Planeta Srbija

Sastojci:

- 0,5kg belog mesa - pakovanje tortilja testa - praziluk - majonez - 2 jajeta - 1 pavlaka - so, biber, vegeta po ukusu, kari, origano - 300-400g pečurki - jedna crvena babura (seckana na tanke rezance) - trapist

Priprema:

U zagrejani tiganj sa uljem staviti seckani praziluk na tanke kolutiće, propržiti ga par minuta a zatim dodati sitne kockice belog mesa. Kada meso dobije svetlu boju (bude skoro pečeno) dodati gljive i pržiti sve zajedno dok gljive ne puste vodu i budu pečene. Na samom kraju dodati papriku i pržiti celu smesu jos 5 minuta. Začiniti po ukusu sa gore nabrojanim začinima.

Priprema preliva: Umutiti 2 jajeta, celu pavlaku i majonez po ukusu. Dodati so i biber.

Kada je smesa u tiganju gotova, dodati pola preliva u nju i sjediniti - izmeštati kako bi se svi sastojici “umotali” u preliv. Sve to uraditi van šporeta.

U tortilje puniti smesu iz tiganja kašičicom tako da ne iscuri pri savijanju u “palačinku”. Svaku tortilju postaviti jednu do druge u vatrostalnu posudu i sve još jednom preliti drugom polovinom preliva. Odozgo se doda trenicani trapis i origano po ukusu.

Sve ide u rernu na pečenje oko 20ak minuta na 200 stepeni, kako bi se preliv stvrdnuo i sir dobio braon-narandžastu boju - zapečen.

Prijatno!

Ovog jutra sam se uputila sa tatom u šetnju. Šetali smo koliko smo šetali, a onda se zaustavili ... ako se pitate gde, evo i šireg kadra ;) Ko rano rani dve sreće grabi. Tako glasi stara izreka, koja se u našem slučaju odnosi na igralište. Za one kojima treba objašnjenje - čim smo (tata i ja) ustali, otišli smo na igralište. Nisamo bili baš prvi ali smo se super proveli sa decom koja su bila

Hrana, uživanje u hrani i vinu su jedan veoma lep aspekt života (koji, doduše, obično ima za posledicu malecni višak kilograma, ali ne može se baš sve imati ).

Iako sajtova koji se bave ovom problematikom ima tušta i tma, retki su sajtovi koji:

Rade to na našem jeziku (ili srodnim, da ne kažem bosanskim, hrvatskim i sličnim dijalektima) Predstavljaju jela koja se mogu pripremiti od sastojaka iz prodavnice (ili barem hipermarketa) na ćošku Najvažnije, rade to dušom

BeCook.Com je upravo takav sajt: odabrani recepti sa vrlo detaljnim opisom pripreme (sa sve slikama), mogućnost da se učlanite i ostavite i svoje omiljene recepte. Svaki recept možete prokomentarisati i tražiti dodatne informacije; da ne zaboravim, imaju i blog. Postoji i sekcija tekstova - članaka koji su korisni i dotiču hranu i sve oko nje, ali nisu baš recepti.

Topla preporuka za obilazak i trajnu belešku u vašim omiljenim lokacijama.

Sastavljen od 80 odsto vode, bogat kalijumom i magnezijumom, sa velikom količinom vitamina C (šest krompira upotpunjuju dnevne potrebe odraslog čoveka) i vitaminima iz grupe B (posebno B1, B2 i B6), najbogatiji biljni izvor belančevina (150 grama pokriva dnevne potrebe i obezbeđuje potrebnu energiju), krompiru je, zasluženo, dodeljena 2008. godina od strane Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO).

Krompir je “prepoznat” kao efikasan vid borbe protiv gladi i siromaštva, između ostalog, jer je idealan za gajenje u predelima sa manjkom obradivog zemljišta i viškom (proste) radne snage - uslovi koji karakterišu većinu nerazvijenih i zemalja u razvoju. Proizvodnjom krompira se za kraće vreme, na manje obradivog zemljišta, i u raznolikim klimatskim uslovima proizvodi više hranjivih materija nego uzgojem bilo koje druge poljoprivredne kulture. Gotovo 85 odsto mase krompira može se koristiti u ljudskoj ishrani za razliku od žitarica kod kojih ovaj procenat dostiže “jedva” 50 odsto.

Agencija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) planira da za početak “promoviše” proizvodnju krompira što bi, na duže staze, trebalo da rezultira povećanjem održive proizvodnje ove kulture u manje razvijenim zemljama. Na ruku im svakako ide i trend “izmeštanja” proizvodnje krompira iz razvijenih u nerazvijene i zemlje u razvoju, započet 2005. godine kada su potonje po prvi put obimom proizvodnje krompira nadmašile ekonomski moćnije i tehnološki naprednije poljoprivrede. Premda, treba to priznati, najveće zasluge za ovaj trend imaju Kina, kao najveći proizvođač krompira na Svetu, i Indija koje zajedno “drže” trećinu ukupne svetske proizvodnje.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ideja da hrana čini čoveka potiče od davnina i do danas se, uz manja sporenja, tumačila kao spoznaja da od kvaliteta hrane koju konzumiramo zavisi i kvalitet života - fizički i posledično psihički. No, ova fraza u tumačenju američkog FBI (Savezni istražni biro - nacionalna policija o.a.) dobila je potpuno drugačije zančenje - onako po američki - “Čoveka Teroristu ćeš najpre poznati po hrani koju kupuje!”

U netom objavljenom članku u magazinu CQ Politics Džef Stajn (Jeff Stein) iznosi više podataka o novinama u radu FBI-a na otkrivanju iranskih terorista u San Fransisku, Kalifornija. Naime, u Kaliforniji danas živi gotovo milion imigranata koji su tamo dospeli nakon svrgavanja iranskog šaha 1979. godine - među njima i agenti tajnih službi koji su pod maskom izbeglica poslati u SAD da likvidiraju (i to vrlo uspešno) neprijatelje iranske islamske revolucije. Poslednjih par godina odnosi vlasti SAD i Irana zategnuti su do “pucanja” pa je, shodno, poraslo i interesovanje službi bezbednosti za bivše podanike suprotnog tabora. Ideja agenata FBI-a bila je da analizom podataka prikupljenih iz lokalnih prodavnica, prateći obrazce i promene u prodaji blisko-istočnih “specijaliteta”, otkriju prisustvo “potencijalnih terorističkih ćelija” i pod prismotru stave “potencijalne” članove istih. Tako bi, primera radi, povećana prodaja uštipaka sa mesom ili lukom “jasno” ukazivala na moguće prisustvo iranskih tajnih agenata i, shodno, povećanu opasnost od terorističkih napada. Daljom analizom podataka i operativnim radom na terenu na “potencijalne teroriste” primenile bi se, shodno potrebi, odgovarajuće mere prismotre.

Ove “novine” u radu američke bezbednosne agencije primenjivane su u kratkom periodu tokom 2005. i 2006. godine - dok Majkl Mejson (Michael Mason), šef odseka FBI za istraživanje kriminala, nije “primetio” kako je ideja em neozbiljna em, najverovatnije, protivna američkim zakonima. Verovatno je i njemu pala na pamet scena u kojoj “100,000 policajaca agenata FBI juri Džordža Muhtabu” (Mujtaba - Farsi, odabrani o.a.) ne bi li se na posletku našli, sa sve “opremom i naoružanjem”, na tradicionalnoj blisko-istočnoj svadbi!?! Šalu na stranu, ali američke bezbednosne agencije već decenijama muku muče kada je u pitanju pouzdanost prikupljenih obaveštajnih podataka o Iranu. Možda je jedan od razloga i to što, umesto “izvornih”, kako u intervjuu PBS-u tvrdi Mohmad Džafari (Mohammad Jafari), novi komandant Islamske Revolucionarne Garde, “informacije o Iranu prikupljaju od neprijatelja Irana, što posledično dovodi do grešaka u procenama” na kojima SAD zasnivaju svoju zvaničnu (a Boga mi i nezvaničnu) politiku.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Pre svega želim da se zahvalim tetama i čikama koji su ostavljali komentare na moje sličice sa bloga, i uputili mi pregršt komplimenata. Ja jesam i lepa i slatka ali sam još majušna i tek ću biti simpatična. Međutim, tata je taj koji vrši izbor fotografija i vi uglavnom vidite one najlepše i najzanimljivije.Ali nije (uvek) sve kao što izgleda na slici.na primer ...... naizgled sve izgleda mirno, idilično "beba ručka vitamine, uživa sa poluzatvorenim okicama, u polusnu". Vitamini su zaista njami, i ručkam ih glasno (ne znam do kog uzrasta će mi mama i tata tolerisati mljackanje, za sad se oduševljavaju time), ali u svom tom hedonističkom naletu ja sam tvrdoglava kao magarence, mrdam kao čigra i "čista" sam kao prasence. Da, da.Ako i dalje ne verujete pogledajte pažljivije.1. Obavezan modni detalj je portikla. Ružičasta ili bela, sa aplikacijom ili bez nje. Ali ručkanje vitamnčića i nije neko vreme za modu (videćete kasnije zašto). Portikla je ovde zaštita mene od mene same. Da, portikla je ovde NEOPHODNA.2. Drži me i vitaminčiće daje baka Ljilja. I to izgleda OK. ALI, baka Ljilja mora sve vreme da drži usta otvorena i izgovara slovo A, ne bi li svoju malu tvrdoglavu devojčicu tj. mene naterala da otvori(m) ustašca. U poverenju, to zevanje baka Ljilje je nepotrebno, uopšte ne deluje na mene. Usta otvaram samo "na prevaru" ili kad mi toliko gurnu kašičicu da više nemam kud :-)3. Tu je i baka Vesna. Pa da, neko mora da mi drži ručice, pardon, nemirne ručice. Za moje nemirne (ali nežne) ručice baka Vesna mora da angažuje obe svoje ruke, tako da neko mora da drži vitaminčiće. To radi moja baka Bilja.Daklecela postavka (zapravo) izgleda ovako.PLUS: tu negde je, naravno, i moja mama, ali ne može da se probije do mene od baka. I tata je tu, on je ovo slikao. Sve u svemu pravi preformans za svega 3-4 kašičice Beviplexa.A kako to izgleda na kraju!?THE END