Скуп блогова на српском језику
I pored sapunice na rukama i kecelje za pasom, ponovo se pretvorio u profesora. Blagost zameni preciznost dikcije, gotovo skandiranje: - Zašto? Zato što se nisam služio nikakvim pomoćnim sredstvima da bih nešto saznao o vama. Jednostavno, zanimali ste me, a to je prvi uslov za dobar intervju. Opustio sam vas, najpre, otkočio, pripitomio … Jeli ste mi iz ruke. Uzgred, primetio sam da ste levakinja? I pre nego što ste ma šta doznali o meni (sem da umem sam da pripremim špagete), ja znam sve o vama! Dakle, da rezimiramo: Una, uvek sama. Dvadeset i četiri godine. Roditelji razvedeni. Traume iz detinjstva: osluškivanje noćnih ljubavnih šumova iz očeve spavaće sobe. Osetljiva na izdajstvo. Poseduje snažnu želju da se izvuče iz prosečnosti. Pokušava da se probije u novinarstvo. Neko joj je rekao da je najbolje početi u „Studentu“. Da. Umalo da ne zaboravim: i veoma lepa uz to! Na žalost, vaše vreme je isteklo! Profesora čekaju nove, istina, ne tako prijatne obaveze … Odvezao je kecelju i ispraznio pepeljaru. Oprao je mlazem i vratio na sto. - Kao što vidite, ja sam, u stvari, jedan dobro dresiran muškarac! Drago mi je što smo se upoznali … – reče, pokazujući joj rukom put iz kuhinje. Una je sakupljala svoje stvari. - A intervju? – promuca. - Pa, dobili ste ga! Dobili ste, naime, neku vrstu anti-intervjua. Ako ništa drugo, naučili ste kako se oni prave … Kada su prolazili kroz onu polutamnu sobu, dečak je i dalje imao stereo-slušalice na ušima. Nije ih ni pogledao. Ni oni njega. - Pustite sve to da prenoći – savetovao je profesor – a ono što se posle toga slegne, to je intervju! Sve sporedno biće zaboravljeno … Pridržao joj je kaput. Ona pokuša da ga spreci: - Ne treba, hvala! - Pripadam staroj, izumrloj školi. Učtivi dinosaurusi!
Una – M.Kapor
Slični postovi:Lako je reći „volim te“ "Lako je reći "volim te", ništa posebno, i manje-više svaki ...Suština se očima ne da sagledati ... Zatim dodade: Idi pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja ...Vi ste zivot, oblik koji poseduje moc da stvara Po sopstvenom izboru sada zivite u svetu koji ste stvorili. ...Cudne li planete! Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine planine ...Gledajte mene Da! Ja sam dobro razumeo vaš sistem! Dali ste im ...Jedan izgubljeni randevu Ne znam ko je rekao: “ Pogledaj kakva groblja ima ...Ustav i prava gradjana "Vaše čuveno poštenje, uvijek ste bili puni tih sranja o ...Primjecena je, a vi ste uhvaceni! - Vjerujem! - konacno je uskliknuo artist i ugasio svoj ...Putovanje nakraj noci O stvarima do kojih ste najvise drzali jednog lepog dana ...Tlo pod njenim nogama Gubitak Istoka znaci dezorijentisanost. Pitajte bilo koga moreplovca - na ...Praznično izdanje Politike donosi, prode mnoštva drugih odličnih sadržaja, i intervju (V. Roganović) sa Čarlsom Simićem ( Charles Simic 1938.) – savremenim američkim pesnikom srpskog porekla, dobitnikom Pulicera i poznatim njujorškim blogerom.
“Naš čovek” u Americi predaje kreativno pisanje na Njujorškom univerzitetu i vodi blog na poznatom New York Review of Books publicističkom sajtu. Za sebe kaže da je pesnik-buntovnik jer nije imao uobičajeno odrastanje, obrazovanje niti porodični dom, te stoga “ne veruje u ono u šta većina ljudi veruje povodom većine stvari, uključujući tu veru, politiku i nacionalizam”.
Na svom blogu se kritički bavi problemima današnjice, besmislenom politikom, beskućnicima i krizom morala. I da lje mu nije sajno zašto vlada troši ogroman novac za simultano vođenje brojnih ratova širom sveta, dok svoje građane-beskućnike svodi na život u raznim getoima.
Takođe, piše o “američkim vojnim varošima” – američkim baza u Iraku i Avganistanu, kao neokolonijalnim, etnički segregisanim, oazama bogatstva smeštenim usred rasrušenog, osakaćenog i osiromašenog sveta.
Pomalo neočekivano, Čarl Simić za najuticajnije javne ličnosti u današnjem vremenu smatra blogere. Za blogere kaže da među blogerima svaka zemlja ima svoje miljenike,a da su to bar u SAD Glen Grinvald (Salon.com), Endru Salivan (The Atlantic), Hjuan Kol i žena koja bloguje pod pseudonimom Digbi.
© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: bloger, Čarls Simić, Charles Simic, intervju, kreativno pisanje, pesnik, Politika, Pulicerova nagrada
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Na sajtu Economy.rs pojavio se veoma interesantan Web Specijal: 10 stručnjaka – 10 pitanja – 100 odgovora.
U nastavku sledi moj intervju:
1. Nekoliko nedelja preostalo je do ulaska u drugu deceniju ovog veka. Kako biste ocenili proteklih 10 godina, od 2000. godine u pogledu razvoja Interneta u Srbiji?
Za Srbiju je bilo karakteristično svih ovih godina da posmatranjem razvoja Interneta za prethodnu godinu, nije se baš mogao videti neki naročiti napredak u poslovnoj i ličnoj primeni, ali kada se pogleda period od 2000. g. do danas, može se videti ogroman napredak u svim segmentima razvoja Interneta: - Drastično su sniženi troškovi pristupa Internetu, zakup Internet prostora i cene izrade relativno složenijih prezentacija (zasnovane na open-source tehnologiji) - Od praktično simboličnih iznosa prodaje proizvoda i usluga preko Interneta, pojedinačne kompanije su se približile milionskim godišnjim prihodima u EUR. - Od simboličnih iznosa za online oglašavanje stigli smo do iznosa koji prevazilaze 3-4 mil. EUR. - Broj korisnika Interneta je povećan bar za 6 puta. - Drastično je povećan broj kvalitetnih Web sajtova. - Sve brojke Interneta u Srbiji su se veoma poboljšale u poslednjih deset godina, ali u apsolutnom iznosu iste brojke govore da je još potrebno neko vreme da Internet stvano bude posmatran ravnopravno sa ostalim privrednim segmentima tržišta u Srbiji.
2. Kako vidite ulogu države i na koji način bi u budućem periodu mogla da doprinese daljem razvoju Internet tržišta i usluga?
Svih ovih godina bilo je dobro što država nije puno odmagala, kada već nije pomagala značajnije razvoj Interneta u Srbiji. U narednom periodu ćemo videti da li država može u narednom periodu da značajnije utiče na razvoj Interneta, što nije naročito verovatno.
3. Evidentno je da poslovni sektor zaostaje u primeni Interneta i web alatki koje mogu u značajnom meri da povećaju produktivnost poslovanja. Po vašem mišljenju, koji su razlozi i i na koji način pomoći firmama u Srbiji da iskoriste potencijale Interneta?
Najveća barijera ozbiljnije primene Interneta u poslovanju jeste svest privrednika o mogućnostima Interneta. Jedini način kako se ta “barijera” uklanja jeste edukacija, ali u našim krajevima unapređenje poslovanja stalnom edukacijom vlasika i zaposlenih u firmi nije naročito česta pojava. Praksa u svetu je pokazala da ozbiljna konkurencija na Internetu sa aspekta poslovnih prihoda na pojedinačnim tržištima, najefikasnije dovodi do osmišljavanja i sprovođenja ozbiljnijeg online nastupa kompanija (kada se na pojedinim tržištima desi da ako kompanija nije adekvatno na Internetu, da gubi tržište).
4. Internet oglašavanje i očekivani prihod od njega najčešći su razlozi pokretanja, ali i propadanja velikog broja internet projekata u Srbiji. Kako biste ocenili tržište internet advertajzinga u Srbiji? Broj internet oglašivačkih mreža postaje značajan, ali čini se da su prihodi od prodaje oglasnog prostora na sajtovima i dalje veoma niski?
Razvoj tržišta online oglašavanja isključivo zavisi od drzvoja e-trgovine. Kada u Srbiji pogledate na sajtovima prosečne cene oglašavanja i broj oglašivača po sajtovima, očigledno je da je bolje osmisliti Internet poslovne modele koji nisu zavisini samo od advertajzing prihoda, jer od prihoda na od nekoliko hiljada EUR na mesečnom nivou ne možete ozbillnije planirati poslovanje. I ovih nekoliko hiljada EUR godišnje ostvaruje do 50 sajtova.
Kada se uzme da oglasne mreže uzimaju uglavnom oko 50 odsto prihoda koje donose Web sajtu, a one imaju smisla za sajtove koji imaju preko 10.000 posetilaca na dnevnom nivou.
5. Iako smo u jeku ekonomske krize, ovu godinu najviše je obeležio značajan rast broja internet prodavnica. Koliko ćemo još čekati da prodaja i kupovina na Internetu postanu uobičajena aktivnost u Srbiji? Šta očekivati u narednom periodu?
Prodaja i kupovina preko Interneta u Srbiji je na nekim tržištima (privrednim granama) već uobičajena aktivnost. Može se očekivati da u naredne dve godine biti značajno povećan broj oblasti gde će e-trgovina biti uobičajena, a to je period u kojem se može očekivati i značajniji porast različitih vrsta online prihoda.
6. Kako neki stručnjaci smatraju, kod naših zapadnih suseda desio se ‘’slučaj Severina’’ kao nešto što je na svojstven način promovisalo Internet, dok se u Srbiji ‘’desio Fejsbuk’’. Pretpostavlja se da čak 1,2 miliona stanovnika Srbije aktivno koristi ovu društvenu mrežu – da li su internet društvene mreže, blogovi, mikro-blogovi i video-blogovi budućnost internet komunikacija?
Društveni mediji su sadašnjost, čak i u Srbiji. Veliki broj osoba npr. koristi blogove, a ni ne znaju da su to blogovi. Ono što nas čeka u narednom periodu jeste smislenija eksploatacija društvenih medija, odnosno porast efikasne upotrebe društvenih medija koji sigurno mogu značajno da utiču i na povećanje profita kompanija, ako se koriste na pravi način.
7. Najčešće aktivnosti prosečnog stanovnika Srbije na Internetu su korišćenje Fejsbuka, slanje elektronske pošte i ‘’arčenje Jutjuba’’. Komentar?
Od nastanka Interneta, najveći broj korisnika ga eksploatiše za zabavu. Preko 95 odsto svih korisnika Interneta ne zna da ga koristi na najbolji način. To treba znati kada se kreira online strategija nastupa kompanije na Internetu.
8. Rupert Mardok – da ili ne? (besplatan sadržaj na Internetu – da ili ne?) i vaše mišljenje u vezi toga.
Veoma je verovatno da će Internet za dve godine izgledati kao satelitska TV. Puno besplatnih mesta i neka koja su plaćena. Ako imate sadržaj za koji vredi platiti, taj sadržaj ćete naplatiti.
9. Vaše mišljenje i očekivanja za budućnost u vezi razvoja internet usluga i tržišta (poželjno na globalnom nivou + Srbija)
Za razliku od Srbije gde se tek očekuje ozbiljnije povećanje ponude sve većeg broja čisto Internet usluga (što je u direktnoj vezi sa generalnim razvojem ovdašnjih online tržišta), u razvijenim zemljama bilo koja pojedinačna oblast online tržišta, čak i uski segmenti tržišta (tržišne niše) su veoma konkurentni, odnosno svuda se mogu očekivati prihodi, ako je neki servis dobro pozicioniran. U Srbiji ovakav razvoj online tržišta se ne može očekivati pre sredine druge dekade ovog veka (od 2015. g.).
10. Opišite Vaše sadašnje i buduće projekte, Vaš rad… (Slobodan tekst promocije)
Trenutno sam angažovan na in-house edukacijama u sklopu konsalting poslova u vezi sa unapređenjem online nastupa, a radim i za jednu firmu u SAD na poslovima SEO analitičara. Pored navedenog, sam angažovan na Visokoj školi računrstva i elektrotehnike u Beogradu (predmet Internet marketing) i delu vežbi iz e-poslovanja na master studijama na FTN, Novi Sad. Uskoro kreću specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja na FTN-u gde sam koordinator ovih studija, a online projekat koji razvijam u poslednjih šest meseci je servis za distribudiju saopštenja – PRObjave.com.
Očekujem početkom naredne godine početak jednog većeg internacionalnog projekta u kojem ću učestvovati, i nadam se da ću napokon uspeti da tokom naredne godine završim dve knjige iz oblasti poslovne primene Interneta.
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Gadgeterija recenzira novi Plakatt koja uključuje i jedan mini intervju o servisu.
Totalno sam zaboravio da smo ovo uopšte radili, pa evo sa malo zakašnjenja dajem link do intervjua sa Petrom i samnom za Designer’s Couch.
Totalno sam zaboravio da smo ovo uopšte radili, pa evo sa malo zakašnjenja dajem link do intervjua sa Petrom i samnom za Designer’s Couch.
Via TangoSixBlog , intervju sa našom jedinomvazduhoplovnom akro-grupom “Stars”, nastalom na temeljima nekadašnjih jugoslovenskih “Letećih zvezda”.
© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: akro-grupa, intervju, Leteće zvezde, Stars
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Zeldmanov intervju za BigThink marathon a o web standardima…
© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: intervju, Web standardi, Zeldman
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
WordPress Tavern zajednica okupljena oko WordPress projekta i njegovog daljeg razvoja u svom redovnom, nedeljnom podcastu WordPress Weekly donosi nam intervju sa Vladimirom Prelovcem - našim najpoznatijim i najpriznatijim WordPress developerom, a povodom izdavanja njegove knjige “WordPress Plugin | development - Beginner’s Guide“.
Poslušajte intervju:
© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: intervju, Vladimir Prelovac, WordPress
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Tanja:Postovana gospodjo Bobic Mojsilovic, pre svega zelim da vam se zahvalim sto ste pristali na ovu vrstu intervjua on-line. Dakle, ja sedim u Minhenu u svojoj kancelariji, Vi, pretpostavljam u Beogradu. Nismo se upoznale licno mada osecam da Vas poznajem donoseci sa svakog puta iz Beograda nekoliko primeraka Vasih knjiga za moje ovdasnje prijateljice. Svako zeli da ima svoj primerak. Jos poznajemo neke iste ljude koji se uvek hvale kako Vas poznaju pa eto, sada mogu i ja da se hvalim kako Vas poznajem.
Jednom , sedeci u Beogradu gledala sam neku emisiju kada ste pricali o tome kako ste poceli da pisete i zapravo da distribuirate svoje knjige. SAMI! U svojim kolima! I kako ste odlucili da je to OK. Pricali ste kako ste odlucili da budete nezavisni i da se izborite za svoje mesto! Molim Vas za sve one koji misle bilo sta da pocnu da rade na sebi i za sebe, da ispricate ovu pricu…
Mirjana BM: Odlucila sam da sama izdam svoju prvu knjigu, to je bila zbirka prica ” Baba, nemoj nista da me pitas”. I kada sam prodala tri izdanja, mislila sam da je to dovoljno, da je to publika- tri hiljade, za zbirku prica, to je bilo sasvim dovoljno za moje pocetne standarde. Ali, kada sam objavila “Dnevnik srpske domacice”, a tada sam bila bez dinara, i jos u dugovima, prvo izdanje se prodal za mesec dana. Da, istina je licno sam nosila knjige knjige u knjizare, bilo je leto 2000. Godine, stavila bih cerku u stari “reno4″, ona bi ostajala u autu- da nas ne odnese “pauk”, a ja bih sa kinseskim cegerom na tockice, vukla knjige u knjizare i uzimala kes za ono sto je prodato. Do oktobra, sam prodala preko sedam hiljada knjiga, a onda se pojavio covek koji je predlozio da ovaj crnacki posao radi za mene. I dan danas je moj distributer, a do sada je “Dnevnik” stampan u preko cetrdeset izdanja…to je bilo vreme kada moje knjige iz politickih razloga nisu mogle da stoje u izlozima knjizara, pa ipak to me nije obeshrabrilo. Sa druge strane, publika je trazila moju knjigu. Znala sam, da sam uprkos svemu uspela. Bila sam i ostala do danas, potpuno nezavisna - jer nemam svoje kriticare- zato uglavnom i nemam recenzije, nemam izdavacku kucu sa pratecim marketingom- ja sam u bukvalnom smislu mali samostalni proizvodjac umetnickih radova, koje sama stampam, distribuiram, prodajem, reklamiram. Ali, stvari su sada jasne - vise niko ne moze da precuti cinjenicu da su moje knjige uvek u vrhu bestseller lista u Srbiji, kao i da se krug mojih citalaca siri - sada mi dolaze i gimnazijalci i studenti da im potpisem knjige.
Tanja: Kada je bilo tesko i kada Vam je bilo svega dosta jeste li pomisljali da sve prekinete i da odustanete od ovog posla? Jeste li se nekada pitali sta ce Vam sve to?
Mirjana BM: Pa, bilo je mnogo nepravde oko mene, i jos uvek je ima, ali odustati necu, jer pisanje volim, uzivam u tome, i zivim od toga. A srpska kaljuga vise ne moze da me dotakne.
Tanja: I pisete nekoliko kolumni BLIC, Sofija…vase rubrike su jako zive i savremene. Pratite TV emisije, pisete o aktuelnim dogadjajima…
Mirjana BM: pisem uglavnom o fenomenima savremene globalne kulture,o ludilima kojima nas bombarduju mediji. A imam i dve politicke kolumne. Pisanje za novine je ipak neka veza sa stvarnoscu. Nekoliko godina uopste nisam posala za novine, i u jednom trenutku sam pomislila kako je ipak, za mene, opasno, da toliko budem u svetu sopstvene maste. Dobro je sto sam se vratila kolumnama koje mi takodje pricinjavaju zadovoljstvo.
Tanja: lepo je videti vase slike na naslovnicama knjiga.
Mirjana BM: Slikam, to je moja velika ljuav, stavljam ih na korice svojih knjiga, a sada je jedna banka iz Novog Sada napravila svoj kalendar sa mojim slikama, i to izgleda zaista divno. Mozete ga videti na mom sajtu
Tanja: Opet ja sa gledanjem televizije, ali pre nekoliko godina dok ste gostovali u jednoj emisiji na B92 i govorili koliko volite zivot, muskarce, ljude, dobru hranu…super ste zvucali moderno i angazovano…Koliko volite da budete sami, zapravo, slikanje i pisanje jesu usamljenicka zanimanja- ili nisu?
MirjanaBM: Slikanje i pisanje jesu usamljenicka zanimanja, mada ne i zanimanja tisine. Dakle, to uvek radim uz muziku, uvek imam posebnu muziku uz koju pisem, i uz kojiu slikam. Mene rad neverovatno zabavlja, uzivam u tome, sto ne znaci da ne volim ljude. Na protiv! Ali posle svake guzve, svakog ludila, zurke, prijema, ja moram da se bar na neko vreme povucem u mir. Takva sam. I moram da imam osecaj da sam nesto stvorila. To moze da bude dobra recenica, dobar rucak ili vecera, cvet u mojoj basi, zadovoljan pogled moje pudlice, poljubac moje cerke ili bilo sta- moram da imam osecaj da mi ni jedan dani nije prosao uludo- cak i kad odlucim da nista ne radim, ubedim sebe da sam stvorila dobar dan za meditaciju i opustanje.
Tanja:Da li se bavite sportom?
MirjanaBM: Igam tenis, idem na jogu, mada nista od toga ne radim fanaticno. Mogu i da propustim po neki cas, ali vodim racuna o zdravlju-i ako pusim-jedem zdravo, idem na masazu, i radim, kad treba cucnjeve.
Tanja:Da li ce na vasem sajtu biti moguca kupovina Vasih knjiga i slika?
MirjanaBM:Bice moguca kada u Srbiji bude bilo moguce da se naplacuje preko kartica, i kad postarina ne bude bila tako skupa. Do tada, moracete da se oslonite na rodjake i prijatelje u Beogradu.
Tanja: Da li ste razmisljali da pisete blog?
MirjanaBM: Za sada zaista nemam vremena, jer pored svega, svakoga dana odgovaram na pisma posetilaca mog sajta. I to radim sama!
Планета Србија
је скуп одабраних блогова на српском језику.
Ако желите и да се ваш блог нађе на Планети Србија
све потребне
информације за пријаву вашег блога можете наћи овде.
Планета Србија извори:
RDF/RSS 1.0
RSS 0.92
RSS 2.0
ATOM
FeedBurner
OPML
|
