January 1, 2009
Празнична еуфорија и славља носе ситницу која може да засмета, не због екстремног национализма већ зато што „пара уши“ и одлика је непоштовања саговорника. Макар сам ја навикао да особама из Србије честитам са „срећно“ а онима из Хрватске са „сретно“. Сматам то поштовањем особе којој се директно обраћам.
Захваљујем се свима који су ми пожелели пријатне жеље, као и свима онима који ће то тек да учине. Једино што вас молим је да ако сте из Србије, уместо „сретна“ говорите и пишете „срећна“. Зашто? Зато што осећање не зовемо „срета“ него „срећа“.
Значи, или су „срећни празници“ или „сретни благдани“. Не може да се миксује.
Први запис у новој години па критика. Али јбг, морам Честитку сам написао јуче
