Planeta Srbija

Upšte nisam planirao da pišem o predsedničim izborima u SAD ali neke stvari koje su Barack Obama i John McCain izjavili ulaze u teme o kojima pišem. Kada je reč o nauci stavovi dvojice predsedničkih kandidata se dosta razlikuju. Za razliku od naših (predsedničkih) izbora, gde nauku skoro i da ne pomenu, u SAD je to [...]

Ja pratim politička dešavanja. Ne baš da sam nešto zavistan, ali sam uvek u toku sa zbivanjima. Volim da znam šta ko od obećavača radi nakon izbora i da znam šta ću za naredne izbore. Verujem da sam u priličnoj manjini. Verujem i da dobar broj ljudi pojma nema šta njihovi favoriti rade između izbora i glasa po inerciji.

Generalno je teško zainteresovati ljude, ući na političku scenu da te zapamte. Zahteva dosta para, vremena i truda. Prepoznatljivost je jedan od najbitnijih faktora političkog uspeha.

U tom pogledu, oduševio sam se sajtom koji promoviše Seana Tevisa za lokalnog političara u Kansasu. Urađen u maniru xkcd kratkih stripova, na jedan veoma pristupačan i dopadljiv način objašnjava suštinu političke kampanje i zašto bi potencijalni glasač trebalo da pomogne baš njegovu kampanju svojim novcem. Pri tom vrlo efektno koristi statističke podatke na način koji ih ne čini dosadnim.

Njemu je definitivno uspelo. Trenutna cifra donora je 2894 (istorijski rekod za Kanzas je više od 4x manji).

Чујем да има неких међу Србима који симпатишу Барака Хусеина Обаму. Оно, јесте да је човек нормалнији од Џона Мекејна; али бити нормалнији од човека који је ем у спрези са шиптарским лобистима, ем никад није видео рат који му се није допао, није баш тешко. Али ако лаже коза, не лаже рог. Ево шта је Обама изјавио поводом формирања нове српске владе, 8. јула, из Чикага (оригинал овде)"Честитам председнику Борису Тадићу и Премијеру Мирку Цветковићу и желим успех новој влади у Београду у суочавању са проблемима који већ предуго спречавају Србију да оствари свој велики потенцијал.Срби су прошли кроз неколико болних поглавља у својој дугој и поносној историји. Грађани Србије сада желе напредак, демократски развој и економски раст. У мају су бирачи испољили своје опредељење за европску будућност, а ту визију је потврдило политичко руководство Србије формирање владе која дели те аспирације. Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ представља темељ на коме нова влада може да гради. Влада Србије која посвети своју енергију овој визији наде може да рачуна на моју потпуну подршку.”Превод са ”политичарског”: Нова влада је доказ да су се Срби одрекли Косова и да сад хоће евроинтеграције. Темељ за то је ССП - јесте да не важи, али ето - и ја очекујем од сваке владе слепу послушност Бриселу. Коалиција ДС-СПС је најприроднија ствар на свету, и свима даје наду у боље сутра.”Стварни напредак наравно захтева позитивне и одговорне односе са свим суседима Србије, укључујући и Косово. За ово је неопходно да се запаљива реторика и провокативно деловање оставе у прошлости. Председник Обама и наши европски партнери ће се потрудити да сви у региону испоштују такве стандарде.”У преводу: Нема вам будућности док не признате независно Косово. А ми ћемо опет да трабуњамо о некаквим стандардима, иако смо већ безброј пута показали да никакве стандарде нити хоћемо нити можемо да поштујемо кад су у питању Срби.”Сви Срби у региону, без обзира где живе, могу да поправе своје животе учешћем у легитимним политичким институцијама на свим нивоима. Будите уверени да ћу ја, као Председник, радити са свим међународним и локалним актерима на Косову да се оствари пуна заштита Срба тамо, укључивши и веће овласти за српске општине, неометан приступ и рад Српској православној цркви, и право на повратак и имовину свих избеглица и расељених лица.”Превод: Срби морају да се повинују шиптарским властима на Косову. Опет им обећавам оно што им је обећано већ небројено пута, али нико - па ни ја - нема никакве намере да испуни. ”Изградња боље будућности захтева и испуњавање обавеза из прошлости. Недавно хапшење Стојана Жупљанина је важан корак у том правцу. Позивам нову владу у Београду да се максимално потруди да ухапси и преостале бегунце са потреница за ратне злочине, у које спадају и Ген. Ратко Младић и Радован Караџић.”Превод: Наша обећања дођу и оду, али ваше ”обавезе” остају. Заборавите Косово, али ми Хаг нећемо. Без главе Ратка и Радована, ништа од светле будућности. А после њих ћемо наћи још нешто, ништа се не брините.”Србија и САД су традиционално уживале пријатељске и савезничке односе. Време је да се наже земње врате заједничким вредностима и узајамном поштовању које нам је толико добра донело у прошлости. Моја власт ће у Београду тражити живахне партнере с којима ћемо да градимо наше односе.”Превод: Ви сте стварно фантастичан народ; издамо вас, бомбардујемо, окупирамо, сатанизујемо, а ви нам љубите скут! Кад ја будем Император, има да се јасно зна ко је ”горњи” а ко ”доњи,” о чему сведочи и овај речник право из ”интимних огласа.””Такође желим да Србима свуда упутум најбоље жеље поводом недавног Видовдана.”Превод: Успут буди речено, срећна вам годишњица Боја на Косову, сад кад смо вам га једном занавек отели!Сачекаћу да се вратите из тоалета (Шта, није вам мука? Зашто?!). О, ту сте? Кад пре?Суочен са овом ”поруком,” човек може или да бесни, или да се смеје, али апсолутно не може да је схвати озбиљно. Ко год да је ово написао Обами (не мислите ваљда да он сам пише своје говоре? Па ниједан амерички политичар то не ради већ деценијама!) врло добро зна о чему говори. Србима се шаљу празна обећања и флоскуле о нади, бољем сутра, прогресу, пријатељству и просперитету, али се заузврат тражи ”само” одрицање од Косова, идентитета и правде. Само.Америчка политика према Србима и Србији се неће променити, без обзира ко постане следећи Император. Имали смо прилике да гледамо и Демократе и Републиканце у акцији по осам година, и између њих није било ама баш никакве разлике. Они који мисле да ће Обамин евентуални долазак на власт да заустави мучење Срба грдно се варају. Веће шансе је за то било кад је на престо дошао Буш Млађи, па од тога не само да није било ама баш ништа, већ нам је за његове власти и званично отето Косово. Можда ја ово џабе причам људима који су иазбрали владу Цветковић-Дачек. Можда је Србија (за све Србе баш и не знам, има их и ван те полуделе земље) стварно поверовала у добру вољу њених мучитења и џелата, и види потпуну покорност као спасење. Ако је тако, онда волите и Обаму и Мекејна, Солану, Кларка, Кушнера, Ахтисарија и све остале ”високе представнике” и ”специјалне изасланике”. Али немојте рећи да нисте знали. Тај изговор више не пије воде.

Нисам нестао са лица земље, нити сам схватио жуто-црвену коалицију као крај света. Оно, јесте можда увреда здравој памети, али шта друго да се очекује кад се уједине тајкуни, Империја и похлепа, а наспрем њих стоје, како рече Слободан Антонић, само рентијери околности? Нисам једном рекао "тражили сте, гледајте" и не једном цитирао да "сваки народ добије власт какву заслужује." Па што да се понављам. Али ево, видим два одлична приказа америчких политичких прилика Срђе Трифковића: један о Обами и један о Мекејну и његовој спрези са Сорошем. Закључак? "Бог нек' нам је на помоћи." Американцима, дакако.Некако ми је занимљиво кад се башибозук бије међусобно. Ево недавно је Весли Кларк покушао да опањка свог некадашњег саборца за Свеалбанску Ствар Мекејна, рекавши да "није квалификација за председника то што се неко возикао авионом па био оборен." (Мекејн је био морнарички пилот у Вијетнаму; оборен је и провео је неколико година у заробљеништву). На то су Мекејновци одговорили "А јесте кад се одрже три и по говора у Сенату..." (мислећи на Обамину кратку политичку каријеру у којој није урадио ама баш ништа). Па онда гледам на ЈуТјубу снимак са Фокс телевизије, где једног од Обаминих људи питају, "Реците нам бар једну ствар коју је Сенатор урадио за време свог мандата." Овај муца, брља, шврља. Каже, "Али он инспирише људе." Ма све је то лепо, али шта је урадио? Па ништа, дабоме.Нисма значи ми једини који пате од лоших политичара. Нити смо једини који због њих пропадају. Лепо би било да је то нека утеха, али ето, није.

Не знам како су домаћи ЕУфоричари примили вест да су Ирци рекли не Лисабонском споразуму на референдуму у четвртрак, али знам да је то требало да обрадује сваког искреног родољуба. Опет се враћам на данас доминантну тезу да је демократија само и једино оно што самопроглашене демократе кажу да је, односно ако произведе резултате које они прижељкују. Значи, када француски и холандски гласачи одбију предложени Устав ЕУ (као што су урадили 2005.), није страшно - ето истог устава, повампиреног у облику Лисабонског споразума, само пар година касније. Овај пут, да би избегли неугодну могућност да неко од демократских европских народа недемократски гласа против демократског споразума, ЕУрократе су хтеле да Споразум прогурају кроз скупштинске процедуре, без референдума. Само су им Ирци помрсили рачуне. Већ сам споменуо притисак и пропаганду којој су "незахвални" Ирци били изложени. Тек сам неки дан видео и плакате којима су присталице ЕУ позивале Ирце да "увећају своје прилике," било мушке или женске. Ето поруке коју "Европа" шаље земљи која је њен члан већ 25 година! И то је онда прогрес, култура, цивилизација, и шта ја знам... Надам се да је бар један Ирац гласао "не" само због увреде здравом разуму коју овакви плакати представљају.Е сад, само наивни би могли да помисле да ће се ЕУ истопити попут водом посуте вештице због ирског референдума. Нисмо ми те среће. Превише је власти и пара у питању да би ЕУрократе тек тако одустале. Већ се тражи начин да се ирска одлука заобиђе. Можда неким новим референдумом, као ономад када су Ирци двапут гласали о споразуму из Нице (2001, па онда 2002, када су направили "исправан" избор). Можда ће ЕУССР да суспендује ирско чланство, па ће устав моћи да несметано ступи на снагу по распореду, 1. јануара 2009. Или ће измислити опет неки sui generis не-преседан да једноставно кажу "ма кога брига" и свеједно спроведу устав, а да и даље тврде да је све по закону и у савршеном реду. Баш као што су то урадили са Косовом. И све у име демократије, дабоме. Ево већ гунђају како "није фер" да три милиона Ираца гласа о судбини 450 милиона поданика ЕУ. Али јесте "фер" да о томе одлучи 27 председника влада, а да ти силни милиони никад о томе не гласају? Демократија, бре. Ирско одбијање даље ЕУнтеграције би могло да охрабри друге земље у овој модерној тамници народа да "редефинишу" свој однос са Бриселом. Није вероватно, али ето, човек може да се нада. Ако ништа друго, оно ће неке ЕУрократе од помисли на то лоше да спавају. У овом суморном свету где владају насиље и лажи, свака победа, ма колико мала, вредна је славља. Go raibh maith agat, Eire.

Бродолом пустих жељаНајбољи лек против демократије је њено спровођење. Примера је сијасет, од сапунице председничких предизбора у Америци до избора као пописа становништва у земљама попут Кеније и БиХ. Последњи у низу примера су општи избори у Србији 11. маја.Чак и пре затварања бирачких места, коалиција "За европску Србију," предвођена лидером Демократске стране и председником Србије Борисом Тадићем, прогласила је велику победу. Медији и у Србији и на Западу громогласно су поздрављали "јасан европски избор" и поетски прослављали "усмерење Србије на Запад". Следећег јутра, међутим, изборна математика певала је другу песму.За формирање владе потребна су најмање 126 посланика у Скупштини. Тадићева коалиција је добила 103. Чак и уз подршку свих могућих мањинских националних странака и екстремног ЛДП-а, највећи број мандата који ЗЕС може да сакупи је 123.С друге стране, суверенистичке странке које су наводно "поражене" на изборима - СРС, ДСС-НС и СПС са партнерима – заједно имају сасвим довољно посланичких места да образују владу: 127.Кад су ЕУфоричари и у Србији и на Западу коначно постали свесни ових бројки, њихову самоувереност су замениле претње и бес. Амерички и британски амбасадори, по навици, почели су да соле памет Србима да демократија у ствари не значи владавину већине, јер, пазите, само Демократе имају демократски легитимитет да демократски демократишу у демократији...А ако демократија омане да на власт доведе Демократе, има и других начина. Либерал-демократски јуришник Чеда Јовановић почео је причу о "паралелној влади." Тадићева десна рука у прошлој влади, Божидар Ђелић, чак је најавио и уличне протесте - мада је после покушао (без успеха) да то објасни као грешку Ројтерса у преводу. Сам Тадић је грмео како "неће дозволити" да се било ко поиграва са "вољом народа." Али ништа од тога није могло да сакрије очигледну чињеницу да су се Демократе нашле у готово истоветном положају у ком су Радикали били протеклих пет година: најјача скупштинска странка појединачно, а опет у опозицији. Удварање СПС-уТако су се службеници Империје и миљеници Хавијера Солане нашли у шкрипцу. С Коштуницом опет не могу; једва су с њим ушли у владу прошле године, а онда је и срушили саботажом државне политике према Косову. Радикали се залажу за све што ЕУропљани презиру: традицију, суверенитет, независност. У очајању, Демократе су пружиле руку ником другом до Социјалистима, странци Слободана Милошевића коју су протекле деценије и више беспоштедно сатанизовали. Одједаред смо могли да чујемо од корифеја "демократских реформи" да Социјалисти у ствари и нису тако лоши, да би могли да постану модерна левичарска партија само кад би се одрекли прошлости, и зар не би било лепо када би ушли у Социјалистичку Интернационалу (чија је ДС придружени члан)? Јавили су се чак и комесари из Брисела, изјавама да не би имали примедби на Социјалисте у влади (мада су другу причу причали пре четири године). Неком магијом, дакле, српски гласачи треба да поверују како су Радикали (који су били у краткотрајној коалицији са Милошевићем крајем деведесетих) и Коштуница - који је Милошевића рушио као кандидат ДОС-а на изборима 2000. – сада "ретроградне снаге деведесетих" док су Милошевићеви Социјалисти сада "модерна, прогресивна, реформска" странка! На ИвициТеорија да би лидери Социјалиста могли да буду заведени обећањима из Брисела није баш сасвим ван памети. Јер, да се разумемо, ЕУфорија је у Србији управо и произведена из носталгије за старом социјалистичком Југославијом, у којој (веле) нико није морао да ради а сви су имали све – бар док није стигао рачун од ММФ-а. Они што у Србији сањају о ЕУ не чине то како би имали веће тржиште за своје производе (које?) или ниже извозне царине (чуј извоз!), или ефикаснију државну управу; у Европи виде једино извор 'леба без мотике. У седмици после избора, Демократе су упркос свему биле уверене да ће лидери Социјалиста да продају своје гласаче за приступ Бриселским трпезама. Политички аналитичари су писали о "Србији на Ивици", поентирајући да је све сада у рукама лидера СПС, Ивице Дачића.Прошлог викенда, Дачић је посетио Москву, наводно да би се састао са једним руским политичаром. Колале су гласине да је о могућем споразуму са Демократама разговарао са породицом Слободана Милошевића, или да је можда питао за савет Путина и Медведева. У уторак, 20. маја, италијанска новинска агенција АКИ јавила је да су се Социјалисти сложили да са Радикалима и Коштуницом саставе владу.Нема лаког путаПрошлог петка је Тадић одбацио управо ову могућност као "кратки пут на Титанику". То може да буде тачно једино ако је себи доделио улогу санте леда. Суверенистичка влада би лако могла да буде најстабилнија у пост-досманлијској историји Србије.Да се подсетимо, ДОС је био коалиција комби-странака скупљених с коца и конопца; што је странка била мања, то је њен лидер био "већи" по сујети. Иако је у пролеће 2004. за премијера дошао Коштуница, под великим унутрашњим и вањским притиском за партнере је узимао бивше Досманлије - прво Г17-плус, а потом и саму ДС. У оба случаја су управо ти партнери на крају рушили владу. Влада СРС-ДСС-СПС би по први пут у осам година у старту имала консензус око кључних државних питања, и у њој не би било "тројанског" елемента. С друге стране, Империја је превише уложила у Демократе и њихове невладничке требанте да би сада одустала. Највероватније ће притисак из Брисела и Вашингтона сада порасти. Наставиће се и сатанизација "националиста", која траје већ неколико година. Медији у Србији су углавном под контролом страних фактора (економских или политичких), па се од њих може очекивати да на сваком кораку киње власт и испирају мозак народу о "помирењу са неизбежном" хегемонијом Империје.На стакленим ногамаНије, међутим, јасно колико дуго ће та хегемонија да опстане. Сваким даном нафта је све скупља (а Русија све јача) а долар све слабији. Експедиција у Месопотамији је упала у глиб, а покушај да се из њега извуче ширењем рата на Иран би лако могла да се заврши стаљинградским сценариом. Највећу претњу доминацији Империје на Балкану, иронично, сада представљају управо њени албански штићеници. Првог јуна су избори у Македонији, и тамошњи Албанцин су се већ машили оружја. Један од њихових вођа, Мендух Тачи, рођак је тренутног "председника Косова" Хашима. Други, Али Ахмети, је некада био сарадник Авнија Клинакуа, који је управо основао "Покрет за уједињење" (територија које сматрају албанским), 17. маја у Приштини. У међувремену, појавила се видео-пропаганда још једне албанске "ослободилачке војске," овај пут у Грчкој (Епиру, односно "Ћамерији"), по истом шаблону који је користила Тачијева "ОВК." Све указује на то да пројект "Велике Албаније" улази у следећу фазу.План ЕУ да у "независној држави Косово" замени УНМИК својом мисијом ЕУЛЕКС се исто тако насукао на спруд. Бриселске бирократе су изгледа установиле да је прекрајање реалности много компликованији посао него што су мислили.И на другим местима у свету, идеја да се само жељама и снагом воље могу произвести чињенице страдава у судару са ледено непомирљивом реалношћу. Насиље над здравим разумом којем Империја и њени послушници прибегавају у Србији само појачава утисак да је њихова наводна превласт у ствари празна и немоћна. Метафора председника Тадића о Титанику није сама по себи погрешна, већ само погрешно усмерена; можда је на њу помислио баш зато што зна да је стварни споменик сујети који поносно плови на непромењивом курсу према Крају Историје управо брод његових страних господара.(Antiwar.com, 22. maj 2008.)

Video koji služi za sve i svašta na youtub-u - poslužio je i za parodiju povodom posljednjih izbora u Srbiji.

Pogledajte :)

http://www.youtube.com/watch?v=d8N4Os_Bo7E

je li? slušam ekv - anestezija. rođaci, 2008. je. "boris tadić kaže da započinje pregovore sa sps-om jer on deli istu ideologiju sa ds-om". nisam ništa izmislio, čisti copy/paste sa b92. i dalje: "za to postoje dobri preduslovi. i ds i sps dele ideologiju socijalističke internacionale, obe stranke se zalažu za socijalne reforme koje dovode do prosperitetnog društva u kome postoji socijalna pravda

Stvarno se trudim da na blogu ne komentarišem politička zbivanja u gradu ili državi. Nekako ne želim da se nerviram oko stvari koje ne mogu da promenim. Mogu da kažem šta je neko uradio dobro ili loše i mislim da je to dovoljno.

Ali.. Uvek postoji neko “ali”, ovo stvarno ne mogu da ne pomenem. Ne znam kako neki ljudi ne shvataju da je vreme da se sklone sa političke scene. Procenite sami.

Sav zadihan nakon Burnih Pregovora sa Jednom Pomoćnicom Funkcionera Jedne Manje Ali Sada Najvažnije Opozicione Stranke, upravo sam završio sa Raportom Dinamu Promena: veoma ga je zanimlo kako je prošlo Uspostavljanje Dobrih Odnosa sa Pomenutom Partijom. Ovlašćen da se pobrinem za To, to jest, za Nju - u smislu pridobijanja za Partiju Svetlosti a sve [...]

Je*ote…kada sam počinjao ovaj blog nisam ni sanjao da će se pretvoriti u ovakav politički sajt. No, kakva nam je realnost, takve su mi i teme. Još od dolaska u Beograd ‘93. i otvaranja očiju, nisam nikako uspevao da se otrgnem od ovih stvari, kroz svađe, šetnje, NGO, you name it…No, to je tema za neki drugi post.

Uzrok ovog posta je sjajno sročeni post na sajtu LDP-a koji bez uvijanja i maskiranja govori o stanju stvari. Nedostatak bilo kakvih vesti tamo, ovih par dana, je bio veoma upečatljiv. Slabiji rezultat od očekivanja je sigurno zahtevao neko vreme da se stvari slegnu i da se svedu utisci.

Ono što piše je suštinski isto ono što sam napisao u svom prethodnom postu. Preporučujem svima koji ovo čitaju da pročitaju ceo post na LDP portalu — takvo javno saopštenje svojim članovima i simpatizerima sigurno nećete pročitati ni kod jedne druge stranke, ikad.

Vuči-roga

Čitam danas da B92 iz pouzdanih izvora saznaje da je Vučić gradonačelnik i da će sutra sve biti objavljeno. Dogovorili se sa socijalistima. No, samo se Beograd spominje, republika još ne, zaboga ponavljaju se izbori na 3 mesta, pa se čeka da se to završi, poštuju se ti glasovi. Khm, khm…

Kako imam pamćenje duže od trajanja kampanje, sećam se nastajanja prethodne vlade. Nikolić u koaliciji sa DSS-om postade predsednik Skupštine, nakon dva dana preganjanja. Cela zemlja drhti, eto nama baba-roga na vlasti, drž-ne daj…i eto već sutradan master-manipulator K. Vojislav postade premijer, nova većina smenila Nikolića i postavila Dulića. Maestralno odigrana igra je ubedila sve kolebljivce u IO DS-a da se tako mora jer drugačije ne može, Ɖelić ode za potpredsednika. U toj kampanji, T. Boris je čvrsto tvrdio da će Ɖelić biti premijer, dileme nema.

T. Boris sada isto tako čvrsto tvrdio da K. Vojislav više nikad neće biti premijer. On je čovek principijelan političar, sve vrca. I eto, sad nam se opet pojavljuje SRS babaroga, u liku ovog Kijavog. Prosto me mrzi da pišem i crtam dalje, pa samo da pitam sve one koji se slažu sa LDP-om a ipak zaokružili ZES i pogotovo one koji su čvrsto uz ZES:

Kako ćete se osećati kada za par meseci DS, SPS i DSS naprave republičku vladu, na prvoj zgodnoj sednici smene Vučića i opet posle tih meseci mrcvarenja imamo isto njesra koje smo imali i u 2007?

Kada “politika-mogućeg” postaje “dokle-ću-pustati-da-me-vuku-za-nos-politika”?

Moj takav trenutak je bio 2004.

Posle predizborne kampanje u kojoj su se stranke ili koalicije predstavljale kako su znale i umele, neko korektno a neko uz drvlje i kamenje za konkurenciju, sačekali smo rezultate.

Doduše, ne znam da li je sve već zvanično objavljeno (nisam bila juče u gradu a od jutros nisam zakačila vesti na lokalnim TV i radio stanicama), ali rezultati raspodele 41. odborničkog mandata u SO Aranđelovac su ovakvi:

Srpska radikalna stranka 14 Demokratska stranka i G17+ 12 Socijalistička partija Srbije 6 Demokratska stranka Srbije 4 Nova Srbija 3 Aranđelovac “Moj grad” 2

Već vidim kako će izgledati novi saziv Skupšine, ali da ne brzam, možda koalicije na nivou Republike donesu neko iznenađenje i možda utiču na koalicije ovde.

LDP je ostvario bolji rezultat nego na prošlim izborima. LDP je skoro u potpunosti zadržao glasove koje je Čeda dobio pre dva meseca. Čovek bi rekao da je to uspeh, ali nije. LDP je pukao.

Umesto koalicije ZES+LDP+manjine, vladu će formirati ZES+SPS-PUPS-JS+manjine. Sedam poslanika koja sam video i nadao se kod LDP-a, dobio je SPS, tj. njegova koalicija sa penzionerima i Palmom, koji je rasturio u Jagodini. SPS će ne samo preživeti nego i znatno napredovati i ako bude konstruktivan partner u ovoj vladi onda će za 4 godine verovatno postati treća stranka u Srbiji. Ili će se barem boriti za to. To se neće desiti ako isti izvrše političko samoubistvo i naprave deal sa DSS-om i SRS-om. Mada iskreno, mislim da Koštunica takođe neće prihvatiti taj deal. Videće se.

Gde je LDP-u otkinuto tih par procenata?

Ko će ga znati, ovo je čudan narod. Moj gut feeling je isti kao za predsedničke izbore. Sva moguća istraživanja su davala SRS-u 1-2% prednosti nad ZESom i mislim da su ljudi koji bi inače glasali za LDP ipak išli na sigurno, ne želeći da SRS dobije vlast. Da je iko predviđao ovakav odnos snaga i ovakvu neizlaznost SRS glasača, mislim da bi LDP dobio 7-8%, gde realno stoji. Jeb’ ga, principijelnost, doslednost i iskrenost se u politici ne isplate uvek.

Ipak, glavni razlog za ovaj neuspeh su ljudi kao ja. Mi se nismo dovoljno potrudili da drugima objasnimo šta to tačno LDP želi i šta je cilj. U razgovoru sa mnogim prijateljima i kolegama sam čuo stvari o LDP-u koje nemaju nikakvo realno uporište. LDP i njegovi hard-core glasači moraju dooobro da razmisle kako da svoju politiku bolje objasne. Ima toliko dobrog i pozitivnog da me ovaj rezultat ni za promil ne pomera od ubeđenja da je glas za LDP glas za najbolju političku opciju u zemlji. No u to, moram da ubedim druge. Ne Čeda, Vesna, Biljana i drugi, već ja.

I da se potrudim kako znam i umem da ljudima koji u LDP-u odlučuju objasnim i predočim da moraju da promene medijsku kampanju. Ne mora se gledati daleko — SPS-PUPS-JS su imali za klasu bolje koncipiranu i ciljanu kampanju nego bilo ko drugi.

No, to je tema za druge izbore. Važno je da je LDP ostao u republičkom parlamentu, da je ušao u mnoge gradske i opštinske parlamente u Srbiji da će na tome moći da gradi bazu, pre svega aktivista koji će širiti dobar glas dalje.

Do tada, čekamo da Boris Tadić ponudi dobar deal Dačiću, Krkobabiću i Palmi i da nekako nastavimo ka EU.

Број посланика у Народној Скупштини Републике Србије: 250ЦЕСИД-ови резултати (незванични):ДС-Г17: 103ЛДП: 13СДА: 4Мађарска коалиција: 2Албанци Прешевске долине: 1Укупно: 123(странке које би могле да подрже ”демократску” владу)Посланика СРС: 77Посланика ДСС-НС: 30Посланика СПС-ПУПС: 20Укупно: 127(странке које би могле да подрже ”патриотску” владу)Нећу ништа да предвиђам, у политици се малтене ништа не зна до последњег тренутка, али ЕУфоричари у сав глас говоре једно, а математика нешто сасвим друго...

Mia pita.

Prema sad skoro zvaničnim rezultatima (teško da će se išta bitno menjati) Demokratska stranka je pobedila na današnjim parlamentarnim izborima sa 38% i skoro 10% više glasova nego što ima drugoplasirana stranka - SRS.

Ali, ne treba zaboraviti da tih 10% razlike u principu ne znači ništa: DS sa koalicijom oko sebe + LDP nemaju 126 mesta u parlamentu tako da ne mogu da formiraju vladu. Jedino MOŽDA uz pomoć manjinskih stranaka, ali i to teško, dok s druge strane SRS+DSS+SPS imaju potrebnu većinu i mogu formirati vladu.

Odličan rezultat.

LDPov nešto manji nego što sam se nadao (mada tek pristiže Beogad i Vojvodina), ali sveukupno vrlo blizu onoga što sam se nadao. DS je uvećao svoj rezultat, G17 je zadržao svoje, a SPOovih izgubljenih 3% je pokupljeno i sa LSVovim rezultatom sve je na gomili lepo poraslo.

SRS je ostao na istom, a DSS—NS su najveći gubitnici, kako i treba, mada ne dovoljno. SPS je izuzetnom kampanjom — po mom mišljenju najbolje koncipirana kampanja — uzeo sve što je mogao; njihovi procenti sa prošlih izbora + 4% ovih penzionera a što je propalo tada u koaliciji sa Čovićem.

Da li je moguće da će Srbija konačno imati većinski evropsku vladu? Još strepim za to, ali videće se…

Нећу да се бавим шпекулацијама ко је добио, а ко изгубио изборе док не дођем до мало поузданијих података од противречних гласина које сам досад чуо. До тада, ево вам само једне илустрације како су избори представљени у Америци. Из данашњег Лос Анђелес Тајмса (оригинални текст):”Подељена Србија данас гласа”Од нашег специјалног извештача, Зорана Ћирјаковића11. мај, 2008. године, 12:29 сати по локалном временуБеоград, Србија - Подељена Србија бирала је данас у одлучним изборима између бољих веза са Западом и повратка националистичком изолационизму који би могао да наруши стабилност у осетљивом региону.Из беса због отцепљења Косова које су подржале САД, многи Срби су се окренули радикалној ултра-националистичкој странци која је била у коалицији са покојним диктатором Слободаном Милошевићем током ратних деведесетих. После посебно прљаве кампање, Радикална странка, чијем се лидеру суди за ратне злочине, имала је малу предност у анкетама. Мало иза њих је прозападна Демократска странка председника Бориса Тадића.”Ови избори су од виталног значаја за моју земљу," изјавио је Тадић, заговорник чланства Србије у ЕУ, после гласања. ”У потпуности сам уверен да ће народ Србије гласади за европску будућност.”Процењује се да око 6,7 милиона Срба има право гласа на изборима за скупштину и локалну власт. ”Ми ћемо Србију поново направити земљом поносног народа, бранићемо границе, садађивати са сваким на свету - са пријатељима отворено, а са онима који покажу да нам нису пријатељи бићемо веома опрезни," рекао је Томислав Николић, потпредседник Радикалне странке, док је гласао.Николић, звани Гробар пошто је по професији директор гробља, води Радикалну странку у одсуству Војислава Шешења, коме се суди у трибуналу УН за ратне злочине у Хагу.Не очекује се да ни Радикали ни Демократе добију довољно гласова да сами саставе владу, већ да ће победник бити принуђен да направи коалицију. Један вероватан сценарио је да ће се Радикали удружити са странком тренутног премијера Војислава Коштунице, такође тврдог националисте који је експлоатисао српски бес због губитка Косова како би добио политичку подршку.Коштуница, који води Демократску странку Србије, и Радикали оптужују Тадића и њехове присталице да су издали суштинске интересе Србије преговорима са ЕУ. Већина земаља ЕУ подржала је једнострано проглашење независности Косова у фебруару.Ако Радикали преузму власт, од Србије се очекује да ојача везе са Русијом и бар делимично окрене леђа Европи, кажу аналитичари. Нестало би сваке наде за сарадњу Београда са трибуналом за ратне злочине УН.Више од деценије после краја ратова у БиХ и Хрватској, два најтраженија српска оптуженика за ратне злочине, генерал Ратко Младић и Радован Караџић, још увек су на слободи.Победа Радикала би такође значила велики корак уназад за демократске реформе које је Србија полако спроводила у пост-Милошевићевској транзицији и загорчала живот про-демократским либералима тако што би њихове напоре гурнула у страну.(превод Сиви Соко)

mali apdejt, u međuvremenu sam sakupio prognoze još nekih experata, tako da je na ovaj način u mnogome olakšano kvalitetno zaključivanje. žiri je glasao ovako:

za nešto manje od 12 sati se otvaraju glasačka mesta u srbiji. poučen iskustvom sa izbora tokom zadnjih desetak godina, i sveznajućim analitičarima koje baš svaki put nešto iznenadi - od stranke srpskog jedinstva i pokreta snaga srbije, do redovno naduvanih rezultata kockica takozvanog demokratskog bloka, usuđujem se da ovim putem iznesem svoje potpuno subjektivno, i na ničemu konkretnom

Mnogo je Vode proteklo kroz Potpuno Novi Sistem Gradskog Vodosnabdevanja za koji su Sledbenici Njegove Nepogrešivosti jedini Zaslužni, od kako sam Vam se poslednji put obratio sa nekim Novim Informacijama o Mom Burnom Životu, Potpuno Posvećenom samo i isključivo Vašem Boljitku. Ali, verujte mi, Isplatiće Vam se ta Predizborna Tišina sa Moje Strane kada Blesnu [...]

Čitam juče na b92 sajtu vest o tome kako je Gordana Pop Lazić izjavila da se “Srpska radikalna stranka zalaže za osvešćivanje omladine i borbu sa medijima koji podržavaju proevropske snage.” Da li je ova žena normalna? Kakva borba sa medijima i nevladinim organizacijama? Jesu li oni čuli za slobodu medija!? O kakvom osvešćivanju omladine ona priča? Verovatno misli na osvešćivanje u smislu prebijanje svih neistomišljenika od strane policije i/ili nekih njihovih organizacija.

Ostao sam bez reči, tako da ću samo citirati jednog komentatora (pisao pod imenom: Radule) čije mišljenje se prilično poklapa sa mojim:

Nažalost, u Srbiji je nacionalizam odavno sinonim za šovinizam, a patriotizam sinonim za paranoju. Jednom rečju - fašizam, koji je zahvaljujući vama radikalima i vašem spasitelju i zaštitniku Koštunici dobrano pustio korene u Srbiji. Mnogo ste mladih umova već zatrovali, uh pardon, osvestili, pa legitimno pale ambasade & nesrpske kuće i lokale, i demokratski prebijaju neistomišljenike i ‘ostale građane’, a ako vam, ne daj bože, školski sistem i mediji padnu u šake, onda, zbogom pameti i razume, Srbija se neće oporaviti ni za sto godina (optimistički gledano)… Ne, niste isključivo vi krivi za to! Još krivlji su oni koji veruju da glasom za SRS ili DSS overavaju svoju lojalnost srpstvu i pravoslavlju, a odavno su zaboravili koje su osnovne ljudske i hrišćanske vrednosti (ako su ikad i znali)…

Još jednom molim sve čitaoce bloga i sve koji me smatraju za svog prijatelja, a i one koji ne misle tako, da doooobro razmisle za koga će glasati 11. maja. Takođe, molim one što redovno apstiniraju od izbora da pomere malo svoje guzice i da učine nešto za svoju, ali i moju budućnost. I još jedan mali podsetnik iz vremena kad su radikali zajedno sa socijalistima bili na vlasti. I obratite pažnju na 01:33 kako “gospodin” Vojislav Šešelj maše pištoljem prema studentima koji protestuju! Tu scenu ni jedan tadašnji ni današnji, a ni sutrašnji student ne treba nikad da zaboravi!

http://www.youtube.com/watch?v=T9ITtQ8SbRU

P.S. Iskreno se nadam da u skorije vreme neću morati da pišem o politici, ali ovo sam morao da zablogujem! Mislite o tome u nedelju…

konačno sam dobio materijalni dokaz da pomažem ljudima u kristalisanju mišljenja. prethodni upis, od pre desetak dana, izazvao je gospodina v. š. da mi napiše 4 mejla, u kojima kritikuje moju kritiku (re)konstrukcije novosadskog parka jednostavno znanog kao "limanski park". kaže da će prvi put glasati za stranku koja kritikuje ovu akciju, i ja se zbilja osećam počastvovanim zbog toga. e, sad...

Eto, juče se dotakoh politike ... i ja, malena :) A šta da radim, rekoh vam, OPET izbori, OPET jako važni, OPET sudbonosni, i OPET ko zna šta ... izgleda da je to uvek OPET u ovoj zemlji u kojoj sam se rodila. Uz sve to, u našoj kući se OPET slušaju "hitovi" s' početka devedesetih - nostalgija tate za vremenima iskrene borbe za demokratiju, vremenima koja nikako ne želi da (nam) se ponove. Eto

Danas je nedelja. Za sedam dana - opet nedelja, i OPET izbori. Moj stav o politici (i političarima) ne postoji, niti će postojati još dosta dosta godina, ali zato već par meseci prosto obožavam reklame sa TV-a :) Šta da vam kažem - evo mog favorita ... BUDUĆNOST NEMA ALTERNATIVU A tata - pa, on je već dugo u politici, čak toliko da je uspeo i stranku da promeni (to je valjda normalno u našoj