Planeta Srbija

До синоћ никада у животу нисам језгровито размишљао при одговарању на питање „Чиме се ти бавиш?“. А управо то ме је питао један познаник са нета (кога нећу именовати, а он ће ми вероватно због тога бити захвалан :)).

И, чиме се ја то бавим? Искрено, немам појма! Можда бих могао да кажем да се не бавим ничим (или „ни са чим“, Војо, пријатељу, исправи ме ;)). Један сам од оних ликова који немају далеки и високи циљ у животу, коме корачају крупним корацима и за који се боре. А истовремено нисам ни од оних који немају никакав циљ у животу и чекају да им други кажу шта ће да раде. Тако би се могло рећи да захватам златну средину. Како? (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Филозофија.

Сва мудрост саткана у народним пословицама би могла да има ефекта кад би се свака пословица поштовала. А да то урадиш, мораш да имаш и јаке живце.

Ипак, мене глава не престаје да убија, цело поподне. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот.

Зграда у којој са својом породицом живим саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.

За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, под атмосферским ударима сунца, кише, снега, ветра, гдáда и других „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година била на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропуштало је воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Филозофија.