Planeta Srbija

Šta smo sve tokom prazničnih dana pojeli? Kako smo kombinovali hranu? Masno, slano, mesnato, slatko…i količinski mnogo!!!

Pravila i zdrava ishrana

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog načina života i stečenih navika, žene i muškarci nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreću da odrastemo sa mamama i bakama koje nisu bile zaposlene, znamo vrednost brižljivog i posvećenog pripremanja svakog obroka.

Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.

Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos prema celokupnom životu i naravno, zdravlje.

Još je poznati grčki lekar Hipokrat rekao: “Tvoja hrana biće tvoj lek”.

Savremena medicina je nakon decenija istraživanja došla do zaključka da je uzrok čovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede. Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima – a to je biljna hrana, voće, inte­gralne žitarice, semenke.

U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, kaže se: “I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.” (Postanje 1.29<D>) Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na primer: ugljene  hidrate  sa  belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači jesti  u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena. Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. “osluškivanje” organizma, saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja. Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja  otpornosti   celokupnog  organizma.

Deset saveta za pravilnu ishranu:

1. Jesti raznovrsnu hranu.

2. Održavati optimalnu težinu.

3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).

4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi – prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki – kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).

5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).

6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).

7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.

8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.

9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.

10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

BELI LUK- ALLIUM SATIVUM Leči bronhitis, kašalj, kijavicu. Luk sa medom: Istucati nekoliko čenova belog luka i pomešati sa kašikom meda. Uzimati po kašičicu na svaki sat. Sveži sok sa šećerom: Uzimati svako jutro na šte srca po nekoliko kapi. Smiruje gušenje i umiruje bronhije. Sirup: Iseckati beli luk i staviti u sirće (kašika luka na kašiku sirćeta). Ostaviti da stoji nedelju dana. Procediti i na 5 grama dobijenog ekstrakta dodati 95 grama sirupa od šećera. Dobro izmešati. DOZA: Uzimati po 30 grama dnevno.

SALATA – LACTUCA SATIVA Svež sok salate smiruje kašalj, astmu, pomaže kod nesanice.

KUPUS – BRASICA SATIVA SIRUP crvenog kupusa: Uzima se po pola kilograma soka crvenog kupusa i šećera ili meda. Promeša se i prokuva nekoliko minuta. Uzima se 3-4 kašike sirupa dnevno. Umiruje bronhije.

PRAZILUK – ALLIUM PORRUM Uzima se prokuvan u mleku uz dodatak šećera ili meda. Sirup: Praziluk se duže kuva u malo vode, propasira se i doda med u srazmeri 1:1. Uzima se 3-5 kašika dnevno.

CELER – APIUM GRAVEOLENS Kod kašlja, gubljenja glasa i promuknutosti upotrebljava se celer. Uzima se 25 grama listova celera i kuva 10 minuta u mleku. Procediti. Piti 2-3 šolje ujutru na šte srca i izmedu obroka.

REPA – BRASICA RAPA Odvar korena. Jedan koren kuva se 10 minuta u litri vode. Kuva se i pije nekoliko puta dnevno protiv raznih oblika kašlja, (uvek svež čaj). Sirup: Pravi se od svežeg soka repe i šećera u srazmeri 1:1. Kuva se na laganoj vatri do gustine sirupa. Uzima se 3-4 kašike dnevno. Pred spavanje uzeti čaj ili odvar od repe zaslađen sirupom.

ROTKVA – RAPHANUS SATIVUS Upotrebljava se za ublažavanje kašlja. Lek se sprema tako da se rotkva opere i izdubi i na donjem kraju napravi otvor i stavi u odgovarajući sud. Napuni se šećerom ili medom i ostavi 24 sata. Sirup u vidu soka koji se iscedi smiruje kašalj i sluz i za omekšavanje sluzi. Uzima se na svaki sat po 1 kašika. Sirup: Oprana rotkva izreže se na kolute i ređa na razapetu gazu, red koluta rotkve, red šećera dok se sva rotkva ne utroši. Sirup u vidu soka koji se iscedi smiruje kašalj i pomaže izlučivanju sluzi. Uzima se na svaki sat po 1 kašika.

DUNJA – CYDONIA OBLONGA Čaj cveta: Uzeti 30 grama cveta i preliti litrom ključale vode. Poklopiti i ostaviti 20 minuta. Procediti i piti 3-4 šolje dnevno. Sok za čišćenje pluća kod bronhitisa: Oprati 1 dunju i neoljuštenu je iseći na tanke kolutove ili kriške. Kuvati u litri vode dok ne uvri na polovinu. Procediti i propasirati. Pije se protiv začepljenja u disajnim organima. Univerzalna sluz od dunje: Uzme se 100 grama semena dunje i prelije jednom i po litrom destilisane vode. Ostavi se da stoji preko noći. Proccdena sluz se pije za bolje iskašljavanje. Sirup: Oljuštiti kilogram dunja i napraviti sok, pomešati sa istom količinom šećera. Ostaviti dok se šecer ne otopi. Sok piti više puta dnevno. Preporučuje se za kašalj i čišćenje pluća.

JABUKA – PIRUS MALUS Čaj cveta: Uzeti 30 grama jabukovog cveta i preliti litrom ključale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta. Procediti i piti za smirenje kašlja, smircnje živaca i osveženje. Kod promuknutosti: Izdubi se kisela jabuka, napuni medom i ispeče. Jede se topla.

JAGODA – FRAGARIA VESCA Odvar korenčića šumske jagode: Uzeti 25-30 grama korenčića šumske jagode i kuvati 10 minuta u litri vode. Procediti i piti umesto vode. Preporučuje se za pročišćavanje bronhija.

KAJSIJA – PRUNUS ARMENICA U narodnoj medicini Kine od oljuštenog semena jezgra kajsije sprema se macerat kao prijatan napitak protiv kašlja, štucanja i zapaljenja gornjih disajnih puteva. Macerat: Oljuštena jezgra kajsije potope se u destilovanoj vodi i ostave da se ekstrahuju u toku 5-6 časova, ocede se, zaslade i piju u toku dana umesto vode.

KUPINA – RUBUS FRUTICOSUS Uzeti 60 grama listova divlje kupine, potopiti u litri vode i ostaviti da se moči 5 sati, zatim kuvati 15 minuta. Procediti i nekoliko puta dnevno ispirati pripremljenim odvarom grlo, nos i usta.

LESKA – CORYLUS AVELANA Kod upornog kašlja koriste se jezgra mladih lešnika. Postupak: Ubrati lešnike u avgustu ili septembru, jezgra samleti i izgnječiti. Pomešati samleveni lešnik sa medom i uzimati više puta dnevno.

LIMUN – CITRUS MEDICA Odvar limuna: Na tihoj vatri kuvati desetak minuta jedan celi limun. Posle kuvanja presecite limun na pola i dobro ga iscedite u čašu, dodati tome 2 kašike (cca 30 grama glicerina, dobro izmešati 1 čašu dopuniti medom. Uobičajena doza je: uzimati 4 puta dnevno za vreme kašlja po kašiku dobijenog sirupa. Doza se određuje prema potrebi i može se uzeti i više puta.

MASLINA – OLEA EUROPAEA Lek: Pomešati 2 kašike maslinovog ulja sa 2 žumanceta i 1 kašikom žutog šećera i dobro umutiti. Uzima se po 1 kašičica kada dođe do napada kašlja.

ORAH – JUGLANS REGIA Uzeti 20 grama svežih ili suvih listova oraha i preliti liirom ključale vode. Poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta, pa procediti. Piti 3-4 šolje dnevno za pročišćavanje bronhija.

SMOKVA – FIKUS CARICA Čaj: Preliti 25-30 grama listova smokve litrom ključale vode, poklopiti i posle 20 minuta procediti. Piti nekoliko šolja dnevno. Odvar: Uzeti 5-6 smokava i kuvati u litri mleka nekoliko minuia. Procediti pa ispirati usta i grlo.

TREŠNJA – PRUNUS AVIUM Čaj peteljki: Uzeti kašiku iseckanih suvih peteljki i preliti sa 200 grarna vode. Ostaviti poklopljeno 15 minuta da se ekstrahuje. Piti umesto vode. Rastvara sluz u bronhijama.

CRNA RIBIZLA – RIBES NIGRUM Odvar bobica: Uzimaju se suve bobice Uzeti 50 grama bobica, staviti u litru vode i pustiti da proključa i ostaviti još nekoliko minuta. Ohlađeno koristiti za ispiranje kod bolesti usta i disajnih organa pošto se procedi.

Ženama se preporučuje da svakoga dana uzimaju deset do dvanaest suvih šljiva, koje će pomoći da se spreči gubitak koštanog tkiva.

Zbog svoje vrednosti suvo voće treba redovno konzumirati, a naročito zimi. Pogotovo suve šljive, grožđice, suve smokve, kajsije, urme i brusnice. Za suvo voće nutricionisti tvrde da je prepuno svih hranljivih sastojaka.

U njemu, osim vode i masti, u izobilju ima i belančevina, vlakana, vitamina, minerala, šećera (dobrih), što suvo voće čine prvoklasnom namirnicom sa kojom je uputno da se otpočne dan. A vitamini su neophodni za održavanje dobrog imuniteta, među kojima poseban značaj ima antioksidansni koktel od vitamina C, E i beta karotena.

Prednost suvog voća je i u tome što njegova energija veoma brzo stiže u krvotok, zbog čega se naročito preporučuje sportistima posle treninga. Zbog svoje hiperkaloričnosti, međutim, suvo voće se jedino ne preporučuje osobama koje žele da smršaju. Nutricionisti insistiraju da se jede za doručak ili kao zakuska, radi pomoći varenju. Ali zato, nikako posle glavnog obroka kada je varenje usporeno, jer donosi previše kalorija.

Međutim, ako se zanemari obilje kalorija, za suvo voće se može reći da predstavlja pravu riznicu svega što čoveku treba i to u mnogo većim količinama nego kada je ono u svežem stanju, a organizmu obezbeđuje dodatnu energiju.

Profesionalni sportisti i svi drugi koji se bave fizičkim aktivnostima trebalo bi redovno da uzimaju suve kajsije. One sadrže ogromne količine kalijuma koji je važan za normalan rad mišića. Zanimljivo je da samo pet suvih kajsija zadovoljava petinu potreba za ovim mineralom i značajan deo potreba organizma za gvožđem.

Uputno je da se kajsije uzmu neposredno pred početak sportskih aktivnosti, i to najbolje u kombinaciji sa pomorandžom i kivijem. Vitamin C, koje ovo voće sadrži, olakšava apsorpciju gvožđa, što je posebno važno za anemične osobe.

Nutricionisti preporučuju konzumiranje suvog voća za doručak, jer pomaže boljem varenju. A ako ne za doručak, onda makar kao užinu. Jedino ga treba izbegavati posle glavnog obroka, jer može da uspori ionako sporo varenje i donese previše kalorija.

Suvo voće može svako sebi da obezbedi prirodnim sušenjem na suncu, u posebnim pećima za te svrhe, ili, pak, u rerni zagrejanoj između 50 i 70 stepeni, na aluminijumskoj foliji.

Gde god sušeno, suvo voće je meko, ukusno, slasno i nadasve zdravo. Jedina mana je što za pojedine voćke treba izdvojiti prilične količine u svežem stanju, kao što je primer kajsija. Suši se šest kilograma svežih, a dobija samo kilogram suvih.

Našim krajevima kao suvo voće prednjači suva šljiva. Ova voćka od davnina predstavlja sastavni deo u ishrani jer reguliše varenje i otklanja opstipaciju. Zna se i da snižava holesterol, pa tako štiti srce. Ženama se preporučuje da svakoga dana uzimaju deset do dvanaest suvih šljiva, koje će pomoći da se spreči gubitak koštanog tkiva, uzrokovanog opadanjem nivoa estrogena.

Uz suve jabuke, višnje i kruške, suve šljive su zahvalne u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabetičare, pošto sadrže šećerni alkohol sorbitol. One su i savršen dodatak cerealijama u doručku, u kolačima, a od njih može da se pravi i pire kao namaz za jutarnji tost.

Minerali i vitamini su ključni sastojci suvog voća. Suve kajsije i urme su pune vitamina A, magnezijuma i gvožđa, a kalijuma imaju čak 1.370 mikrograma u sto grama. Urme su posebno bogate vitaminima B1 i B5 kao i folnom kiselinom. U svežem stanju sadrže 55 odsto šećera, koji se sušenjem dodatno koncentriše. U fioci radnog stola svako bi, umesto kese bombona, trebalo da drži suve šljive, smokve ili kajsije. Ovo voće, prepuno ugljenih hidrata, izuzetno prija sivim ćelijama mozga, a predstavlja i sjajnu zamenu za nedostajući obrok.

Suvo voće sadrži magnezijum, mineral protiv stresa, vitamine B kompleksa za jake nerve i oligoelement gvožđe za vitalnost. Zbog intenzivnog žvakanja suvo voće na ovaj način podstiče varenje, kao i cirkulaciju u predelu glave. Sušene banane i jabuke, koje su prebogate i kalcijumom i vitaminom B6, prednjače u odnosu na druge voćke po sadržaju ovih sastojaka i treba ih uzimati kao alternativu slatkišima, jer predstavljaju savršen štit u stresnim situacijama.

Jeste malo skuplje, ali ako se ne najedate, suvo voće će biti sjajan izbor za vas. Ja u musli ubacujem brusnicu, kajsiju, šljivu… i to sve sa lešnikom, bademom, golicom… Zato ujutru ne jedem paštete ni viršle.

Svi znamo da su integralne žitarice vrlo  zdrave. Naučnici povezuju njihovo redovno korišćenje sa smanjenim rizikom od dijabetesa, alergijskih bolesti, visokog krvnog pritiska i mnogih vrsta raka. U našim prodavnicama zdrave hrane postoji toliko vrsta žitarica na koje zaboravljamo ili o kojima ništa ne znamo pa ih izbegavamo. Ovo su biljke koje zvanično ne pripadaju porodici žitarica, ali su im vrlo slične po svojim nutritivnim svojstvima. I najvažnije je da ih mogu konzumirati i osobe skolne alergijskim reakcijama i utvrđenom alergijom na gluten.

Krupnik je jedna od najstarijih žitarica, koja potiče iz Azije, a spominje se u Starom zavetu. Sadrži nešto više proteina od pšenice, nezasićene masti, vitamine A, C i grupe B, minerale (kalcijum, selen, kobalt, gvožđe, fosfor, magnezijum, kalijum, bakar) i vlakna.

Pomaže u borbi protiv anemije, deluje laksativno i okrepljujuće. Ima izraženo antioksidantno delovanje. Povoljno deluje kod kožnih i alergijskih osipa, neurodermitisa, reumatskih oboljenja i povišenog holesterola.

krupnikov glutenin ne izaziva alergijske reakcije

Od očišćenog zrna krupnika može se dobiti integralno i belo brašno, odnosno hleb. Integralni hleb krupnika ima veoma lepu braonkastu boju, kao i hleb, kome se obično dodaje slad ili druge boje, da bi se prodao po većoj ceni. Braon boja u integralnom hlebu krupnika potiče od mekinje koja sadrži najviše mikroelemenata i vlakana.

Beli hleb krupnika je sličan običnom belom hlebu, i duže ostaje elastičan i mek. Hleb od integralnog brašna krupnika ostaje mek i nedelju dana, ima sladunjav i prijatan ukus. Tehnologija pečenja hleba je identična običnom hlebu.

Značajno je istaći da su neke osobe alergične na glutenin drugih žitarica, ali mogu da koriste hleb od krupnika, koji takođe sadrži vrstu glutenina, ali ta vrsta ne izaziva alergiju. U takvim slučajevima se brašno krupnika ne sme mešati s brašnom obične pšenice.

Sirak je bogat gvožđem, kalijumom i fosforom, a od vitamina sadrži tiamin i nijacin. Sirak je dobar izvor proteina i vlakana i ne sadrži gluten. Dobar je za prevenciju bolesti srca, dijabetesa, artritisa, prekomerne težine i alergije.

Amarant je jedna od najzdravijih žitarica. Poput kinoe i heljde, amarant se smatra pseudožitaricom (po sastavu ove biljke nisu žitarice). Istraživanja potvrđuju da amarant možemo svrstati među najstarije žitarice na svetu. Moderni nutricionizam mu pridaje veliko značenje. Amarant sadrži visokokvalitetne proteine i lizin u većem procentu nego druge žitarice. Ne sadrži gluten, a bogat je mineralima.

Proso je bezglutenska žitarica, koja dolazi sa Istoka. Zrno prosa je veoma bogato skrobom i po tome se može uporediti sa kukuruzom. Proso je odličan izvor proteina, vitamina A i B i minerala – posebno gvožđa, magnezijuma, fosfora i silicijuma. Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline smatra se pravim kozmetičkim preparatom – odlično deluje na nokte, kožu, kosu i zube. Čisti organizam, uspostavlja ravnotežu, reguliše probavu i jača imunitet. Preporučuje se u slučajevima povećanog fizičkog i psihičkog napora, trudnicama i dojiljama.

Kamut je drevna žitarica, bliski rođak današnje tvrde (durum) pšenice. Po hranljivoj vrednosti kamut je superiorniji. Sadrži 20 do 40 odsto više belančevina, više masnoća, aminokiselina, vitamina i minerala. Ukus mu je slatkast zbog čega su ovu žitaricu prozvali „slatkom pšenicom”. Zbog visoke energetske vrednosti kamut je posebno pogodan za fizičko aktivnije ljude i sportiste. Ljudi alergični na gluten pokazuju 70 odsto manju osetljivost na kamut, pa ga zato zovu „pšenicom koju možete jesti”.

Kukuruz potiče iz Južne Amerike, gde ga smatraju božanskom biljkom. Sadrži ugljene hidrate, proteine, nezasićene masti, vitamine i mnoge minerale. Ova žitarica ima diuretička, hranljiva i okrepljujuća svojstva. Podstiče rad jetre i bubrega. Aktivno deluje na tiroidnu žlezdu, usporavajući njen rad. Preporučuje se u slučajevima nervoze i razdražljivosti. Jača srce, krvne sudove, mišiće i kosti. Za razliku od toga što možda mislite, kokice, koje se prave od kukuruza, jedna su od najzdravijih grickalica, pod uslovom da ne koristite velike količine ulja, ne pripremate ga u mikrotalasnoj i ne pravite ga od genetski modifikovanog kukuruza.

Tef je minijaturna žitarica, koja raste u Etiopiji. Sadrži više kalcijuma i gvožđa, nego ostale žitarice. Tef je dobar izvor fosfora, magnezijuma, cinka i tiamina. Ova žitarica sadrži osam esencijalnih aminokiselina i odličan je izvor proteina. Od brašna tefa pravi se poznata injera – hleb koji Etiopljani jedu svaki dan. Tef je žitarica bez glutena i zbog toga je pogodna za osobe alergične na gluten.

Pirinač je, posle pšenice, druga najpopularnija žitarica u našoj kuhinji. Konzumiranje integralnog pirinča osigurava organizmu neophodne ugljene hidrate, proteine, vitamine (posebno iz grupe B), minerale (kalcijum, gvožđe, fosfor) i enzime. Ova žitarica ima antialergijsko delovanje. Blagotvorno utiče na hipertenziju, kolitis i želudačne tegobe.

Kinoa je drevna južnoamerička biljka i jedna od najstarijih žitarica na svetu. Naročito je bogata lizinom, koji učestvuje u procesima rasta i zarasatanju tkiva. Od minerala, kinoa sadrži kalcijim, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink i bakar. Od vitamina – tiamin, riboflavin, nijacin, vitamin B6, folnu kiselinu, vitamine A i E. Bogata je vlaknima i karotenoidima. Kinoa pomaže kod migrena, poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova, smanjuje holesterol i krvni pritisak, sprečava alergije i astmu.

Iako ne pripada porodici žitarica, heljda im je po sastavu i načinu upotrebe srodna. Bogata je proteinima, sadrži vitamine grupe B, E i P, minerale i sencijalne aminokiseline. Heljda jača organizam i povećava telesnu toplotu, zbog čega je pogodna pre svega za zimski period.  Zbog svog okrepljujućeg dejstva heljda se posebno preporučuje sportistima, trudnicama, dojiljama i mladima u razvoju. Heljda čisti organizam, štiti krvne sudove, sprečava bolesti bubrega i polnih organa.

Slični tekstovi:

Sigurna sam da mnogi od nas razmišljaju o tome kako se hranimo i kakvu vodu pijemo. Zdrava hrana (ja volim da kažem zdravija hrana)i 2 litre vode dnevno većini je postala princip ishrane.  Pazimo da ne unosimo previše masnoće, soli, šećara, mesa, masnih sireva, da jedemo dosta voća i povrća i kupujemo flaširanu vodu. A da li ste se zapitali šta se krije u plastičnoj ambalaži?

Pred deset i više godina niko još nije ni pomišljao da ćemo običnu vodu piti iz plastične boce. Danas je to više iz navike nego potrebe, jer je voda iz većine vodovoda još uvek pitka. Svi kupujemo flaširanu vodu, dok šetamo, putujemo, idemo na posao…nosimo manje plastične bočice vode sa nama. Deci za vrtiće i školu takođe pakujemo po bočicu vode. Nažalost, često  pijenjem vode iz plastične ambalaže činimo “medveđu uslugu” .  Zašto? Zbog  hemijskog sastava plastike. Na dnu svake ambalaže potražite trougao s brojem u sredini.  Onukazuje koliko je opasna plastika.

Cilj proizvođača prehrambenih namirnica i pića, nažalist nije da nam obezbedi zdravu hranu i piće već da na svojim proizvodima ima što veću zaradu.

1 – PET ( često i PETE ) – Te su boce u većini slučajeva namenjene jednokratnoj upotrebi. Postoji mogućnost, da ispuštaju teški metal antimon i hemijsku materiju EPA, koja ometa delovanje hormona. Takve boce mogu ispuštati i kancerogene spojeve.

2 – HDP ( nekad i HDPE ) - Radi se o „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja verovatnost ispuštanja hemikalija u vodu.

3 – PVC ( nekad i 3V ) – Ova plastika ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Usprkos tome, to je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za boce.

4 – LDPE – Plastika, koja ne ispušta hemikalije u vodu.  Ne koristi za izradu plastičnih boca, nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za namirnice.

5 – PP – Još jedna od „dobrih“ plastika, obično bele ili poluprozirne boje. Koristi se za boce u koje se pakuju sirupi, ili čašice za jogurt.

6 – PS – Plastika koja ispušta u vodu kancerogenu materiju STIREN. Najčešće se koristi u čašicama za kafu za jednokratnu upotrebu, ili u ambalaži brze prehrane.

7 – PC ( ili bez oznake ) – To je najlošija plastika za prehrambene proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA. Na žalost, koristi se u bočicama za dojenčad, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.

Plastične mase, koje ne otpuštaju hemikalije u vodu su, dakle, 2, 4 i 5, ili s oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. Kod svih drugih radije razmislite o njihovoj upotrebi. Još  uvek je najbolje čuvati vodu u staklenim bocama.

Dolazi vreme, kada ćemo nažalost, vodu sve češće nositi sa sobom. Najgori  način za njezino prenošenje u plastičnoj ambalaži, posebno u onoj sa oznakama 1,3,6 ili 7. Voda u takvim bocama je podložna hemijskom ili temperaturnom delovanju, a kod naknadnog punjenja i bakteriološkom. Mnogi koji imaju priliku da odu na neki izvor i napune svoje plastične balone i boce izloženi su velikoj opasnosi, većoj nego pijenjem vode oz gradskog vodovoda. Poželjne bi bile staklene bobe, ali su nepraktične. Preporučljive su  aluminijske boce  sa zaštitnom košuljicom koja odvaja sadržaj od aluminija.  Za pijenje vode tokom šetnje, u kanvelariji, školi, polse rekreativnih aktivnosti,  najbolje je imati malu staklenu bocu za ličnu upotrebu , koje se mogu naći   na tržištu. Na taj način uradićete nešto korisno za svoje zdravlje a i okolinu.

Domaći zadatak: U svojim špajzevima, skladištima i frižiderima proverite u kakvoj je ambalaži  kupljena „zdrava hrana“!

Verujte, bićete neugodno iznenađeni !

Slični tekstovi:

Mnogi roditelji čija deca imaju alergiju na proteine kravljeg mleka često postavljaju pitanje „da li postoje alternativna mleka za decu sa alergijom na kravlje mleko“.

Kao odlična zamena za kravlje mleko može biti sojino mleko, međutim sve je veći broj osoba koje pored alergije na proteine kravljeg mleka imaju i alergiju na soju.

Evo nekoliko recepata za biljna mleka koja možete napraviti kod kuće:

-1 šolja susama -4 šolje vode i meda po želji

Susam sa malo vode samleti u blenderu,a onda postepeno dodavati preostalu vodu.Po ukusu i želji dodati malo vanile,meda,malteksa ili suvo voće ili bananu.

-1 šolja badema -4 šolje hladne vode -kašika nerafinisanog ulja -1 kašika malteksa U malo vode koja vri staviti bademe na svega 10 sekundi.Izvaditi ih i ostaviti da stoje 2-3 minuta.Ocediti i skinuti im ljusku.Pomešati bademe sa preostalim sastojcima i samleti u blenderu 1-2 minuta. Mleku se može dodati malo cimeta ili samlevene vanile po želji.

-1 šoljica integralnog pirinča -10 šoljica vode Staviti sastojke u lonac,poklopiti i kada proključa,smanjiti temperaturu na 45 stepeni i kuvati još pola sata.Nakon kuvanja smesu ohladiti i procediti kroz gazu.Mleko se može zasladiti medom ili malteksom. Kao zaslađivač može da posluži i javorov sirup.

Gotovo pirinčano mleko ALNATURA, može se kupiti u DM-u (skupo kao vrag)

-200 gr kokosa ili kokosovog brašna -pola litre vode -1 kašičica meda U vodu sipati kokosovo brašno i ostaviti da stoji 1h. Smesu sipati u blender i izmiksati.Procediti kroz gazu i zasladiti medom.

-4 šolje vode -1 šolja oraha Orahe staviti u blender i prvo sa malo vode izmiksati,a onda dodati preostalu vodu i obraditi u blenderu 2 minuta.Zasladiti po želji.

-2dl vode -75gr oraha Orahe izmiksati u blenderu sa polovinom vode, pa polako dodavati ostatak vode dok ne nastane fina masa odgovarajuće konzistencije.Čuvati u tegli dobro zatvoreno.

Sastojci : 1 šoljica indijskih oraščica (ili pola badema i pola ind. oraha) 1 šoljica vode

Orašćici se stave u blender i izmiksaju u prah, doda se voda i melje se dok se ne dobije gusta krema. Krema se stavi u staklenu posudu i stavi se na toplo mesto(8-24 h) Prekrije se krpom.Pogleda se nakon 6 sati. Trebali bi da se pojaviti mehurici. Kada se formira gusti sloj “kajmaka ” sa slojem tekučnosi pri dnu, staviti u frizider. Može stojati u frižideru do 7 dana. Po želji se može dodati, zaslađivač, vanila, malo limuna, izmiksanog voća.

Recepti preuzeti iz knjige:“Kuvar zdrave ishrane,glavno jelo”-G.Nazarov

Slični tekstovi:

- Trudimo se deca(dečaci 5 i 7 godina)  jedu povrće i voće, ali naša deca od voće vole samo banane, od povrća samo pečeni krompir. Često konzumiraju pizzu na parče.

-Moje dete ( 3,5 godine) jako slabo jede, najviše voli špagete sa kečapom, mesu kod kuće jako slabo jede, ali voli kad odemo na pljeskavicu.

-Trudim se da moja deca(devijčice 3 i 6 godina)  jedu kuvano, spremam raznovrsnu hranu, ali moram sate da provedam za stolom pored njih dok ne pojedu sve iz tanjira. Često jedu čips, smoki. Za hamburgere i pljeskavice nemam para, ali pizzu često pravim kod kuće.

-Moja ćerka (3 godine) jako slabo jede povrće, voće jedino u kolačinma sa puno krema. Hamburger ne jede, ali jede pomfrit i pizze na parče. Znam da nije zdravo, ali srećna kad pojede bilo šta.

-Zbog posla naša deca ( 6 godina blizanci)su često kod bake i deke. Moja majka im sprema raznovrsnu hranu, ali povrće u tanjiru slabo prolazi. Retko smo u prilici da odemo na pljeskavicu u lepinji ili hamburger. Veliki su “mesaroši”, sipaju kašiku španata i 2 šnicle. Od sezonskih salata jedu rotkvice, mladi luk i paradajz.

-Moj sin (8 godina) najradije jede testo sa sirom i krompirom. Od voća jede banane, breskve, trešnje i jagode.

-Nisam zaposlena pa svaki dan imam kuvanu hranu za ručak. Spremam razno povrće uz malo meso i dosta salate. Moja straija ćerka (7 godina) jede sve redom, a mlađa (4 godne) brlja po tanjiru. Najviše voli kremić na hlebu i mleko. Starija jede voće, mlađa samo jabuke i jagode.

- Da bi moj sin ( 9 godina) unoeo bili kakvu hranu često jede pljeskavice u obližnjoj roštiljnici. Uz pljeskavicu uzme dosta kečapa, pavlake, majoneza, paradjza, luka, kupus salate. Kad mu sve to ponudim kod kuće, kaže “to nije to”

-Moja tri sina (stariji 8,5 godina, blizanci 6,5 godina) od malih nogu jedu sve redom. Nikada nisam kupovala dečije kašice i sokiće, sve sam sama spremala. Od povrća i voća jedu sve, nikada ne jedemo van kuće i brzu hranu. Ručak je obaveno kuvanje, doručak raznovrstan od jaja, sira, mleka, jogurta, viršle, paštete, nekada keks i mleko ili corn fleks. Za večeru pravim gibanicu, palačinke, moče od ostatka hleba, tople snedviče.

-Kad pitam decu da li žele neko voće obično kaže ne, ali kad im podmetnem tanjir sa oljuštenimi sečenim jabukama, breskvama, kasijama, narandžom, kivijem, pojedu sve. Sa povrćem kao što je grašak, boranija, španat, karfiol, đuveč od mešanog povrća nisu baš oduševljeni. Sirovu šargarepu, kalerabu, paradajz, rotkvice i mladi luk rado pojedu. Momci (11,5 i 14 godina) često traže pare za pljeskavicu za večeru. To im je kao večernji izlazak i jako se raduju kad sami prošetaju do hamburgerije i na ulici pojedu pljeskavicu u lepinji.

-Moja devojčica (2,5 godine) ima alergiju na proteine kravljeg mleka pa mučim muku sa njenom ishranom. Pomfrit, pohovane tikvice, to jedino što voli od povrća. Voće jede slabo, banane najčešće.

Da li vaša deca često konzumiraju hamburgere, pljeskavice u lepinji, pizze na parče? Da li imate muku da ih naterate da pojedu tanjir buranije, graška, španata…Koliko voćki pojedu dnevno i koju vrstu voća vaša deca rado jedu? Da li jedu žitarice i ribu?

Slični tekstovi:

Ukoliko je kašalj veoma jak, dobro je piti sok od crne rotkve, pošto smiruje upaljenu sluzokožu i kašalj. Taj domaći, stari recept se pravi na sledeći način:

Količina soka od crne rotkve sa pomeša sa dva dela meda i uzima se jedna supena kašika 3-4 puta dnevno.

Sirup može da se napravi i sa šećerom:

Izrendanu crnu rotkvu posuti debljim slojem šećera i ostaviti u zatvorenoj tegli 12 sati. Dobijeni sirup uzimati po jednu supenu kašiku na svakih sat vremena.

Ovo je samo pomoć u olakšanju kašlja i nije zamena za lekarski pregled i lekove koje vam je prepisao lekar.

Slični tekstovi:

Ovih dana dok šetamo gradom prosto nas zavodi miris pečenog kestena.  Ova jesenja poslastica može biti i lek.

Plodovi kestena odličan su izvor vitamina C, K, B1, kalcijuma, gvožđa i kalijuma. Lekovita svojstva kestena odlična su hrana za umorne i bezvoljne osobe.

Preporučuju se onima koji žele da ojačaju muskulaturu, sportistima, rekonvalescentima, anemičnim osobama i osobama sa lošom probavom.

Kesten je dobar za lečenje respiratornih problema, kao što je kašalj.

Umesto da  detetu kupite čokladu, kremić, gricakalice , prošetajte sa detetom po gradu i punudite mu fišek pečenih kestenja. Kestnje možete i sami ispeći kod kuće, ali za mene ima veću draž ako ga kupim dok šetam  gradom. Odlična poslastica za dete može biti i pire od kestena.

Slični tekstovi:

Rezultati desetgodišnjeg istraživanja sprovedenog na 50.000 dece iz 20 različitih područja i zemalja pokazali su da deca koja konzumiraju mediteransku prehranu imaju manji rizik od razvoja astme, dok deca koja konzumiraju tri ili više hamburgera nedeljno imaju veći rizik od razvoja astme.

Prema mišljenju lekara , naučnika i nutricionista deca koja jedu povrće, voće (odnos povrća i voća u toku dana treba da je 2:1) i ribu manje su podložna razjovu astme.

Istraživanje je sprovedeno anketom roditelja o prehrambenim navikama njihove dece, imaju li njihova deca simotome astme, odnosno sviranje u grudima, kašalj i eprzide teškog disanja (gušenja).

Što se tiče smanjenja rizika od astme pokazalo se da su povrće i voće veća zaštita u siromašnim zemljama, dok se riba pokazala boljom zaštitom u bogatijim zemljama. Isto tako pokazalo se da je konzumiranje tri ili više hamburgera nedeljno, rizik za razvoj astme samo kod dece iz bogatijih zemalja.

Rezultati istraživanja ukazuju da bi povrće I voće mogli pomoći u smanjivanju rizika od astme zbog zaštitnog efekta antioksidansa ivitamina C. Dok  masti u hamburgererima  burgerima povećavaju  rizik od razvoja astme.

Izvor: BBC

Naša slika:

Sprovela sam malu anketu među svojim prijateljima i poznanicima o prehrambenim navikama njihove dece i dobila zanimljive, ali i pomalo zabrinjavajuće odgovore:

- Trudimo se deca(dečaci 5 i 7 godina)  jedu povrće i voće, ali naša deca od voće vole samo banane, od povrća samo pečeni krompir. Često konzumiraju pizzu na parče.

-Moje dete ( 3,5 godine) jako slabo jede, najviše voli špagete sa kečapom, mesu kod kuće jako slabo jede, ali voli kad odemo na pljeskavicu.

-Trudim se da moja deca(devijčice 3 i 6 godina)  jedu kuvano, spremam raznovrsnu hranu, ali moram sate da provedam za stolom pored njih dok ne pojedu sve iz tanjira. Često jedu čips, smoki. Za hamburgere i pljeskavice nemam para, ali pizzu često pravim kod kuće.

-Moja ćerka (3 godine) jako slabo jede povrće, voće jedino u kolačinma sa puno krema. Hamburger ne jede, ali jede pomfrit i pizze na parče. Znam da nije zdravo, ali srećna kad pojede bilo šta.

-Zbog posla naša deca ( 6 godina blizanci)su često kod bake i deke. Moja majka im sprema raznovrsnu hranu, ali povrće u tanjiru slabo prolazi. Retko smo u prilici da odemo na pljeskavicu u lepinji ili hamburger. Veliki su “mesaroši”, sipaju kašiku španata i 2 šnicle. Od sezonskih salata jedu rotkvice, mladi luk i paradajz.

-Moj sin (8 godina) najradije jede testo sa sirom i krompirom. Od voća jede banane, breskve, trešnje i jagode.

-Nisam zaposlena pa svaki dan imam kuvanu hranu za ručak. Spremam razno povrće uz malo meso i dosta salate. Moja straija ćerka (7 godina) jede sve redom, a mlađa (4 godne) brlja po tanjiru. Najviše voli kremić na hlebu i mleko. Starija jede voće, mlađa samo jabuke i jagode.

- Da bi moj sin ( 9 godina) unoeo bili kakvu hranu često jede pljeskavice u obližnjoj roštiljnici. Uz pljeskavicu uzme dosta kečapa, pavlake, majoneza, paradjza, luka, kupus salate. Kad mu sve to ponudim kod kuće, kaže “to nije to”

-Moja tri sina (stariji 8,5 godina, blizanci 6,5 godina) od malih nogu jedu sve redom. Nikada nisam kupovala dečije kašice i sokiće, sve sam sama spremala. Od povrća i voća jedu sve, nikada ne jedemo van kuće i brzu hranu. Ručak je obaveno kuvanje, doručak raznovrstan od jaja, sira, mleka, jogurta, viršle, paštete, nekada keks i mleko ili corn fleks. Za večeru pravim gibanicu, palačinke, moče od ostatka hleba, tople snedviče.

-Kad pitam decu da li žele neko voće obično kaže ne, ali kad im podmetnem tanjir sa oljuštenimi sečenim jabukama, breskvama, kasijama, narandžom, kivijem, pojedu sve. Sa povrćem kao što je grašak, boranija, španat, karfiol, đuveč od mešanog povrća nisu baš oduševljeni. Sirovu šargarepu, kalerabu, paradajz, rotkvice i mladi luk rado pojedu. Momci (11,5 i 14 godina) često traže pare za pljeskavicu za večeru. To im je kao večernji izlazak i jako se raduju kad sami prošetaju do hamburgerije i na ulici pojedu pljeskavicu u lepinji.

-Moja devojčica (2,5 godine) ima alergiju na proteine kravljeg mleka pa mučim muku sa njenom ishranom. Pomfrit, pohovane tikvice, to jedino što voli od povrća. Voće jede slabo, banane najčešće.

Da li vaša deca često konzumiraju hamburgere, pljeskavice u lepinji, pizze na parče? Da li imate muku da ih naterate da pojedu tanjir buranije, graška, španata…Koliko voćki pojedu dnevno i koju vrstu voća vaša deca rado jedu?

Slični tekstovi:

Astma je hronična bolest što podrazumeva kontinuirano praćenje i dugotrajno lečenje.To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lečenja.

U astmi se koriste dve grupe lekova:

1. lekovi za lečenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )

2. lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

            Lekovi za lečenje akutnog napada

Mogu se podeliti na :

-bronhodilatatore

- protivzapaljenske lekove

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i čestice večeg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za veću sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati, najćešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju protivzapaljenski, znači smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su moćni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremećaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje koncentracija kiseonika u krvi, odnosno povećanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lečenja akutnog napada cilj nam je :

-da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva

-da sprečimo poremećaj gasne razmene

-da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

-antibiotici

-ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)

-antitusici i sedativi koji su zabranjeni

-antihistaminici.

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lečenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlečio astmu.Pored lečenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znači:

-da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )

-da su hronični simptomi minimalni

-da je plućna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima

-da je dobro tolerisanje fizickog napora

-da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji

-da su što manji neželjeni efekti date terapije

-da je što manji mortalitet (broj smrtnih slučajeva )

Profilakticki lekovi:

Protivzapaljenski lekovi

Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjačeg protivzapaljenskog dejstva. Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju učestalost akutnog napada, ublažavaju hronične simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povećavaju plućnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprečava kandidijazu ( gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najćešce u proleće  i jesen kada su prisutni i okidači i favorizujući faktori. Praksa je pokazala, da u tom stepenastom načinu lečenja bolji su rezultati ako se počne sa većim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Koristi se Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju protivzapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija već u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Symbicort,Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Koristi se Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair) Retko se daju  kao monoterapija, već u kombinaciji sa inhalacionim  kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog protivzapaljenskog dejstva, nedovoljno proučenog mehanizma ali male toksičnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mastocita, neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane telesne težine i sedacija.

Imunoterapija: 

 specificna hiposenzibilizacija   kontraverzna je u dečjem uzrastu pogotovo ispod 5god. Imunotreapija se sastoji u ubrizgavanju pod kožu manjih količina alergena. Na ovaj način se telo navikava na prisustvo supstanci. Važno je precizno utvrditi na koju vrstu alergena pacijent ima reakciju. Imunoterapija pomaže da se organizam izbori sa preosetljivošću na oderđeni alergen, ali je teško izvodljiva kod osoba koji reaguju na veći broj alergena.

   Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jačanje imuniteta”

  Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njena bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje.

  Čajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lečenje: povoljna klima za asmatičare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja (vazduh sličan u pustinjama .) Kod nas se najviše preporučuje duži boravak na moru od 3-6 meseci (ko to može!?) . Često menjanje klime može da vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluća.

Astma  sport i ishrana:

 Fizička aktivnost se danas smatra vidom lečenja astme jer se dete pravilno fizički razvija a i ne izdvaja se od ostale dece što deluje i povoljno na  psihu deteta. Bavljene sportom podrazumeva u fazi mirovanja bolesti. Izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu. Najviše se preporucuje plivanje pri čemu se angažuje celokupna muskulatura, kao i sportovi koji imaju fazu aktivacije i fazu mirovanja. Sportske aktivnosti treba da bude spram mogućnosti kompletnog stanja deteta (pacijenta). Mnogi učesnici Olimpijskih igara, kao i neki slavni fudbaleri, teniser, maratoci, vaterpolisti su asmatičari.

Da bi se organizam uspešno borio protiv alergena, potrebno je unositi dovoljno vitamina B, C, E, D i A, kao i kalcijuma i magnezijuma, zatim cinka. U ishranu treba uključiti integralne žitarice, mahunerke, veće količine povrća, voće, posno meso i ribu (losos, skuša), mlečne proizvode sa manjim procentom masti, do tri jajeta nedeljno. Izbegavati veću količinu slatkiša, grickalice tipa Čipsa i Smokija, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke, Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva. piti dovoljne količine tečnosti, najbolje vode (najmanje 2 litre dnevno). voda pomaže da se sluz raredi i lakše izbaci iz organizma.

Slični tekstovi:

Šta je astma?

Astma je hronična upalna bolest disajnog sistema. Često započinje već u detinjstvu. Iako ponekad sama nestane, veliki je broj bolesnika ima ceo život.

Važna  odlika astme je trajna prisutnost upale bronhija. Hronično zahvaćeni upalom, disajni putevi posta­ju preosetljivi na nadražaje iz oko­line. Nakon što se izlože određenim nadražajima, disajni se putevi zbog grča muskulature, čepova sluzi i otoka sluznice sužavaju, a protok vazduha postaje ograničen. To suženje disajnih puteva po pravilu nije trajno, prolazi spontano ili primenom lekova.

Glavni  pokretači (trigeri) upale u disajnim putevima  (u genetski predis­poniranih osoba)su  specifični nadražaji (alergeni) i nespecifični nadražaji (duvanski dim, zagađen vazduh, hladan vazduh, fizički napor), kao i razne bakterijske i virusne upale disajnih puteva.

Šta je imuni sistem?

 Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

   Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

   Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

                         Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

 Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Eli Mečnikov (Eli Metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je pre 70 godina da stanovništvo u nekim delovima Evrope u proseku duže žive nego drugde u svetu. Istražujući ovu zanimljivu pojavu, ustanovio je da se ishrana ljudi sa tih područja u velikoj meri zasniva na kiselom mleku, u čijem pripremanju odlučujuću ulogu ima jedna specifična „dobroćudna“ bakterija koju je on nazvao Lactobacilulus Bulgaricus. Kako su ljudi iz tih krajeva unosili mnogo kiselog mleka, njihovi organi za varenje kontinuirano su sadržali ovu bakteriju.

Dalja istraživanja su otkrila da postpji jedna druga bakterija, još efikasnija od Lactobacillus Bulgaricus, a to je Laktobacillus Acidophilus, koja se popularno naziva samo Acidofilusom. Ova bakterija može unutar probavbih organa da opstane čak 10 dana i duže. Ovo je značajan podatak zbog toga što većina korisnih (saprofitnih) bakterija crevne flore ugine vać nakon 4-5 dana, ukoliko im se kontinuirano ne obezbedi priliv mlečne kiseline ili mlečnog šećera (laktoze), koji pak može da se obezbedi posredstvom Acidofilusa.

U neposrednoj kao i daljoj mikrookolini Acidofilusa razvijaju se uslovi veoma nepovoljni za razvoj raznih štetnih mikrokoka, klostridija, coli bakterija i gljivica. Pored toga što obezbeđuje normalnu crevnu floru, Acidofilus ima još jednu povoljnu osobinu, on naime sintetiše jedan antibiotik relativno slabog dejsta, koji se naziva Kolicin (Colicin), ali koji je u nekim blažim oblicima crevnih infekcija dovoljno efikasan protiv uzročnika, tako da je lečenje antibioticima nepotrebno.

Acidofilus potpomaže i snižavanje nivoa holesterola u krvi, saučestvuje u procesu prerade i asimilacije mlečnog šećera (laktoze), belančevina, masti i aminomkiselina iz mleka. Ima određenu ulogu i u procesu sinteze vitamina B-grupe koji su neophodni u organizmu.

Ko uništava našu crevnu floru?

 Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujanjem nekih kvasnih gljivica, konkretno Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia,  (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode), sistemskih kortikosteroida i imunosupresivnih terapija (metotreksat). Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam putem hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dekstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su prebiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Ovi nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u organizam, nije slučajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80%  ljudskog imunog sistema boravi u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotkse kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane kombinacije probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno.

Ipak, u slučaju bolesti digestativnog trakta treba konsultovati lekara.

Slični tekstovi:

Kefir, napitak dugovečnosti je zdrav mlečni proizvod koji lako možete pripremiti i u  vašem domu.

Terapeutska svojstva kefira potiču od njegove mikroflore tj. od kefirnih zrna. Tako je još 1887. god. priznat kao najbolje sredstvo protiv plućne tuberkuloze. Radi lake probavljivosti i podržavanje apetita, upotrebljava se kao sredstvo kod rekonvalescenata i oslabelih osoba. Uspešno se primenjuje za lečenje želudačnih i crevnih poteškoća i katara, nekih bubrežnih bolesti, određenih nadražaja jetre itd. Može se konzumirati u prilično velikim količinama, od 1 do 1,5 l dnevno. U kefiru ima naročito mnogo vitamina B, koje stvaraju kvasci. Svarljivost mu je veća nego kod mleka: sirovo mleko se zadržava u želudcu 7,5 sati, kuvano mleko 7 sati, kefir iz masnog mleka 4,5 sata i kefir iz obranog mleka 3 sata. Alkohol, u tim količinama koje sadrži kefir, podražuje apetit i povoljno utiče na krvni i nervni sistem. Kefir se smatra izvrsnim hranjivim lekovitim sredstvom za dojenčad i decu sa slabom probavom, lenjom stolicom i uopšte kad se loše osećaju.

KEFIR KAO LEK

 LEČENJE:

Kefir se može koristiti koristi kod  bolesti želuca i creva, akutne upale jetre, hemijskog stersa (zloupotreba lekova i narkomanija), bubrežnih bolesti, bolesti kože,TBC-a, karcinoma, zatvora, anemije,alergija i astme, kardiovaskularnih bolesti, dijebetesa, a za decu je dobar kao zamena za mleko. Na Kavkazu ga deca i odrasli piju umesto vode. Kefir odlično gasi žeđ.

-alergijski osip, ekcem – 0,5 Litre  dnevno (obolele delove namazati kefirom) -problem sa bubrezima i bešikom -1 litar  dnevno -bolesti zavisnosti (alkoholozam i narkomanija)- 1litar kefira dnevno - čir na želucu i dvanaestopalčnom crevu -1 litar dnevno (tokom 2 meseca) -astma, bronhijalni katar-  1 litar dnevno -snižava pritisak i telesnu težinu -anemija i leukeminja 1 litar ( u težim slučajevima 2 l dnevno) -upala žučne kese i žučnih bolesti- 1 litar  dnevno (2-3 meseca)

Izrada kefira u domaćinstvu

Tradicionalni način proizvodnje kefira je moguć u domaćinstvu i u manjim mlekarama i vrlo je jednostavan. Pri ovoj proizvodnji kefirna zrna se koriste kao starter kultura. Postupak je sledeći: u pasterizovano ili prokuvano i ohlađeno na 20°C mleko dodaju se kefirna zrna, inkubira se dok se mleko ne zgruša, a to je obično 24 sata na 22°C. Posle inkubacije, kefirna zrna se ceđenjem kroz plastičnu cediljku odvajaju od ostalog mleka. Odvojena kefirna zrna se ispiraju prokuvalom ohlađenom vodom i prekontrolišu da li ima sluzavih, smeđe obojenih ili na neki drugi način promenjenih zrna, koja se odbacuju. Posle ispiranja i kontrole, zrna se ponovo prenose u mleko da bi se započeo novi proces fermentacije i ceo postupak se tako ponavlja svaka 24 časa. Kod proizvodnje kefira potrebno je obratiti pažnju na jedan deo zrna dođe 10-15 delova mleka i da je temperatura optimalna. Na temperaturi nižoj od 20°C bakterije se slabije razmnožavaju, pa gljivice postaju dominantne i stvara se više alkohola i ugljen-dioksida, a manje mlečne kiseline. Dok na višoj tempetaturi gljivice postaju sluzave, a bakterije stvaraju više mlečne kiseline nego što je uobičajeno, pa kefir postaje prekiseo. Proceđeni kefir puni se u boce i zri u frižideru 24-48 sati pri 10-15°C. Ovo zrenje pogoduje rastu kvasca i u ovom periodu nastaje ugljen-dioksid i alkohol, a kefir dobija penušavu konzistenciju.

U domaćinstvu najbolje je prviti kefir u zatvorenoj staklenoj tegli na sobnoj temperaturi. Pri tome treba posvetiti posebnu pažnju higijeni pribora koji se koristi. Pripremajući kefir na ovaj način može se svakog dana u domaćinstvu imati zdrav, hranjiv i osvežavajući napitak.

Napomena 1.: Ne koristiti metalne kašike i cediljke.

Napomena 2.: Kefir se razmnožava, te je najbolje poklanjati namnožene gljivice svakome kome je potrebno.

Za one koji nosu raspoloženi za “kućnu” proizvodnju kefira Imlekov pogon u Novom Sadu (ogranak “Novosadska mlekara”) proizvodni odličan napitak Balans+Kefir koji se može nabaviti u svim većim prodavnicama ili diskontima. Fantastična kombinacija probiotskih jogurtnih kultura i kefira. U sebi sadrži i inulin kao prebiotik.

KEFIR u vodi 

 Recet za napitak od kefira: 6 supenih kašika kefirnih gljivica, 6 supenih kašika šećera, desetak zrna suvog grožđa, 2 dobor oprana limuna i na pola presečena staklena tegla sa zatvaračem, zapremine 2,5 litre i čista hladna voda. Fermentacija traje 2-3 dana na sobnoj temperaturi i  na svetlom mestu. Procediti kroz plastičnu cediljku. Raditi samo plastičnom kašikom. Za ovu zapreminu potrebno je 6 kašika kefira. Posle svake fermentacije ono što se razmnožilo ubaci se  u čistu teglu sa čistom hladne vodem i postupak se ponavlja. Za mršavljenje upotrebljava se čista voda, bez šešera i bez suvog grožđa. Voda tokom fermentacije postane kao mineralna.

Da li ste nekada probali kefir?

Slični tekstovi:

Istraživanja sprovedena u zadnjih nekoliko godina, ukazuju da je vitamin D mnogo važniji nego što se mislilo. Većina ljudi nema u organizmu dovoljno vitamina D. Nedostatak tog vitamina se povezuje sa nastankom astme. Naučnici su utvrdili da vitamin D poboljšava respiratornu funkciju osoba koje boluju od astme i hroničnog bronhitisa. To je posledica usporavanja proliferacije glatkih mišićnih stanica disajnih puteva.

U eksperimentu sa stanicama zdravih i oboljelih od astme, Kalcitriol, koji predstavlja oblik vitamina D, smanjuje stvaranje uzročnika rasta, koji uzrokuje proliferaciju glatkih mišićnih stanica. Proliferacija mišićnih stanica je nepovratni proces koji omogućava veće suženje disajnih puteva, tako da trajno pogoršava funkciju pluća.

Naučnici su za eksperiment koristili stanice 12 osoba i promatrali uticaj Kalcitriola i Deksametazona, koji se često koristi u lečenju astme. Iako je Deksametazon delotvorno sredstvo, on malo utiče na rast stanica glatkih mišićnih stanica disajnih puteva.

Efekat Kalcitriona zavisi od doze vitamina. Sada naučnici planiraju sprovesti istraživanje na pacijentima obolelim od teških oblika astme. Smatraju da će Kalcitriol zahvaljujući svom jakom protivupalnom dejstvu postati važno sredstvo u lečenju astme, uključujući i oblike koji slabo reaguju na lečenje kortikosteroidima. U toku su istraživanja koja treba da pokažu da li korištenje suplementa vitamina D, kod male dece, mogu sprečiti nastanak astme.

Naučnici su utvrdili mehanizam delovanja Kalcitriola na proliferaciju glatkih stanica. On se sastoji u sprečavanju aktivacije belančevina odgovornih za životni ciklus stanice. Oni su sproveli istraživanje kako bi utvrdili da li se Kalcitriol može koristiti kod hronične opstruktivne bolesti pluća. Po njima vitamin efikasno smanjuje produkciju medijatora upale, Citokina, kod tog oboljenja. Kalcitriol može umanjiti suženje disajnih puteva, koje uzrokuje tegobe kod astme.

Izlaganje suncu od deset do petnaest minuta dnevno je dovoljno da se obezbedi optimalna proizvodnja vitamina D, a hrana koja u sebi sadži ovaj važni vitamin trebala bi se svakodnevno jesti.

Da li znate u kojoj hrani ima najviše Vitamina D?

Slični tekstovi:

Posle serije tekstova o disanju i vežbama disanja, započinje serija tekstova o ishrani, suplementaciji i nekim alternativnim načinima lečenja.

Zastupnici konvencionalne i alternativne medicine podjednako priznaju važnost zdrave ishrane. Medutim, osobe koje se bave alternativnim načinima lečenja više stavljaju naglasak na intervenciju u ishrani kod nekih oboljenja gde bi konvencionalna medicina prvo pribegla lekovima ili čak operaciji. Lečenje ateroskleroze, na primer, može da ima oblik ishrane s krajnje malo masnoća zajedno s programom meditacije, telesnih vežbi i grupne terapije.

Neke vrste ishrane, kao što su tradicionalna japanska i mediteranska, sadrže male količine masnoća životinjskog porekla. Budući da imaju vrlo malo zasićenih masti, čini se da ovakvi načini ishrane štite od srčanih oboljenja i nekih oblika raka. Pokazalo se da vegetarijanska ishrana snižava krvni pritisak i smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka. Odredene vrste hrane mogu da imaju blagotvorno dejstvo: beli luk, na primer, navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i štiti od nekih oblika raka. Dodatne količine vitamina i minerala imaju svoje mesto u preporukama za ishranu u mnogim načinima lečenja. lako su neki vitamini, kao A i D, rastopivi u masti i mogu u organizmu da dostignu toksičnu količinu ako se primena pažljivo ne kontroliše, drugi, kao vitamin C, rastopivi su u vodi i u organizmu se ne prave njihove zalihe, svaka prekomerna kolicina C vitamina se obično izlučuje iz organizma.

Uopšte, vitamini i minerali se preporučuju za svakodnevnu upotrebu kao mera prevencije. Često se pojavljuju u obliku tableta, a doze se mere prema težini miligramima (mg) ili hiIjaditim delovima grama, mikrogramima (mcg) ili milionitim delovima grama, ili univerzalnom normom poznatom kao međunarodne jedinice MJ (engl. international units – IU). Ortomolekularna medicina, oblik terapije ishranom, služi se kombinacijama vitamina, minerala i aminokiselina koji se normalno nalaze u organizmu da bi lečila tačno određena oboljenja, kao što su astma, srčane bolesti, depresija i šizofrenija. Takav način lečenja takode se može koristiti da bi se zadržalo dobro opšte zdravstveno stanje.

Izvor teksta:“Veliki Porodicni Savetnik o Zdravlju” Naslov originala – The Medical Advisor The Complete Guide to Alternative & Conventional Treatments

Slični tekstovi: