Planeta Srbija

Lenovo je tržištu predstavio minijaturnu bežičnu tastaturu namenjenu za multimediju. Lenovo je u stvari naziva multimedijalni daljinski upravljač sa tastaturom. Oznaka modela je 57Y6336.

Tastatura staje na dlan, a u nju je ugrađen i trekbol. Na računar se povezuje priloženim usb adapterom i bežičnom vezom na 2.4 GHz.

Ovaj dodatak ostavlja utisak prilično upotrebljivog uređaja, naročito ako računar koristite namenski kao multimedijalni kućni uređaj. Ipak, mogu mu smisliti i druge namene.

Meni je interesantan za upotrebu u automobilu, kada svoj laptop koristim kao uređaj za GPS navigaciju. Suvozač tada laptop koristi za manipulaciju kartama i beleženje podataka ali je to prilično teško raditi […]

Na ovogodišnjem CanSecWes, konferenciji posvećenoj primenjenoj digitalnoj sigurnosti, predstavljena je tehnologija zaražavanja računara zlonamernim programom koji se smešta u sam BIOS računara.

Anibal Sako (Anibal Sacco) i Alfredo Ortega (Alfredo Ortega) istraživači Core Security Technologies pokazali su da mogu da u BIOS instaliraju program kojiim daje potpunu kontrolu računara. Njihov metod je nezavisan od operativnog sistema jer ne koristi njihovu ranjivost.

Već ranije je Xon Hesman (John Heasman), direktor istraživanja u NGS Software, pokazao tehniku zaražavanja računara korišćenjem interne memorije PCI kartica u računaru, što omogućava da virus “preživi” čak i formatiranje hard diska.

Ovo je veliki pomak. Do sada su zlonamerni programi pravljeni tako da napadaju specifične operativne sisteme, što je i iznelo Vonudouz na loš glas kao najranjiviji, mada je on…

Petljao sam nešto sa USB memorijom i u jednom trenutku Vindouz je prestao da prepoznaje disk. U stvari, prepozna da je zakačen ali prijavljuje da je neispravan i da ne može da ga očita.

Vindouz nije dozvoljavao ni formatiranje, ni particionisanje, ni Disk menadžer nije ništa mogao da uradi.

Srećom, Gugl je brzo izbacio rešenje: HP USB Disk Storage Format Tool. To je jednostavan alat koji u mnogome liči na Vindouz format alatku, s tom razlikom da on vidi disk i može da ga formatira čak i ako Vindouz ne može.

Tri klika mišem i stvar je bila rešena a disk ponovo u funkciji.

HP više ne podržava ovaj alat, pa ga i ne drži na svom sajtu, ali ga je lako pronaći na…

Mikrotik ploče se obično postavljaju napolju pa se koriste kućišta predviđena za nepovoljne atmosferske uslove: vlagu, kišu, sneg, toplotu, hladnoću, prašinu i slično. Nekada je ipak potrebno RouterBoard upotrebiti i za neke druge svrhe, u zatvorenom prostoru gde su uslovi znatno povoljniji. Tada se ne isplati kupovati kućište za montažu napolju.

Mikrotik je uz svoje ploče ponudio i odgovarajuća kućište za internu upotrebu. Pretpostavljajući da mnog retko imaju priliku da vide kako to izgleda i kako se postavlja ploča u kućište, jer uglavnom vidimo samo cenovnike i tekstualni opis, pošto sam imao priliku da uradim jednu takvu montažu, napravio sam par snimaka.

Zadatak je bio da se RouterBoard 411A upotrebi kao klijent u bežičnoj mreži na malom rastojanju i unutar objekta. S obzirom…

Pacific Wireless je ponudio zanimljivo rešenje kućišta za pakovanje bežičnih uređaja - u istu kutiju u koju se ugrađuje uređaj su smestili i antenu i tako dobili kompaktnu celinu vrlo jednostavnu za montažu. Ova kućišta se prodaju pod zajedničkim nazivom RooTena i postoje u više varijanti. RooTena je najpre namenjena za postavljanje kod klijenta, ali se vrlo dobro može upotrebiti i za spajanje dve tačke i pa i za poneku pristupnu tačku.

Za potrebe jednog linka nabavio sam R2T2458W kućište. Ono je specifično po tome što ugrađena antena radi i na 2.4 GHz i na 5 Ghz. Meni je upravo to trebalo jer nisam još uvek imao precizirano da li će se link raditi na jednom ili drugom opsegu. Da bih…

Kvalitet bežične veze zavisdi najpre od kvaliteta bežične mrežne kartice koju koristite. CM9 je MiniPCI Version 1.0 type 3B kartica koja važi za jednu od kvalitetnijih i vrlo često je preporučena za primenu na pristupnim tačkama.

Ova kartica radi i na 2.4 (802.11b, 802.11g) i na 5 MHz (802.11a), ali u proširenim opsezima  2.312 - 2.497 i 4.920 - 6.100 GHz  što joj dodatno povećava upotrebljivost.

Maksimalna brzina veze koju može da ostvari je 108 Mbps u super i turbo režimima, naravno ako se i sa druge strane veze nalazi odgovarajuća kartica.

No ono što je čini posebnom je izuzetna osetljivost prijemnika, čak -95dB u režimu 802.11b, -90 dBm u režimu 802.11g a - 88 dBm u režimu 802.11a. Radna snaga predajnika je…

RouterBOARD su računari veoma malih dimenzija namenjeni za specijalizovane poslove. Osnovna primena je da sa instaliranim Mikrotik operativnim sistemom obavljaju funkciju mrežnih rutera izuzetnih mogućnosti a prihvatljive cene.

Najpopularnije su, naravno, najjeftinije ploče kao što je RouterBOARD 411 (50 evra) sa podverzijama RouterBOARD 411A (88 evra) i RouterBOARD 411AH (112 evra). S obzirom da je u ove ploče već ugrađen Mikrotik OS to ih čini veoma interesantnim, jer sam Mikrotik OS, ako se nabavlja posebno košta oko 4o evra.

Ploče 411 je namenjene da radi kao bežični klijent, ili za povezivanje dve tačke, dok 411A a pogotovo 411AH, sa proširenom memorijom, mogu da rade i kao ili manje opterećen AP ili hot spot. 411AH lepo može da posluži i za vrlo brze…

U septembru prošle godine, udruženje proizvođača SD kartica i uređaja koji koriste ove kartice, najavilo je za početak ove godine objavljivanje tehničke specifikaciju nove generacije SDXC (eXtended Capacity) memorijskih kartica. Juče je, na sajmu primenjene elektronike u Las Vegasu, koji je u toku, ova specifikacija i objavljena.

Kapacitet novih kartica će biti od 32 gigabajta do dva terabajta, a brzina pristupa do 104 megabajta u sekundi. Najavljeno je da će uskoro biti postignuta brzina čitanja od 300 megabajta u sekundi.

Sa ovakvim akrakteristikama memorijskih kartica doći će do preokreta u korišćenju elektronskih uređaja, jer sa navedenim memorijskim kapacitetima drastično će se povećati njihova i inače već visoka  primenljivost.

Na karticu od dva terabajta može se smestiti preko 480 sati video zapisa u HD…

Ovih dana smo mojoj ženi napravili novi sto za računar. Po njenoj želji sto ima fioku za tastaturu. Sada ima problem, tastatura je crna a zaklonjena je od svetla tako da mora da napada gde su tasteri.

A lepo sam joj rekao da joj ne treba fioka….

Isplanirao sam bio da iskopam negde kakvu LED i da joj u sto ugradim osvetljenje za tastaturu, pa sam na to zaboravio.  Šta ću, ne sedam za taj računar, tako da mene taj njen problem ne tišti.

Danas slučajno na Jutjubu naletim na fenomenalnu ideju kako rešiti problem osvetljenja tastature.

Svaka čast čoveku kako se setio. Šteta samo što je kod nas tastatura bežična pa ovo nije praktično rešenje.

Pre par nedelja sam se par dana igrao jednim slatkim, belim laptopićem - Appleovim novim MacBookom (hvala Žana ). Uzeo sam model sa ekranom dijagonale 13″, najviše da bih ga lako poneo kući jer nisam imao kola na raspolaganju tog dana. Tako su svi u tramvaju videli kako nosim veliku belu kutiju u velikoj Apple kesi… A zašto sam to sebi činio? Iz radoznalosti . Mac nisam koristio još negde od početka devedesetih kada je komšija svoju mašinu (ne uspevam da se setim koju) zamenio za 486-icu.

U avanturu sa novim MacBookom sa ušao sa nekim, neću reći predrasudama već stavovima a tiču se prvenstveno operativnog sistema Mac OS X koji je zasnovan na Unixolikom BSD-u čiji kod su Jobsovi momci uzeli i zatvorili i tako napravili vlasnički operativni sistem. Ništa nelegalno, BSD licenca to dozvoljava, ali nije lepo i nije u skadu sa mojim uverenjem da bi softver trebalo da bude slobodan. Drugi moj “stav” se tiče Appleovog prelaska na Intel platformu, odnosno odustajanje od Power PC procesora. Ne zbog tehničke strane priče, već zbog neke ustanovljene tradicije po kojoj Mac svet nije bio deo Intel-AMD takmičenja u poređenju veličine… frekvencija naravno! No, i pored toga što Mac OS X nije slobodan i što Mac sada koristi Intel procesore, to ne znači da ga ne treba isprobati…

Tvrđi deo

Apple su uvek trudio i, koliko je meni poznato, uspevao da sastavi odličan hardver tako da mu računari stabilno i pouzdano rade. Taj hardver se isporučuje u “paketu” tako da korisnici ne razmišljaju koju će grafičku ili zvučnu karticu da uzmu. Računar uključite, OS se pokrene i komp radi. Koliko sam osetio tokom “igranja” sa MacBookom, Apple je i prelaskom na Intel platformu nastavio istim putem. Doduše, bilo je kritika da je rad na Intel hardveru sporiji nego što bi trebalo, ali izgleda da je najnovija verzija OS-a (Leopard) ispeglala te probleme.

Ne bih ulazio u tehničke specifikacije. Potražite PC Press #138 i pročitajte šta tamo kažu moje kolege (dali su mu markicu za najbolju kupovinu). Ono što je meni bitno jeste da se sistem prilično brzo učitava, da je tastatura fenomenalna i tako se lepo kucka po njoj. Touchpad me zbunjivao, odnosno levi i desni taster ispod njega. Odnosno, nisam uspeo da shvatim da li su to dva tastera koji liče na jedan ili je to u stvari samo jedan taster. Sa starog Maca se sećam da su miševi imali samo jedan taster, pa neka bude da je tako i sada.

Ekran ovog laptopića me nije oduševio. Neravnomerno osvetljenje koje se menja kako menjate ugao gledanja na sadržaj čini ovaj komp malo nezgodnim za npr. gledanje filma u dvoje. Ali ono što jeste dobro je da je grejanje MacBooka dobro rešeno. Neće vas usrećiti da ga dugo držite u krilu, ali zato se površina oko tastature ne zagreva pretarano pa je kucanje zaista prijatno na duže staze.

Ono mekše

Mac OS X u verziji Tiger radi ok. Teško bih išta drugo mogao reći. Onako na brzinu rekao bih da je pomalo trom, što čudi s obzirom na prilično jaku hardversku podršku, a za mene je snalaženje u njemu bilo nezgodno mada sam se trećeg dana prilično navikao. Povećavanje ikona na donjem panelu (toolbaru za Windowsaše) sam odmah isključio, grafičke efekte smanjio na najmanju moguću meru (koju sam uspeo da pronađem u opcijama) i trudio se da MacBook koristim za ono što i obično radim: pisanje, pristup internetu i slušanje muzike/gledanje filmova.

Za internet sam se snašao. Vrlo lako sam podesio pristup mojoj kućnoj bežičnoj mreži i stupio u cyber prostor. Pokrenuo sam Safari, odjurio na sajt Firefoxa i instalirao ga (o procesu instalacije malo kasnije). Potom sam instalirao i VLC Media Player te Twitterific. Hteo sam da namestim i OpenOffice.org ali mi se download 100ak megabajta u tom trenutku kosio sa eMule aktivnostima. U menijima Mac OS X-a sam imao problem da nađem aplikaciju koja bi bila nekakav tekst editor, pa sam na kraju za kucanje koristio Google Documents… što i nije loše rešenje ako imate brz pristup intenetu.

Najnezgodniji element korišćenja MacBooka mi je u stvari bila instalacija programa. Potrebno je preuzeti odgovarajući fajl (ekstenzija dmg) koji se nakon downloada automatski montira kao virtuelni disk. Nakon toga se taj disk pokreće - ili se otvara njegov sadržaj kao kada ubacite USB u komp ili se pokreće neka autostart aplikacija (tako je u slučaju Firefoxa) koja vam objašnjava šta treba raditi dalje. A to je da ikonu aplikacije treba prevući negde na hard disk, najzgodnije je u folder sa aplikacijama, čime se završava instalacija. Nakon toga, ikonu programa možete prevući i na donji panel radi jednostavnijeg pokretanja. (Na Ubuntu GNU/Linux distribuciji je to znatno jednostavnije, a i pod Windowsom je uglavnom tako.)

Uklapa li se u vaš stil?

Moj brat bi sada čvrsto zagovarao to da Apple proizvodi toliko dobro izgledaju da je sve ostalo nebitno. Kada se pogledaju drugi laptopi, teško ćete naći neki koji izgleda lepše od MacBooka. Slično je i u drugim segmentima: iPod skoro da nema konkurenciju u smislu izgleda (Beosound 6 koji pušta i ogg fajlove je tu negde), dizajn stonih računara… Da, Apple se baš trudi da napravi vrlo lep hardver, a njega najviše koriste ljudi koji se upravo bave dizajnom; grafički profesionalci širom sveta se kunu u Apple platformu.

Lifestyle imidž koji Applevoi proizvodi imaju i mene privlači ali… tako bih voleo da njihova softverska strana bude otvorenija. Voleo bih iPod koji ne zahteva iTunes za sinhronizaciju i koji pušta ogg fajlove. A voleo bih i MacBook koji mogu da kupim bez OS-a i da instaliram Ubuntu na njega. Inače, nisam probao da pokrenem GNU/Linux na njemu ni sa live diska, ali bih voleo da jednom prilikom lepo obrišem sve sa MacBooka i instaliram Ubuntu kao jedini OS. Mislim da bi to bilo potpuno sexy…

Ovih dana je FLOSS zajednicom u Srbiji prostrujala vest da je kompanija Ewe Comp postala zvanični partner Canonicala u Srbiji. Vest dobija na težini kada se zna da Canonical stoji iza trenutno najpopularnije GNU/Linux distribucije Ubuntu. O popularnosti, kvalitetu, značaju itd. Ubuntua (i GNU/Linuxa generalno) neću pisati ovom prilikom (slobodno guglajte malo ako vas interesuje), ali je vest bila dovoljno interesantna da iskoristim priliku i postavim par pitanja direktoru marketinga Ewe Compa Nemanji Nikoliću o ovoj saradnji.

Kako je došlo do saradnje kompanija Ewe Comp i Canonical? Ewe Comp u saradnji sa Nomakom već neko vreme tržištu Srbije isporučuje računare sa instaliranim Ubuntu GNU/Linux operativnim sistemom. Ubrzo se samo po sebi nametnulo pitanje dodatne saradnje sa zvaničnim predstavnicima Ubuntua, kompanijom Canonical, koja je bila izuzetno profesionalna i više nego raspoložena za saradnju sa snažnim partnerom na ovom tržištu. Pošto smo ustanovili da ispunjavamo sve neophodne preduslove, vrlo brzo su potpisani svi potrebni ugovori i saradnja je ostvarena čime je Ewe Comp postao licencni partner Canonicala za Srbiju.

Šta ova saradnja donosi vašoj kompaniji, a šta kupcima Nomak konfiguracija?

Ewe konkretno nema realnih materijalnih privilegija zbog instaliranja i konfigurisanja Ubuntu Linuxa, ali kupci dobijaju sveže instaliran, odlično konfigurisan, potpuno spreman kompjuter koji mogu da koriste “out of the box”, sa svim besplatnim i legalnim alatima, kao što su OpenOffice, Firefox, Thunderbird, Amarok i drugi. Naravno, podrazumeva se da je ovaj sistem u potpunosti besplatan i legalan. Treba napomenuti i da Ewe Comp ne naplaćuje uslugu instaliranja i konfigurisanja Ubuntu sistema. Ceo proces je zapravo orijentisan prema kupcima, kako bi imali priliku da računar odmah po kupovini mogu koristiti bez dodatnih troskova ili angažmana oko instalacije i podešavanja.

Da li kupci Nomak računara sa preinstaliranim Ubuntuom imaju i neku postprodajnu Linux podršku od Ewe Compa?

Naravno, postoji edukovana i stručna tehnička podrška, a svi korisnici Nomak računara se mogu registrovati na www.nomakpc.com čime dobijaju punu podršku i dodatne pogodnosti poput nižih cena za upgrade ili produzenje garancije, kao i sve informacije o ponudi i Ubuntu operativnom sistemu. Kako je Ubuntu Linux izuzetno dobro podesen, a Nomak računari imaju minimalan procenat reklamacija, problemi su zaista retki.

Kroz razgovor sa nemanjom, saznao sam i da Ewe Comp planira i saradnju sa zvaničnom lokalnom Ubuntu zajednicom (Ubuntu LoCo Srbija), te da će sa svojim lokalnim (List Computers) i globalnim (Dell) partnerima i ubuduće pružati podršku aktivnostima vezanim za Linux i slobodan softver.

Da odagnam strahove onima koji žele da kupe Nomak konfiguraciju sa Windows operativnim sistemom, to će i dalje biti moguće. Ewe Comp je Microsoftov partner, tako da uz odgovarajuću doplatu Nomak može pokretati i neki XP, na primer.

Sve zajedno, ovo je izuzetno ohrabrujuća vest za promociju GNU/Linux rešenja i slobodnog softvera generalno. Očigledno je da kompanije, čiji je primarni cilj poslovanja profit, vide i da iz saradnje sa FLOSS zajednicom mogu ostvariti korist i to je prilika koju treba iskoristiti.

Regionalno predstavništvo Logitecha je po svom lepom običaju organizovalo svoju godišnju konferenciju na mestu na kojem ranije to ova kompanija nije činila. Ovaj put su novinare iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovina i Srbije doveli u Poreč. Odnosno u turistički kompleks Lanterna na nekih 10ak kilometara od samog grada.

Put je počeo u sredu u 23h ispred hotela (Inter)continental na Novom Beogradu. Do odredišta smo putovali negde oko 10 sati (uz 4-5 zaustavljanja za pauze i 40ak minuta čekanja na granici). U Lanternu smo stigli taman da imamo vremena za doručak, odemo do svojih soba da ostavimo stvari i vratimo se do glavne zgrade odakle smo oko 10:30 krenuli do Poreča. Tamo smo dobili oko sat i po da se prošetamo, vidimo znamenitosti i generalno se opustimo… Svako je to činio na neki svoj način, Ana i ja smo pronašli točeno Karlovačko.

Tako smo u četiri grupe obilazili demonstracije novih proizvoda za kancelariju (fenomenalna Wave tastatura i simpatična Alto postolja za laptope, te web kamere sa Carl Zeiss optikom), igranje (neki nafurani zvučnici, kontroleri, vrlo simpa miš M9 i kulkul tastatura G15 - isto ime ali bolje izgleda), rad/zezanje u pokretu (još malo Alto postolja, wireless miš sa USB predajnikom koji viri 8 milimetara, malo dodataka za iPod i vrlo vrlo lepe torbe i rančevi), te na kraju stvarčice za dom (Harmony 1000 koji je već stara vest i fenomenalni MX Air - miš kojim možete mlatarati kroz vazduh…). Sve zajedno 2,5 sata na nogama što šetajući između četiri celine, što gledajući demonstracije i isprobavajući proizvode, što pijući kafu na pauzi…

Na kraju, u 18h smo dobili šansu da malo više vremena provedemo u sobama… Odmah sam se bacio pod tuš, presvukao i krenuo na večeru koja je počela u 20h. A onda je u 22h krenula zabava… Neki simpatični bend iz Hrvatske svirao je balkanske “standarde” (whatever that means) a bilo je piotrebno da prođe oko pola sata da se atmosfera zagreje te da deo ekipe koja je putovala sa mnom i slovenačka delegacija popune prostor između stolova postavljenih “k’o za svadbu” i da sve zaista uzavre… To je trajalo do oko 2h a onda je bio red da se malo i okupamo (kad smo već na moru) - Kojot, Ana i ja smo skupili hrabrost i brčnuli se u bazenu (odmah ispred mesta gde je bio party) i nismo se smrzli… Mada je izlazak zahtevao brzo brisanje i navlačenje odeće… I tek što smo se vratili na tulum, bend je objavio kraj… U 3h sam konačno bio u krevetu, a u 7:30 na nogama spremajući se za doručak.

Usledila je fina klopica, malo odmaranja u lobiju hotela, brzinsko pakovanje i napuštanje soba pre 10 te odlazak na karting i off-road adventure centar u blizini. Tu smo najpre popili kaficu dok smo čekali da se kolege koje su stigle ranije vrate… A onda su neki od nas posedali na quadove (ono što liči na motor ali ima četiri točka) a neki ušli u džipove. Meni nije bilo do prljanja, pa sam zauzeo pola zadnje klupe u jednoj Ladi Nivi. Strancu iz Logitecha (Michael beše) sam preveo ruske oznake za neke dve ručice (nešto u vezi diferencijala i promene stepena prenosa)… te je on krenuo da nas fino vozika. Doduše išli smo u koloni, ali davao je prethodnici dovoljno fore tako da može silovito prolaziti kroz baruštine… A onda je na pola puta volan prepustio meni

Toliko o tome… Na povratku smo uleteli direktno na roštilj, a potom je krenulo i takmičenje u vožnji kartinga. To sam lepo odgledao, a poslednju kvalifikacionu trku sam i snimio (postavu su uglavnom činile devojke iz srpske delegacije)… Sve to se okončalo negde oko 16h. Potom smo još jedno posetili Parenzo i oko 18h krenuli nazad ka Beogradu. Devet sati kasnije, na parkingu ispred (Inter)continentala me dočekao brat i odvezao kući… I još uvek se oporavljam, jer sam tokom svih ovih aktivnosti odspavao možda 2 sata u odlasku (ako i jesam bilo je sa prekidima), ona 4,5 sata u hotelu i nekih 20ak minuta na povratku…

A više slika koje opisuju ovo putešestvije očekujte kada ih dobijem od kolega, meni su baterije crkle na početku press konferencije i nakon toga sam samo uživao…