Planeta Srbija

Nisam od onih ženskih storenja koja gunđaju kada se muškarac njenog života okrene čarima fudbala i zaboravi one ostale, ali ovo Evropsko prvenstvo mi posebno ide na živce – zbog Hrvata.

Na svakom hrvatskom programu može se vidjeti prava euforija, a očigledno je da u svemu tome najmanje ima fudbala. Naše komšije su mudro odlučile spinovati narodne mase tako što će iskoristiti njihovu ljubav prema fudbalu za jačanje nacionalnog identiteta. Iskoristili su veoma jednostavne propagandne tehnike u cilju masovnog uticaja, jer »jer samo je jedno u mom životu vrijedno da pustim suzu s oka jer tebe volim ja«. Tehnike koje su meni najprimijetnije su bajno uopštavanje, kreiranje euforije i tzv. flag – waving ili mahanje zastavom. Vještim baratanjem simbolima i psihologijom mase doveli su do toga da se u svakom gradu hrvatske dragovoljno kliče ime te zemlje.

Prolazeći kroz Hrvatsku prije par dana nisam mogla da ne primjetim tu »vatrenu« atmosferu. Crveno-bijeli kvadratići bili su na sve strane, sve se može kupiti: od zastavica za auto do šalova, majica. Čak su i hrvatski šminkeri uparili šeširiće i sniježnobijelie lacosta patikice. Svi veći hrvatski brendovi navukli su navijačke odore na svoje proizvode: navijački čipi-čips, navijačka čajna kobasica, navijačko pivo.. . Narod kliče pjesme koje neodoljivo podsjećaju na nešto…

U suštini – zavidim im. Oni se makar imaju s čim identifikovati, a mi… Ni oko himne i grba se ne možemo dogovoriti, a kamo li da skupa navijamo za reprezentaciju.

Zloćka

Vratio sam se iz Zagreba pre 2 sata, vidno prehladjen ali i zadovoljan i pun jako pozitivnih utisaka. Bio sam u Hrvatskoj po prvi put, i jako sam srećan zbog toga, i ako mnogima to verujem i ne bi bio neki razlog preterane slave. Medjutim dosta toga je uticalo na ove utiske.

Zagreb i Hrvatska

Neki se sećaju mog glorifikovanja jugoslovenstva, to je tekst koji jako volim, i koji sam sa ovim putovanjem lično zaokružio. Hrvatska nije Zagreb, kao što ni Srbija nije Beograd, ali se na osnovu glavnog grada može dosta toga videti. Prvi utisak u Zagrebu je wow koliko klupa! Znam da to mnogima predstavlja stvar na koju poslednju pomisle, ali su kante i klupe jedna od glavnih obeležja lepote grada. I zaista ih je jako puno u Zagrebu. Drugo što mi se svidelo jeste koncepcija samog grada, koja je znatno drugačija od Beograda. Kako je grad u ravnici to je i nekako samo snalaženje jako lako. Moj sistem od kupovine mape i istraživanja grada by foot se i ovog puta pokazao jako zanimljivim i uspešnim pre svega zahvaljujući gore navedenoj činjenici. Katedrala me je posebno oduševila, trenutno se rekonstruiše ali to nimalo ne umanjuje njenu lepotu. I uopšte ceo grad je prošaran arhitekturom karakterističnom za austrougarski period, što Zagreb čini dosta sličnijim Beču ili Budimpešti recimo, nego li Beogradu.

Srbi u Hrvatskoj. Šta znam, nikad nije svejedno kad čovek ide sam, na granici me nisu cimali, i ako su neke drugare vraćali zbog novca (100 eur po danu) ili pozivnog pisma, u samom gradu nešto i nisam preterano komunicirao, jedino su me u hotelu malko cimali, te sam morao ostavljati garanciju za svoj boravak. No, dobro kontam da bih i ja sebi tražio garanciju kad bih se video, obzirom da izgledam više kao školarac nego neko ko odseda po hotelima.

Konferencija

Pri opisu konferencije treba napomenuti neke stvari. Konferencija nije isključivo namenjena Internet marketing stručnjacima, primarni fokus su media buyeri, i kao takva možda nije predstavljala totalnu revoluciju za mene. Većinu stvari sam čuo/video/radio ali opet, po ko zna koji put ponoviću, networking je taj koji ove konferencije čini time što jesu, i bilo je dosta značajnih likova iz regije. Reprezentaciju Srbije po mom nekom saznanju činili su pored mene Dragan i Bojan, a tu je bilo i još neke poznate ekipe, što sa BizBuzza, BlogOpena i blogosfere uopšte. Žao mi je što nisam upoznao Tomislava, koji je sedeo jako blizu, ali ceo današnji dan je jako brzo prošao, i sa dosta ljudi sam se hteo videti, tako da će biti valjda prilike u buduće. Inače konferenciju nisam celu ispratio, jer sam ranije morao krenuti nazad.

in!media group

Konferencija se malo ticala i mog posla - furke Dernek i Furka postali su deo novoformirane in!media grupacije, predvodjene Mojim poslom. Na FuturADu je su po prvi put predstavljena i naša dva sajta kao deo grupacije, a i mi smo iskoristili priliku upoznati se sa grupacijom, i ljudima koji u njoj rade. Utisci su, malo je reći fenomenalno, grupa zapošljava oko 150 ljudi, atmosfera je jako pozitivna, i predustretljiva, tako da verujem da će sve ovo neverovatno doprineti mom ličnom razvoju, jer ima dosta ljudi koji se bave social webom i razmena iskustava je od neprocenjivog značaja.

Sve u svemo bio je ovo jako produktivan put. Možda nisam naučio gomilu novih skraćenica, i opet shvatio kako da pokorim svet, ali eto bila je prilika da upoznam neke nove ljude, da shvatim malo bolje poziciju Srbije u odnosu na region, ali i da se družim sa ekipom iz Sarajeva. Ova putovanja su nam i svojevrstan tim bilding, prilika da se jako dobro zabavimo, ispričamo i uz sve to radimo. Za sada super nam ide, i voleo bih po ko zna koji put ponoviti, pošto me u poslednje vreme stalno to pitaju: Plata jeste kul stvar, ali u poziciji da ste student kao ja, ne treba vam biti presudna. Mark Zuckerberg je jedan, i to što imate 22 godine nije hendikep i niste matori za ozbiljan web biznis. U ovom trenutku meni milion eura ništa ne bi značilo (kupio bih stan, kola i od dosade radio liposukciju), makar ne toliko koliko osobama koje ih na neki način mnogo bolje mogu iskoristiti. Glupost… ne bih se složio. Vreme je ovisnosti o znanju, stalnom učenju i bildovanju istog. Rad sa ovakvim ljudima donosi mnogo toga, svakako i platu i reference, ali ne treba zaboraviti i Maslova, i njegovu samoaktuelizaciju. Fakat, je uživanje raditi sa osobama koje funkcionišu na isti način kao i ti i shvataju neke tvoje ideje, sa kojima se dopunjujete, i kojima uvek i svagda možete reći šta mislite, na najbrutalniji mogući način, sve u korist napretka. Moje mišljenje, ne kažem da je univerzalno i pravo, ali dok se ozbiljno ne sapletem trudiću da ga verno pratim…

Vratio sam se iz Zagreba pre 2 sata, vidno prehladjen ali i zadovoljan i pun jako pozitivnih utisaka. Bio sam u Hrvatskoj po prvi put, i jako sam srećan zbog toga, i ako mnogima to verujem i ne bi bio neki razlog preterane slave. Medjutim dosta toga je uticalo na ove utiske.

Zagreb i Hrvatska

Neki se sećaju mog glorifikovanja jugoslovenstva, to je tekst koji jako volim, i koji sam sa ovim putovanjem lično zaokružio. Hrvatska nije Zagreb, kao što ni Srbija nije Beograd, ali se na osnovu glavnog grada može dosta toga videti. Prvi utisak u Zagrebu je wow koliko klupa! Znam da to mnogima predstavlja stvar na koju poslednju pomisle, ali su kante i klupe jedna od glavnih obeležja lepote grada. I zaista ih je jako puno u Zagrebu. Drugo što mi se svidelo jeste koncepcija samog grada, koja je znatno drugačija od Beograda. Kako je grad u ravnici to je i nekako samo snalaženje jako lako. Moj sistem od kupovine mape i istraživanja grada by foot se i ovog puta pokazao jako zanimljivim i uspešnim pre svega zahvaljujući gore navedenoj činjenici. Katedrala me je posebno oduševila, trenutno se rekonstruiše ali to nimalo ne umanjuje njenu lepotu. I uopšte ceo grad je prošaran arhitekturom karakterističnom za austrougarski period, što Zagreb čini dosta sličnijim Beču ili Budimpešti recimo, nego li Beogradu.

Srbi u Hrvatskoj. Šta znam, nikad nije svejedno kad čovek ide sam, na granici me nisu cimali, i ako su neke drugare vraćali zbog novca (100 eur po danu) ili pozivnog pisma, u samom gradu nešto i nisam preterano komunicirao, jedino su me u hotelu malko cimali, te sam morao ostavljati garanciju za svoj boravak. No, dobro kontam da bih i ja sebi tražio garanciju kad bih se video, obzirom da izgledam više kao školarac nego neko ko odseda po hotelima.

Konferencija

Pri opisu konferencije treba napomenuti neke stvari. Konferencija nije isključivo namenjena Internet marketing stručnjacima, primarni fokus su media buyeri, i kao takva možda nije predstavljala totalnu revoluciju za mene. Većinu stvari sam čuo/video/radio ali opet, po ko zna koji put ponoviću, networking je taj koji ove konferencije čini time što jesu, i bilo je dosta značajnih likova iz regije. Reprezentaciju Srbije po mom nekom saznanju činili su pored mene Dragan i Bojan, a tu je bilo i još neke poznate ekipe, što sa BizBuzza, BlogOpena i blogosfere uopšte. Žao mi je što nisam upoznao Tomislava, koji je sedeo jako blizu, ali ceo današnji dan je jako brzo prošao, i sa dosta ljudi sam se hteo videti, tako da će biti valjda prilike u buduće. Inače konferenciju nisam celu ispratio, jer sam ranije morao krenuti nazad.

in!media group

Konferencija se malo ticala i mog posla - furke Dernek i Furka postali su deo novoformirane in!media grupacije, predvodjene Mojim poslom. Na FuturADu je su po prvi put predstavljena i naša dva sajta kao deo grupacije, a i mi smo iskoristili priliku upoznati se sa grupacijom, i ljudima koji u njoj rade. Utisci su, malo je reći fenomenalno, grupa zapošljava oko 150 ljudi, atmosfera je jako pozitivna, i predustretljiva, tako da verujem da će sve ovo neverovatno doprineti mom ličnom razvoju, jer ima dosta ljudi koji se bave social webom i razmena iskustava je od neprocenjivog značaja.

Sve u svemo bio je ovo jako produktivan put. Možda nisam naučio gomilu novih skraćenica, i opet shvatio kako da pokorim svet, ali eto bila je prilika da upoznam neke nove ljude, da shvatim malo bolje poziciju Srbije u odnosu na region, ali i da se družim sa ekipom iz Sarajeva. Ova putovanja su nam i svojevrstan tim bilding, prilika da se jako dobro zabavimo, ispričamo i uz sve to radimo. Za sada super nam ide, i voleo bih po ko zna koji put ponoviti, pošto me u poslednje vreme stalno to pitaju: Plata jeste kul stvar, ali u poziciji da ste student kao ja, ne treba vam biti presudna. Mark Zuckerberg je jedan, i to što imate 22 godine nije hendikep i niste matori za ozbiljan web biznis. U ovom trenutku meni milion eura ništa ne bi značilo (kupio bih stan, kola i od dosade radio liposukciju), makar ne toliko koliko osobama koje ih na neki način mnogo bolje mogu iskoristiti. Glupost… ne bih se složio. Vreme je ovisnosti o znanju, stalnom učenju i bildovanju istog. Rad sa ovakvim ljudima donosi mnogo toga, svakako i platu i reference, ali ne treba zaboraviti i Maslova, i njegovu samoaktuelizaciju. Fakat, je uživanje raditi sa osobama koje funkcionišu na isti način kao i ti i shvataju neke tvoje ideje, sa kojima se dopunjujete, i kojima uvek i svagda možete reći šta mislite, na najbrutalniji mogući način, sve u korist napretka. Moje mišljenje, ne kažem da je univerzalno i pravo, ali dok se ozbiljno ne sapletem trudiću da ga verno pratim…

Сплитски Ферал Трибјун је у издању од 26. априла објавио сљедећу пјесму, посвећену хрватским војницима у Авганистану, ”првацима свијета у натовању”; по оригиналу Хариса Џиновића:I TEBE SAM SIT, GRANATO!Kad me šutnu sve Europe,U Kandahar ja ću poći,Dolare ću brati s grane,Ubijat ću talibane,Biti čuvar svjetske moći.NATO-pakt je moja tuga,Al bez njega neću moći;Korak strojev, metak bojev,A položaj glave nojev -Ispunjavam svaki prohtjev.I tebe sam sit, granato,Dabogda me ispalila,Dok za račun svjetskog kuma,Branim polja opijuma,Šta mi radiš, NATO, NATO?!I tebe sam sit, granato,Dabogda me ispalila,Mali privrednik u ratu,S NATO-pločicom o vratu,Il me primi il me zdimi!Баш ме занима шта би на ово рекли ”еуроатлантисти” у, рецимо, Србији - који се по правилу одушевљавају свиме што је хрватско. Осим натоскептицизмом, изгледа.

НСПМ преноси данашњу дискусију оксфордског професора Ричарда Каплана и Николаса Гвосдева, уредника часописа National Interest, о независности Косова. Каплан држи "партијску линију" и понавља клишеје Међународне кризне групе и осталих савезника албанских сепаратиста, док Гвосдев упућује изазов независности понајвише са становишта реал-политике (то га у неку руку чини "меким" противником садашње политике Империје, будући да су најјачи аргументи против одвајања Косова управо принципијелни).Гвосдев у једном моменту вели:"Mislim da Ahtisarijevim planom pružene garancije ne deluju verodostojno zato što se Sjedinjene Države nadaju da će nezavisnost sama po sebi rešiti problem. Mnogi međutim veruju da konačan ishod neće biti ostanak srpske zajednice na Kosovu već da će Srbi, tokom nekoliko godina, napustiti Kosovo čime će se problem, da tako kažem, rešiti sam po sebi: neće više biti manjinske zajednice o kojoj mora da se brine."На шта Каплан одговара:"Odlazak Srba sa Kosova predstavljao bi neuspeh međunarodne zajednice i Albanaca na Kosovu ali će to možda biti neminovno... Biće to egzodus Srba koji će možda otići uvereni da novi aranžman za njih predstavlja pretnju, ljuti zbog svega ili u znak protesta zbog novonastale situacije. To će biti situacija koju u određenoj meri neće biti moguće izbeći. Slično se desilo i u istočnoj Slavoniji kada je došlo do njene reintegracije u Hrvatsku. Nije ni sasvim jasno šta bi međunarodna zajednica još mogla da učini da to spreči."Ово је врхунски цинизам. Значи, кад Срби напусте своје домове због насиља, дискриминације и угњетавања то је "можда неминовно" и "неуспех за међународну заједницу" (али с којим "МЗ" може да живи без гриже савести)? А кад Албанци, Хрвати или Муслимани учине то исто, онда је то "геноцид" и "хуманитарна катастрофа" због које се потежу бомбардери!Кад смо већ код источне Славоније, зар не би било занимљиво кад би се на њу применили исти "аргументи" који се данас призивају за отимање Космета? Како то да Хрватска држава није "изгубила право" на ту територију, где су Срби већина, после "највећег етничког чишћења у Европи" од августа 1995? Како то да се није причало о апсолутној српској већини у источној Славонији (или Крајини), као што се прича о апсолутној албанској већини на Косову? Како то да се српска већина на "окупираним" територијама у Хрватској објашњавала етничким чишћењем, а албанска већина на Косову не - иако су Срби били већина на тим просторима вековима, док су Албанци на Косову постали већина тек у протеклих стотинак година? Како то да се у случају Срба у Хрватској, упркос усташком геноциду из 2. светског рата и зверствима током деведесетих, говорило искључиво у оквирима "реинтеграције" у хрватски уставни поредак, где нису имали скоро никаква права, док се Албанцима на Косову нуди аутономија без преседана, а они и даље инсистирају на независности?Како би Каплани и Холбруци и Ахтисарији реаговали сутра када би Тадић или Коштуница рекли да се о Косову може разговарати искључиво у оквиру његове пуне реинтеграције у уставни поредак Србије? Рекли би да Косово и Славонија "нису исто", да ништа друго не може да буде преседан, да је Косово јединствен случај, и томе сличне глупости. То је она "логика" Мортона Абрамовица да је сваки случај на Балкану различит - али где, у пракси, Срби увек губе и то је једино што је свим балканским "решењима" заједничко.Е сада ће неко да каже, "Буди реалан, Соколе, није НАТО бомбардовао Загреб због Крајине и Славоније, већ су му Хрвати били савезници. Па амерички саветници су малтене организовали Олују. Ето разлике."Па то јесте и суштина приче. Није, значи, у питању принцип самоопредељења, или количина страдања, или злочини, или већина на одређеној територији, него на чијој су страни били Американци и НАТО. Коме снага лежи у топузу, другим речима. У званичној балканској причи, Срби су увек негативци, а свак други је увек у праву. Кад год се од званичне Србија (или Српске, кад смо већ код тога) тражи да буде "конструктивна," то у пракси значи пристајање на ту причу. Пристајање на улогу вечитог негативца и унапред познати губитнички резултат. Само апсолутни мазохиста може да добровољно пристане на овакво нешто.Мислим да је изузетно занимљиво да се апсолутно нико у Србији никад није позвао на слично право "реинтеграције" Косово не које се Хрватска поозивала у Дејтону.

Разноразни самозвани "заштитници људских права" по Србији, издашно финансирани из Банке колективне српске кривице (да посудим фразу од колеге Делиса), убише се прокламујући да су Срби нацистоидан народ, да су починили злочине по природи и обиму налик на нацистичке, и да је Србији неопходна "денацификација" - под њиховим патронатом, дабоме.На страну сад што је баш њихов (постхумни) идол ову причу окарактерисао као "чисту глупост," и што је reductio ad Hitlerum уџбенички примјер кварне логике и на концу конца дегутантно омаловажавање стварних жртава нацизма (додуше, пошто је међу њима било стравично пуно Срба, онда не чуди што их Јакобинци нимало не поштују). Ако ћемо већ да се позивамо на Хитлера и нацисте као метафору у политичком дискурсу, онда хајде да пођемо од чињеница.Џулија Горин је у јануару објавила чланак о усташком насљеђу у савременој Хрватској, који је изазвао протест службеног Загреба, али и праву хајку на интернету од стране "домољувибих" Хрвата који су нехотице (да ли?) доказали Џулијину тезу тако што су је називали "кучком жидовском" и јадали се како "вас нисмо довољно побили."Недуго потом је у Хрватској избио скандал када су у кафанама осванули пакети шећера са Хитлеровом сликом и дегутатним расистичким вицем. (види слику)Значи, нацизам и Хитлер ипак живе на балканским просторима - али у Хрватској! Земља коју "борци за људска права" сматрају демократском, прогресивном, итд., од које примају ордење и похвале, има проблем са нацизмом. Из тога свакако слиједи да треба денацификовати... Србију!Али како не бисмо били оптужени за "великосрпски агресорски шовинизам" због спомињања незгодних чињеница о западном сусједу Србије, треба рећи да нациста има и у Србији. Проблем је, додуше, што самопроглашени заштитници људских права (који никако да заштите права Срба, мислећи ваљда да Срби нису људи? Једино тако њихово дјеловање има смисла...) прокламују да то није Србија!Ево о чему се ради. Прије пар дана је један Енглез, који иначе подржава "Републику Косова," објавио на свом блогу причу о прошлогодишњој посјети кафани у јужној Митровици коју држи - Хитлер! Косовски Албанац који изгледом подсјећа на некадашњег Фирера нацистичког Рајха био је припадник терористичке ОВК, а послије рата је отворио кафану "Јехона 2001" (јехона на албанском значи "ехо"). Рачун из ресторана у заглављу има заставу Хитлеровог Рајха, са све свастиком:О ресторану је у децембру 2005. писао словачки лист Формат, који је објавио и слику поносног газде у пригодној пози. Енглески туриста није иамо 5 еура за слику, колико је "Хитлер" тражио, али је зато фотографисао рачун.Шта на основу овога може да се закључи? Са једне стране, потенцира се паралела - апсолутно неоснована, чињенично неутемењена, произвољна, измишљена и малициозна - између Срба и њемачких нациста, како у пропаганди на Балкану и на западу, тако и на домаћој српској политичкој сцени. А са друге стране, ван Србије (и на окупираним српским територијама, тј. Космету) налазе се кафане посвећене Хитлеру и Павелићу, пакети шећера са Хитлеровим ликом, широко распрострањени дивљи антисемитизам и србофобија, и тенденције да се режим који је чинио звјерства над Србима и Јеврејима у рату 1941-45 амнестира због неких наводних националних заслуга.На дјелу је провидна замјена теза, у којој стварни нацисти - и они који данас користе њихове методе, а у служби нешто другачије агресивне и тоталитарне идеологије - проглашавају своје жртве (Србе) нацистима, с једне стране како би са себе опрали љагу злочина почињених прије 60-плус година, а са друге стране како би скренули пажњу са своје одговорности у ратовима деведесетих, и усмјерили је искључиво на своја страдања (а која се, поређењем са холокаустом, хиперболички преувеличавају). Какву улогу у свему томе имају самопроглашени заштитници људских права? Упорним грактањем о нацизму гдје га нема (и порицању или игнорисању гдје га има), настоје да Србима "развуку памет" и одведу их што даље од истине, самосвијести и било какве алтернативе апсолутном покоравању насилницима са Запада којима бомбе, блокада и пучеви нису довољни, већ хоће да узму и земљу и душу народу који им ништа није скривио сем што постоји на незгодном мјесту у незгодно вријеме.