Planeta Srbija

Nešto je u ljudskoj prirodi (barem mojoj), te ne mogu prećutno svoje ranije procene koje se pokazuju tačnim… i… da, ubeđujem vas da verujete onome šta ovde pišem

Povod ovom “mom egzibicionizmu” je članak koji govori da “jači” korisnici postaju nezadovoljni AJAX rešenjima. Sada je o tome počeo govoriti u svojim (za nas) skupim studijama i čuveni Forrester Research od 20. marta.

Njihovi argumenti snažno podsećaju na ono što sam pisao ovde (pre više od pola godine), predavao pomalo ovde (pre oko godinu i po na IT seminaru u Nišu) ili nedavno komentarisao kod Ilije na blogu.

“Oštrim” se da još argumentovanije o tome pričam i na E-trgovini 2008.

Što bi Miloje rekao Marku… “sad se malo valjaj po terenu”…

A monetizacija? Pa eto… uzdamo se kao i nekoliko naših klijenata u naše čedo DataMeal, kojeg kao potvrda svega u pomenutim pravcima razvijamo evo već tri godine (uz pauze).

Ima li negde investitora?

Nisam baš ljubitelj “zanimljivo sa YouTube” tipa postova, ali ne odolevam.

Napokon sam našao još jedan način kako da korisnicima ilustrujem kako mi ponekad zvuče njihova pitanja. Na način da me razumeju.

Društveni aktivizam je sjajna stvar.

Aktivisti okupljeni oko EXIT festivala, pokrenuli su akciju animiranja izlaska mladih na izbore pod nazivom - “Nema zezanja”. I tako… krenula ta kampanja, listam ja novine, gledam baner na B92… i vidim nešto slično - konture znaka moje firme - “ona tvoja šapica” kako je od milja zove jedan moj klijent. Rešim da proverim poklapanje i evo rezultata na slici.

Tako su umešani prsti meni (vrlo uslovno) kolateralno napravili reklamu. Čudni su putevi internetski, a aktivizam je plemenita stvar - zbog toga se i ne ljutim.

Možda je interesantno da sam do “šapice” došao stilizovanjem malih latiničnih slova “m” i “l” (od majlab - majstorović laboratorija)… dalje je interesantno da neki to video kao ikonicu fabrike ili grafikon rasta (!).

ili

Upravo je danas objavljena studija o isplativosti usability eksperize. Ko bi drugi nego usability guru, danac Jakob Neilsen. Zato studija i nije besplatna (~100€), ali evo jednog javnog zaključka…

Njegova grupa je sličnu studiju radila i ranije - negde 2002. Interesantno je da je KPI ranije bio 135%, a sada manje(!) 85%. Dakle, ulaganje u usability je i dalje vrlo isplativo, ali ne toliko enormno kao ranije.

U komentaru na moj članak - Stevino pravilo, Grba se pitao ima li domaćih sličnih studija. Imate li neke insajderske ROI kalkulacije?

Na početku da priznam je ovaj post posledica ovog Varaginog članka, i potonjih komentara.

Na E-trgovini 2007. sam imao predavanje o potrebi da firma pre dorade ili izrade on-line prisustva naruči studiju o korporativnom on-line prisustvu. Namerno kažem on-line prisustvo jer je to značajno širi pojam od termina koji lakše razumeju mase - web sajt. Evo prezentacije sa tog predavanja:

Neće svaka firma prepoznati ovu svoju potrebu. Mi koji se bavimo ovim poslom treba da prepoznamo takve firme. Način na koji empirijski mogu prepoznati ovakvu firmu sam sročio u nešto što ću neskromno nazvati “Stevino pravilo” - evo kako ono glasi:

Da bi firma/organizacija imala kvalitetno internet prisustvo mora imati barem dve od ove tri stavke:

Budžet za on-line prisustvo Bitan uticaj konkurencije u on-line sferi Barem svest ili viziju o povratku te investicije (ROI)

Ako se vratim na slučaj Medoprodukta koji je naveo Varagić, mislim da se da lako primetiti da nijedna od tri stavke nije ispunjena. Sa druge strane nema dovoljno agresivne domaće firme da Medoproduktu jasno predstavi barem ono pod 3.

Pitanje koje sam imao na kraju tog predavanja je bilo nešto poput: “Kako kad firme ne žele studiju on-line pisustva?”, odogovorio sam da takve firme naprosto nemaju unapred potrebne osobine (iz Stevinog pravila) i da one najverovatnije takve nikad neće imati kvalitetno on-line prisustvo.

Na kraju ohrabrenje je da firmi sa potrebnim osobinama ima prilično i da se ovakve studije itekako rade i kod nas.

Oduvek su tastature su glomazne za poneti i oduvek se traže alternativni načini za unos teksta. Projekat Dasher koji još od 1997. izvodi Inference grupa je jedan od tih alternativa.

Intuitivno, pogodno za osobe sa hendikepom, futurističke primene brojne… iako na prvi pogled izgleda naporno i “fleshy”…

Ideju je nešto teže prepričati zbog toga evo video koji u ovom slučaju mnogo lakše komunicira sa vama:

Teoretičari i praktičari prodaje kažu da je možda najvažnije uspostaviti ravnotežu između vrednosti usluge ili robe koju projektuje prodavac, sa projekcijom koju ima kupac. Jednostavno? Ne i za mene.

Često sam u prilici da prodajem usluge iz oblasti razvoja web aplikacija. Nerazumevanje tehnologije od strane kupca je snažan faktor koji narušava ravnotežu vrednosti koju sam spomenuo. Ponekad mi se čini da prodajem apsulutno apstraktnu robu. Nisam birao tu situaciju, to je jednostavno tako. Takođe nisam od onih koji će da napadne kupca da on hoće nešto što ne razume ili jednostavno ne zna ili tipično geekovski i nadobudno da otvoreno posumnjam u njegovu inteligenciju. To je glupi faul u ovoj igri.

Zbog svega ovog koristim metafore koje mi u tome pomažu da preživim. Često mi efektna metafora instantno zatvori prodaju.

Ubeđivao sam se u vezi sa klijenticom o potrebi održavanja jedne web aplikacije. Na kraju je pomoglo: “Vatrogasci primaju platu i kad nema požara, zar ne”. Verujem da nisam jedini koji je pronašao sličan izlaz iz prodajnih zaglavljivanja. Znam da ovaj blog prati nekoliko onih koji su u sličnoj koži. Voleo bih kada bi se slične metafore (koje rade) našle u komentarima na ovaj post.

Evo ih još nekoliko:

Od idealnog web sajta bolji je samo onaj koji imate (kada se mučimo zatvorimo zahtev) Prema opštim stvarima ponašajmo se opšte, prema specijalnim - specijalno (mudrost koja zvuči banalno) Da biste zadovoljili neku potrebu, najpre treba da je imate (druga mudrost koja zvuči banalno) Uveli ste telefonski broj, očekujete da vas neko pozove, a da niste nikom javili broj telefona (odbrana potrebe za SEO) Tražite da podrum i kupatilo zamene mesto u kući, zvuči jednostavno ali zamislite koliko tu ima posla (kada klijent ne razume koliko neki zahtev proizvodi posla) Ne postoji zaštita koja se ne može razbiti, samo ona koju se ne isplati razbiti (stara hakerska poslovica) Možete imati najbolju robu u najlepšem butiku u gustoj pešačkoj zoni u bogatoj državi, ali ako se do njega stiže merdevinama… (pokušaj da se objasni usability) … dopišite

Otkako su natkrili Limansku pijacu u Novom Sadu, ona deluje živopisno jer plodovi nisu zaklonjeni gornjim delovima tezgi kao na Ribljoj, Futoškoj ili Satelitskoj. Moja desetomesečna ćerkica biva opčinjena ovim vegetarijanskim bojama dok je tuda vozam. Otkako sam nedavno počeo da guram dečija kolica, pojam usability (koristivost - kako ja to prevodim u nedostatku agilnog lingvističkog autoriteta) ima potpuno novu dimenziju. Danas sam u blizini pomenute pijace spazio interesantne atribute ovih stepenica:

Ako se nekada budete mučili da objasnite usability kao pojam, ova slika će vam pomoći. Tuda sam danas provozao kolica. Preko stepenica u najmanju ruku nije udobno, pa su tu dodali betoniranu “strmu ravan”. Ni to nije bilo dovoljno udobno, jer ravan jeste ravna, ali je i strma. Zbog toga sam sve to zaobišao i krenuo blažim nagibom preko već utabane staze. Očito nisam ni prvi ni poslednji (sa točkićima ispred sebe) izabrao ovu putanju.

Slika puno toga priča. O potrebama i rešenjima. O tome da čak i ako primenite neka usability rešenja (kao ova betonska strma ravan) ona neće biti prihvaćena od strane korisnika, ako nisu u dovoljnoj meri udobna.

Ako ste u prilici da projektujete nešto što će drugi koristiti, mislite o tome. Iz primera se vidi da to čak i ne mora biti (puno) skuplje.

Ovo je fotografija koju sam “škljocn’o” sa mobilnog, čekajući na jednom od novosadskih semafora:

Obratite pažnju na državne oznake YU, SCG, SRB… sve je tu za svaki slučaj.

Svestan svoje pozicije, malog web preduzetnika iz tamo neke Srbije, namerio sam se ni više ni manje na Erika Šmita (Google CEO). Krajem maja je u Seulu u bogatijoj Koreji održan “Digitalni forum“, gde je Google šef odgovarao na pitanja.

Nakon predavanja postavljeno mu je pitanje o tome šta misli da će Web 3.0 ustvari biti. Ono što sam doživeo kao “faul u nerazumevanju” je da je rekao da je Web 2.0 baziran na AJAX-u. E sad, da je Erik programer… razumeo bih… jer gotovo svaka branša ima svoje viđenje Web 2.0… svoj fetiš. To je ono - zalepiš se za jednu stvar i onda preko nje objašnjavaš nastanak kosmosa. AJAX kao jedna “hak-tehnologija” nikako nije nešto na čemu se Web2.0 zasniva - da je tako ne bi postojali web sajtovi koji su deo Web2.0 trenda, a da pritom ne koriste AJAX. Drugo ono X u AJAX znači XML koji se sve manje koristi u pozadinskim requestima. Web2.0 može biti samo skup trendova, koji su u samo jednom delu tehnološki, a u tom tehnološkom samo u jednom manjem delu AJAX. Pričao sam o tome pomalo na E-trgovini 2006 i baš o tome na IT seminaru u Nišu… pa da se dalje ne ponavljam.

U viđenju Web 3.0 (nešto što bi trebalo doći posle 2.0) Šmit je više intuitivno nego argumentovano izneo svoje viđenje. Evo kako ja vidim budućnost weba (ako o webu razmišljate samo u “web sajtovima”, ovo nije tekst za vas):

Standardni web browseri uskoro neće moći (negde već ne mogu) da performansama iznesu sve hakove da bi se dalje približavali desktop aplikacijama - to naprosto neće više moći “da se budži”. U ime fleksibilnosti, resursi koji su na rasploaganju na klijentu troše se na banalnu interpretaciju.

Na klijentskoj strani web interfejs se interpretira (X)HTML-om, “desktopuje” se interpretiranim JavaScriptom… u Firefox-u je HTML interpretiran kroz XUL/Gecko - (dakle interpretacija interpretiranog), sve je to lepo, fleksibilno, ali to ima svoje granice u performantnosti… instalirajte nekoliko desetina FireFox ekstenzija i biće vam jasno o čemu pričam. Pritom browseri imaju problem da bezbedno priđu resursima sistema datoteke, printanje, lokalni izvršni programi, integracija sa postojećim softwareom, očitavanje hardvera i slično.

Zbog svega navedenog desiće se nekoliko trendova (već se stidljivo i dešavaju):

Prvi pravac: banalizovanje i komponentizacija postojećih servisa koji se dalje ne mogu gurati kroz browser (dalje uprošćavanje)… Negde ovo zovu widgetizacija. Doduše mnogi ni ne znaju ni šta je widget.

Drugi pravac: pojava većeg broja desktop klijenata koji će ustvari zameniti neke web aplikacije iz web browsera, ali sada sa bržim, stabilnijim i bogatijim interfejsom ali i sa boljim korišćenjem resursa na klijentskoj strani (datoteke, lokalne baze…). Ovo je dobar članak o tome. Obratite pažnju na sledeće tehnološke trendove: Microsoft Silverlight, Adobe AIR, Google Gears, biću neskroman da ovome dodam i “čedo” moje firme DataMeal.

Treći pravac (najsporiji proces): ojačavanje browsera tako da budu im bliže budu resursi sistema (na primer, novi FireFox će imati lokalnu bazu podataka)… ovo nosi security probleme, da nije tako ActiveX bi već bio rešenje. Pogledajte i planove za famozni JavaScript, a u ovaj pravac odavno se uključio i W3C sa svojim idejama.Četvrti pravac: U prenosu podataka putem weba (http protokol) sve više će se prenositi samo potrebni podaci, sve na uštrb prenosa opisa interfejsa. (X)HTML će, na primer, gubiti svoje učešće u saobraćaju. Ovo je ustvari nešto što se dešava u sva tri prethodna pravca, samo ga ovde dodatno naglašavam.

Ćaskajući (uz posao naravno) sa Markom preko Skype dotakli smo se teme/ideje koja “vraća se, uvek, k’o bumerang“. Možete li da zamislite bilo koje dnevne novine koje će recimo da naprave analizu u kojoj se banci recimo najviše čeka u redu, i da onda sa punim integritetom te podatke i objave i to onakvi kakvi jesu.

Ima li koja petlju (petlja, koji je to deo tela)? Pa da ostanu bez glavnih oglašivača… Ali zar vam ta informacija ne bi bila korisna kada birate banku?

Ono što me zaista nervira je ta PR demagogija kojom smo na sličan način bombardovani. Čeznem za novinama (mediju) koje bi bile advokat korisnika, “moja lična obaveštajna služba” - kako je svojevremeno bio slogan novosadskog Radija021. Zašto da plaćam da bi čitao tuđu reklamu? Kažem čitao, zato što se uglavnom čitanje plaća, gledanje i slušanje je za džabe.

Posebna priča su domaći IT časopisi. Ali nakon kritikovanja njihovog PI-AR-izma osćao bih se kao da kritikujem onih možda 5 ljudi koji se u Srbiji bave skijaškim skokovima i koji ne postižu međunarodne rezultate, ali su ipak prvi kod nas - jer nema drugih.

E sad… šta se to babi (dedi) snilo…

Zamišljam domaći IT časopis, koji košta 1000-2000-3000 dinara. Nema reklama, samo članci koje su novinari-saradnici pisali intenzivno barem dve-tri nedelje i za to bili nagrađeni cifrom koja je značajno veća od one koje zarađuju ako za to vreme rade svoj regularan posao. Ako u tom časopisu ima 10-20 takvih članaka iza kojih postoji takav rad i integritet te odsustvo PI-AR-izma… I da me barem jedan od njih “pogodi” u svakodnevnu poslovnu potrebu… meni se tih 1000-2000-3000 isplatilo.

Slažete li se? Je li ovo izvodljivo?

Negde sam čitao (platio sam)… kakva je struktura prihoda stranih fudbalskih timova (karikiraću):

50% ulaznice 20% trgovina (dresovi, džidža bidže…) 20% transferi 10% TV prava

A u našem regionu:

60% transferi 20% država 15% najam okolnih gradskih lokala 5% ulaznice

Slično je i sa časopisima… njima je prihod od oglašivača (karikiram) 90%, a od prodaje 10%…

Šta bi sa “poštovani čitaoče”?

Drugog dana konferencije E-trgovina, u četvrtak 19. aprila u 10:35 predajem sa temom:

Metodološki modeli podizanja kvaliteta korporativnog Internet prisustva

U nekih 15ak minuta ću predstaviti neke čisto “know how” ideje, koje sam detaljnije opisao u radu (dobijaju ga učesnici u okviru Zbornika radova na CD-u). Kao i svaki “know how” to nije nekakvo visoko znanje, nego više kompilirana i donekle sistematizovana najbolja praksa.

Neposredan povod je što je moja firma u proteklih nepunih 6 meseci, uspela da na domaćem tržištu realizuje jednu novu uslugu: Studija web sajta. Takve studije su ustvari analize koje dalje formulišu zahtev za izradu ili preradu web sajta. Ono što je rad arhitekte znači građevincima, to ovakve studije znače izvođačima izrade web sajta. Namerno ne kažem programerima, jer su ti izvođači multidisciplinarni.

Studija za jednu banku, jedan sportski događaj i jedan poslovni portal sa servisima koje smo nedavno isporučili nagoveštavaju jednu novu fazu sazrevanja domaćeg tržišta.