Planeta Srbija

Sinoć sam u okviru poslednjeg dana Sinemanije ogledao najnovije ostvarenje Majkla Mura (Michael Moore) dokumentarni film “KAPITALIZAM: LJUBAVNA PRIČA” (Capitalism: A Love Story). Film traje preko dva sata i na jedan sjajan, neposredan način objašnjava - kapitalizam, njegove postulate, glavne aktere, negativnosti, žrtve… Ovih potonjih ima najviše.

Ipak, film se prevashodno bavi finansijskom krizom koja je nastala POHLEPOM finansijsko-bankarskog sistema i njegovih nosilaca u USA. Čelni ljudi vodećih banaka, finansijskih institucija, kreditnih biroa, Wall-Streeta i inih zelenaša, uspela je da se infiltrira u kongres i ministarstva, sve do predsedničke funkcije, da bi u krajnjoj instanci oborili poreske obaveze najbogatijih i na drugoj strani, mnogo važnije, obezbedili mogućnost bankama da podignu kamete po sopstvenom nahođenju.

Imamo i mi nešto slično, u vidu varijabilnih kamatnih stopa domaćih banaka.

Uglavnom, sve je počelo početkom osamdesetih dolaskom na vlast Ronalda Regana manekena (i bukvalno) korporativne Amerike, da bi manje-više neslavno (za bankarske opet nije ispalo neslavno) završilo krahom u hipotekarnog sektora u USA i prelovanjem problema na globalnom planu.

Kroz film defiluje i nekoliko predstavnika izigranih građana koji su najviše podneli i osetili nezajažljivost banaka. Svako od njih je svojevremeno, zaveden lepim obećanjima o idelanom životu uzeo hipo-kredit. I u početku, nije bilo problema, jedan farmer i Mičigena imao je mesečnu obavezu prema banci od 1.600 dolara, i mogao je da je servisira. Nakon izvesnog vremena, zahavaljujući totalnoj liberalizaciji bankarskog sektora, uspeli su da deregulišu finansijski sektor i podigli kamete.

Onom farmeru, mesečna obaveza – ničim izazvana – POPELA se na na 2.700 dolara – i to više nije mogao da plaća. Došli su sudski izvršitelji i isterali ga iz porodičnog poseda koji je hipotekarno založio. On i njegova porodica ostali su bez igde ičega.

Jedan za drugim bankrotom, stiglo se do KRAHA hipotekarnog zaduživanja, jer je u jednom momentu na tržišti pojavilo preko 400.000 kuća i domova koje nakon oduzimanja nije imao ko da kupi.

I šta se desilo, bankarski tajkuni preko najviših pozicija u Vašingtonu isposluju sebi POMOĆ OD  države u visini od 700 milijardi dolara – bez ikakvih obaveza da opravdaju data sredstava! Jednostavno se novac iz trezora prelio u depoe glavnih krivaca finansijske krize.

Obavezno pogledajte ovaj film, bez obzira da li volite rad Majkla Mura ili ne, svakako mu se ne može osporiti sposobnost da otvori neka pitanja i javno ih postavi odgovornima.

Evo i trejlera:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Dead Peasants, Dead Peasants Insurance, hipotekarni krediti, kapitalizam, krediti, ljubavna priča, Majkl Mur, Michael Moore, pohlepa, Ronald Regan, Ronalda Regana, Sinemanija, Wall-Street

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Matt Mason - The Pirate's Dilemma: How Youth Culture Is Reinventing Capitalism

ISBN: 1416532188, 313 strana, engleski jezik, Amazon, Google Books, blog knjige.

Pop kultura i inovacije. Promene u globalnoj kulturi i uticaj informacionih tehnologija. Pirati kao novi proizvođači, remix, open source ideje koje transcenduju u fizički svet (na primer, open source pivo), online besplatna edukacija, moć globalne informacione tehnologije.

Ocena (1-10): 7

Evo me u Ivanjici, brat se ženi, pa je red proslaviti sve to, videti rodbinu i koga sve kog nema na Facebooku te su svadbe idealna prilika da se reconnectujemo. Ovo baš i nema mnogo veze sa temom, više sam hteo da nagovestim da me baš i neće biti ovih dana, ali obzirom da se vratio najveći od najvećih Pedja, verujem da vam neću previše nedostajati.

No da se vratimo na temu, a to je dobra strana kapitalizma, ili je možda bolje reći kapitalizam u službi ekologije. Moravica, reka koja protiče kroz Ivanjicu, je dugo vremena bila vodeći maneken Fiće, duž reke moglo se videti nebrojeno olupina ovog all around vozila, što obično znači i ostalo smeće ali i zmije koje se tu skupljaju kako su im takva mesta bogom dana. Naravno nemam ništa protiv zmija, više protiv bakterija i svega što se tu kotilo vremenom. To je bio i razlog zašto, kao većina dece u gradovima koji imaju pristojniju reku, se nisam kupao leti u reci u svom gradu, već uglavnom išao u susedno Arilje i uživao u zaista divnim vodama Rzava. Ko je bio tamo verujem da će ovo potvrditi.

No, nova tajkunizirana vlast u gradu, rešila je da kupi pola grada i dovede neke stvari pod svoje, te od Ivanjice napravi na široko poznato turističko mesto, što se nikako ne uklapa sa gorespomenutim prizorima. Oglasi, radio, šta već i opšta potraga za ljudima koji će da čiste rečno korito. Da li su oni očistili reku? Da, ali dobrim delom je ona bila očišćena pre njih. Kako?

Svi znamo šta je otkup sekundarnih sirovina, nadam se. Staro gvožđe, bakar, papir i karton posle upotrebe se mogu reciklirati i time dobiti novu upotrebnu vrednost, što nažalost nije nešto preterano popularno u nas. No, kako priča glasi, dovoljno je bilo da jedan domišljati građanin uzme par stotina eur u ekonomski poljuljanoj opštini da proradi word of mouth i krene se, poput zlatne groznice u sveopšto pustošenje rečnih tokova širom opštine, u potrazi za bilo čim što bi se moglo uvaljati za neku sitnu kintu po kilogramu. Rezultat svega toga je, kako kažu, da trenutno u Moravici i okolnim pritokama ne možete naći niti jednu jedinu žicu, a ne čitavu olupinu nekog starog automobila, što je zaista sjajno.

Ovo sam saznao tako što smo, čisteći kuću od bespotrebnih stvari nosili neko staro gvožđe kod komšije koji to otkupljuje, gde su mi spomenuli da su mesečno i preko 10.000 eur imali otkupljenog gvozđa za mesec, dana a verujte mi kilogram gvožđa je zaista jeftin. Ovo je klasičan primer da nedostatak društvene odgovornosti, kulture ili čega već nadoknade finansijski motivi, ako nisi u stanju da pratiš osnovne kulturne principe nećeš platiti nego će neko drugi zaraditi na konto tebe, to verujem da više boli nego da vas neko kazni, a efekat od usta do usta u manjim mestima je mnogo izraženiji, u prevodu ovde svako zna sve o svakom.

Odličan primer i za druge opštine, nije poenta od svega uzeti pare, više novac služi kao stimulans da ne bacate stvari koje se mogu reciklirati, i na taj način aktivno sudelujete u očuvanju prirode. A ako nema kod vas otkup sekundarnih sirovina, eto prilike za biznis