Архива за 'history' категорију

Понешто о # знаку

јул 7, 2007

Појавом модернијих телефонских уређаја, а посебно рачунара, у свакодневну употребу се тихо увукао необичан знак #. Свакако ће они музички образовани примјетити да подсјећа на повисилицу, па га Грци, Французи, Румуни и Бугари зову тако, понекад и Американци (sharp), мада ови посљедњи много чешће користе ријечи pound и hash. Арапи и Данци га зову квадратом, Мађари двоструким крстом, Руси, Чеси и Словаци мрежицом, а Италијани капијицом и коначно Срби обично тарабом.

Очигледно, појаву овога знака у широј употреби није пратила и нека стандардизација, па отуд оволико шаренило назива. Тек касније, у Јуникод стандарду договорено је да званично име за знак # буде Number sign, што подсјећа на једну од употреба овога знака умјесто скраћенице No. при нумерисању. Овај знак није исто што и знак за музичку повисилицу и имају посебне стандардне ознаке и називе.

Мање познато име овога знака је октоторп (оctothorpe) или октатерп (octatherp) и сковано је у Беловим лабораторијама (Bell Labs) шездесетих година двадесетог вијека, када су стручњаци ове компаније радили на развоју тонског начина бирања за телефоне. Наиме, тада се указала потреба за увођењем два додатна тастера, звјездице * и тарабе #. Оба знака су и данас присутна на тастатурама телефона. Док за звјездицу није било пуно недоумица како је назвати (иако су изабрали ријеч star, а не asterisk), за именовање знака # су морали да укључе машту. Окто, први дио ријечи је позајмљен из грчког назива за број осам (као октопод, што ме подсјети на мени драг стари словенски назив за ову животињу - осминог, који и даље користе народи који више пазе на свој језик од нас), јер знак има осам кракова. За други дио ријечи не постоји сигуран извор о томе шта је. Свеједно, ово име, иако се сачувало, није никада ушло у ширу употребу.

Занимљива је била и расправа око назива овога знака у вријеме појаве новог Мајкрософтвог језика C#. Наиме, Мајкрософт је језик назвао Си-Шарп, као “повишени Ц”, али будући да на тастатурама не постоји знак за повисилицу, за ознаку језика су искористили сличан знак #, стварајући забуну да ли се језик зове Си-Шарп или Си-Хеш. Језик је стекао популарност и данас нема недоумица око његовог назива, али језичких недоумица са знаком # ће засигурно бити и даље. Само код програмера нема недоумица, погрешна употреба овога знака у већини програмских језика резултираће грешком :) А за шта се све користи овај знак погледајте на Википедији.

history, language, microsoft, programming

Пет ствари о мени које (можда) нисте знали

децембар 30, 2006

Марко Херман ми је послао меме прозив. Јој, не волим баш овакве игре, што рече Блузмeн године чине своје , па сам се размишљао да ли да одговарим, али ајде, да не будем парти брејкер, да одговорим соломонски - ево одговора, без даљег ширења, ионако је домаћа блогосфера тренутно затрпана са пет ствари о блогерима.

 1. Прво сам почео да студирам машински факултет у Сарајеву, јер ме занимала кибернетика и роботика, поготово практичне примјене. Рат је учинио да прекинем те студије (иако су одлично кренуле) и посље боравка на ратишту сам прешао на рачунарство на Математичком факултету у Београду. Тако, од робота ништа од мене - за сад.

2. Као клинац сам активно пливао у требињском Леотару, и данас ми је то омиљени спорт. Најбољи резултат је било друго вријеме на 100м делфин у БиХ. Боље вријеме је имао каснији олимпијац Јанко Гојовић из сарајевске Босне.

3. Волим и кажу да добро кувам. Када сам расположен наравно Знам све осим што ме не занима ништа што има везе са тијестом и колачима. Донеси.ком  је можда и плод тога. Ако буде среће, имаћу свој ресторан… некада…

4. Не волим зиму, нити било шта што има везе са њом: снијег, мраз, лед и хладноћу. Због тога ми боравак у хладном Београду некада стварно тешко пада.

5. На прољеће ћу, ако Бог да, постати тата по други пут. Радујем се! :)

belgrade, donesi.com, history, social, trebinje

Прајс не одустаје: Троја је у Херцеговини

октобар 9, 2006

Ако босанци могу да имају пирамиде, зашто да и херцеговци одустану од тезе да се древна Троја налази баш у Херцеговини?  Ово није нова идеја и добила је прилично публицитета у СФРЈ прије двадесетак година, али пошто није било конкретних доказа, прича да се Троја налази код Габеле је пала у заборав. Но, Прајс наставља са новом књигом

bih, history, language, srpska, travel