Planeta Srbija

или, прича о једном СпоразумуДа ли ће потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) бити ветар у једрима Демократске странке на предстојећим изборима, или ће јој бити камен око врата? Званичници ЕУ су потписивање Споразума у Луксембургу у уторак назвали "великом приликом за Србију" (Димитриј Рупел) и "важним даном" (Хавијер Солана), али су у оба наврата погрешили. Споразум је суспендован малтене истог момента кад је и потписан, јер Холандија и Белгија одбијају чак и расправу о његовој верификацији док Србија у потпуности не испуни све захтеве Хашке инквизиције (што ће рећи, мало сутра). А чак и да јесте на снази, њиме Србија не добија ништа ново - ни царинске ни визне олакшице, ни донације, ни зајмове. То вели чак и бивши министар Свилановић, тренутно агент "Пакта за стабилност."Луксембуршка представа је дакле само то - представа, која, по речима пословично искреног (и Србима нимало наклоњеног) британског листа Индепендент, има за циљ да "победи националисте" 11. маја. Да све буде још комичније, испада да је Споразум закључен између ЕУ и Демократске странке! Није ми сасвим јасно ко, по уставу и законима Србије, има право да закључује међудржавне уговоре, али ми се ипак чини да то не може да буде заменик премијера владе у оставци. Да су Споразум потписали председник Тадић или министар Јеремић, па хајде, али Ђелић? А да све буде још горе, управо премијер те исте владе, Коштуница, осуђује потпис као нелегитиман, противзаконит и неважећи."Априлско изненађење"Коштуница је у изјави за штампу назвао луксембуршки акт демократског тројца Ђелић-Тадић-Јеремић "неуставним и антидржавним", и рекао да ће нова скупштина на првој седници одбацити Споразум. Ако је веровати анкетама о томе ко ће после 11. маја имати скупштинску већину, то је врло вероватно. Сад је питање хоће ли Споразум да промени вољу бирача (или ће се то можда урадити другим методама, попут притиска кредитима). Да је овом потписивању ЕУ доделила улогу "априлског изненађења" које би у мају претегло у корист Демократа, званичници Уније и тамошњи медији нимало не крију. Уосталом, шта има везе што је споразум бесмислен и неважећи, пошто у данашњем свету није важна реалност, већ перцепција. С тим у складу, Тадић, Ђелић и Јеремић су већ почели да наклапају како је Србија сада "неповратно" на европском путу и да ће "учинити све" да испуне све захтеве како би на њему и остали. Тешко је поверовати да ће медији у Србији, које или контролишу или поседују страни фактори, макар и споменути да је споразум "на леду" и да у ствари и нема практичних последица, већ ће у функцији предизборне пропаганда да трубе како је то нешто од одлучног и огромног значаја. Театар апсурдаНема много тога нормалног или сувислог у новијој српској историји. Рецимо, иако су управо словеначки, хрватски, муслимански и албански националисти отпочињали насилне кампање сецесије од мултиетничке Југославије, они су проглашени за мултиетничке демократе, а Срби су оптужени за насиље и национализам. Оптужбе за "српску агресију" су онда послужиле за параван прво санкцијама, а онда и НАТО агресији 1999. Мада се из Брисела тражи да пре него што јој буде дозвољено да буде анектирана Србија мора да задовољи "суд" у Хагу, тај исти "суд" рутински ослобађа оптужене за злочине над Србима - ако их уопште и оптужи - док опсесивно затвара и суди сваког српског официра и функционера за учешће у некој фантомској завери.Кад су Срби у БиХ и Хрватској одбили да живе под режимима који су у недавној прошлости над њима починили зверске злочине, речено им је да су републичке границе светиња. Али када се Албанци позову на измишљени геноцид како би прогласили "Независну државу Косово" онда ти исти браниоци тековина АВНОЈ-а кажу да је Косово "посебан случај." Закон? Какав закон! Он важи за оне друге, а не за ЕУ, или Америчку империју. Једно је кад се пораженом и пониженом непријатељу диктирају услови. Али претварање да је сам рат био за његово добро, и да се од њега очекују захвалност и пријатељство, то је баш превише. Већина земаља ЕУ су чланице НАТО, и учесници агресије из 1999. Солана, сада комесар ЕУ за међунарнодну политику, је ономад био највиши цивилни функционер НАТО. Уместо да се српски ЕУфоричари макар претварају да им је због тога непријатно - што би барем био ред - они се са Соланом рукују а ЕУ и НАТО певају хвалоспеве.Ето вам онда и најновијег апсурда: званичници без овлашћења потписују споразум који ништа не значи, није на снази, и има за улогу искључиво да утиче на резултат избора. Празна обећања ЕУфоричара сада су попраћена и празним гестом. Опипљив напредак, нема шта...Већ скоро две деценије на Западу се гради "стварност" Србије и Балкана од претњи, лажи и насиља. Споразум је замишљен као круна тог подухвата. Ако су Срби заиста тако глупи, поводљиви и плашљиви као што Брисел и домаћи ЕУфоричари мисле, онда ће се та замисао и остварити. Рен, Солана и друштво онда могу да кажу, "Е, овако се осваја у 21. веку." Али може се десити и да се 12. маја та цела трула конструкција сруши као кула од карата. Живи били па видели.(адаптирано од оригинала)

Глумас Тихомир Арсић, члан ДСС, у интервјуу за Глас Јавности, 28. април 2008:ДСС-у није проблем да један мандат проведе у опозицији... али Србији би био велики проблем да проведе и један-једини дан у ропству. Ови избори су последњи воз за очување не само територијалног интегритета и идентитета, него последњи воз за очување државе и нације. У супротном, кад би неким хипотетичким чудом дошли у позицију да нам власт сачињавају они којима су милији визе, девизе и лажне самоизолационе кризе од Оца, Сина и Светога духа, лоше би нам се писало. Довели би нас у ситуацију да постављамо камен темељац за „Бондстил 2“ у „независној републици Војводини“ чији се главни град не зове Нови Сад него „нови ‘Ес-А-Де’“.

vrhunski užitak tokom tekuće predizborne kampanje mi je pružio program jedne od koalicija, koja predlaže svog kandidata za predsednika skupštine grada. ne gradonačelnika, kao što se pretenciozno reklamira, jer su prethodno vratili izborni sistem na isti onaj zbog kojeg su godinama kritikovali socijaliste. ne treba biti genije, pa zaključiti zašto. u programu se kaže "hoćemo da spasemo limanski

Još danas traje prikupljanje potpisa za izbornu listu Koalicije Albanaca preševske doline. Svoj potpis možete dati od 12 do 18h u prostorijama Građanskih inicijativa (Simina 9a) i Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21). Ako ćete prolaziti centrom Beograda danas, nemojte da vas mrzi da odvojite par minuta… a ako neko zna gde se potpisi prikupljaju u drugim gradovima može tu informaciju staviti u komentar.

Bliže se lokalni izbori. Pošto u Aranđelovcu već izvesno vreme vlast čine Radikalna stranka, SPS i SPO, sve ubrzano tone u ovom inače načetom gradu. Krediti za sve i svašta podignuti, uveliko su potrošeni, to za šta su podignuti nije izgrađeno, ulice i kolovozi puni su rupa, budžet prazan…

U razgovoru sa ljudima oko sebe, uglavnom primećujem melanholiju tipa: “Od ovog gore ne može, ko god da bude na vlasti”.

Svi oni koji žive u gradovima kod kojih SRS nije na vlasti neka pitaju nas, Novosađane ili neke od slično unesrećenih građana kako nam je. Ili neka pročitaju šta Mooshema kaže za Novi Sad. Uvek može da bude gore.

Dakle, pamet u glavu i vodite računa koga birate za sledeće 4 godine u Vašem gradu. Lokalna vlast NE može da se promeni (stranke su vlasnici mandata), koja stranka dobije većinu 11.05. ostaje tu za sledeće 4 godine a to je jedan jako dug period.

Mili Moji i Najmilije Moje, Verni Sledbenici Svog Sopstvenog Dobra koji znaju da do njega ne mogu da dođu bez Našeg Posredovanja, sa Velikom Mukom nalazim ovih pola časa da Vam predočim neke događaje iz Vaših Života koji Vam nisu poznati. Obdareni Zdravim Razumom, kakvi jeste, razumećete ako Vam se učini isuviše sažet Ovaj Unos. Elem, [...]

Oni se nisu promenili: Grobovi, pretnje zarđalim kašikama, dobrovoljci na ratištima, premlaćivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam, potezanje pištolja na taksiste i studente, gušenje slobode Univerziteta, uništavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizički obračuni u obe skupštine, devastacija kulturne baštine i sve ostalo što su radikali činili, izgleda da su zaboravili i “razočarani birači?”

Magazin “Vreme”, broj 680

Stalno govorim sebi kako bi trebalo što manje politike da ima na mom bRlogu, ali u ovakvoj zemlji to je skoro nemoguće. Primetio sam da i drugi (IT) blogeri malo - malo, pa ubace neki politički post u blog. Jednostavno, u ovakvoj zemlji, nemoguće je da se normalna osoba skroz ogradi od politike.

Kako neko može da glasa za “čoveka” koji je dvadesetak dana ranije nagovestio ubistvo Zorana Đinđića? Nije toliko bitno čije je ubistvo nagovestio, bitno je da je tri nedelje pre atentata jednog državnika on indirektno najavio taj isti atentat. Kako neki “veliki srbi” mogu da glasaju za stranku čiji je predsednik hrvat (mada izvor nije baš pouzdan, ali ja ne znam ni jednog srbina koji se preziva Šešelj)? Mislim, daleko od toga da ja imam nešto protiv bilo kog hrvata, i nadam se da se niko neće naći uvređen jer mi zaista nije cilj da nekoga uvredim, ali svi oni koji uporno glasaju za SRS godinama pljuju po hrvatima i stalno pričaju kako su hrvati pretnja za nas srbe, a uporno glasaju za Vojislava Šešelja.

http://www.youtube.com/watch?v=N2Z3G0D3×4E

Najava?

Ja sam, kao što se već zna, oduvek bio demokratski opredeljen (DS-LDP), ali u poslednje vreme sve više sebe pronalazim samo u politici LDP-a. Opet, daleko od toga da sam srbomrzac ili nešto slično, kako se često karakterišu simpatizeri i članovi LDP-a, ali realno: radikali su bili na vlasti devedesetih, i svi znamo kako nam je bilo. Od 2000. do sada su na vlasti DS-DSS-SRS i opet vidimo da je Srbija, iako je napredovala, još uvek daleko od Evropskih standarda i normalnog života. Hajde da probamo nešto treće, pošto vidimo da ovo do sad nije funkcionisalo najbolje.

Ljudi imaju mnogo predrasuda: Povezuju Čedu sa narkomanijom a niko nema dokaza o tome. Sada na internetu i ne može mnogo toga da se nađe jer kad ukucate “Čeda Jovanović narkoman” u Google, dobijete gomilu rezultata sa nekih foruma gde svi pričaju o tome a nigde izvora informacije. No, nije ni bitno, valjda znate moje stavove o drogama a to je da ako čovek ima jak karakter, onda neće da se navuče na drogu. A, ako je neko probao drogu onda to ne znači da je narkoman, isto kao što ne možemo reći za nekoga ko se jednom nedeljno mesečno napije da je alkoholičar. Čak me je i majka jednom pitala: “Zašto glasaš za te narkomane?” a ni sama nema pojma o bilo čemu kad su LDP, Čeda ili droge u pitanju. Propaganda na televiziji čini čuda.

http://www.youtube.com/watch?v=znmPMJnHRWM

Širi dalje!

Što se mene tiče, moj glas na ovim parlamentarnim izborima (11. maja) ide LDP-u, kao i na prošlim. Razmislite malo o tome kome ćete pokloniti svoj glas i, pošto SRS-DSS-NS ne vade Kosovo iz usta, razmislite da li vam je važnija teritorija od ljudi koji žive na toj teritoriji. Mislim da bi Srbija mnogo toga dobila (u ekonomskom pogledu) kad bi što pre ušla u EU, a onda se može opušteno zagorčavati život “nezavisnom Kosovu” tako što bismo, s jedne strane kao članica EU, blokirali sve što bi njima odgovaralo a nama ne, a s druge strane kao članica UN, zajedno sa Rusijom (dokle god Rusija ima interesa da bude na našoj strani), blokirali prijem Kosova u UN a samim tim i u većinu ostalih svetskih organizacija koje zahtevaju da država bude članica UN pre nego što dobije članstvo u njima.

Uhvaćen u Kovitlac Burnih Događaja poslednjih nekoliko dana, nisam nikako mogao naći vremena da obavim Svoju Dužnost prema Vama, Mojim Vernim Sledbenicima u Sreći i Nesreći. Nakon Haosa koji je izazvala Jedna Večito Opoziciona stranka Srbije podmećući Klin u Kola Sreće Poreskih Obveznika, zbog čega će od strane Istih biti kažnjena Propisno, pokušavala [...]

Србија се поклони пред одром лажног бога, и доби заслужену награду. Давно беху ове речи написане, али их се не сетисмо, недостојни: Једном свиња из пуна коритапред вратима имућнога дома,ка умије, по свињски локаше.Орај гордо на крутој литицивеличава крила одмарашеи оштраше смртоносне канџебацајући пламене погледена све стране у прољетње јутро,к побједи се новој готовећи.Него свиња, како се налока,поиздиже турин обрљании угледа на литицу орла.Грокну крупно, па говори орлу:"Шта ту чучиш на голој литици,несретниче и гладни ајдуче,изгнаниче под општим проклетством?Што је твоја жалосна судбина?Празна слава и грабеж крвави,па и с крвљу ручак без вечере.Помири се и предај људима,виђи ка се живи обилато:мени на дан три корита дају,све пуније једно од другога;па цио дан у глиб до ушију,превраћам се, на свијет уживам;ни што мислим, ни главу разбијам,но иза сна на пуно корито."Орај тресну, па прикупи крила,с презренијем одговара свињи:"Мож се хвалит ка поштено живишпред свињама, али не пред нама,јербо наше племе поноситотаквога се гнушава живота.Него ти се чудити и није:свињски мислиш, а свињски говориш.То ти сада дају и госте те,ал' не зато рашта ти помишљаш,но док мало накупиш сланине,па ће одмах маљугом по цику.То погађаш, ми смо грабитељи,под вселенским живимо процесомопасности и крвопролића;то су наше игре и пирови.Но ликови наши поноситијесу символ земног величаства,на крунама царскијем блистају;јошт се круне диче и поносешто су лика нашега достојне."То изрече, па хитро полети,ка крилата из лука стријела,у својему над облаком царству.Оста свиња у гадном брлогучекајући у чело сјекиру.- Петар II Петровић Његош

Мотам Блогодак и налетим на Горанов чланак „Време ћутања“ о изборном СМС спему у сред „шутње“, па ми паде на памет да свршим овогодишњу председничку (пост)кампању са једном СМС спемом који сам добио од другара (кога сам помињао у запису „Ко ћути?“). Шаље он мени:

Бог се јави пријатељу кад устанеш 3. фебруара у недељу, ако желиш земљу чврсту помоли се часном крсту и не гласај за туђина, но’ за нашег домаћина. Туђина је било доста од србије шта нам оста, но размисли са фамилијом, пријатељем и комшијом да ли има ико бољи по народној да је вољи и свима је нама жеља да имамо градитеља ко у доба Немањића срцем гласај НИКОЛИЋА па поруку ти продужи, нашег Тому заокружи (1)

… а одговарам ја њему: (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Скандал, Филозофија.

Повезани записи Живо је! Живо је! (7) Упери прстом у злостављаче! (1) Лицемери и говнари (3) Пасијанс у државној управи (9) Срећна нам предстојећа... (0)

Ројтерс: ЕУ фаворизује Тадића због Косова"Про-западни председник Србије Борис Тадић у недељу се суочава са националистичкиим ривалом Томиславом Николићем, на изборима који ће одлучити политику Србије према Западу после предстојећег губитка побуњене покрајине Косово."Овако Ели Цорци ( Ellie Tzortzi) из Ројтерса почиње извештај о другом кругу председничких избора, насловљен "Гласање у сенци Косова." (оригинал овде) Цорци наставља:"Европска унија... жели Тадићеву победу. Иако се Тадић, као и Николић, противи независности Косова, он ће покушати да заустави повратак у пркосни национализам деведесетих након што се покрајина отцепи, уз подршку Запада, у следећих неколико недеља."У питању је, значи, само реакција Србије - потмуљено прихватање наметнуте отимачине, или "пркосни национализам," каквим се на Западу описује одбрана земље, идентитета, права, итд. За Ројтерс је независност Косова неизбежна и неминовна: "Ако Николић победи, политички извори кажу да ће (косовски Албанци) прогласити независност већ идућег викенда. Ако Тадић победи, сачекаће неколико недеља у складу са жељама ЕУ."Избор дакле није између независности и останка Косова, већ између отцепљења одмах и отцепљења мало касније. Овде недоумица нема: ЕУ подржава прво и пре свега шиптарске сепаратисте, а Тадића само утолико колико хоће и може да обузда Србе да не реагују на отимачину Косова. ЕУ прети Србима, не очекује отпорБивша аустријска министарка Бенита Фереро-Валднер, сада комесар ЕУ за спољне послове, изјавила је у четвртак да "не предвиђа насиље или екстремне акте (са српске стране) јер је министар вањских послова Србије јасно искључио употребу силе."Истовремено, Фереро-Валднер је запретила косовским Србима:"Све заједнице на Косову, укључујући и српску мањину, имају виталан интерес у мисији ОЕБС-а за заштиту, изградљу институција и поверења.... Свака претња присуству ОЕБС-а биће на штету најрањивијег сегмента косовског друштва - етничких мањина. Зато добро размислите пре него што донесете било какве одлуке..."Повод за овакву претњу? Најава из Москве да ће, у случају отцепљења Косова и признања таквог чина на Западу, Русија спречити наставак мисије ОЕБС-а у окупираној покрајини. Није јасно како ОЕБС штити Србе "изградњом институција" Косова, које стопостотно служе интересима шиптарских сепаратиста. Или како "гради поверење" између Срба и Шиптара; ваљда се то поверење очитује кроз "толеранцију" попут погрома из 2004. Колико ми је познато, Србе на Косову штити НАТО (КФОР) а не ОЕБС - а та заштита не би ни била потребна да НАТО није окупирао Косово 1999. у име шиптарских сепаратиста... По свему судећи, Фереро-Валднер покушава да унапред оправда очекивано етничко чишћење Срба са Косова под плаштом ЕУ, НАТО и ОЕБС-а, кривећи за то Србе и Русију. Зашто да не? Тадић и Јеремић су "искључили употребу силе," тако да ЕУ зна да Срби неће да се бране. Нити могу, кад је КФОР разоружао све Србе у покрајини (остављајући до зуба наоружану "ОВК," дабоме).Ни Косово, ни ЕУМного пре председничких избора се причало да је на Србији да се определи између Косова и Европе. Коштуница, Илић, Николић, али и многи други веле, "Косово, онда." Тадић, Чеда, Динкић и њима склони кажу, "Ма Европа, какво Косово!" (али у јавности - осим Чеде - иду са паролом "И Косово и Европа," да се народ не досети). Међутим, из Брисела стиже јасна порука да Србија има да остане без Косова, а о уласку у Европу могло би теоретски да се преговара у неко неодређено, будуће време. Подсетимо се, иако је ЕУ понудила Србији Споразум о стабилизацији и придруживању ("ССП"), овог месеца се предомислила и понудила само "прелазни пакт" о трговини и визним олакшицама. Велики је јаз између понуде да се преговара о нешто краћем чекању на визе специјалним класама становништва (о визама за обичне грађане нема ни говора!) и стварног приступања ЕУ. Али чак и да је Брисел понудио Београду пуноправно чланство у Унији - а није, и неће још дуго, ако икад и буде - опет инсистира да је цена даљег "пријатељства" неморално, криминално и насилно отимање српске територије.Са таквим пријатељима, коме су потребни непријатељи?

Не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг. Да се мене пита, Србија не би била република већ парламентарна монархија, где би краљев или краљичин посао био да се слика са страним државницима, а премијер би био технократа са задатком да управља (врло ограниченим) пословима државе. Али ето, не пита се мене већ вас.Кампања која се водила у протекле две недеље, између шокантног првог и предстојећег другог круга председничких избора у Србији, показала је умногоме право лице многих актера на тој политичкој сцени. Није много требало - тек озбиљна претња да би могли да изгубе церемонијални положај шефа државе - да међу самозваним поборницима "демократије, реформи и људских права" завлада права хистерија. Патриотску реторику из првог круга која је требало да маскира ЕУрозу и ЕУфорију - односно, безгранично подаништво игеологији најбоље описаној као "транснационални прогресивизам" - преко ноћи су замениле лажи, претње, уцене, говор мржње и страха.Шта рећи о изјави највећег пљачкаша у савременој историји Србије да ће уколико победи "реформски демократа" сваки грађанин да добије 1000 евра, али ако буду гласали за "мрачног ултранационалисту" неће добити ништа? Чак ни у Америци, где се више озбиљно него у шали каже да имају "најбољи Конгрес који се може купити," нема овако отворене куповине гласова. То више подсећа на "братски несврстани" Зимбабве, где они који гласају за доживотног председника добију да једу, а они који гласају против могу да цркну од глади. У ствари, стиче се утисак да би Гитариста и Манекен највише волели да се врате дани "ћоравих кутија."Сећам се када су на изборима пре 5. октобра удружени опозиционари обећавали мед и млеко, укидање санкција и виза малтене преко ноћи, невиђена богатства, интеграције, малтене паре с неба. Није им било тешко - њима су паре и падале с неба, односно стизале у коферима америчких курира. Амерички Конгрес је за "развој демократије" у Србији одвојио неких седамдесетак милиона долара, које су претходно опљачкали од свог народа; па су те паре "уложили" у људе чија је задаћа била да опљачкају свој.Лепо су обавили посао, нема шта. Домаће банке ликвидирали, продали странцима, од профита направили сопствене банке у Русији (па их користили за финансирање "својих" тајкуна, док су прогонили туђе и доносили конфискаторске законе о "екстрапрофиту"), а у самој земљи створили илузију просперитета лаким али скупим кредитима. Оно, може малтене свако да купи кућу, стан, кола, веш-машину, фрижидер и телевизор - али мора да црнчи наредних десет година да све то отплати са 20% годишњом каматом. Каква је онда суштинска разлика између таквог човека и средњевековне раје, која је морала да кулучи за аге и бегове? Раје ми је бар жао; они нису имали избора.А ова нова "раја" сад има избор, вели Гитариста у име Манекеново: Ако гласате за Гробара, џабе сте се задуживали, све ће да вам пропадне. Без нас - потоп, јестел' чули!?Чак и да је истина, а не мора да буде, одвратно је. Али ето, бар људи да знају на чему су, да их ти самопроглашени душебрижници виде искључиво као рају, стоку коју могу да терају куд хоће, марву која својим теглењем издржава њихове виле, џипове, путовања, конференције, симпозијуме, концерте, кампање... а узме се и нешто са стране, је ли. Па ко вам је крив што не знате да се бавите "бизнисом"?! Што би човек учио школе или радио, кад може да продаје демократију?По њима, Србе није брига за Косово, већ само да имају "у се, на се и пода се." Неке можда и јесте. Али сигурно још има и оних који нису само збир "стомака и гениталија," за које Косово није само комад земље, већ и питање идентитета, достојанства, части. Ако је судити по првом кругу, онда има много више Срба који нису прогутали жваку о анђеоској Европи која нас много воли и пази али ето само смо криви што нас неће, и само треба да се одрекнемо свега што је наше како би нас волели и поштовали. Има будала, дабоме, којима је црно бело а жуч медовина, али људи углавном могу да виде кад их неко "фарба."Како, онда, објаснити да је ЕУ одлучила да пошаље мисију на Косово само два дана по расписивању избора? Да су некако у тај мах Американци почели гласније да лају о "неизбежној независности" а лидери албанских сепаратиста рекли да ће да је прогласе чим прођу избори? Јел' то можда случајно? Да, а ја сам Паја Патак.Кажу, "сетите се деведесетих!" Добро, хајде. Али ово нису деведесете. Свет данас је толико другачији од оног 1999. колико је овај био другачији од оног 1989, мислим да могу да кажем а да не претерам. И чега то треба да се сећамо из деведестих? Ја се сећам џихада, лажи, лицемерја, подлости, лажног и стварног миротворства, уцена, ултиматума, обмана... А многи су много тога забораваили. Ко зна, можда се то призивање успомена врати демократорима као бумеранг. Пре пар недеља сам написао да је иронија овогодишњих избора у Србији и САД што у Србији - која је наводно "примитивна, заостала, клерофашистичка, национал-шовинистичка," итд. - постоји и већи и смисленији избор него у Америци. Избор који је Американцима одузет пре много година, а Срби га још имају, је између слободе и робовања, између достојанства и подаништва, између лажних обећања и стварности. Од ових избора не зависи шта ће да ураде ЕУ, САД или косовски Албанци; они већ знају шта хоће, и како. Сад је питање шта Србија хоће, и како. Па изволите, онда. И нека нам је свима Бог на помоћи.

Пошто је популарно оплести коју филозофску реч о изборима, реших да после данашњег лобирања на послу напишем и ја који редак. Нека остане да ме подсети за пар година оно што ћу тада и да видим. Али пре тога, блиц ретроспектива.

Пре два дана, дошао мој школски другар да покупи лаптоп на који сам му стављао Windows 98 како би могао да ради још један део посла који иначе ради. Умало се не посвађасмо на крв и нож кад је почео да прича о Николићу и радикалима као једином правом излазу за Србију. Бла, бла, човек са села, разумем га. Деведесетих је, док сам ја причао о монархији, он следио мисли диктатора Милошевића, што је и нормално; у таквом окружењу је он растао. У Книћу, одакле ми је мајка, за време рата, комунисти су узимали сву летину од мог деде за „народну власт“, сотављали породице тежака са шаком кукуруза.

Данас на послу се поведе нека прича, и протеже се канцеларијом „идемо на гласање“, а мени се оте prosto „ја не идем“. Запрепасти се предпостављени па ме позва да међусобно разменимо пар речи. „Немој да си тврдоглав, да изађеш на гласање и да гласаш за Тадића.“ Хвала, али не хвала. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (један коментар) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Филозофија.

Повезани записи Срећна православна нова 2008. година! (0) Пасијанс у државној управи (9) Гума главу чува (3) Скрнављење Варошког гробља у Крагујевцу (3) Како је пропао „Велики Брат“ (2)

Svaki put kada pomislim koliko su naši političari podli, pokvareni i prljavi setim se kakve su tek njihove kolege iz susednih zemalja. Evo na primer Italijani. Oni ruše vladu, prodaju glasove, tuku se i otvaraju šampanjac. I sve je u redu, ljudi su spremni za nove izbore. Navikli su. U poređenju sa njima, naši su gospoda jer se samo [...]

Pa nećemo valjda sad ćutati, između dva kruga?

(more…)

Zato što!

Hoćete da glasate, a ne znate za koga… nek vam pomogne Web glasač. Ne želite da glasate, pronađite istomišljenike kroz Drugačiju kampanju (i njihov MySpace).

Nema me. Radim.

Podižem.

Osim toga, Hektor mi njuškicom otima svaki slobodan sekund.

Potpuno nam je oplemenio život. Ispunio ga u svakom smislu: podignutim repićem, našim smehom i smradom govana… kako da oslikam fleke od pišanja na tepisima, osim kao ispunjenje brisanog prostora. Bukvalno. I ja sam ispunjena. Radujem se vaspitavanju vesele i privržene bebe i učvršćivanju zadnje lože butina i gluteusa, zaboravljenih mišića koje sada koristim u stalnom saginjanju dok čistim Hektorovo sranje.

I spremam se za izbore. Spremite se i vi. Nemoj posle da kukate po blogovima kao babe neke.

Očekujem da makar fin, obrazovan i uglavnom pismen blogerski svet uradi ono što je neophodno. Jer, kad vidim svoje Search keyphrases, ja se, ljudi moji, totalno sneveselim. Pa ko koristi svoje biračko pravo?! Onaj koji u googlu ukuca… da prvo izdvojim

lektira kad su cvetale tikve ostavi utisak reakcije na pobedu srbije na eurosongu u bosni i hercegovini najtuznija prica text lorem ipsum dolor sit amet znaci sta znaci latentno argumenti da je citanje dobro

ili ovaj deo populacije koji ima pravo glasa

novosadska sponzorusa slike tokom operacije nosa cujem komsijske klompe gde mogu da se skinu sve epizode serije vratice se rode sadrzaj bajke o pepeljuzi

I da uopšte ne pejstujem nijednu psovku ili potragu za opscenostima. Dovoljna je valjda Pepeljuza. A i ona čisti, kako god je deklinirali. Misssim, stvarno. Izađite na izbore. Ne budite babe. Prostor se mora obrisati. Verujte mi na reč.

Inače počne jako da smrdi.

jutros sam dočekao izbor novog predsednika skupštine srbije, iako nikako nisam planirao da čekam jutro u onako neinspirativnom društvu. kako je dobro poznato da je toma nikolić novi predsednik skupštine srbije, neću se previše baviti njime. fascinirali su me likovi iz dss, koji su pali tako nisko da glasaju za kandidata srs, a još me više fascinira činjenica da demokratska stranka – boris tadić –