нисам отворио врата фрижидера, нисам добио седмицу на лотоу, није ми умро богати рођак у иностранству и оставио билоне у наследство. Само сам завршио четири текста, по два за Свет компјутера и Гнузилу

За јулски СК сам одрадио рецензије Fedora 7 и Tellico 1.2.11, о чему ћете моћи да читате колико 1. јула.

Трећи двоброј Гнузиле (број 30/31 за јун/јул 2007) красиће још једна моја колумна (овога пута се тиче заглупљивања узрокованог „клик“ системима) и водич за експлоатацију три филтера у Inkscape-у 0.45.1 (Perspective, Extrude и Blur). Резултат тог водича погледајте одмах, а текстове прочитајте за неколико дана, чим GNUzilla изађе на е-киоске (како Јелке рече, надамо се до 20. јуна)

…али се не мора.

Пре неколико дана сам, у складу са потребом да извучем сличице из филма ради формирања „Contact Sheet“ матрице, написао Bash скрипту која то ради. Међутим, испрва нисам ставио информације о самом видеу (квалитет, трајање, димензије, кодеци и друге појединости), па сам узео да допишем и те функције. А онда сам наишао на „креативну блокаду“ узроковану удаљеношћу од конзоле због Федоре (која ме је „размазила“). (more…)

Oooooh, WHAT THE FUCK?

Used the config file from 2.6.17, did a “make oldconfig”, answered to 20-sh questions (about new stuff), only to find out that it panics because it can’t find root FS..!? Hmm, booted the old kernel, did menuconfig, only to find out that CONFIG_BLK_DEV_PIIX was moved to another option tree and wasn’t properly selected as “Y” from the old config, so SATA wasn’t available. When I fixed that, I found out that NAT and most of previous iptables functionality (from the previous kernel) simply.. wasn’t there. After some Googling, I found out that the kernel devs made a major reorganization of the option trees, for some unknown reason (to me at least). The jump was almost like from 2.4 -> 2.6..

Crazyness! Lunacy!

Седам месеци после Zod-а, магнетне плоче дискова на ризницама угледало је стабилно издање Федоре у верзији 7; кôдно име „Шљивовица” (енг. Moonshine).

(more…)

После краћег дотеривања, на виртуелне киоске стигао је Pidgin 2.0.0 (кратак увод у програм изнео сам у запису „Pidgin: ново име познате ствари“).

На званичној страници за преузимање у овом тренутку нема потребних међузависности за Fedora Core 6 дистрибуцију, па је покушај да се инсталира доступни pidgin-2.0.0-0.1.fc6.i386.rpm брзо завршила порукомerror: Failed dependencies: libpurple.so.0 is needed by pidgin-2.0.0-0.1.fc6.i386 perl(Purple) is needed by pidgin-2.0.0-0.1.fc6.i386

Да би све прошло глатко и како треба, скокнуо сам за везе до Pidgin 2.0.0 RPMs сета пакета и преузео их. Након тога, при покушају да инсталирам libpurple-bonjour-2.0.0-0.1.fc6.i386.rpm и libpurple-meanwhile-2.0.0-0.1.fc6.i386.rpm налетео сам на још једну препрекуerror: Failed dependencies: libhowl.so.0 is needed by libpurple-bonjour-2.0.0-0.1.fc6.i386 libmeanwhile.so.1 is needed by libpurple-meanwhile-2.0.0-0.1.fc6.i386

Зато је пре свега тога морало да падне једноyum install awahi-compat-howl meanwhile

Следећи корак састојао се у инсталацији libpurple-* и pidgin RPM пакета, а после тога само још покретање програма.

Први утисак је изненађујуће позитиван. Нови визуелни идентитет, нова маскота, нове иконице, нови доживљај. За почетак, то изгледа овако (кликни на слику за приказ у природној величини):

Prvo da čestitam organizatorima na dobro obavljenom poslu. Prvi BlogOpen festival je po mom mišljenju protekao u vrlo prijatnoj atmosferi, dok je odaziv blogera, koliko sam mogao da vidim, bio sasvim korektan.

O svom predavanju neću previše govoriti osim da sam bio brz i smestio sve u dvadesetak minuta, kako mi je Marko kasnije potvrdio. Pre svega ću se zahvaliti na pažljivim pogledima publike tokom izlaganja, a ko je pak bio kulturan i tih radi reda, opet hvala. Kolegama govornicima takođe čestitam na dobro obavljenom poslu

Sjajan predlog jednog od blogera da svi ustanemo i predstaimo se je bio sjajna ideja, a sreću da krene od nas smo imali Goran Rakić i ja. Bilo je zanimljivo videti lica koja stoje iza svoh koda koji gledamo svaki dan, dok je simpatije posetilaca osvojila Moošema, opaskom da je banovana sa bloga B92. :)  Moje simpatije je osvojio i asistent PR-a Micro$ofta, ali nećemo sada o tome…

Nisam ostao do kraja, tako da ne znam koliko je događaj ukupno trajao. Bitno je da je uspeo, da se blogosfera okupila i da će biti još Još jednom hvala na pažnji svim blogerima, do sledećeg BlogOpena…

Nekoliko dana pošto “se saznalo” da Michael S. Dell na svom Precision M90 laptopu “vozi” Feisty Fawn, DesktopLinux je na osnovu svojih izvora bliskih kompaniji saznao da će Dell odabrati upravo ovu distribuciju za isporuku na svojim mašinama.

Kupci Dell računara će, ako se ova vest ispostavi tačnom, imati priliku da dobiju Ubuntu uz seriju e Dimension desktop računara, XPS desktopa, i e-seriju Inspiron laptopova. Jedan od razloga za ovakvu odluku mogu biti i želje korisnika koji su favorizovali upravo ovu distribuciju.

Kako stvari stoje, informacije na koje sam uspeo da naletim prethodnih nedelja se slažu sa ovim. Drugim rečima, odabir između Red Hata i Ubuntua, kako sam na raznim stranama nezvanično saznao, će se verovatno završiti kao što DesktopLinux saznaje. Najbitnije je da GNU/Linux ide na Dell mašine, ma u kom pakovanju bio.

Данас тестирајући SkypeOut на Fring-у (хвала Браци на помињању ове алатке) са другаром Војом, установим да он мене чује одлично, али ја њега јако слабо, т.ј. превише тихо. Падне ми на памет да тестирам Skype са рачунара, па потерам Skype 1.3.0.43 за Linux.

Тада схватим да постоји проблем са аудио уређајем. Skype каже при аудио позиву да је аудио уређај „покварен“. Краћим гуглањем видим да Skype треба покренути кроз aoss како би са моним тренутним подешавањима ALSA-е радио како треба (о томе сам писао у запису „Flash 9 са звуком!“). Међутим, тада нестане проблем са уређајем, али настане проблем што ја чујем саговорника, али он мене не.

После безуспешног низа шалтања ALSA/OSS у подешавањима аудио уређаја у Skype-у, постављања RECORD ознаке на микрофон и CAPTURE канале у alsamixer и KMix, прионем на ново гуглање.

Резултат сам нашао на Skype форуму (чудна ли чуда! :)) а састоји се у постављању једног ~/.asoundrc са следећим садржајем:

######################################################## #Full Duplex Software Mixing and Recording. pcm.dmixed { type dmix ipc_key 1024 slave { pcm "hw:0,0" format S32_LE period_time 0 period_size 1024 buffer_size 16384 rate 48000 } bindings { 0 0 1 1 } } pcm.dsnooped { ipc_key 1027 type dsnoop slave.pcm "hw:0,0" } pcm.asymed { type asym playback.pcm "dmixed" # capture.pcm "dsnooped" capture.pcm "hw:0,0" } pcm.!default { type plug slave.pcm "asymed" } ctl.!default { type hw card 0 device 0 } ######################################################## #For aoss. pcm.dsp0 { type plug slave.pcm "asymed" } ctl.mixer0 { type hw card 0 device 0 } ######################################################## #This is the normal spdif output profile (optical, toslink). pcm.!spdif { type plug slave.pcm "hw:0,1" }

Оно што једино треба накнадно урадити је у пречици за Skype додати префикс aoss како би се он увек позивао на емулацију OSS-а у ALSA-и.

Пре четири дана слободни клијент за брзе поруке GAIM, готово изненада (ако се изузме договор на дописном друштву девелопера), прекрштен је у Pidgin (чланак на Википедији). Сам појам „pidgin“ означава универзални језик за комуникацију између људи са различитих говорних подручја, па самим тим и различитих језика (Wikipedia пружа више информација о томе).

Цела прича се своди на чувени рат великих компанија (у овом случају AOL) и слободних програмера. Зашто? Зато што је на самом почетку развоја програм носио назив „GTK+ AOL Instant Messenger“, да би се после притужбе великог AOL-а назив променио у „GAIM“ (класичан UNIX начин скраћивања назива по иницијалима). После тога је AOL направио следећи „кваран“ корак и регистровао марку „AIM“ и под тим називом објавио нови сервис за брзе поруке. Због честих притужби корисника на команијски клијент, пошто је достигао бета фазу верзије 2.0.0, GAIM је поново постао велики трн у оку, па је велики могул кренуо да прозива једног од главних баја у GAIM дружини (Sean Egan).

Да се и у будуће неби велики могул, да извинете, издркавао на слободне програмере, ударен је „клин“: девелопери су се договорили да промене назив пројекта. И тако је чувени GAIM добио ново, слободно име Pidgin. Узгерд, пројекат је са SourceForge сервера премештен на нови, репозиторијум ће уместо cvs/svn бити на monotone платформи, библиотека libgaim је промењена у libpurple док је сам gaim-text конзолни клијент променио назив у Finch.

Док не буде објављен Pidgin 2.0.0, а најављен је за почетак ове недеље, користићему и даље GAIM 2.0.0beta6

Solved a nasty configuration error on Postfix with only virtual users/domains where a domain was listed in $mydestination, causing mail received for that domain to be treated as local and for local user delivery instead of virtual. Whoops. Learning new stuff every day…

Upravo ovako glasi naslov članka u aprilskom Svetu kompjutera za čije potrebe sam prethodnog meseca istraživao minhensku migraciju na slobodna rešenja. Za sagovornika sam imao zamenika tehničkog koordinatora projekta migracije koji je nazvan LiMux i zaista sam oduševljen njegovom spremnošću za saradnju. Potrudio sam se da najzanimljiviji detalji uđu u članak, a trejler možete pogledati ovde.

U ovom broju sam predstavio i projekat OpenStreetMap, koji mi se lično veoma dopada, a nadam se da će u budućnosti postati upotrebljiv i za naše prostore. Laki pingvini su ovog meseca od mene dobili prikaze Beryla i XFCE-a 4.4…

Iako smo znali da će se desiti, Dell je konačno potvrdio da će poslušati korisnike koji su nesumljivo pokazali da žele pravi operativni sistem na Dell mašinama. U nedeljama koje slede ćemo videti koja će distribucija biti odabrana za laptop i desktop računare, dok mi subjektivni osećaj govori da će biti dobre borbe između Red Hata i Ubuntua.

Nadam se da Novell SuSE neće doći u obzir, mada će tako korisnici biti oslobođeni problema sa patentima na Microsoftove tehnologije koje se koriste u Linuxu. Samo što Ballmer još nije konkretno rekao kojih je to 10 patenata. Patents, patents, patents, patents…

Pokvario je tastaturu. Tačnije, za malo da tako ispadne u slučaju Laure Breeden i HP-a… Nakon kupovine Compaq Presario C304NR notebooka, akterka priče je odlučila da instalira Ubuntu Edgy na svoj laptop. Na nesreću ili sreću, tokom jednogodišnje garancije pokvarila se tastatura, a ostvarivanje prava na zamenu je bilo moguće samo nakon uklanjanja Ubuntua i ponovne instalacije Windowsa. Ipak, instalacija drugog OS-a u ovom slučaju ne može da ugrozi deo poput tastature, ali generalno važi pravilo da se tako gubi garancija. Kako stvari stoje, iza cele priče stoje obaveze prema Microsoftu čime ova kompanija još jednom demonstrira svoj stil nastupa na tržištu.Celu priču pročitajte na linux.com.

Skoro da se ne sećam kako sam došao na ideju da probam ovaj distro, sada već dosta davno. Verovatno zato što ga pakuju na Novom Zelandu. Ukratko, Yoper (Your Operating System) je vrlo zanimljiv sistem, baziran na KDE-u, mada je bilo o nekih ISO-a sa GNOME-om. Kada sam ga poslednji put probao softver je pakovan u RPM formatu, ali je koristio APT, dok mu je prelinkovanje nakon instalacije davalo krila. Sećam se da je verzija koju sam tada testirao (mislim da je bila 2.0 ili 2.1) bukvalno letela, uz vrlo simpatičan celokupni izgled i koncepciju. Uglavnom, zapamtio sam ga u najboljem svetlu, a nakon testiranja nekog beta diska sa GNOME-om, Yoper je ispario. Doduše, nisam se puno ni raspitivao, ali sam uvek imao samo reči hvale za njega.

Ipak, među RSS feedovima sam ugledao vest o izlazku Yoper 3.0 Beta 2 izdanja, što je izazvalo širok kez na mom licu. Još ga nisam skinuo, ali je svakako prvi na listi kada sa mreže siđe ovo što sada silazi. Bitno je da još jedna meni simpatična distribucija i dalje postoji, a da će biti flashbackova, biće

Usput, Ubuntu 7.04 Beta je izašao i trenutno mi troši link ka internetu. Herd 5 me nije oduševio, videćemo kako će ići sa betom…

Убили сте aRts неби ли ALSA прихватила симултану репродукцију више аудио извора истовремено (баш онако како сам написао у запису „Flash 9 са звуком!“), и сада KMid nеће да реproдукује midi датотеке. Проблем? Да, али нијенерешив.

Прва ствар коју треба урадити како би КMid „вирао“ мидије састоји се у инсталацији TiMidity++ софтверског синтисајзера. На Фодори се ово обавља једноставни yum install timidity++. Наравно, ово се ради само под условом да TiMidity++ већ није инсталиран, а ако јесте, овај корак се прескаче.

Следеће што треба урадити је додати линију timidity -iA -B2,8 -Os -EFreverb=0 & у датотеку ~/.bashrc и рестартовати X сервер.

Када се први следећи пут покрене KMid, потребно је још изабрати један TiMidity канал за синтисајзер (Settings: MIDI Setup…: TiMidity port 0 - ALSA device).

У будуће, репродукција мидија ићи ће преко ALSA канала, док истовремено можете гледати филм и слушати омиљену MP3 музику. Шта, поново перверзија? Па нека је, битно да ради

Nakon što smo pristigli u hol ispred amfiteatra Sava centra, saznao sam da nećemo ući odmah, već da prednost imaju gosti sa štampanim pozivnicama. Pomislio sam da dečaci koji rade na ulazu možda misle na sve sa pozivnicama, pa i elektronskim koje smo mi imali, no ipak se radilo o tome da postoje i štampane verzije. Ok, prvi i jedini redovni GNU/Linux medij nije dobio pozivnicu na papiru? Kako mi je kasnije rekao direktor Purić, potkrala se greška i da tako nije trebalo da bude…

Nakon što smo se smestili na “tribine” počeo je kratki film koji smo gledali i u Vršcu. Prilično je simpatičan, a može se preuzeti sa sajta Red Hata, između ostalih i u OGG formatu. Nakon filma je usledio performans, u kom su glavne akterke bile devojke obučene u kancelarijske službenice pod budnim okom šefice rospije. Kako sam shvatio, one bi trebalo da rade na Windowsima u “zatvorenoj” atmosferi, bez slobode kreativnosti, itd. Kada im je konačno prekipelo, izletele su kroz papir koji je predtsvljao zid na kom je nacrtan znak Windowsa. Neću zaboraviti ni plakat na ulazu u amfiteatar na kom je nacrtan razbijen prozor koji izgleda kao pomenuti logo. Na žalost, zaboravio sam to da uslikam. Kada smo kod Windowsa i slikanja, Urke je uspeo da uslika lika koji je na ulazu izvadio svoj laptop, pokrenuo XP i u Outlooku otvorio mail sa pozivnicom pokazavši je momcima na ulazu…

Pošto su devojke probile zid od muke, nastupio je direktor centra Zoran Purić koji je uz prezentaciju na platnu govorio o svemu i svačemu vezanom za RH, slobodni softver i prednosti u odnosu na onaj drugi, dok je ukupno četiri puta izgovorio “slobodni softver” i jednom “neslobodni”. Za klasičan “opensource” slang koji krasi sve RH govornike koje sam slušao, ovo je bilo pravo osveženje. Purićev govor je bio, čini mi se previše dug, sa nekoliko detalja za koje mislim da nisu tačni. Kina, koliko sam informisan, ne koristi RH nego Red Flag, koji je baziran na Red Hatu. Nije tačno ni to da za sve vlasničke aplikacije postoje bar 2 ili 3 istovetno ili više kvalitetne alternative, iako bih voleo da je tako. Sve u svemu, njegov deo je bio solidan, tačnije najbolji, na tehničkom novou jednog direktora koji je pre svega menadžer, sa vrlo korektnim javnim nastupom, ukoliko izuzmemo ignorisanje pokušaja postavljanja pitanja iz publike (namerno ili ne, što je kasnije nadoknađeno konf. za štampu kada je svako mogao da ga pita šta želi).

Pošto je drug direktor završio, za govornicu se smestio Dušan Starčević, profesor na FON-u i upravnik inovacionog centra tamo. Njegov deo je bio posvećen licenceama, pa je izvadio papir i krenuo sa čitanjem. Ono što sam imao priliku da čujem se najadekvatnije može opisati rečju tragedija. Prvo, licence je podelio na tri grupe, akademske, free software i Mozilla-like, pa nam je elaborirao svaku grupu posebno. Nivo nezainteresovanosti govornika za ono što čita je bio drsko visok, dok neću komentarisati ono što je čitao jer ne znam gde ću se zaustaviti. MPL i X11 su takođe free software licence, dok se ono što je sve vreme pokušavao da kaže, vezano za “free software” licence zove Copyleft. Posle licenci je usledilo citiranje delova studije EU o uticaju slobodnog softvera, pa smo čuli neke podatke koje iskreno nisam upamtio pod utiskom od javnog dezinformisanja kada se licence u pitanju. Kraća pauza u izlaganju je publici poslužila kao šansa da aplauzom otera govrnika za scene, sto nije uspelo. Ne znam šta profesor predaje, ali uz poštovanje njegovog znanja i zvanja, bolje da nije izlazio za govornicu.

Profesora je zamenio sertifikovani RH stručnjak, izvinjavam se, ali se ne sećam imena. Momak je nesvakidašnje pokopao profesora rečenicom “Ja se izvinjavam, ali nisam dobar govornik kao moj prethodnik…”, kojom nas je upozorio na kasnije uočen manjak talenta za javni nastup. Govorio je o virtuelizaciji, prilično detaljno, mada nam je i pored toga ostalo nejasno kako i zašto postoji ograničenje na 4 virtualne mašine. Ukoliko sam dobro shvatio, ilustracija primene ovih tehnologija se svela na podizanje različitih servisa u virtuelnim sistemima, jer su, kako je govornik konstatovao, administratori srećniji ukoliko imaju manje podignutih servisa. Uz to, naročito pohvalno pominjanje GUI alata ostavilo je utisak da je RHEL 5 sistem za “klik” administratore, što GNU/Linux u osnovi nije i ne treba da bude (što se naročito dopalo Marku koji je sedeo pored mene sa OpenBSD majicom :)). Mouse admins, get lost! Nakon virtuelizacije, tema je bio 3D desktop, ali je izlaganje bilo suviše kratko i površno. Videli smo “prozore od želea” i okretanje kocke, dok ostalih mogućnosti nije bilo ni od korova. Mala hardverska zahtevnost takođe nije pomenuta, a mogla je biti iskorišćena kao velika prednost koju RH ima (zajedno za svim ostalim distroima) u odnosu na Vistu/Aero. Pre svega, posetioci su ostali uskraćeni za pravi 3D desktop ugođaj, što je moglo biti mnogo interesantnije od gomile grafika (koje btw nismo videli iz zadnjih redova). Još da su to instalirali na nekom starijem laptopu i na kraju na platno izbacili hardverske specifikacije mašine, Microsoft bi stvarno mogao da se pokrije ušima i da ćuti. Ovako je ostalo nejasno koliko nam resursa treba za kocku…

Događaj su zatvorile balerine afmirnativnom tačkom pod sloganom “stiže petica”, dok su posle njih nastupila dečica obučena u crna odela sa crvenim kravatama i šeširima, i naravno osvojila simpatije publike. Konferenciju za štampu sam iskoristio da popričam sa direktorom, koji je, kao što sam pomenuo izrazio žanjenje zbog neprijatnosti za pozivnicama. Kako sam saznao, pozitivni planovi u smeru saradnje sa zajednicom postoje, dok je sam nastup gospodina Purića tokom razgovora bio krajnje konstruktivan i korektan. Na moju opasku da je moglo bolje, dobio sam odgovor da je sve ovo početak i vreme uhodavanja. Nisam propustio priliku da ga pitam šta će biti ako bloger fantom (Đelić je inače nakon čuvenog posta o trećem danu u Davosu nestao sa bloga B92 i kako vidim od 27. januara nije postovao) postane premijer, odnosno ako se političke strukture u vlasti promene u negativnom smeru kada su RH i slobodni softver u pitanju. Dobio sam uveravanja da je sporazum o namerama na čvrstim nogama, uz konstataciju da je u Srbiji sve moguće. Iz ovog razgovora nosim vrlo pozitivne utiske, pa je ostalo da se namere pretvore u konkretna dela.

Nadam se da će u budućnosti biti manje praznog hoda, a više konkretnog u tehničkom i opštem smislu kada su nastupi ove kompanije u pitanju. Test RHEL 5 bi trebalo da se pojavi u nekoj od narednih GNUzilla, zajedno sa više detalja našeg razgovora. Prema prikazanom planu kompanije, tokom godine bi trebalo da se dogodi veliki opensource događaj opštijeg karaktera, ali više onformacija o tome za sada nema. Umalo da zaboravim da je predsednik opštine Vršac obavestio prisutne da će ova opština korisiti upravo RH kao platformu za svoj informacioni sistem. Posetioci su mogli da probaju RHEL 5 koji je bio dostupan na Dell Inspiron 1300 laptopovima (lokalizovan), a što se mene tiče isprobavanje će tek da usledi…

Koliko puta Vam se desilo da otkucate neku komandu i samo lupite enter, bez razmišljanja, i posle se hvatate za glavu kako ste takvu glupost mogli uraditi? Meni se do sada desila ta situacija nekoliko puta, ali nije bilo ništa katastrofalno. Za kratke, bezopasne komande (cd, ls, cp) to nije problem, ali ako umesto mkreiserfs /dev/sda4 ukucate mkreiserfs /dev/sda3 i formatirate home particiju, pazićete sledeći put šta radite.

Nije mi se desilo tako nešto (da izgubim neke bitne podatke), ali sam nepotrebno radio reinstalaciju jer nisam pogledao šta sam ukucao pre brzopletog zaključivanja. Naime, slack-eri znaju za skorašnje izmene u Slackware current-u, a pošto sam dodao skriptu u cron koja update-uje sistem, negde oko 3:10 posle ponoći update-ovan je kompletan sistem. Ujutru sam zatekao iznenađenje kad nisam mogao da pokrenem ni jedan program (čak ni su). Na svu sreću, Akregator je dovukao vest objavljenu na LUGoNS sajtu, tako da sam znao o čemu se otprilike radi. Nisam bio lenj, nego podignem sistem sa Slackware DVDa, izbrišem nove pakete, i instaliram stare… Posle restarta, sve radi kao i pre… Ali ne baš…(more…)

Evo i dokaza

Odavno sam planirao da okačim ovaj filmić, ali sam smetnuo sa uma. Evo ga sad, jer misim da treba što više ljudi da ga pogleda.

Originalan sajt: Lafkon Izvor: LUGoNS

Slika govori najbolje:

Ovih dana je u moj inbox na GNUzilla mail serveru stigla pozivnica za dotični događaj (sa sve molbe za potvrdom i listom gostiju). Ovo se naravno ne propušta, a 22. uveče (ako ne zaginemo :)) javljam šta smo čuli i videli…

Inače, nakon jutrošnjeg dolaska nazad u Beograd, na izlasku iz železničke stanice imao sam šta da vidim - Red Hatov bilbord! Naravno, ima ih još po gradu (video sam jedan i na Autokomandi), a čini mi se da je ovo prvo oglašavanje ovakve prirode vezano za GNU/Linux u Srbiji. Mislim da bilbordima fale neki gnu ili pingvin, čisto da bude jasno o čemu se radi. Lepo je znati da nas je kao tržište RH shvatio ozbiljno.