Planeta Srbija

Krenuo je drugi dan How To Weba, i red je da ispravimo malu Twitter grešku sa lokacijom i kažemo da ljubav ipak dolazi iz Rumunije. Retkost je videti dešavanja na kome su ljudi ovoliko pažljivi oko gostiju i predavača kao ovde. Svi iz organizacije trude se da vam nijednog trenutka ništa ne fali, a to ide do detalja da će vam praviti društvo dok čekate lift. Da ne dužim o tome previše, generalni je utisak da je ovo jedna od najbolje organizovanih konferencija na kojoj sam bio do sada.

Dan je krenuo sa Karlosom iz SeedCampa, kog smo imali prilike da upoznamo već na Mini Seedcamp dešavanju u Ljubljani. Generalni utisak cele Seedcamp ekipe jeste da zaista daju sve od sebe da probude evropsko tržište i ovdašnju startap kulturu. Kao neko ko trećinu svojih investicija daje u ovaj deo Evrope, ali i neko ko je imao priliku da bude deo domaćeg How To Web-a, njihov značaj nije ništa manji ni za naše tržište. Karlosovo predavanje bilo je posvećeno opisu samog Seedcampa i startapa u koje investiraju, nekim od dosadašnjih investicija poput Lookk-a i osiječkog Farmeron-a ali i pojašnjavanju samog termina akceleratora. Akceleratori su pored investicije zaduženi da pruže određene kontakte i edukaciju samim startapima i tako ubrzaju proces (odakle i ime) njihovog razvoja i nalaženja daljih investicija. U dosta korisnom predavanju izlaže i koje su ideje u koje su investirali:

Demokratizacija postojećih servisa: bankarske usluge, razmena novca, poređenje cena, agencije za nekretnine… Pojednostavljenje postojećih i povezivanje više servisa u jedan – servisi poput Rapportive, Vox.io.. Kao neke od pravaca u kojima trebate da razmišljate ako želite da pokrenete servis ističe sledeće pravce razmišljanja: Koji servisi koje koristite nisu dovoljno efikasni i mislite da mogu da se upotrebe Koji su to procesi koji mogu da se urade na jednostavniji način Koje servise biste voleli da vidite integrisane da biste dobili bogatije iskustvo Sve u svemu jedno odlično predavanje, i nadam se da ćemo imati priliku da ga uskoro gledamo na nekom od dešavanja i u Beogradu. Mark Randal – Rešenja postoje

Predavanje ovog simpatičnog čikice se čekalo od prvog dana, i ako nisam baš imao predstavu “u čemu je fora”. Ispostaviće se da je u pitanju jedno od onih motivacionih predavanja koje svi volimo na konferencijama. Mark je, koristeći svoje iskustvo, pričao o onome zbog čega smo došli ovde – startap kulturi i potrebi da se razvije ozbiljan ekosistem kako bismo gurali ekonomiju napred. Startapima savetuje da se više kreću i upoznaju ljude i da se ne brinu toliko da će im neko ukrasti ideju, već da je konkretno preispituju ne bi li došli do pravog rešenja. Ako ideja ne obećava, važno je da to što ranije otkrijemo kako bismo mogli da nastavimo dalje pravim putem.

 

Ovaj tekst je na temu razvoja online investicionog biznisa u SAD, zasnovanog na tekstu How We All Missed Web 2.0′s “Netscape Moment”, i dosta detalja u ovom tekstu se oslanja na moj prethodni tekst o aktuelnom stanju IPO tržišta. Preporuka je da pročitate oba teksta, naročito da pogledate pripadajuće video materijale, da bi ste lakše pratili važnost onoga što je napisano u ovom tekstu.

Zašto u ovom regionu, ali i u celoj Evropi nikada se neće razviti uspešan online biznis veličine najpoznatijih sajtova u SAD?

Jedna od čestih konstatacija koja se mogla čuti na prošlogodišnjoj LeWeb konferenciji je da za razliku od sličnih skupova u SAD, kada se na jednom mestu nađe veći broj investitora (VC, Angel) – u SAD oni ne mogu da “žive” od upita koje dobijaju od raznoraznih preduzetnika. U Parizu su se samo retki uopšte usudili da im priđu i da im pokušaju predstaviti svoj online biznis za koji bi eventualno mogli da pronađu investitore.

Iako je racionalan razlog ne tako uspešnih online projekata u EU (kao što su oni u SAD) ipak činjenica da ovde puno osoba priča veoma različitim jezicima, i ipak su sve te EU države – posebne države (bez obzira na jedinstvenu monetarnu politiku), razlog je i to što se u SAD preduzetništvo shvata mnogo pragmatičnije  nego što je to slučaj u Evropi (i u EU postoje jednostavni načini nalaženja investitora, ali je to ipak komplikovanije nego što je to u SAD slučaj).

Ako se pogleda tržište ovdašnjih zemalja, dovoljno je da napomenem podatak da je slovenački pretraživač Najdi.si dobio prva VC sredstva 1998. g.! U Bugarskoj i Rumuniji investiciona VC online aktivnost postoji već 5-6 godina (!), a u Srbiji se pojavila prva mreža biznis anđela krajem prošle godine! Sada još treba da neko od tih “anđela” bude raspoložen da ulaže u online biznis…

Šta je “Netscape momenat”?

Ako ste upućeni u istorijat komercijalne upotrebe Interneta, sigurno znate da važan udeo u toj priči nosi kompanija Netscape Communications sa svojim Web čitačem (browser) Netscape Navigator/Communicator.

Malo je poznato u ovim krajevima da se pojava kompanije Nescape na berzi 1995. g. označava kao prvi znak dramatičnih promena u poslovanju i u životu koje je doneo Internet u poslednjih 15 godina, a Nescape IPO se tretira i kao početak čuvene pojave “Dot-Com Bubble” – nerealnog ulaganja u Internet kompanije na NASDAQ berzi u drugoj polovini devedesetih godina (američki “Jezda” i “Dafina”).

09. avgusta 1995. g. kompanija Netscape Communications se pojavila na berzi (IPO) sa početnom cenom deonice od 14 $US, a taj prvi dan trgovanja se završio sa cenom deonice od 75 $US, što se tretira kao jedno od najspektakularnijih otvaranja trgovanja za jednu kompaniju u SAD. U narednih godinu dana, svakog kvartala ova kompanija je duplirala svoje prihode.

Osnovni razlog ovog do tada neverovatnog uspeha na berzi jedne kompanije koja se pojavila na berzi jedva godinu i po dana posle osnivanja jeste u činjenici da se upravo u to vreme desila velika demokratizacija trgovanja na berzama u SAD, gde su se pored banaka pojavili i samostalni investitori koji su investirali u voljene kompanije i proizvode. Upravo su ti samostalni investitori direktno uticali na veliki porast vrednosti akcija kompanije Netscape.

Uspeh na berzi kompanije Netscape doveo je do nekoliko veoma važnih posledica inicijalno-enormnog razvoja Internet biznisa u SAD:

Milioni preduzetnika u SAD su krenuli primerom ove kompanije, pokušavajući da brzo naplate dobru ideju u online biznisu time što će se pojaviti na berzi i pre nego što Internet kompanija koju su napravili postane profitabilna. Investicione kompanije u SAD su se utrkivale da investiraju u što veći broj online biznisa, nadajući se brzom i uspešnom IPO. Javnost u SAD je u velikom broju “pohrlila” na tržište deonica dot-com kompanija, nadajući se velikim profitima za kratko vreme.

Naravno, pohlepa i nepoznavanje prave prirode online biznisa (koji ima iste karakteristike kao i klasičan biznis) doveli su do “pucanja balona” 2000. g., ali do tada već ništa više nije bilo isto – dešavanja krajem devedesetih na Internet tržištu su bila samo prethodnica važnih promena u kompletnom poslovanju tokom prve dekade dvadest i prvog veka.

Termin “Netscape Moment” označava sve navedene okolnosti pod kojima se desio do tada neverovatan razvoj e-poslovanja u SAD.

Facebook-DST Deal

Tokom prve dekade XXI veka svaki investitor u SAD se pitao da li će baš njegov IPO doživeti “Netscape momenat”, i sve do 2008. g. cilj bilo kojeg investiranja u Internet kompanije je bio da se što pre pripremi njen izlazak na berzu, bez obzira šta će to kasnije značiti za te kompanije.

Za razliku od perioda do 2000. g., počeli su da se gledaju svi aspekti poslovanja za Internet kompanije, ali je praksa pokazala da rani izlazak na berzu direktno (uglavnom negativno) utiče na kasnije poslovanje kompanije (suviše brz razvoj kompanije ima direktne posledice na organizaciju i efikasnost rada).

Pojava Svetske finansijske krize je direktno uticala na sva berzanska tržišta, što je u poslednjih nekoliko godina uticalo na to da se period od osnivanja (Internet) kompanije do njenog izlaska na berzu produžio sa prosečnih 5 godina – na prosečnih 10 godina!

Upravo u vreme “najžešće” finansijske krize, do tada nepoznata ruska investiciona kompanija DST International ulaže 26. maja 2009. g. 200 miliona $US u Facebook. U tom momentu vrednost Facebook-a “skače” na 10 milijardi $US, ali u tom momentu nikome nije bilo jasno zašto je Zukeberg uopšte “uzeo te pare”. Do tada je imao sasvim dovoljno investicija da “izdrži” i izađe na berzu u relativno kratkom periodu – kako je to do tada bio običaj.

Ispostavilo se da je ovaj dil od 200 miliona $US doveo do velike promene na investicionim tržištima u SAD, gde je sada cilj da kompanija što kasnije postane “javna” (da izađe na berzu), a prethodni investitori koji su “terali” kompaniju da što pre postane IPO ranije se isplaćuju (ne moraju da čekaju 10 godina za IPO). Kompanija sada može da se prirodno razvija i da svojim realnim profitom (realna likvidnost kompanije) isplaćuje sve svoje obaveze, a tek u momentu koji realno odgovoara kompaniji – da izađe na berzu!

Sada se može pratiti da sve veće (i poznate) Internet kompanije imaju ovakav tip investicija, gde niko ne žuri sa izlaskom na berzu, a investitori već stvaraju novi “balon” tzv. “sekundarnih investicija“.

Već se sada može pretpostaviti da ova “trka” neće dugo trajati jer su ova dešavanja već na “radaru” američke države.

Bez obzira na pravne “zavrzlame” oko novog pogleda na investiranje u SAD, razvoj investicionog biznisa u pravcu sticanja prave profitabilnosti Internet kompanija dovodi korist za sve igrače na ovom tržištu, čak i u ovim krajevima.

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Ono što je na mene ostavilo ubedljivo najznačajniji utisak na LeWeb konferenciji ove godine bio je set predavanja posvećen investiranju u preduzetničke (start-up) online biznise.

Kratak uvod u investicioni biznis: Angels, VCs, IPO, Exit

Kako pretpostavljam da većina ovdašnjih osoba baš nije naročito upoznata sa osnovama kako funkcioniše sistem investiranja u kompanije, zbog što potpunijeg razumevanja aktuelnih trendova investicionog poslovanja u online biznise, ukratko bih napomenuo najvažnije segmente aktivnosti oko investiranja u (startup) kompanije:

U osnovi, potreba za investiranjem u započeti preduzetnički poduhvat (tzv. startup kompanija) sa strane preduzetnika znači mogućnost da mala kompanija ima u startu resurse (investicija u prostor, zaposlene, tehnologije…) kao da je velika kompanija. Drugim rečima, umesto da se nova kompanija bori sa tim kako da finansira svoj razvoj, zaposleni se fokusiraju na sam razvoj biznisa.

Postoji više načina početnog (ranog) investiranja u kompanije (en. seed investing), a za potrebe ovog teksta pomenuo bih termin Angel Investing, ili kako ovde to zovu – Poslovni anđeli.

Termin Angel potiče od prakse u SAD da kada (mladi) pojedinac iskaže želju da napravi svoj privatni biznis, okupi rodbinu i prijatelje, predstavi im ideju, i tada određeni broj rođaka i prijatelja uloži neke pare u cilju pomoći novom preduzetniku u svojoj avanturi (nešto kao pokloni koji se daju za venčanje kod nas). Osobe koje na taj način pomažu svoje rođake i prijatelje se nazivaju poslovni anđeli.

Ameri ne bi bili to što jesu da ovu veoma korisnu tradiciju (ovo bi npr. mogli u ovim krajevima da pruzmemo od njih) pretoče u biznis tako što se ovaj poznati termin (Business Angels) već više decenijama koristi za investicione fondove koji investiraju u startup kompanije kapital u vrednosti do 2 mil $US (u SAD). Zauzvrat, preduzetnik daje određeni udeo u kompaniji (na osnovu raznorodnih procena, biznis planova, pregovora i sl.). Osnovna karakteristika ovih fondova jeste da imaju prilično veliki upliv u samo poslovanje kompanije, da bi je pripremili za ozbiljnije prihode, druge vrste investitora, izlazak na berzu i sl.

Venture Capital je vrsta investicionih fondova koja koja investira u kompanije pre izlaska na berzu u vrednosti preko 2 mil $US, i može se pojaviti umesto “Anđela” kao rani investitor, ali češće ulazi u narednim investicionim fazama da isplati prethodne investitore i unese dodatni kapital u kompaniju.

Naravno, kao i ostale stvari u poslovanju, investicioni biznis je nauka za sebe, i na Zapadu se najčešće uči od samih prvih investitora čiji je cilj da što više kapitalizuju svoju investiciju.

Sve ove investicione zavrzlame bi po definiciji (en. by the book) trebalo da vode do izlaska kompanije na berzu, i taj momenat izlaska na berzu se označava veoma važnim terminom IPO (Initial Public Offering). Ovaj termin je važan iz tog razloga što ako je priprema za izlazak na berzu urađena na kvalitetan način (PR buzz u vezi sa atraktivnošću kompanije za kupovinu njenih deonica), vrednost kompanije će rasti očekivanom eksponencijalnom vrednošću, što će zadovoljiti sve vrste investitora – rane investitore i nove deoničare.

Raznorodne vrste investicionih fondova imaju za cilj da kada se kompanija u koju je investirano pojavi na berzi, na koji način “izvući” uloženi kapital, a da se ne uruši (berzanska) vrednost kompanije. Ova umetnost se naziva strategija izlaza (en. Exit Strategy).

Kako ova priča (ne) funkcioniše u našim uslovima, pogledati npr. ovde, i ovde.

Likvidnost – nova ključna reč u investicionom biznisu

Okrugli sto na LeWeb konferenciji posvećen temi aktuelnih trendova a polju VC i Angel investiranja iznedrio je meni veoma novu reč u investicionom biznisu – likvidnost.

Dok je do pre nekoliko godina različitim vrstama investitora jedino bilo važno da “nateraju firmu” što pre da izađe na berzu (3-5 g.), u poslednje vreme je sve češći trend investiranja u kompanije koje već imaju razrađene načine sticanja dovoljnih prihoda da bi imali održiv model poslovanja.

Jedan od trendova koje već godinama usvajaju raznorodne kompanije jeste kreiranje nekog biznisa koji će postati interesantan velikim kompanijama, da bi ih jednostavno otkupile (en. Buyout). U tom kontekstu izuzetno je bio interesantan Okrugli sto na temu otkupa online biznisa u kojem su učestvovali predstavnici kompanija Microsoft i Google (koji su i najveći svetski kupci online kompanija).

Meni je posebno fascinantan bio potpuno drugačiji pogled na investicioni biznis od strane investicione kompanije DST International iz Rusije (!), koju je predstavio Alexander Tamas. Dovoljno je napomenuti da ovaj investicioni fond ima udela u samo tri kompanije: Facebook, Groupon, Zynga!!!! Prva kompanija u koju su investirali 2008. g. je bio Facebook (posebno obratiti pažnju na objašnjenje otkuda ovi Rusi u investicionom biznisu i zašto su 2008. g. uzeli deo FB-a)!

Kakve veze imaju ovi krajevi sa globalnim investicionim biznisom?

Orijentacija investicionih fondova na likvidnost kompanija i njihovih poslovnih modela, kao što su i sami učesnici panela govorili dovodi do mnogo veće globalizacije investiranja, što ima za posledicu da svi (internacionalno) interesantni poslovno održivi projekti sada imaju šansu da dobiju ozbiljan investicioni kapital.

Ovaj trend je za sada u začetku (imate aktuelni primer OpenFund ponude ovdašnjim online startup kompanijama), ali kako vreme bude prolazilo, ovakvih ponuda će biti sve više.

Napomena: Razlog zbog čega imam neka znanja iz ovog segmenta poslovanja je činjenica da sam sa grupom prijatelja pokušao 2000. g. da iskoristim tadašnje “sulude” varijante investiranja u SAD, pa sam se dovoljno informisao o investicionom biznisu. Na svu sreću, nismo uspeli da pripremimo projekat pre nego što će se desiti Dot Com Bubble u jesen 2000. g.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Desertec je dobio široku potporu u cijeloj Europi uz posebnu naklonost novoizabrane njemačke koalicijske vlade, koja vjeruje, da bi projekt mogao smanjiti ovisnost o ruskim isporukama plina.

Da se vratimo na poljoprivredne poticaje i njihovu efikasnost tj. ne efikasnost. Svi vidimo da se na kraju poticaji pretvore u kamen spoticanja svih uključenih. Uvijek je tako kada je keš u pitanju.

Svakako da će projekt donijeti ispunjenje želja korisnicima, jer će LTE tehnologija pretvoriti naše mobitele u mala moćna prijenosna računala. Zadovoljstvo će biti još veće ako znamo, da će milijuni novih korisnika dobiti ultrabrzi pristup internetu bez obzira gdje se nalazili.

Predviđa se da bi glavni izvođač ili skupina izvođača bile strane tvrtke kojima bi bili povjereni poslovi inženjeringa, nabave i izgradnje u vrijednosti oko 395 milijuna eura, dok bi nacionalnim izvođačima bili povjereni poslovi u vrijednosti od oko 263 milijuna eura.

Odlučili su zajednički promovirati svoje mogućnosti i usluge koje mogu pružati. Sve tri luke bilježe posljednjih godina znatno povećanje prometa, a to se posebno odnosi na kontejnerski promet.

DESERTEC predviđa izgradnju solarnih elektrana ukupne snage više od 100 gigavata (GW) u predjelu Sjaverne Afrike na više lokacija, ali u politički stabilnim zemljama.

Često se u posljednje vrijeme mogu slušati prigovori stranih investitora zbog problema na koje nailaze, jer prema njihovom mišljenju još uvijek nemamo razrađenu strategiju razvoja turizma.

Svi koji poznaju povijest ZTZ.a, znaju da bivši Zavod ima sve preduvjete, da postane centar za održavanje zrakoplova u ovom dijelu Europe.

Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture predviđa da će u dvije godine trajanja Programa biti zamjenjeno oko 3.000 vozila.

Nedavna plinska kriza siguran je pokazatelj da se Hrvatska mora uključiti u realizaciju jednog od ovih projekata, kao aktivni učesnik.

Kalkulator je dostupan na web stranicama Agencije za promicanje izvoza i ulaganja na www.apiu.hr na hrvatskom i engleskom jeziku.

Glavni je problem kako preživjeti. Koncesionari i korisnici zona ne bave se planovima o povećanju proizvodnje, koje su imali u svojim poslovnim planovima. Oni se danas bave analizama što su dobili, a što izgubili ulaganjem.

Izgradnjom takvih naselja turistička bi se sezona mogla sa tri do četiri udarna mjeseca produžiti na cijelu godinu.

Eto pravog balkanskog biznisa. Deri ih na balkonima.

Tjedni pregled tržišta. Valute, sirova nafta i zlato.

ZSE izlazak dionica pojedenih tvrtki zbog vrijednosti koja nema veze sa pameću. Hoće li se uništiti tržište ili ? Kuda nas je dovela euforija i frustracije.

Tržište valutnih parova, nafte i zlata i pregled situacije za prošli mjesec.

Upravo se nalazim u jednoj vrlo zanimljivoj situaciji. Naime u prilici sam da se takmičim sa TechCrunchom oko toga ko će prvi objaviti vest o seed investiciji ShoutEma, zanimljiv izazov, ne? Pedja je pre par dana u jednom od svojih postova sa LeWeba, predstavio ShoutEm i odradio podcast sa jednim od članova ShoutEm tima, gde ste [...]