Planeta Srbija

Došli smo i do toga da svoje grehe priznamo online. Nije u pitanju 10 božijih zapovesti već gresi u zdravlju. Na kraju ništa i nije tako strašno, više je u pitanju igra. Garnier Pure donosi novu web kampanju na naše internet nebo. Ciljna grupa su žene, a slogan kampanje glasi : “Oprosti mi kožo, žgrešila sam”. [...]

Pogledati da li ima nešto zanimljivo na ovom blogu http://blog.hubspot.com/. Za početak pročitati: 5 Tips to Turn Your Website into a Marketing Machine (917K).

Preduslov : Forum je vidljiv od strane pretraživača Uslov 1 : Posetilac je kreirao aktuelnu temu sa dobro stuktuiranim naslovom Uslov 2 : Na ostalim sajtovima nije bilo mnogo informacija o tome Rezultat : veliki broj ulazaka sa pretraživača za vrlo kratko vreme Ključna reč : mts internet U pitanju je situacija sa foruma Bor030, gde je tema : mts [...]

Crna Gora je pre nepunih godinu dana od svetske asocijacije domena dobila verovatno najbolji domen ikad nakon poznatih globalnih domena (.com, .org, .net..). Lokalni domen je praktično globalni, pre svega zbog igre jezika, tako .ME isto znači, kako na našim jezicima, tako i na Engleskom, Američkom - čitaj : svugde u svetu. O snazi .ME [...]

Mada sam u prvom momentu pomislio da je live streaming, ipak sam bio zadovoljan prikazanim. Kratak osvrt na sva predavanja, plus ppt fajlovi sa prezentacijama - što me je posebno oduševilo. Iz tehničko poslovnih razloga nisam mogao da prisustvujem BizBuzzu, ali sam poslao šefa pa će mi sve detaljno prepričati Do tada, biću prezadovoljan [...]

Google Analytics statistika , za konkretan sajt dostupna samo webmasteru, i Alexa rang, dostupan svima.. Da li postoji veza između dva popularna parametra? Statistika web sajta koja je usvojena kao standard je Google Analytics (GA). Na GA niko do sada nije imao zamerki, webmasteri među sobom porede posetu prema GA, internet marketing agencije takođe tu statistiku [...]

Nakon uvodnog teksta, sledi nastavak priče o web sadržaju. Pomenuo sam da su 4 najvažnije osobine sadržaja : ciljna grupa, konkurentnost, ažuriranje i stil pisanja. Svaki sadržaj ima svoju populaciju koju “gađa”. Jaki stručni tekstovi iz npr MySql oblasti privući će jedan tip publike, u nekom manjem broju, za razliku od recimo pisanja na temu smešnih [...]

Krenuću sa serijom tekstova usmerenih na neke osnovne web teorijske postavke pre svega namenjene onima koji prvi put ulaze u web projekte. Takođe dobro će doći i onima koji se već uveliko bave webom da utvrde gradivo i eventualno sagledaju priču iz jednog zanimljivog ćoška. Sadržaj predstavlja osnovu web nastupa, pored dizajna naravno. Postoji polemika da [...]

Unosom ključnih reči operacija trijumf na google pretraživaču naleteo sam na veliki broj sajtova upravo sa tim rečina u domenu… I tako redom: www.operacijatrijumf.net www.operacijatrijumf.in.rs www.operacijatrijumfweb.com www.operacija-trijumf.net wordpress.com/tag/operacija-trijumf www.operacija-trijumf.com Ideja svugde ista, sadržaj vezan za operaciju trijumf sa velikim brojem Google AdSence oglasa. Voleo bi da znam i njihov krajnji bilans na računu

Već tradicionalno, od 29. do 31. oktobra u Nišu… Evo i ful zvaničnih informacija:

biZbuZZ – već treća po redu konferencija o internet poslovanju, korporativnom prisustvu na Internetu, beneficijama, prednostima i novom tržištu i mass mediju - Internetu. Tradicionalno mesto održavanja Niška Banja, prostorije hotela „Radon“ u periodu 29 – 31. oktobra 2008. godine.

Izlagači na biZbuZZ-u su realizatori uspešnih projekata koji su imali veliki uticaj na domaću Internet scenu i zajednicu. Tu su da bi svim zainteresovanim gostima predstavili svoj „put do uspeha“ i dali smernice za pravac daljeg razvoja.

Prisustvo možete potvrditi i na Fejsbuk ivent listi Drugi o bizBuzzu : VezaBlog

U prethodnom članku smo krenuli od ekstrema, ali nije isključeno da vam se sve to desi, ako Twitter shvatite preozbiljno.

Dakle, šta je Twitter?

Ako mene pitate, Twitter je mini-blog. Zapravo, čitav koncept je zasnovan na tome da što uspešnije, zanimljivije, originalnije odgovorite na pitanje “What are you doing?” odnosno “Šta radiš?”. Upravo zbog toga veliki broj ljudi smatra Twitter jednom ogromnom besmislicom, koja ograničava korisnike na blentavo i konstantno pisanje kratkih porukica od 140 karaktera. Međutim, kada ste toliko ograničeni (budimo realni, 140 karaktera je zaista malo) iz vas ispliva neverovatna kreativnost u pisanju, koju niste ni znali da posedujete.

Kada Tweet-ujete malo duže, shvatićete da je suština zapravo ostati obavešten o tome šta (sve) rade vaši poznanici. Opet s’ vremenom će i tih 140 karaktera delovati više nego dovoljno, jer na eBay imate skoro tri puta manje prostora da impresionirate potencijalne kupce.

Teži posao može biti nalaženje ljudi koji će vas pratiti. Rekao bih da Twitter ovde još uvek nije dobio pažnju koju zavređuje, ali je svakako koristan. Ukoliko imate blog, koristite Twitter i imate recimo 10 ljudi koji vas prate, nakon svakog objavljenog članka možete poslati kratak Tweet i obavestiti ih. Ovako i ljudi koji ne koriste RSS čitače, mogu uvek biti u toku sa onim što se dešava na vašem blogu.

Tek instalirana Joomla! je daleko od web sajta dobro optimizovanog za pretraživače. Jedan od preduslova da Joomla! bude SEO (Search Engine Optimized - Optimizovana za pretraživače) je da najpre bude SEF (Search Engine Frendly - “Prijateljski nastrojena” ka pretraživačima). U prevodu, ako želimo naš sajt bude u redovnom kontaktu sa pretraživačima (SEO), najpre mora da kreira kvalitetan kontakt sa njima (SEF). Danas kada masa ljudi koristi pretraživače itekako je poželjno imati SEO sajt. Sledeći grafik neka vam bude motivacija. U pitanju je realan primer, ulazak sa pretraživača pre i posle optimizacije Joomla sajta.

Linkovi kod default Joomle! su nešto što pretraživač nikako ne voli. Na sledećoj slici prikazan je Joomla! default link i SEF link, odnosno permalink. Cilj je kreirati zeleno prikazani link. Uz vrlo male promene Joomla može imati SEF url, ali je on bez posebnog smisla. Uz pomoć sh404SEF komponente joomla postaje izuzetno dobar prijatelj svim pretraživačima.

Kada sam vršio optimizaciju na realnom primeru, Joomla forum Srbija i ljudi koji ga posećuju su mi itekako pomogli. Prenosim vam savete koje sam tada dobio i korake za kreiranje SEF url i:

1.Kreiranje .htaccess fajla za SEF - omogućavanje rada 3rd party SEF komponenti 2.Instalacija sh404sef komponente 3.Omogućavanje SEF u Global Configuration Joomla administracije 4.Upload .htaccess fajla u Joomla root folder 5.Konfiguracija sh404sef komponente - Podešavanje osnovnih parametara

Na ovu listu sam dodao i par stvari kojima sam hteo da ubrzam skeniranje svog sajta od strane Googla 6.Kreiranje sitemap.xml fajla uz pomoć Joomap komponente 7.Prijava sitemap.xml na Google Webmasters Tool

Nakon svih ovih koraka Joomla! sajt je izuzetno dobar prijatelj sa pretraživačima, što znači da će ga pretraživači izuzetno lepo pregledati i keširati kod sebe. Koliko će sajt biti SEO kvalitetan zavisi od raznih metoda koje koristite,kao i modula koje koristite. Uz komponentu sh404SEF dobija se i modul, koji uz ispravnu instalaciju čini vaš sajt još bolje optimizovanim. Kao alternativa se može koristiti neki od drugih SEO modula.

Kada će rezultati? Nakon podešavanja SEF url u Joomli potrebno je sačekati 3-4 dana da sve krene. Nakon 14 dana imaćete dobar uvid (ako naravno koristite kvalitetnu statistiku) u to koliko ulazaka imate sa pretraživača i pod kojim ključnim rečima.

Koliko znači SEF url? Mnoooooogo. Vaš sajt ne može imati boljeg drugara od pretraživača. Naravno, podrazumeva se da sajt konstantno održavate i dodajete nov sadržaj. U slučaju WordPress CMS-a, kreiranje SEF urla je daleko lakše, bukvalno na 3 klika.

Pazite na robots fajlove! Obratite pažnju da li u rootu joomle imate robots.txt fajlove koji blokiraju pretraživače. To je kod mene bio slučaj. Pretraživači su bili bukvalno slepi za moj sajt u Joomli. Preko pretraživača se moglo doći samo po ključnim rečima domena, što nikako nije krajnji cilj SEO sajta.

SEF u lokalu Ukoliko u lokalu probate SEF podešavanja Joomle, neće baš biti onako kako ste zamislili, ili pročitali. Joomla se po tom pitanju drugačije ponaša na lokalu i potrebna još neka dodatna podešavanja. U ostalom, kome treba SEF url u lokalu, online je bitan.

Nije u pitanju ispit ili vežbanje statističkih raspodela. U fokusu je klasičan logički, statistički fenomen - letnji odmor. Koliko pratim statistiku web sajtova , bor030.net u poslednje 3 godine, početak jula znači i pad  posete, za 20 do 50%, zavisno koliko je sajt posećen. Ipak leto i godišnji odmori odvoje ljude od računara, što je i dobro na neki način. Da li se sa tom statistikom može boriti? Postoje načini, neke promotivne kampanje, češće dodavanje sadržaja… međutim, to “peglanje” statističke linije možda i nije potrebno. Sve što je propušteno tokom leta vraća se na jesen, barem prema mom iskustvu, naravno uz nastavak redovnog ažuriranja. Kod konkretnog primera sajta Bor030.net , pad posete od 30 posto tokom leta nadoknađen je na jesen povratkom standarne brojke + porastom za 10 - 20 posto, i tako 3 godine u nazad.

Kroz praksu gledano, praćenje informacija o poseti je jedna od osnovnih stvari koju sam počeo redovno da vršim od kada je pokrenut bor030. Svaki potez u administraciji sajta se proprati kroz statistiku da bi se uočilo kako reaguju posetioci na promenu, šta ih privlači više od sadržaja, odakle dolaze… Dugo sam se “mlatio” sa webalizerom (vrlo loše iskustvo) i awstatsom(fino iskustvo, ipak ne toliko obimni podaci), dok mi na par vrlo važnih mesta ljudi nisu skrenuli pažnju da se od GoogleAnalytics-a ipak dobijaju preciznije i obiminije informacije. Statistika web sajta - vrlo važna stvar.

Od nove godine do pre 2 meseca 70.000, a za 2 meseca još 85.000 novih facebook naloga iz Srbije! I više nego popularna društvena mreža pravi je bum kod nas, i sve češće u offline životu čujem pitanja tipa : da li imaš nalog na facebooku. U ovom trenutku na facebooku se nalazi 180.000 naloga iz Srbije, ali je realno ta brojka i veća (određeni procenat profila ne odabere zemlju kojoj pripada).

Statističke brojke kažu da je više devojaka iz Srbije nego momaka, tako se 55.000 profila (30%) izjasnilo opcijom M, a 61.000 (34%) opcijom Ž (male and female). Oko 8.000 profila koristi omladina do 18 godina (4%) , dok je najviše onih koji imaju između 18 i 25 godina, 96.000, odnosno 53 posto naloga. U nešto manjem broju , 49.000 (odnosno 27%), je populacija u rangu od 26 do 30 godina. 25.000 je starijih od 31 godine. 35.000 ljudi je u vezi, 37.000 solo, 12.400 verenih ili u braku. Po onome kako se izjašnjavaju, na facebooku postoji i gej populacija iz Srbije, 220 gej momaka i 300 lezbejki.

Krenule i reklame

Kompanije u Srbiji sve više razumeju šta znači reklama na facebooku. Korisnici facebook društvene mreže su sigurno uočili banere turističkih agencija, mobilnih operatera, kozmetike… Obzirom konstantni rast broja pridošlih iz Srbije, evidentno je da je “tržište” sve veće i da će reklamiranja tek biti. Ako tu podvučemo crtu uviđamo šta je u stvari profit na internetu (zamislite samo kakav je profit u Kanadi u kojoj postoji 9.500.000 registrovanih naloga).

Facebook “zaraza” po celoj Srbiji

Imam utisak da je Facebook “zaraza” odavno prisutna u Beogradu. Pisao sam o tome kako su kolege na FON-u prihvatile facebook priču. U poslednje vreme sve više nailazim na profile prijatelja iz Bora što definitivno potvrđuje da je facebook sve prisutniji u čitavoj zemlji. Popularnost je toliko velika da su facebook sanduče i facebook chat postali primarni komunikatori na webu.

I dalje sam pri stavu da je facebook jedan globalni fenomen, odmah posle interneta. Uskoro nešto više o popularnosti facebooka u zemljama oko nas.

Tekst "Sta po meni znaci profi Web dizajn" me je podstakao da pokrenem pitanje kojim ozbiljnije imam nameru da se pozabavim kada mi popusti trenutni pritisak na poslu. U pitanju je web dizajn prilagodjen slabovidim i slepim osobama. Radi se o nekih 2% ljudi (statistika koje je prilicno uniformna svuda u svetu) a kod nas se procenjuje da je to nekih 12-14 hiljada ljudi. Pri tome su u pitanju ljudi kojima Internet mnogo vise znaci kao prozor u svet. U cemu je problem? Da navedem samo jedan banalan primer. Dodjete na neku web stranu (koju naravno ne vidite) sa nekih pedesetak grafickih linkova. Osoba koja vidi ce na grafickoj ikoni da vidi da link vodi na recimo "Vesti". Medjutim, citac ekrana ce slepoj osobi da procita adresu grafickog fajla a glas ce reci "graphic link /images/image1.gif" koji nema nikakvo znacenje. I onda vam ne ostaje nista drugo nego da napipavate jedan po jedan link da vidite gde vode i treba da odete na svih pedeset strana iako vam je samo jedna od interesa. A resenje je trivijalno, a web dizajneri ga uporno ignorisu. Dovoljno je da definiseta ALT parametar umetnutog grafickog fajla i da stavite njegovu vrednost "Vesti". Tada ce citac ekrana uredno da procita ovo i znacete gde vodi link. I da ne otkrivam toplu vodu, W3 je napravio detaljne preporuke na ovu temu na http://www.w3.org/TR/WAI-WEBCONTENT/. Nema tu mnogo pameti i samo je potrebno da se slede preporuke pa da web strana dobije pravo neku od A (accessibility) markica u zavisnosti od nivoa prilagodjenosti. Neko ce mozda reci "vrlo vazno 2% ljudi". Kada bi u skupstini 2% poslanika bilo slepo, to bi znacilo da ih 5 razume ovaj problem ili ako bi se to preracunalo na 30% koliko je obavezno da bude zena, znaci da bi 3 poslanika razumeli ovaj problem. U SAD postoji zakon da sajtovi finansirani iz budzeta (drzavni) moraju da budu prilagodjeni svima. Kod nas takodje postoji (ali se ne primenjuje kao ni mnogi drugi zakoni) zakon o dostupnosti drzavnih ustanova. Pod taj zakon bi mogli da se podvedu i drzavni web sajtovi. Inace, kao neko ko se profesionalno bavi razvojem softvera za Internet i kao neko ko koristi racunar uz pomoc citaca ekrana, mogu vrlo kompetentno da svedocim o neupucenosti i arogantnosti web dizajnera. Cak sam i doziveo da mi je jedan preskupi nabedjeni Mikelandjelo, koga sam izbacio sa projekta, pretio posetom ocevih prijatelja iz DB-a. I da ne duzin vise, sajtovi uradjeni po W3 preporukama za slepe i slabovide su mnogo pregledniji i za ljude koji vide. Svrha web strane je da prenese informaciju korisniku, a najmanje je bitna roza pozadina sa zelenim tufnama. Na dobro dizajniranoj strani, navigacija uz pomoc zvuka moze cak da bude brza nego vizuelna navigacija. Provereno. Kao sto sam ranije pomenuo, kada mi popusti pritisak na poslu, potrudicu se da licno pokrenem inicijativu za uredjenje ovog problema. S obzirom da ste pokrenuli pitanje kvalitetnog dizajna, ovim putem zelim da vam skrenem paznju i na ovaj aspekt problema web dizajna tako da i vi sa svoje pozicije ucinite nesto na tu temu. S postovanjem, Dr. Dragomir D. Dimitrijevic Chief Technology Officer Advanced Payment Networks, d.o.o., Belgrade, Serbia A Company for IT and financial Engineering and consulting

U poslednjih deset godina (!) kako imam veze sa Internetom mozda sam jednom ili dva puta sa tolikom paznjom procitao neki strucni clanak, kao sto sam danas procitao tekst "Online Influencers: How The New Opinion Leaders Drive Buzz On The Web". U podnaslovu ovog teksta (lead) stoji: "Bloggers, discussion-board denizens, and social networkers are courted by marketers, who believe they build buzz that can make or break new products and Web sites. But there's growing controversy surrounding such efforts, and debate over just how much sway these opinion leaders really have." U clanku se pominju i dodatni aktuelni tekstovi na ovu temu: - The Accidental Influentials (By Harvard Business Review) - DoubleClick: Online Advertising Effective in Influencing Word of Mouth - Buzz-Kill: Columbia Prof Blasts Influencer Model - "Find an opinion leader and you find a conversation." Razlog mog neumerenog interesovanja za ove clanke je oblast koja me najvise interesuje, a tangira online PR i marketing na Internetu - uticaj na lidere misljenja. Clanci prakticno potvrdjuju cinjenicu da kada se "maketari" dohvate neke materije, bez obzira koliko ona interesantna bila, od toga naprave feti, sto u ovom slucaju znaci - uticaj na pojedince sigurno obezbedjuje bolju prodaju nasih proizvoda. Jos sam u mojoj knjizi 2002. g. u delu Viralni marketing napomenuo da ova tehnika moze biti samo alternativna, jer je veoma teska za ostvarivanje iz vise razlicitih razloga. Aktuelna istrazivanja pokazuju da se preveliki znacaj daje liderima misljenja u odnosu na tematiku koja se promovise. U narednom vremenu vraticu se na ovu tematiku kroz odredjene primere koji potvrdjuju navode iz navedenih clanaka.

Vise godina pratim pojavljivanje besplatnih malih oglasa na Sajtu Pretraga.co.yu, i ono sto se definitivno moze zakljuciti iz trendova sadrzaja oglasa koji se postavljaju na ovom sajtu (nije veliki broj oglasa, ali odredjene grupe su skoro uvek zastupljene), jeste da se na ovom sajtu najcesce pojavljuju oglasi za prodaju ili iznajmljivanje nekretnina (trenutno su aktuelna dva oglasa za iznajmljivanje kuca na moru kao turisticka ponuda). Izgleda da oni koji imaju veoma veliki interes da za kratko vreme nekom prodajom dodju do vecih sredstava, umesto da za tako nesto plate da bi stvarno za krace vreme dosli do tog iznosa, upravo koriste besplatne male oglase da nebi smanjili eventualnu zaradu. Mozda nekima ovo sto cu napisati ne deluje logicno, ali upravo ovakav sistem (besplatnog) oglasavanja dovodi do sire upotrebe placenog oglasavanja na duzi vremenski period. Upravo oni koji imaju sredstva ali ne ulazu u reklamu, kada dodju do zakonitosti da sto je vidljiviji oglas - donosi vise sredstava, kada im se tako nesto desi, pocinju sa kalkulacijama kada da postave oglas koji se placa da bi zaradili vise sredstava. To se zove sistem oglasavanja zasnovan iskljucivo na krajnim efektima (sales driven advertising), sto bi i trebalo da predstavlja osnovnu osobinu online oglasavanja. Sto bude vise domacih online servisa oglasavanja koji su zasnovani na realnim efektima za oglasivace, sve veci broj preduzetnika ce krenuti da se oglasava na Internetu. Ovo je veoma bitno, jer najveci broj firmi ulazi u oglasavanje zbog direktnih efekata, a ne zbog razloga saznavanja i/ili prepoznavanja brenda (brand awareness/recognition).

Goran Anicic je ponovo pokrenuo svoj e-zine - "Personal Magazin". Svojevremeno, po mom misljenju, ovo je bio jedan od najkvalitetnijih online casopisa u Srbiji (namenjen osvrtu na nove tehnologije). U svom osvrtu na ovaj e-magazin, Goran je napomenuo da ovaj projekat postoji vec 11 godina (!), i da je na sopstvenoj adresi od 2000. g. Interesantno je videti kako je logican razvoj sopstvenih e-magazina tokom 90-tih godina, sada prerastao u razvoj sopstvenih blogova. Sam izgled nove verzije magazina je uradjen po blog-alike principu. Po mom misljenju, narocito u Goranovom slucaju, obzirom da postoji veoma poseceni blog "Svakodnevnica", "Personalni magazin" bi trebalo da ima i izgled online magazina, jer ovako mislim da ce izgledati kao da Goran radi dva bloga. Strategija online magazina kao bloga u pocetnoj fazi moze se videti na primeru Projekata rumunske firme Winmarkt na nasem trzistu, o kojoj sam svojevremeno ovde pisao. U ovom slucaju, kreiran je prvo blog (blogovi) koji ce kasnije prerasti u graficku formu magazina. Ovo je dobra strategija, jer su blogovi generalno vidljiviji od klasicnih sajtova. U zavisnosti od cilja kreiranja online magazina, ako se radi o projektu koji bi trebalo da samostalno donosi sredstva od advertajzinga, mislim da je i dalje bolje imati graficku formu online casopisa, jer ozbiljnije deluje, narocito za potencijalne oglasivace.

Interesantno je videti, na osnovu dostupnih informacija, sta se novo desava (ili sta ce se novo desavati) na trzistu mreza kontekstualnog oglasavanja (Pay Per Click oglasavanje - PPC networks, servisi koji omogucuju kontekstualno oglasavanje na razlicitim sajtovima koji su partneri odredjene/odredjenih mreza) u narednim mesecima u Srbiji, a sta se vec desava. Na trzistu je trenutno aktuelan Google (dobili su konsultanta za Srbiju), kao i rumunski Urbae. Na E-trgovini ove godine predstavili su se E-target, koji ce se u narednim mesecima pojaviti sa svojim servisom u Srbiji. Na BlogOpen-u Martin Birač (Mojblog.hr, Mojblog.co.yu) je najavio servis Xclaim, koji ce se u narednim mesecima pojaviti i u Srbiji. Pored pomenutih servisa, u Srbiji rade i PPC servisi koji se ne nude na drugim sajtovima, kao sto su Radar.co.yu, Krstarica, Klik.co.yu, Pogodak.co.yu (nije jos poceo sa prodajom oglasavanja). Kao sto se moze videti, bez obzira sto kod nas PPC advertajzing kod na jos nije dovoljno razvijen (u svetu 40% svog online oglasavanja ide na PPC advertising), postoje svi preduslovi da nesto krene na bolje u ovoj oblasti (ako ne ulazimo u razmatranje politicke situacije).

Interesantno je bilo videti rezultate posta koji sam poslao na temu akreditacije visih skola. U statistikama posecenosti postoji 7 varijacija kljucnih reci preko kojih su posetioci dolazili na ovaj Web sajt, vezano za tematiku akreditacije (cak je i to bila kljucna fraza, prvi rezultat iz Srbije). Da bi se ovakve stvari desavale, potrebno je nekoliko bitnih faktora: 1. Radi se o blogu, a blogovi su veoma vidljivi na pretrazivacima pod uslovom da ih linkuju relevantni drugi sajtovi, servisi, blogovi... 2. Trebalo bi da sto vise servisa tipa planetoid.srpski.org i blogodak.com objavljuju vase postove sa bloga. 3. Informacija o rezultatima akreditacije na ovom blogu je bila jedna od prvih objavljenih kod nas, pa je taj podatak dosta pomogao pri rangiranju rezultata, a obicno oni koji prvi objave neku informaciju budu cesto i dosta linkovani od strane drugih sajtova/blogova. 4. Sam tekst treba da bude keyphrases reach, sto znaci da treba da ima dosta kljucnih reci koje ce korisnici kucati na pretrazivacima. 5. Sto vise prijavljenih na vas RSS feed (koristiti www.feedburner.com za statistike RSS-a). Inace, trenutno pretrazivaci na ovom blogu donose 12 % poseta (Google donosi 10 %), a RSS donosi 30 % poseta (poseta je broj koji oznacava i posetioce koje veci broj puta posecuju sajt u toku mesec dana).

Na sajtu McCannPR-a moze se videti izvestaj sa konferencije za medije (26.04.) povodom pustanja dva sajta Coca Cole u Srbiji. "Prvi interaktivni Coca-Cola internet portal na srpskom jeziku danas je predstavljen u galeriji Ozon. Okupljenim predstavnicima medija, koji su među prvima dobili priliku da testiraju za nae prostore relativno novi koncept portala, u surfovanju kroz sadraj pomogli su Coca-Cola brend menader Svetlana Milivojević-Panev i Dragan Varagić, priznati IT stručnjak koji je pohvalio inovativan pristup u kreiranju Coca-Cola online zajednice." Na stranici se nalazi i film sa YouTube-a koji je sniman na konferenciji za medije.http://www.mccannpr.co.yu/code/navigate.php?Id=199

Dosao sam surfovanjem do servisa www.compete.com koji poredi posecenost na nivou broja posetilaca i poseta (jedan posetilac vise puta na sajtu). Kako ovaj servis jos nije "provaljen" kod nas, daje veom interesantne podatke, koji meni ne deluju nerealno, bar u nekim segmentima: 1. Prikazuje podatke za one sajtove koji su imali bar 1.000 posetilaca dnevno u proteklih godinu dana. 2. Prikazuje razlicite varijacije posecenosti (posetioci/posete...), koji kada se kombinuju, daju veoma interesantne podatke o trendovima prikaza statistika u Srbiji. 3. Kada sam pregledao posecenost odredjenog broja sajtova za koje znam koliko su realno poseceni, podaci mi nisu delovali nelogicno. 4. Kada se uporede sajtovi koji imaju slicnu ciljnu grupu (domaci sajtovi sa prosecno slicnim brojem posetilaca iz USA i ostalih stranih Zapadnih drzava), dobijaju se odnosi posecenosti koji niju nimalo nelogicni. 5. Prema ovom servisu, najrelevantniji domaci sajtovi u Srbiji su B92.net, Krstarica.com, Serbiancafe.com i Blic.co.yu. Ostali im ne prilaze veoma blizu, po ovom servisu. Evo primera poredjenja B92, Krstarice i Blica: Evo i link do poredjenja, gde mozete menjati sajtove do mile volje:http://snapshot.compete.com/b92.net+krstarica.com+blic.co.yu... Uzivajte :)

Pre vise od nedelju dana Marko Bijelic je na svom blogu obnarodovao i detaljno objasnio buzz koji se vrteo poslednjih mesec i vise na nekim forumima, a i ja sam pisao svojevremeno o tome. Iskreno, zbog E-trgovine nisam stigao da pogledam sta je ko i gde pisao na ovu temu, iako sam bio obavesten da je buzz prerastao u vest, ali za sada samo na Webu... I dalje tvrdim da je ovo veoma vazna vest, a koliko ce uticati na povecanje fokusa na Web (bar od strane velikih firmi i marketing/PR agencija), to cemo tek da vidimo... Vest je vazna jer se radi o veoma slozenom servisu sa aspekta kombinacije online poslovnih/advertising modela (pogledaj naslov ovog posta), i to ce sigurno zaintrigirati one koji su u finansijskoj situaciji da kreiraju ovakve komercijalne ili samo promotivne servise kod nas.

Marko Bijelic je na svom blogu u formi linkova objavio dve veoma vazne informacije koje se odnose na Google i ovaj prostor: 1. Osoba iz Google-a zvanično odgovara na pitanja diskutanata na forumu WebMajtori.net. Ilinka (kako se predstavila osoba iz Google-a) nije iz zvaničnog predstavnitva koje se otvara ovih dana za područje Srbije, Hrvatske, BiH, i CG. 2. Google je na svom oficijelnom blogu objavio uputstvo za Webmastere iz jugoistočne Evrope. Čak postoji i neoficijelni prevod ovog uputstva. Mene čudi da niko od onih koji prate ovu tematiku na bitnim domacim forumima nije objavio ovu informaciju u poslednje dve nedelje. DPT - Link do ove teme ES - Link do ove teme

Preko statistika posecenosti sa sajta Pretraga.co.yu dosao sam do alata miniRank. Radi se o alatu koji pravi rejting bilo kojeg sajta na Webu (poslednji update 24.02.2007.), i izmedju ostalog redja popularnost sajtova po drzavama - pa tako i dalje imamo rejting za Jugoslaviju (valda ce postati Srbija kada promenima tld na .rs). Osnova za merenje popularnosti jeste broj linkova sa drugih sajtova prema posmatranom. Postoji FAQ gde je nesto detaljnije objasnjeno kako funkcionise servis. Rangovi su definitivno veoma sumnjivog kvaliteta, kao i ceo ovaj servis koji je izgleda napravljen zbog nekog takmicenja gde je dobio nagradu. Sve je to verovatno zbog kvaliteta crawler-a, jer za ceo web nije to bas mali posao pokupiti sve sajtove i pospajati medjusobne linkove.