Planeta Srbija

Istina je da je zima period kada se svi malo lošije osećamo. Vreme je hladno, manje se krećemo, družimo i svi živimo za to proleće kada život ponovo treba da krene. Ove godine je to i dosta usporenije zbog činjenice da ulazimo u predizbornu godinu kada se, kao nusproizvod međusobnih političkih takmičenja, izdvaja sav prljavi veš i pokazuje već odavno demoralisanoj naciji. Šlag na tortu svakog pesimiste čiji uzdah karakteriše i ona čuvena – tek će da bude kriza.

U celoj situaciji nije lako biti pojedinac, a sve ređe se prepoznaju oni koji bi vas razumeli i koji će umesto ustaljenog kukanja pokušati da se pokrenu, nešto promene, podele i poguraju društvo napred onda kada su svi od njega digli ruke. Tako stopljeni u društveni plićak, u kome je najmasovniji sport bežanje od odgovornosti potrebno vam je dešavanje, upoznavanje ili motiv da istupite i kreirate pozitivnu promenu. Srećom, taj okidač postoji i vreme je da se desi drugi put međ Srbima – Šer konferencija.

Setiću se samo prvog dana prošlogodišnjeg Šera, koji se poput oaze budućnosti spustio u sam centar Beograda i okupio neke nove, lepe, šarene, usudiću se reći i čudne ljude. Moja sreća bila je utoliko veća što sam među tim ljudima video svoje prijatelje iz drugih zemalja po prvi put u Beogradu, nasmejane i oduševljene onim što ih je u sledeća dva dana čekalo. Dnevni program koji se prepričavao i noći koje nisu davale priliku za puno sna. Restart realnosti i poziv na pokret, promenu i deljenje baš kako i ime konferencije kaže. Komentari posle svega potvrdili su samo da su organizatori u tome itekako i uspeli.

Retki su oni koji znaju da je to šerovsko prodrmavanje i mene donekle motivisalo da krenem u svoju Arigato priču, da iskoristim svoju poziciju i uradim nešto dobro, nauštrb svog vremena ali u znak zahvalnosti prema određenom društvu koje poštujem. Nisam jedini, promene su krenule da se dešavaju a ekipa koja se okupila oko Šera tog aprila nastavila da radi u punom sastavu, dobrim delom i na How To Web konferenciji, Exitu i svemu što se tog leta desilo. A onda je došlo hladno vreme.

Share 2 dolazi!

Kao što vizual iz gornjeg paragrafa kaže – Šer nam dolazi! Poslednja nedelja aprila, tik pred izbore, da uskomeša društvo opterećeno najnegativnijom izbornom kampanjom u prethodnoj deceniji, i kaže da promene leže u ličnoj incijativi. On je tu da nauči, motiviše, inspiriše, kreira i predstavi nas drugom delu istomišljenika kroz teme koje su bliske prošlogodišnjim, ali sa drugim predavačima i kroz prikaz svega onoga što se desilo prošle godine. A desilo se – od Wikileaksa, do skorašnjih ACTA, SOPA i sličnih inicijativa koje se suprostavljaju revoluciji deljenja znanja koja nam se odvija pre očima.

Ne sumnjam da će biti zanimljivo, očekivanja svih su posle prošle godine prevelika, a period koji nas posle toga čeka sigurno intezivan. Dobre priče, pametni ljudi, zabava i inicijative su nam nikad potrebnije a Šer nam ih sve nudi na jednom mestu. I moram priznati, ne mogu da dočekam. Vidimo se u tamo!

Situacija je jednostavna: 4. decembra 2011. održavaju se parlamentarni izbori u Sloveniji i Hrvatskoj. Početkom maja 2012. i u Srbiji. U ovim zemljama internet koristi 65% (Slo), 50% (Hr) & 41% (Srb) populacije. I tako politika uđe na net. Jer … Continue reading →

Za 2012. sumnjaju da će da bude “ona” godina. Em se, vele, kalendar naroda Maja završava te godine, em se u još nekoliko civilizacija ova godina označava kao “kraj sveta”, em je Roland Emerih 2009. snimio film na ovu temu. A i redovni izbori u Srbiji planirani su te godine. Tad će se, prognoziraju oni koji gledaju u zvezde i starospise, priroda pobuniti protiv čoveka, a građani Srbije protiv teškog života.

Insajd

Ali, nisu ni oni gore u foteljama naivni. Potrudiće se oni da narod ne zaćuti (sve sećajući se Obrenovića), da ima hleba i sa hlebom igra (čitaj izbora) koje su mogući i godinu ranije. Dakle, 2011, kako oni koji sve više vladaju a sve manje upravljaju ne bi rizikovali. Jer, šta ako 2012. bude (još) gore ili ako se, ne dao Bog, obistini Pročitaj ceo tekst

U nedelju 2. maja 2010. godine na izbornom mestu broj 16 (O. Š. “Miloš Obrenović”) ponovljeni su izbori, zbog nepravilnosti primećenih 25. 04.

Najveći broj glasova osvojila je koalicija SPS-PUPS-JS (253), zatim DS (201), pa SRS (145), SNS (117) … uglavnom, ovaj raspored glasova doneo je promene u konačnoj raspodeli odborničkih mandata.

Od 41. odborničkog mandata SNS ima 12, DS 10, SPS 6, G17+ 3, NS 3, DSS 3, LDP 2 i SRS 2.

Kombinatorika kreće u akciju.

Danas su u Aranđelovcu održani vanredni lokalni izbori. Bez ikakvih komentara i osvrta na predizbornu kampanju (suviše sam umorna za to) evo konačne raspodele 41. odborničkog mandata:

SNS – 13

DS – 10

SPS-PUPS-JS – 7

G17-SDP-Verko – 3

DSS – 3

NS – 3

LDP – 2

Sačekaćemo postizborne koalicije.

Htela ja da budem van političkih zbivanja u mom gradu, makar na blogu kad ne mogu uživo s obzirom na to da sam na listi kandidata za odbornike Demokratske stranke (koga zanima broj 1 na glasačkom listiću  ) Ali ne daju mi divljaci, moram da reagujem.

Aranđelovac polako poprima izgled Kosovskog polja tik pred bitku. Još da počne tišina pa da se sasvim uplašim, jer me tišina više plaši od buke.

Na stranu veliki broj lista, koalicija, priča, plakata i ostalo, svi imaju neki svoj program i način prezentacije. Međutim,  Srpska napredna stranka vodi najprljaviju kampanju ikada do sad. Ne znam kako je bilo u Odžacima i Negotinu ali u Aranđelovac je došlo preko 300 ljudi da rade za njih. Plakati ni jedne druge stranke/liste ne mogu da stoje duže od dva sata a da ne budu prelepljeni, ali ‘ajde da to odbijemo na dobre finansije i ljudstvo. Ono što postaje simptomatično i što je strašno je da su pripadnici ove stranke (ili plaćeni ljudi sa strane, ne znam detalje)  u poslednjih deset dana već tri puta fizički napali aktiviste i omladince Demokratske stranke dok su lepili plakate.  Prvi put 11. aprila u Misači, drugi put 14. aprila na Orašačkom putu i to automobilom na srednjoškolce. Treći put pre tri dana u Darosavi. Dečaka od 15 godina išamarao je naprednjak koji nije iz Aranđelovca, star preko 40 godina. Kada ga je, sutradan, majka dečaka pronašla i pitala zašto je to uradio ovaj je odgovorio: “Mislio sam da je dečko iz DS-a”. Postoji i tonski snimak te rečenice. Sve je prijavljeno policiji koja ne može da  pronađe nasilnika već tri dana.

Mislim da su svi komentari izlišni.

Samo da podsetim: 2004. lideri sadašnje SNS svesrdno su podržavali R. Švabića u kampanji. Isto je bilo i 2008. ako je ko zaboravio. Od tada do decembra 2009. smo stigli do 6,5 milona evra duga, tek detaljčić za ilustraciju. Sada nude neke nove ljude ali nisam nešto primetila da su se promenili, čak su još gori i još nasilniji.

Prva predizborna kampanja u Srbiji koja se vodi na blogovima, u istoriji razvoja blogova vezivaće se za lokalne izbore u Negotinu 07.03.2010. g. Praktično, od devet izbornih lista koje se takmiče na ovim lokalnim izborima, pet lista ima svoje blogove (jedna koalicija ima dva bloga): SPS-PUPS-JS, PULS-PNTK-LDP, ŽZN-G17 plus, DS-SPO i SRS.

Razlozi sa postojanje ovolikog broja blogova (samo dve liste nemaju lokalizovane sajtove za Negotin) nalaze se u činjenici da u Negotinu praktično nema lokalnih medija – kao što su štampa, radio ili televizija (Politika, Press).

Koliko net demokratija uči demokratičnosti?

Detaljno sam pregledao sve blogove (do kojih sam uspeo da dodjem), i uočio sam nekoliko zanimljivosti, koje su verovatno posledica toga da mogu sa strane potpuno objektivno da posmatram čemu služe politički blogovi veoma različitih političkih opcija u slučaju predizborne kampanje:

1.  Samo dva bloga koja nisu partijska redovno su ažurirala podatke o tome šta se dešava u izbornoj kampanji u Negotinu – Građanski krug i Izbori 2010, gde je ovaj drugi i najobjektivnije izveštavao o dešavanjima u vreme kampanje (prenošenje informacija o dešavanjima, bez unošenja subjektivnih političkih  stavova).

2. Interesantno je ko je sve od političkih partija na svojim blogovima linkovao sve ostale blogove: - SPS na svom blogu nema ni jedan link - PULS-PNTK je linkovao DS, ŽZN i G17 plus - ŽZN je linkovao PULS-PNTK, DS, G17 plus - G17 plus je linkovao ŽZN, PULS-PNTK, DS - DS svom blogu nema ni jedan link - SRS nije linkovao samo SPS, a linkovao je i sajtove SNS i VDS

Od svih sajtova/blogova koji su u svojim tekstovima o ovim izborima postavili linkove do posmatranih blogova, JEDINO na blogu http://srbijavanbeograda.blogspot.com/ mogu se pronaći linkovi do blogova SPS i SRS! To znači da oni koji su kao “sa strane” pisali o tematici blogova u izbornoj kampanji u Negotinu, nisu baš pobegli od svojih subjektivnih političkih stavova, time što nisu linkovali baš sve blogove koje bi trebalo!

3. Kada se pogleda generalni stil pisanja po posmatranim blogovima, sem blogova PNTK i ŽZN koji imaju u sebi neku crtu “ličnog pisanja”, svi ostali blogovi su praktično poslužili za plasiranje saopštenja stranaka.

U varijanti kreiranja blogova koji su tu samo zbog toga da bi plasirali de-personalizovana saopštenja stranaka, bolje je da u slopu lokalnog sajta stranke stoje ovakva saopštenja, a da ovakvi blogovi ni ne postoje. Ovo bi mogao da bude savet strankama za neke sledeće izbore – saopštenja ostavite za vaše zvanične sajtove, ne za blogove!

Možda bude naravoučenija za neke naredne izbore od blog političke kampanje

Videćemo koliko će ova kampanja imati uticaja na naredne aktivnosti političkih partija u Srbiji, naročito sa aspekta priprema za neke sledeće izbore – lokalne, pokrajinske ili republičke.

Kako je u Negotinu veoma specifična situacija sa ostalim vrstama medija, videćemo da li će se neka iskustva, koja definitivno sada postoje sa aspekta vođenja političke blog kampanje, sada i preneti u strukture političkih partija.

Savet za političke stranke: Ako hoćete da vodite neku kampanju za neke naredne izbore preko blogova (ali i putem nekih drugih društvenih medija), trebali ste da počnete sa tim još juče! Ako već niste, počnite ovih dana (za početak pročitajte besplatnu knjigu o blog osnovama).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Када је пре девет година ДОС преузео власт у Србији на уличним демонстрацијама, аргумент самозваних револуционара је био да је "режим" Слободана Милошевића покушао да украде ванредне председничке изборе, на којима је - рекоше - још у првом кругу победио њихов кандидат, Војислав Коштуница.Милошевић је нудио други круг, али ДОС није хтео ни да чује. Никада нећемо сазнати ко је стварно победио на изборима, јер су гласачки листићи страдали - гле срећне ли "случајности"! - током паљевине Скупштине коју су извршиле присталице ДОС-а. Октобарска "револуција" завршила се изненадно и мирно, када је Милошевић предао власт после састанка са Коштуницом. Одређеним струјама у ДОС-у није одговарао овакав расплет ситуације, и та њихова фрустрација била је семе будућег конфликта између ДСС и коалиције коју је предводила ДС - али то је тема за неки други текст.Разлог што све ово спомињем, наиме, су вести из Авганистана. На тамошњим председничким изборима крајем августа убедљиво је победио садашњи председник, америчка марионета Хамид Карзаи. Толико убедљиво, да је убрзо постало јасно да је у питању била масивна изборна крађа!Крађу избора потврдио је заменик шефа мисије УН, амерички дипломата Питер Галбрајт, нама познат као амбасадор у Загребу деведесетих који је својевремено бранио "Олују" изјавом да је етничко чишћење "нешто што раде само Срби". Галбрајта је због тога сменио шеф мисије УН, норвешки дипломата Каи Ајде. Подсетимо се, он је био одговоран за срамно заташкавање мартовског погрома 2004. на окупираном Космету. После његовог извештаја, УН су напустиле политику "стандарди пре статуса" и именовале Ахтисарија за "посредника" у процесу одвајања окупиране српске покрајине.Скандал око изборне крађе био је довољно велики да Хамид-паша од Кабула великодушно понуди други круг избора свом противкандидату, Абдулаху Абдулаху. Овај је ту понуду одбио, будући да Карзаи није сменио нити једног од људи одговорних за крађу избора. Потом је изборна комисија, коју је именовао Карзаи, одлучила да прогласи други круг непотребним (!) а првобитне резултате важећим!Шта је била реакција Вашингтона, Ист Ривера, Лондона и Брисела? Протести? Санкције? Осуде? Ма какви - громогласни аплауз, и честитке Карзаију на "победи"!Толико, дакле, о некаквој демократији, цивилизованим вредностима, принципима, итд. За самопроглашене господаре света, то су флоскуле за обману будала. Надам се да вам је сада јасно зашто је аргумент пост-октобарских власти да се Србији не сме отимати територија зато што је то "демократска земља са демократском владом" испао јалов. Да опет цитирам Филипа Канлифа,"демократе су они које за такве прогласи међународна заједница, без обзира ко је у стварио добио колико гласова."Зато сам толико скептичан када се данас говори о "победи над фашизмом." Хитлер и Мусолини су побеђени, без сумње, али је њихов морал - где се добро или зло одређује не према делу, већ према починиоцу - итекако тријумфовао. Тако да, рецимо, крађа избора постаје врлина када то ради америчка марионета Хамид-паша, али је злочин када то наводно уради непослушни Милошевић. Када Срби бране своја права у противзаконито новопроглашеним "независним" сатрапијама, онда је то "агресија". А кад Америка нападне Ирак, са друге стране света, без икаквог повода и на основу очигледних лажи, то је онда "легитимна самоодбрана".Врли нови свет, шта ћете.

Srbija je postala jedna velika glasačka mašina, mnogo opasnija od one od pre petog oktobra dvehiljadite koja je postala pojam diktature i zlouporebe demokratije.

Ova je opasnija zato što su mnogi glasaču ubeđeni da učestvuju u demokratskom procesu, a u stvari su samo marionete u jednoj velikoj političkoj igri.

Demokratija u Srbiji se svodi samo na podelu vlasti. Nije više pitanje ko će imati vlast nego koliko će ko parče dobiti. Izbori ne menjaju način vođenja državne politike niti same političke ciljeve. Menja se samo odnos snaga armije željnih vlasti i svega što uz vlast ide.

Danas je u Srbiji samo jedan politički […]

Barak Obama (Barack Hussein Obama II) je novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Znam da ovo verovatno ne znači ništa za Srbiju (direktno), jer se politika SAD prema Srbiji i Kosovu neće menjati, ali, ako novi predsednik SAD zaista ispuni svoja predizborna obećanja, onda će verovatno celom svetu, pa i Srbiji (indirektno) biti barem malo bolje.

Juče, na izborni dan, u 09:45, dobila sam sms sa broja 065 673 890 sa sljedećim sadržajem:

Glasajte danas za Jovu Savanovića broj 18 na listi PDP. Hvala od Jove”

Izborna tišina je počela u subotu u 7 časova, a njeno trajanje je trebalo biti do 19 časova u nedjelju. Gospodin Jovo, iako se kulturno zahvalio, prekršio je pravilo poštovanja izborne tišine regulisane izbornim zakonima.

Vjerovatno je juče bilo more sličnih prekršaja. Znate neke?

Zloćka

Na blogu Branislava Kovačević naleteo sam na ovu listu stranaka koje su pre osam godina cinile DOS koaliciju i dosta sam se iznenadio trenutnim stanjem…. 1. Demokratska stranka – Zoran Djindjić (ubijen) 2. Demokratska stranka Srbije – V.Koštunica (politički aktivan) 3. Gradjanski savez Srbije – Goran Svilanović (GSS se i formalno ugasio, Svilanović nije politički angažovan) 4. Demohrišćanska [...]

Upšte nisam planirao da pišem o predsedničim izborima u SAD ali neke stvari koje su Barack Obama i John McCain izjavili ulaze u teme o kojima pišem. Kada je reč o nauci stavovi dvojice predsedničkih kandidata se dosta razlikuju. Za razliku od naših (predsedničkih) izbora, gde nauku skoro i da ne pomenu, u SAD je to [...]

Ja pratim politička dešavanja. Ne baš da sam nešto zavistan, ali sam uvek u toku sa zbivanjima. Volim da znam šta ko od obećavača radi nakon izbora i da znam šta ću za naredne izbore. Verujem da sam u priličnoj manjini. Verujem i da dobar broj ljudi pojma nema šta njihovi favoriti rade između izbora i glasa po inerciji.

Generalno je teško zainteresovati ljude, ući na političku scenu da te zapamte. Zahteva dosta para, vremena i truda. Prepoznatljivost je jedan od najbitnijih faktora političkog uspeha.

U tom pogledu, oduševio sam se sajtom koji promoviše Seana Tevisa za lokalnog političara u Kansasu. Urađen u maniru xkcd kratkih stripova, na jedan veoma pristupačan i dopadljiv način objašnjava suštinu političke kampanje i zašto bi potencijalni glasač trebalo da pomogne baš njegovu kampanju svojim novcem. Pri tom vrlo efektno koristi statističke podatke na način koji ih ne čini dosadnim.

Njemu je definitivno uspelo. Trenutna cifra donora je 2894 (istorijski rekod za Kanzas je više od 4x manji).

Чујем да има неких међу Србима који симпатишу Барака Хусеина Обаму. Оно, јесте да је човек нормалнији од Џона Мекејна; али бити нормалнији од човека који је ем у спрези са шиптарским лобистима, ем никад није видео рат који му се није допао, није баш тешко. Али ако лаже коза, не лаже рог. Ево шта је Обама изјавио поводом формирања нове српске владе, 8. јула, из Чикага (оригинал овде)"Честитам председнику Борису Тадићу и Премијеру Мирку Цветковићу и желим успех новој влади у Београду у суочавању са проблемима који већ предуго спречавају Србију да оствари свој велики потенцијал.Срби су прошли кроз неколико болних поглавља у својој дугој и поносној историји. Грађани Србије сада желе напредак, демократски развој и економски раст. У мају су бирачи испољили своје опредељење за европску будућност, а ту визију је потврдило политичко руководство Србије формирање владе која дели те аспирације. Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ представља темељ на коме нова влада може да гради. Влада Србије која посвети своју енергију овој визији наде може да рачуна на моју потпуну подршку.”Превод са ”политичарског”: Нова влада је доказ да су се Срби одрекли Косова и да сад хоће евроинтеграције. Темељ за то је ССП - јесте да не важи, али ето - и ја очекујем од сваке владе слепу послушност Бриселу. Коалиција ДС-СПС је најприроднија ствар на свету, и свима даје наду у боље сутра.”Стварни напредак наравно захтева позитивне и одговорне односе са свим суседима Србије, укључујући и Косово. За ово је неопходно да се запаљива реторика и провокативно деловање оставе у прошлости. Председник Обама и наши европски партнери ће се потрудити да сви у региону испоштују такве стандарде.”У преводу: Нема вам будућности док не признате независно Косово. А ми ћемо опет да трабуњамо о некаквим стандардима, иако смо већ безброј пута показали да никакве стандарде нити хоћемо нити можемо да поштујемо кад су у питању Срби.”Сви Срби у региону, без обзира где живе, могу да поправе своје животе учешћем у легитимним политичким институцијама на свим нивоима. Будите уверени да ћу ја, као Председник, радити са свим међународним и локалним актерима на Косову да се оствари пуна заштита Срба тамо, укључивши и веће овласти за српске општине, неометан приступ и рад Српској православној цркви, и право на повратак и имовину свих избеглица и расељених лица.”Превод: Срби морају да се повинују шиптарским властима на Косову. Опет им обећавам оно што им је обећано већ небројено пута, али нико - па ни ја - нема никакве намере да испуни. ”Изградња боље будућности захтева и испуњавање обавеза из прошлости. Недавно хапшење Стојана Жупљанина је важан корак у том правцу. Позивам нову владу у Београду да се максимално потруди да ухапси и преостале бегунце са потреница за ратне злочине, у које спадају и Ген. Ратко Младић и Радован Караџић.”Превод: Наша обећања дођу и оду, али ваше ”обавезе” остају. Заборавите Косово, али ми Хаг нећемо. Без главе Ратка и Радована, ништа од светле будућности. А после њих ћемо наћи још нешто, ништа се не брините.”Србија и САД су традиционално уживале пријатељске и савезничке односе. Време је да се наже земње врате заједничким вредностима и узајамном поштовању које нам је толико добра донело у прошлости. Моја власт ће у Београду тражити живахне партнере с којима ћемо да градимо наше односе.”Превод: Ви сте стварно фантастичан народ; издамо вас, бомбардујемо, окупирамо, сатанизујемо, а ви нам љубите скут! Кад ја будем Император, има да се јасно зна ко је ”горњи” а ко ”доњи,” о чему сведочи и овај речник право из ”интимних огласа.””Такође желим да Србима свуда упутум најбоље жеље поводом недавног Видовдана.”Превод: Успут буди речено, срећна вам годишњица Боја на Косову, сад кад смо вам га једном занавек отели!Сачекаћу да се вратите из тоалета (Шта, није вам мука? Зашто?!). О, ту сте? Кад пре?Суочен са овом ”поруком,” човек може или да бесни, или да се смеје, али апсолутно не може да је схвати озбиљно. Ко год да је ово написао Обами (не мислите ваљда да он сам пише своје говоре? Па ниједан амерички политичар то не ради већ деценијама!) врло добро зна о чему говори. Србима се шаљу празна обећања и флоскуле о нади, бољем сутра, прогресу, пријатељству и просперитету, али се заузврат тражи ”само” одрицање од Косова, идентитета и правде. Само.Америчка политика према Србима и Србији се неће променити, без обзира ко постане следећи Император. Имали смо прилике да гледамо и Демократе и Републиканце у акцији по осам година, и између њих није било ама баш никакве разлике. Они који мисле да ће Обамин евентуални долазак на власт да заустави мучење Срба грдно се варају. Веће шансе је за то било кад је на престо дошао Буш Млађи, па од тога не само да није било ама баш ништа, већ нам је за његове власти и званично отето Косово. Можда ја ово џабе причам људима који су иазбрали владу Цветковић-Дачек. Можда је Србија (за све Србе баш и не знам, има их и ван те полуделе земље) стварно поверовала у добру вољу њених мучитења и џелата, и види потпуну покорност као спасење. Ако је тако, онда волите и Обаму и Мекејна, Солану, Кларка, Кушнера, Ахтисарија и све остале ”високе представнике” и ”специјалне изасланике”. Али немојте рећи да нисте знали. Тај изговор више не пије воде.

Нисам нестао са лица земље, нити сам схватио жуто-црвену коалицију као крај света. Оно, јесте можда увреда здравој памети, али шта друго да се очекује кад се уједине тајкуни, Империја и похлепа, а наспрем њих стоје, како рече Слободан Антонић, само рентијери околности? Нисам једном рекао "тражили сте, гледајте" и не једном цитирао да "сваки народ добије власт какву заслужује." Па што да се понављам. Али ево, видим два одлична приказа америчких политичких прилика Срђе Трифковића: један о Обами и један о Мекејну и његовој спрези са Сорошем. Закључак? "Бог нек' нам је на помоћи." Американцима, дакако.Некако ми је занимљиво кад се башибозук бије међусобно. Ево недавно је Весли Кларк покушао да опањка свог некадашњег саборца за Свеалбанску Ствар Мекејна, рекавши да "није квалификација за председника то што се неко возикао авионом па био оборен." (Мекејн је био морнарички пилот у Вијетнаму; оборен је и провео је неколико година у заробљеништву). На то су Мекејновци одговорили "А јесте кад се одрже три и по говора у Сенату..." (мислећи на Обамину кратку политичку каријеру у којој није урадио ама баш ништа). Па онда гледам на ЈуТјубу снимак са Фокс телевизије, где једног од Обаминих људи питају, "Реците нам бар једну ствар коју је Сенатор урадио за време свог мандата." Овај муца, брља, шврља. Каже, "Али он инспирише људе." Ма све је то лепо, али шта је урадио? Па ништа, дабоме.Нисма значи ми једини који пате од лоших политичара. Нити смо једини који због њих пропадају. Лепо би било да је то нека утеха, али ето, није.

Не знам како су домаћи ЕУфоричари примили вест да су Ирци рекли не Лисабонском споразуму на референдуму у четвртрак, али знам да је то требало да обрадује сваког искреног родољуба. Опет се враћам на данас доминантну тезу да је демократија само и једино оно што самопроглашене демократе кажу да је, односно ако произведе резултате које они прижељкују. Значи, када француски и холандски гласачи одбију предложени Устав ЕУ (као што су урадили 2005.), није страшно - ето истог устава, повампиреног у облику Лисабонског споразума, само пар година касније. Овај пут, да би избегли неугодну могућност да неко од демократских европских народа недемократски гласа против демократског споразума, ЕУрократе су хтеле да Споразум прогурају кроз скупштинске процедуре, без референдума. Само су им Ирци помрсили рачуне. Већ сам споменуо притисак и пропаганду којој су "незахвални" Ирци били изложени. Тек сам неки дан видео и плакате којима су присталице ЕУ позивале Ирце да "увећају своје прилике," било мушке или женске. Ето поруке коју "Европа" шаље земљи која је њен члан већ 25 година! И то је онда прогрес, култура, цивилизација, и шта ја знам... Надам се да је бар један Ирац гласао "не" само због увреде здравом разуму коју овакви плакати представљају.Е сад, само наивни би могли да помисле да ће се ЕУ истопити попут водом посуте вештице због ирског референдума. Нисмо ми те среће. Превише је власти и пара у питању да би ЕУрократе тек тако одустале. Већ се тражи начин да се ирска одлука заобиђе. Можда неким новим референдумом, као ономад када су Ирци двапут гласали о споразуму из Нице (2001, па онда 2002, када су направили "исправан" избор). Можда ће ЕУССР да суспендује ирско чланство, па ће устав моћи да несметано ступи на снагу по распореду, 1. јануара 2009. Или ће измислити опет неки sui generis не-преседан да једноставно кажу "ма кога брига" и свеједно спроведу устав, а да и даље тврде да је све по закону и у савршеном реду. Баш као што су то урадили са Косовом. И све у име демократије, дабоме. Ево већ гунђају како "није фер" да три милиона Ираца гласа о судбини 450 милиона поданика ЕУ. Али јесте "фер" да о томе одлучи 27 председника влада, а да ти силни милиони никад о томе не гласају? Демократија, бре. Ирско одбијање даље ЕУнтеграције би могло да охрабри друге земље у овој модерној тамници народа да "редефинишу" свој однос са Бриселом. Није вероватно, али ето, човек може да се нада. Ако ништа друго, оно ће неке ЕУрократе од помисли на то лоше да спавају. У овом суморном свету где владају насиље и лажи, свака победа, ма колико мала, вредна је славља. Go raibh maith agat, Eire.

Бродолом пустих жељаНајбољи лек против демократије је њено спровођење. Примера је сијасет, од сапунице председничких предизбора у Америци до избора као пописа становништва у земљама попут Кеније и БиХ. Последњи у низу примера су општи избори у Србији 11. маја.Чак и пре затварања бирачких места, коалиција "За европску Србију," предвођена лидером Демократске стране и председником Србије Борисом Тадићем, прогласила је велику победу. Медији и у Србији и на Западу громогласно су поздрављали "јасан европски избор" и поетски прослављали "усмерење Србије на Запад". Следећег јутра, међутим, изборна математика певала је другу песму.За формирање владе потребна су најмање 126 посланика у Скупштини. Тадићева коалиција је добила 103. Чак и уз подршку свих могућих мањинских националних странака и екстремног ЛДП-а, највећи број мандата који ЗЕС може да сакупи је 123.С друге стране, суверенистичке странке које су наводно "поражене" на изборима - СРС, ДСС-НС и СПС са партнерима – заједно имају сасвим довољно посланичких места да образују владу: 127.Кад су ЕУфоричари и у Србији и на Западу коначно постали свесни ових бројки, њихову самоувереност су замениле претње и бес. Амерички и британски амбасадори, по навици, почели су да соле памет Србима да демократија у ствари не значи владавину већине, јер, пазите, само Демократе имају демократски легитимитет да демократски демократишу у демократији...А ако демократија омане да на власт доведе Демократе, има и других начина. Либерал-демократски јуришник Чеда Јовановић почео је причу о "паралелној влади." Тадићева десна рука у прошлој влади, Божидар Ђелић, чак је најавио и уличне протесте - мада је после покушао (без успеха) да то објасни као грешку Ројтерса у преводу. Сам Тадић је грмео како "неће дозволити" да се било ко поиграва са "вољом народа." Али ништа од тога није могло да сакрије очигледну чињеницу да су се Демократе нашле у готово истоветном положају у ком су Радикали били протеклих пет година: најјача скупштинска странка појединачно, а опет у опозицији. Удварање СПС-уТако су се службеници Империје и миљеници Хавијера Солане нашли у шкрипцу. С Коштуницом опет не могу; једва су с њим ушли у владу прошле године, а онда је и срушили саботажом државне политике према Косову. Радикали се залажу за све што ЕУропљани презиру: традицију, суверенитет, независност. У очајању, Демократе су пружиле руку ником другом до Социјалистима, странци Слободана Милошевића коју су протекле деценије и више беспоштедно сатанизовали. Одједаред смо могли да чујемо од корифеја "демократских реформи" да Социјалисти у ствари и нису тако лоши, да би могли да постану модерна левичарска партија само кад би се одрекли прошлости, и зар не би било лепо када би ушли у Социјалистичку Интернационалу (чија је ДС придружени члан)? Јавили су се чак и комесари из Брисела, изјавама да не би имали примедби на Социјалисте у влади (мада су другу причу причали пре четири године). Неком магијом, дакле, српски гласачи треба да поверују како су Радикали (који су били у краткотрајној коалицији са Милошевићем крајем деведесетих) и Коштуница - који је Милошевића рушио као кандидат ДОС-а на изборима 2000. – сада "ретроградне снаге деведесетих" док су Милошевићеви Социјалисти сада "модерна, прогресивна, реформска" странка! На ИвициТеорија да би лидери Социјалиста могли да буду заведени обећањима из Брисела није баш сасвим ван памети. Јер, да се разумемо, ЕУфорија је у Србији управо и произведена из носталгије за старом социјалистичком Југославијом, у којој (веле) нико није морао да ради а сви су имали све – бар док није стигао рачун од ММФ-а. Они што у Србији сањају о ЕУ не чине то како би имали веће тржиште за своје производе (које?) или ниже извозне царине (чуј извоз!), или ефикаснију државну управу; у Европи виде једино извор 'леба без мотике. У седмици после избора, Демократе су упркос свему биле уверене да ће лидери Социјалиста да продају своје гласаче за приступ Бриселским трпезама. Политички аналитичари су писали о "Србији на Ивици", поентирајући да је све сада у рукама лидера СПС, Ивице Дачића.Прошлог викенда, Дачић је посетио Москву, наводно да би се састао са једним руским политичаром. Колале су гласине да је о могућем споразуму са Демократама разговарао са породицом Слободана Милошевића, или да је можда питао за савет Путина и Медведева. У уторак, 20. маја, италијанска новинска агенција АКИ јавила је да су се Социјалисти сложили да са Радикалима и Коштуницом саставе владу.Нема лаког путаПрошлог петка је Тадић одбацио управо ову могућност као "кратки пут на Титанику". То може да буде тачно једино ако је себи доделио улогу санте леда. Суверенистичка влада би лако могла да буде најстабилнија у пост-досманлијској историји Србије.Да се подсетимо, ДОС је био коалиција комби-странака скупљених с коца и конопца; што је странка била мања, то је њен лидер био "већи" по сујети. Иако је у пролеће 2004. за премијера дошао Коштуница, под великим унутрашњим и вањским притиском за партнере је узимао бивше Досманлије - прво Г17-плус, а потом и саму ДС. У оба случаја су управо ти партнери на крају рушили владу. Влада СРС-ДСС-СПС би по први пут у осам година у старту имала консензус око кључних државних питања, и у њој не би било "тројанског" елемента. С друге стране, Империја је превише уложила у Демократе и њихове невладничке требанте да би сада одустала. Највероватније ће притисак из Брисела и Вашингтона сада порасти. Наставиће се и сатанизација "националиста", која траје већ неколико година. Медији у Србији су углавном под контролом страних фактора (економских или политичких), па се од њих може очекивати да на сваком кораку киње власт и испирају мозак народу о "помирењу са неизбежном" хегемонијом Империје.На стакленим ногамаНије, међутим, јасно колико дуго ће та хегемонија да опстане. Сваким даном нафта је све скупља (а Русија све јача) а долар све слабији. Експедиција у Месопотамији је упала у глиб, а покушај да се из њега извуче ширењем рата на Иран би лако могла да се заврши стаљинградским сценариом. Највећу претњу доминацији Империје на Балкану, иронично, сада представљају управо њени албански штићеници. Првог јуна су избори у Македонији, и тамошњи Албанцин су се већ машили оружја. Један од њихових вођа, Мендух Тачи, рођак је тренутног "председника Косова" Хашима. Други, Али Ахмети, је некада био сарадник Авнија Клинакуа, који је управо основао "Покрет за уједињење" (територија које сматрају албанским), 17. маја у Приштини. У међувремену, појавила се видео-пропаганда још једне албанске "ослободилачке војске," овај пут у Грчкој (Епиру, односно "Ћамерији"), по истом шаблону који је користила Тачијева "ОВК." Све указује на то да пројект "Велике Албаније" улази у следећу фазу.План ЕУ да у "независној држави Косово" замени УНМИК својом мисијом ЕУЛЕКС се исто тако насукао на спруд. Бриселске бирократе су изгледа установиле да је прекрајање реалности много компликованији посао него што су мислили.И на другим местима у свету, идеја да се само жељама и снагом воље могу произвести чињенице страдава у судару са ледено непомирљивом реалношћу. Насиље над здравим разумом којем Империја и њени послушници прибегавају у Србији само појачава утисак да је њихова наводна превласт у ствари празна и немоћна. Метафора председника Тадића о Титанику није сама по себи погрешна, већ само погрешно усмерена; можда је на њу помислио баш зато што зна да је стварни споменик сујети који поносно плови на непромењивом курсу према Крају Историје управо брод његових страних господара.(Antiwar.com, 22. maj 2008.)

Video koji služi za sve i svašta na youtub-u - poslužio je i za parodiju povodom posljednjih izbora u Srbiji.

Pogledajte :)

http://www.youtube.com/watch?v=d8N4Os_Bo7E

je li? slušam ekv - anestezija. rođaci, 2008. je. "boris tadić kaže da započinje pregovore sa sps-om jer on deli istu ideologiju sa ds-om". nisam ništa izmislio, čisti copy/paste sa b92. i dalje: "za to postoje dobri preduslovi. i ds i sps dele ideologiju socijalističke internacionale, obe stranke se zalažu za socijalne reforme koje dovode do prosperitetnog društva u kome postoji socijalna pravda

Stvarno se trudim da na blogu ne komentarišem politička zbivanja u gradu ili državi. Nekako ne želim da se nerviram oko stvari koje ne mogu da promenim. Mogu da kažem šta je neko uradio dobro ili loše i mislim da je to dovoljno.

Ali.. Uvek postoji neko “ali”, ovo stvarno ne mogu da ne pomenem. Ne znam kako neki ljudi ne shvataju da je vreme da se sklone sa političke scene. Procenite sami.

Sav zadihan nakon Burnih Pregovora sa Jednom Pomoćnicom Funkcionera Jedne Manje Ali Sada Najvažnije Opozicione Stranke, upravo sam završio sa Raportom Dinamu Promena: veoma ga je zanimlo kako je prošlo Uspostavljanje Dobrih Odnosa sa Pomenutom Partijom. Ovlašćen da se pobrinem za To, to jest, za Nju - u smislu pridobijanja za Partiju Svetlosti a sve [...]

Je*ote…kada sam počinjao ovaj blog nisam ni sanjao da će se pretvoriti u ovakav politički sajt. No, kakva nam je realnost, takve su mi i teme. Još od dolaska u Beograd ‘93. i otvaranja očiju, nisam nikako uspevao da se otrgnem od ovih stvari, kroz svađe, šetnje, NGO, you name it…No, to je tema za neki drugi post.

Uzrok ovog posta je sjajno sročeni post na sajtu LDP-a koji bez uvijanja i maskiranja govori o stanju stvari. Nedostatak bilo kakvih vesti tamo, ovih par dana, je bio veoma upečatljiv. Slabiji rezultat od očekivanja je sigurno zahtevao neko vreme da se stvari slegnu i da se svedu utisci.

Ono što piše je suštinski isto ono što sam napisao u svom prethodnom postu. Preporučujem svima koji ovo čitaju da pročitaju ceo post na LDP portalu — takvo javno saopštenje svojim članovima i simpatizerima sigurno nećete pročitati ni kod jedne druge stranke, ikad.

Vuči-roga

Čitam danas da B92 iz pouzdanih izvora saznaje da je Vučić gradonačelnik i da će sutra sve biti objavljeno. Dogovorili se sa socijalistima. No, samo se Beograd spominje, republika još ne, zaboga ponavljaju se izbori na 3 mesta, pa se čeka da se to završi, poštuju se ti glasovi. Khm, khm…

Kako imam pamćenje duže od trajanja kampanje, sećam se nastajanja prethodne vlade. Nikolić u koaliciji sa DSS-om postade predsednik Skupštine, nakon dva dana preganjanja. Cela zemlja drhti, eto nama baba-roga na vlasti, drž-ne daj…i eto već sutradan master-manipulator K. Vojislav postade premijer, nova većina smenila Nikolića i postavila Dulića. Maestralno odigrana igra je ubedila sve kolebljivce u IO DS-a da se tako mora jer drugačije ne može, Ɖelić ode za potpredsednika. U toj kampanji, T. Boris je čvrsto tvrdio da će Ɖelić biti premijer, dileme nema.

T. Boris sada isto tako čvrsto tvrdio da K. Vojislav više nikad neće biti premijer. On je čovek principijelan političar, sve vrca. I eto, sad nam se opet pojavljuje SRS babaroga, u liku ovog Kijavog. Prosto me mrzi da pišem i crtam dalje, pa samo da pitam sve one koji se slažu sa LDP-om a ipak zaokružili ZES i pogotovo one koji su čvrsto uz ZES:

Kako ćete se osećati kada za par meseci DS, SPS i DSS naprave republičku vladu, na prvoj zgodnoj sednici smene Vučića i opet posle tih meseci mrcvarenja imamo isto njesra koje smo imali i u 2007?

Kada “politika-mogućeg” postaje “dokle-ću-pustati-da-me-vuku-za-nos-politika”?

Moj takav trenutak je bio 2004.

Posle predizborne kampanje u kojoj su se stranke ili koalicije predstavljale kako su znale i umele, neko korektno a neko uz drvlje i kamenje za konkurenciju, sačekali smo rezultate.

Doduše, ne znam da li je sve već zvanično objavljeno (nisam bila juče u gradu a od jutros nisam zakačila vesti na lokalnim TV i radio stanicama), ali rezultati raspodele 41. odborničkog mandata u SO Aranđelovac su ovakvi:

Srpska radikalna stranka 14 Demokratska stranka i G17+ 12 Socijalistička partija Srbije 6 Demokratska stranka Srbije 4 Nova Srbija 3 Aranđelovac “Moj grad” 2

Već vidim kako će izgledati novi saziv Skupšine, ali da ne brzam, možda koalicije na nivou Republike donesu neko iznenađenje i možda utiču na koalicije ovde.

LDP je ostvario bolji rezultat nego na prošlim izborima. LDP je skoro u potpunosti zadržao glasove koje je Čeda dobio pre dva meseca. Čovek bi rekao da je to uspeh, ali nije. LDP je pukao.

Umesto koalicije ZES+LDP+manjine, vladu će formirati ZES+SPS-PUPS-JS+manjine. Sedam poslanika koja sam video i nadao se kod LDP-a, dobio je SPS, tj. njegova koalicija sa penzionerima i Palmom, koji je rasturio u Jagodini. SPS će ne samo preživeti nego i znatno napredovati i ako bude konstruktivan partner u ovoj vladi onda će za 4 godine verovatno postati treća stranka u Srbiji. Ili će se barem boriti za to. To se neće desiti ako isti izvrše političko samoubistvo i naprave deal sa DSS-om i SRS-om. Mada iskreno, mislim da Koštunica takođe neće prihvatiti taj deal. Videće se.

Gde je LDP-u otkinuto tih par procenata?

Ko će ga znati, ovo je čudan narod. Moj gut feeling je isti kao za predsedničke izbore. Sva moguća istraživanja su davala SRS-u 1-2% prednosti nad ZESom i mislim da su ljudi koji bi inače glasali za LDP ipak išli na sigurno, ne želeći da SRS dobije vlast. Da je iko predviđao ovakav odnos snaga i ovakvu neizlaznost SRS glasača, mislim da bi LDP dobio 7-8%, gde realno stoji. Jeb’ ga, principijelnost, doslednost i iskrenost se u politici ne isplate uvek.

Ipak, glavni razlog za ovaj neuspeh su ljudi kao ja. Mi se nismo dovoljno potrudili da drugima objasnimo šta to tačno LDP želi i šta je cilj. U razgovoru sa mnogim prijateljima i kolegama sam čuo stvari o LDP-u koje nemaju nikakvo realno uporište. LDP i njegovi hard-core glasači moraju dooobro da razmisle kako da svoju politiku bolje objasne. Ima toliko dobrog i pozitivnog da me ovaj rezultat ni za promil ne pomera od ubeđenja da je glas za LDP glas za najbolju političku opciju u zemlji. No u to, moram da ubedim druge. Ne Čeda, Vesna, Biljana i drugi, već ja.

I da se potrudim kako znam i umem da ljudima koji u LDP-u odlučuju objasnim i predočim da moraju da promene medijsku kampanju. Ne mora se gledati daleko — SPS-PUPS-JS su imali za klasu bolje koncipiranu i ciljanu kampanju nego bilo ko drugi.

No, to je tema za druge izbore. Važno je da je LDP ostao u republičkom parlamentu, da je ušao u mnoge gradske i opštinske parlamente u Srbiji da će na tome moći da gradi bazu, pre svega aktivista koji će širiti dobar glas dalje.

Do tada, čekamo da Boris Tadić ponudi dobar deal Dačiću, Krkobabiću i Palmi i da nekako nastavimo ka EU.