Nakon što smo pristigli u hol ispred amfiteatra Sava centra, saznao sam da nećemo ući odmah, već da prednost imaju gosti sa štampanim pozivnicama. Pomislio sam da dečaci koji rade na ulazu možda misle na sve sa pozivnicama, pa i elektronskim koje smo mi imali, no ipak se radilo o tome da postoje i štampane verzije. Ok, prvi i jedini redovni GNU/Linux medij nije dobio pozivnicu na papiru? Kako mi je kasnije rekao direktor Purić, potkrala se greška i da tako nije trebalo da bude…
Nakon što smo se smestili na “tribine” počeo je kratki film koji smo gledali i u Vršcu. Prilično je simpatičan, a može se preuzeti sa sajta Red Hata, između ostalih i u OGG formatu. Nakon filma je usledio performans, u kom su glavne akterke bile devojke obučene u kancelarijske službenice pod budnim okom šefice rospije. Kako sam shvatio, one bi trebalo da rade na Windowsima u “zatvorenoj” atmosferi, bez slobode kreativnosti, itd. Kada im je konačno prekipelo, izletele su kroz papir koji je predtsvljao zid na kom je nacrtan znak Windowsa. Neću zaboraviti ni plakat na ulazu u amfiteatar na kom je nacrtan razbijen prozor koji izgleda kao pomenuti logo. Na žalost, zaboravio sam to da uslikam. Kada smo kod Windowsa i slikanja, Urke je uspeo da uslika lika koji je na ulazu izvadio svoj laptop, pokrenuo XP i u Outlooku otvorio mail sa pozivnicom pokazavši je momcima na ulazu…
Pošto su devojke probile zid od muke, nastupio je direktor centra Zoran Purić koji je uz prezentaciju na platnu govorio o svemu i svačemu vezanom za RH, slobodni softver i prednosti u odnosu na onaj drugi, dok je ukupno četiri puta izgovorio “slobodni softver” i jednom “neslobodni”. Za klasičan “opensource” slang koji krasi sve RH govornike koje sam slušao, ovo je bilo pravo osveženje. Purićev govor je bio, čini mi se previše dug, sa nekoliko detalja za koje mislim da nisu tačni. Kina, koliko sam informisan, ne koristi RH nego Red Flag, koji je baziran na Red Hatu. Nije tačno ni to da za sve vlasničke aplikacije postoje bar 2 ili 3 istovetno ili više kvalitetne alternative, iako bih voleo da je tako. Sve u svemu, njegov deo je bio solidan, tačnije najbolji, na tehničkom novou jednog direktora koji je pre svega menadžer, sa vrlo korektnim javnim nastupom, ukoliko izuzmemo ignorisanje pokušaja postavljanja pitanja iz publike (namerno ili ne, što je kasnije nadoknađeno konf. za štampu kada je svako mogao da ga pita šta želi).
Pošto je drug direktor završio, za govornicu se smestio Dušan Starčević, profesor na FON-u i upravnik inovacionog centra tamo. Njegov deo je bio posvećen licenceama, pa je izvadio papir i krenuo sa čitanjem. Ono što sam imao priliku da čujem se najadekvatnije može opisati rečju tragedija. Prvo, licence je podelio na tri grupe, akademske, free software i Mozilla-like, pa nam je elaborirao svaku grupu posebno. Nivo nezainteresovanosti govornika za ono što čita je bio drsko visok, dok neću komentarisati ono što je čitao jer ne znam gde ću se zaustaviti. MPL i X11 su takođe free software licence, dok se ono što je sve vreme pokušavao da kaže, vezano za “free software” licence zove Copyleft. Posle licenci je usledilo citiranje delova studije EU o uticaju slobodnog softvera, pa smo čuli neke podatke koje iskreno nisam upamtio pod utiskom od javnog dezinformisanja kada se licence u pitanju. Kraća pauza u izlaganju je publici poslužila kao šansa da aplauzom otera govrnika za scene, sto nije uspelo. Ne znam šta profesor predaje, ali uz poštovanje njegovog znanja i zvanja, bolje da nije izlazio za govornicu.
Profesora je zamenio sertifikovani RH stručnjak, izvinjavam se, ali se ne sećam imena. Momak je nesvakidašnje pokopao profesora rečenicom “Ja se izvinjavam, ali nisam dobar govornik kao moj prethodnik…”, kojom nas je upozorio na kasnije uočen manjak talenta za javni nastup. Govorio je o virtuelizaciji, prilično detaljno, mada nam je i pored toga ostalo nejasno kako i zašto postoji ograničenje na 4 virtualne mašine. Ukoliko sam dobro shvatio, ilustracija primene ovih tehnologija se svela na podizanje različitih servisa u virtuelnim sistemima, jer su, kako je govornik konstatovao, administratori srećniji ukoliko imaju manje podignutih servisa. Uz to, naročito pohvalno pominjanje GUI alata ostavilo je utisak da je RHEL 5 sistem za “klik” administratore, što GNU/Linux u osnovi nije i ne treba da bude (što se naročito dopalo Marku koji je sedeo pored mene sa OpenBSD majicom :)). Mouse admins, get lost! Nakon virtuelizacije, tema je bio 3D desktop, ali je izlaganje bilo suviše kratko i površno. Videli smo “prozore od želea” i okretanje kocke, dok ostalih mogućnosti nije bilo ni od korova. Mala hardverska zahtevnost takođe nije pomenuta, a mogla je biti iskorišćena kao velika prednost koju RH ima (zajedno za svim ostalim distroima) u odnosu na Vistu/Aero. Pre svega, posetioci su ostali uskraćeni za pravi 3D desktop ugođaj, što je moglo biti mnogo interesantnije od gomile grafika (koje btw nismo videli iz zadnjih redova). Još da su to instalirali na nekom starijem laptopu i na kraju na platno izbacili hardverske specifikacije mašine, Microsoft bi stvarno mogao da se pokrije ušima i da ćuti. Ovako je ostalo nejasno koliko nam resursa treba za kocku…
Događaj su zatvorile balerine afmirnativnom tačkom pod sloganom “stiže petica”, dok su posle njih nastupila dečica obučena u crna odela sa crvenim kravatama i šeširima, i naravno osvojila simpatije publike. Konferenciju za štampu sam iskoristio da popričam sa direktorom, koji je, kao što sam pomenuo izrazio žanjenje zbog neprijatnosti za pozivnicama. Kako sam saznao, pozitivni planovi u smeru saradnje sa zajednicom postoje, dok je sam nastup gospodina Purića tokom razgovora bio krajnje konstruktivan i korektan. Na moju opasku da je moglo bolje, dobio sam odgovor da je sve ovo početak i vreme uhodavanja. Nisam propustio priliku da ga pitam šta će biti ako bloger fantom (Đelić je inače nakon čuvenog posta o trećem danu u Davosu nestao sa bloga B92 i kako vidim od 27. januara nije postovao) postane premijer, odnosno ako se političke strukture u vlasti promene u negativnom smeru kada su RH i slobodni softver u pitanju. Dobio sam uveravanja da je sporazum o namerama na čvrstim nogama, uz konstataciju da je u Srbiji sve moguće. Iz ovog razgovora nosim vrlo pozitivne utiske, pa je ostalo da se namere pretvore u konkretna dela.
Nadam se da će u budućnosti biti manje praznog hoda, a više konkretnog u tehničkom i opštem smislu kada su nastupi ove kompanije u pitanju. Test RHEL 5 bi trebalo da se pojavi u nekoj od narednih GNUzilla, zajedno sa više detalja našeg razgovora. Prema prikazanom planu kompanije, tokom godine bi trebalo da se dogodi veliki opensource događaj opštijeg karaktera, ali više onformacija o tome za sada nema. Umalo da zaboravim da je predsednik opštine Vršac obavestio prisutne da će ova opština korisiti upravo RH kao platformu za svoj informacioni sistem. Posetioci su mogli da probaju RHEL 5 koji je bio dostupan na Dell Inspiron 1300 laptopovima (lokalizovan), a što se mene tiče isprobavanje će tek da usledi…
