Planeta Srbija

Zapravo, ne znam šta ću s blogom, samo mislim naglas. I bez ovog budžaka iz kojeg pišem u kojem je poprilično vruće, toplo mi je i teško mi pada proleće. Teško se adaptiram na povišene temperature, a taman kad se rasanim, počnu da mi se lepkaju prevoji na laktovima od losiona za telo. Imam suvu kožu, ne pomaže voda, od nje samo puno piškim i tako umišljam da sam zdrava kao dren. Inače ne, uglavnom mislim da me snašla neka strašna bolest. Trenutno me muče krsta, ali sumnjam na bubreg. Nije rak grlića materice, radila sam papa pre koji mesec, ne mogu više da budem ni hipohondar k’o čovek. (more…)

Ako ne gledam vesti, nemam perut.

Lepši mi je dan, lepši mi je muž, lepši mi je položaj leđa za kompjuterom. Jedino što tada, kada ne gledam vesti, ni ne sedim za kompom. Sin mi je uvek lep i bezobrazan, bez obzira koliko pažljivo da gledam vesti.

Gledam tenis, gledam u oči, gledam semafor. Kada ne gledam vesti, skoro da sam u mogućnosti da budem potpuno srećna.

Ima nešto toliko staro novo? Neka svinjarija? Šab me gabri. Čitam uz kafu svako jutro Hogara Strašnog i spremam ulogu Helge za tekući dan. Nikada ne možete dovoljno puno puta da ponovite čitanje Hogara Strašnog i nikada ne možete biti dovoljno netalentovani da vam ne uspe uloga Helge.

Kad ne gledam vesti, primećujem da dolazi proleće. Kolebljivo i mestičavo, ali stiže. Kad ne gledam vesti, primećujem da se bolje osećam pred kišu, za razliku od toga da se pospano osećam pred suncem.

Kako bih mogla da uočim tu zakonitost da sam gledala vesti? Bila bih nervozna a ne bih znala zašto. Ili, optužila bih opet posve nevinog Koštunicu.

PS.

Uspela sam da uspem da navijam za Baraka Obamu, iz ko zna kog razloga i ko zna kada. Čujem da je u Srbiji viđen natpis na bilbordu: Barače Obama, budi uvek s nama. Muž (koji još uvek sluša vesti u autu i ima kontakte) mi javlja da Luković ima bolji odgovor: Predsedniče Putine, raširi nam butine!

PS1.

Kako tačno izgleda klimaks i ima li mogućnosti za odlaganje izvršenja?

PS2.

Srećan Uskrs, ko slavi. Ja sutra kuvam šunku i lupam šarena jaja. Molim nove neprijatelje da odstupe, pre nego što potrošim stare.

Za ovu igru morate da budete jedan od pet miliona zadovoljnih korisnika m:ts-a i da pripadate onoj prezadovoljnoj grupi post-pejd pretplatnika.

Za veće zadovoljstvo u ovoj igri potrebno je da uz sebe imate listing svojih poziva, pa da gledamo zajedno i, dakako, da znate kojoj tarifnoj grupi pripadate.

Ako pak, nemate pri sebi takav, inače besplatan listing koji se dobija na zahtev, pošaljite SMS sa tekstom RACUN na broj 773 i odmah ćete dobiti šifru koja je validna narednih pola sata i koju valja uneti ovde. Tamo ćete videti a možete i odmah odštampati listing novembra i oktobra 2007, sasvim dovoljnih za ovu interaktivnu igru.

Uz sve ovo, potrebno vam je matematičko znanje za prvi razred osnovne škole, pa da se igramo. (more…)

U udžbeniku Svet oko nas za drugi razred osnovne škole, prekršena je ustavom garantovana sekularnost države i prekršena su ustavna i ljudska prava mog deteta - pravo da ne slavi nijednu slavu i pravo da ne unosi osušeno granje u kuću slaveći crkvene običaje koji nisu i njegovi.

Garantovana ustavna ćiličnost naše države ovim udžbenikom nije ugrožena.

(more…)

Mislim se nešto…

(more…)

Iliti: Nedelja borbe protiv mraka 

 

To: korisnicki@mts.telekom.yu

Subject: Djenjadovi tebra

Postovani,

Kako mi u mesecu septembru istice ugovor koji sam sklopila sa vama u jednoj od kampanja pre dve godine, zelim da vas obavestim da cu istog trenutka promeniti broj i izabrati drugog operatera.

Najnovija kampanja, sa onim polupismenim neevoluantom, koji nekoordinisano skace i izgovara neke nerazumljive reci glasom i dijalektom piljarskog sibicara iz Prigrevice, nedvosmisleno mi pokazuje da se m:ts ne obraca ozbiljnim, poslovnim, civilizovanim ili porodicnim ljudima, te shodno tome, ja nikako ne mogu biti vas korisnik. (more…)

Šestog avgusta, devojčica koja je imala ime, samo nikada nije zauzela svoj prostor na ovom svetu, prekrasnog, nikada naglas izrečenog imena - Rima, imala bi 6 godina.

Rima je moja ćerka. Mrtvorođena. Greškom lekara. Određenog lekara kojem je ime dr Segedi.

Da nisam desetog avgusta, četiri dana kasnije onemoćala od gubitka krvi i sisa prepunih nesisanog mleka bacila njen jedini, ultrazvučni snimak u kontejner blizu ulice Omladinskog pokreta, mogla bih da vam dokažem da je postojala. (more…)

Jednočinka sa dva glavna lika, jednim sporednim, mnoštvom zaludnih statista mlađih od 30 i namernim pleonazmom u naslovu, bez pucanja i sa plakanjem, ali tek u najavi.

Likovi:

MUŠKARAC, ženin muž, napunio prekjuče 49 godina, zgodan, prosed, stasit i na momente nadrkan. U ovom delu i s ovim godinama izgleda bolje nego kada se ženio ženom.

ŽENA, muškarčeva supruga, 40.5 godina, izmučena i slomljena, bez trunčice životne radosti, vide se na njoj tragovi nekadašnje lepote i boljeg raspoloženja. Da li će ikada ponovo sjati kao kada je bila mlada ili koliko još pre nedelju dana, to pisac ne može da zna u ovom trenutku.

PRODAVAC, nije važno koliko ima godina, važno je da ima oko 30 i da ume da kaže pravu stvar na pravom mestu.

ZLA SAVEST, najobičnija zla savest.

U komadu je zabranjeno pušenje, iz principa.

***

Lep prolećni dan. Glavna ulica u glavnom gradu Vojvodine, ali može da bude i bilo gde drugde, samo neka je u Vojvodini. Muškarac i žena žurno hodaju ulicom, kao da znaju kuda idu. Još uvek su blaženi u neznanju da sve ono što će se kasnije dogoditi, ima veze sa činjenicom da je ŽENA plakala.

ŽENIN glas iz off-a, meša se sa žamorom ulične vreve. Njena misao dolazi iz bliske budućnosti:

To je zato što sam plakala. Onomad, u emocionalnom krahu. Kada se ceo moj svet raspršio kao dimna zavesa i kada sam oplakivala svoj new life-style koji treba graditi iz temelja, u obliku neželjenog nepušačkog života koji sam začela kao srednjoškolka neplaniranu trudnoću: valjda nije moje, za ime sveta?! (more…)

Bio je to sasvim i izuzetno prijatan, običan dan, osim

što je komšija koji mrzi decu, naročito u prepodnevnim časovima, ponovo uhvatio mog sina u neobuzdanom smehu i, što je još gore, i mene koja sam doprinosila opštoj buci na dvorištu grohotom se smejući svojim još uvek ispušenim glasom, koji je sigurno bučniji od mog budućeg nepušačkog smeha. Te smo morali da razmenimo ovakve primere miroljubive komšijske koegzistencije koja će nas jednog dana, kada mi pomanjka smisla za humor i dobre volje za smisao, sigurno dovesti u naslov na crnoj hronici: - Obuzdajte to dete, nepodnošljivo je glasno. - Da li ste vi prirodno nepodnošljivo neprijatni ili vam je lice takvo samo pre podne?

(more…)

Samo gledam, pomalo i čitam, i pitam se.

Onda kažem sebi, pa što ne bih i vama: fuck you and grow. (more…)

Sinoć se desila ona Srbija koju smo slutili: ukrupnjavanje desničarskih snaga. Granica između DSS i SRS se potpuno izbrisala, ne samo odlukom Koštuničine stranke da Prvo mesto Skupštine preda ‘ladno u ruke radikalima, već i retorikom koju su koristili.

Radikali, sa svoje strane, ponovo su zbacili sa sebe stege nakratko uljuđene retorike koja im je i tako stajala kao piletu sise i vratili se u dobro poznati diskurs iz devedesetih.

Neki od nas su bdeli do jutra, neki popustili u sitne sate. Budni ili zaspali, od jutros (ponovo) više ništa neće biti isto.

Mislila sam - ako ne pljunem, istruliće u meni. Šta vi kažete?

- I tako sam, na primer, saznala da Tanjin sin ima problema u školi zbog duge kose. (I.D.)

- Da, ali samo sa dečacima. (voditelj)

- Da, ali zato nema problema sa devojčicama. (voditeljka)

- Čak je i upao u baru zbog devojčica. (već neko od ovo troje)

(…)

Tatjana Vehovec: Pa, dobro, devojko, kako se sad osećaš? Kada na svom omiljenom radiju i na najslušanijem radiju u svom gradu slušaš o svojim ličnim problemima?

Moošema: Zblanuto i sluđeno. (more…)

Napomena čitaocu bez živaca: Keep back. Ipidipi nepegdepe ipi čipitapaj nepeštopo drupugopo. Nipisapam upu dopobropom fapazoponupu.

(more…)