Planeta Srbija

Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuti dole veće pada … Branko Radičević Dogovor je bio da se u deset do šest bude već ispred auta. Ok, ustala sam u pola šest. Iako sam legla u pola tri. A ko zna kada zaspala. Ali eto, preživela sam. Nekako. Ustala sam i spremila se za deset minuta. Super, taman [...]

Predivno vrijeme, a ja sam sa pogrešne strane stakla. Želja je još veća jer mi weather.com  kaže da će sljedećih pet dana biti manje zlatnih boja, a više magle, kiše i ostalih sumornih atmosferskih pojava.

Nisam neki jesenji tip, ali koga briga kad me danas mami šuškanje lišća pod nogama, duga šetnja pored Vrbasa i topla čokolada poslije. Pokušala sam obrisati prašinu u kancelariji, tu je i neki novi osvježivač zraka, ali ovi zidovi, registatori oko mene… previše je neosunčanih komada ničega u ovoj sobici.

Razgovarala sam sa Roćkom jutros, moramo opet početi patrolirati gradom u potrazi za našim pričicama. BlaTruc reporteri su se suviše zaokupili nekim drugim projektima,  prestali smo osvrtati se oko sebe dok hodamo zacrtanim putanjama.

Zato: BlaTruc za promjenu. Bla Truc može boljeee, samo treba malo voljeee!!

Zloćka

Sutra, 22. septembra u 17:46h po;inje jesen. To je ujedno i dan jesenje ravnodnevice.

Danas smo bili u šetnji, mama, tata i ja, u pokušaju da iskoristimo "lepe" oktobarske dane. Uspeli smo u tome, i bilo nam je baš lepo. Po prvi put sam prošetala gradom u kenguru okrenuta ka napred. Savršenstvo udobnosti ovog položaja i prilike za bolji "pogled na svet" donekle je kvarilo to što sam na sebi imala deblju jaknu, što nije tako strašno, ali i meni veću jaknu što je mnogo strašnije.

Uspeo sam da napravim na brzaka jesenji dizajn bloga. Definitivno ima pravih jesenjih boja. Iako jesen ne vidim baš ovako "zlatno" novi izgled može samo da me oraspoloži za razliku od jesenjih kiša, bljuzgavica, čega sve ne... :)

Elem, stoga i ovako žućkasto-braon dizajn. Nadam se da vam se dopada...

Od svih godišnjih doba, jedino je jesen na koju se najteže navikavam. Proleće, leto i zima - svako ima svoj šarm i svoju osobenost, nešto što me čini nasmejanim; pa makar napolju pržilo sunce na 40 stepeni dok vozikam bajk i slušam muziku, duvao "severac" dok se voda mrzne i krcka pod nogama a onako nafatiren odećom prkosim prirodi, ili pak jutro osvanulo "zeleno" od drveća pred mojom zgradom dok kišica lagano sipi.A jesen? Šta ona ima, da može da se takmiči sa ostalim godišnjim dobima? Kratko i jasno - ništa. Ustvari, ima, ali to što ima sigurno nije ono što vas može oraspoložiti, naprotiv čak. Boje koje počinju da preovlađuju su tmurne i stare (tamno plava, oker, pa čak i ona boja blata od konstantne kiše), dok na licima ljudi mogu da se vide reakcije slične onima kao kada im je neko dao nešto na jedno vreme, a onda oduzeo. A kako i ne, kada su imali zimu, proleće i leto. Da ne spominjem godišnji odmor. Možda je jesen preuzela birokratsku krivicu onog godišnjeg doba koje počinje taman kada se završi godišnji odmor. A svi znate kako je to... kada posle jednog perioda lenčarenja i "punjenja baterija" počnete ponovo robovanje modernom društvu. Svako se žali da se nije odmorio, da mu treba još "punjenja baterija", da mu posao teško pada. Jadna jesen, kada i ovakve stvari mora da trpi na svojim plećima. Stoga i podseća na dvoligaški tim u prvoj ligi, dok ostala tri takmaca drže primat.Posledice na meni su već očigledne. Teže ustajem ujutru, što mi najgore pada, nemam volje popodne ni za šta, jedva je skupim da uzmem "Autobaze i autostanice" i da ih čitam, kada se vratim iz posla / vojske / posla već pada mrak... a to je momenat koji najmanje volim. Osećam se kao da je dan jednostavno bačen kroz prozor. Neiskorišćen. Nikakav. Nula.Zato i jedva čekam da padne prvi sneg... kada paaaadneeee prrrrrviiiii sneeeeg... ja upregnem konja dva, dva vatrena sokola, pa se sankam noooć i daaaaan....!