Planeta Srbija

“Da li je tvoj bivši-bivša bolji ili lošiji od mene…?”

Sledi čuveni “parlamentarni” odgovor: “Nije bolji ili lošiji, nego drugačiji”. Upravo je tako nekoliko nas zaključilo o E-trgovini nakon završenog poslednjeg dana skupa - Praktično svaka E-trgovina je priča za sabe, i ne poredim je da li je bolja ili lošija, jednostavno je drugačija.

Kao i svake godine, dešavalo se istovremeno toliko toga, da je jednostavno nemoguće zabeležiti sve i pomenuti svakoga, tako da ću se ograničiti isključivo na impresije koje su na mene ostavile najjači utisak. Za sada, najcelovitiji prikaz zvaničnog dela programa E-trgovina 2008 dale su kolege iz IT događaja, i ovom prilikom im čestitam na veoma lepom početku praćenja IT-related događaja na svom blogu.

Šta se čulo novo na ovogodišnjem skupu?

Pretpostavljam da su različite osobe mogle čuti puno novih različitih stvari na ovom skupu i oko njega, ali bih se ovom prilikom zadržao na meni interesantnim najavama koje su mogli čuti svi tokom predavanja u ova tri dana na Paliću:

Ove godine moglo se čuti da će Dina Card napokon početi sa online radom za dve-tri nedelje - u maju mesecu (oni koji su malo pažljivije slušali predavanje kompanije Pexim Cardinfo), i to od strane dve banke koje trenutno pripremaju ovaj sistem online naplate (nije objavljeno o kojim se bankama radi).

Vladimir Živaljević je objavio “prvi veliki Internet buy-out u Srbiji” (prodao je svoj deo u kompaniji Pakom Internet). Trenutno je na godišnjem odmoru, bez obzira na “pljusak” ponuda za posao iz najjačih srpskih IT kompanija.

Pred sam početak skupa, u sredu, prvi put sam čuo za još jednu online oglašivačku mrežu - Web Media Agency, a kasnije su i ostali slušaoci mogli da procene o čemu se radi, na Okruglom stolu o stanju online oglašavanja u Srbiji (malo niže komentarišem ovaj Okrugli sto).

(more…)

JCMC ili Journal of Computer-Mediated Communication je naučni časopis iz oblasti komunikacija posredstvom kompjutera, i od nedavno moguće je pročitati besplatno sve brojeve ovog časopisa koji izlazi poslednjih trineast godina.

Ako do sada niste čitali naučne članke koji se odnose na tematiku primene Interneta u poslovanju i komunikaciji (u ovom slučaju uglavnom se radi o public relations tematici), potrebno je napomenuti da je glavni segment kreiranja bilo kakvog teksta naučnog karaktera referenciranje na adekvatne izvore za tvrdnje koje iznosite u tekstu. Oni koji žele da dođu do doktorske disertacije iz neke oblasti, morajuda nauče ovakav stil pisanja (za jedan ozbiljan članak u ozbiljnom internacionalnom naučnom časopisu potrebno je minimum šest meseci - kada ste već dovoljno u praksi pisanja ovakvih tekstova).

Evo, interesantno je npr. da pročitate tekst na temu društvenih mreža: Social network(ing) sites…revisiting the story so far: A response to danah boyd & Nicole Ellison.

Prvi deo: Kreiranje zahteva za ponudom izrade Web sajta

Da bi se došlo do definisanja potreba firme koja izrađuje (dorađuje, redefiniše) Web sajt, u zavisnosti o složenosti projekta u praksi se pojavljuju dva “puta”:

Kreira se zahtev za ponudom Kreira se detaljnija projektna dokumentacija iz koje proizilazi zahtev za ponudom

U 99 odsto slučajeva firma na neki način samostalno dolazi do toga šta bi želela da joj se kreira na Web sajtu (tj. kako žele da im se napravi Web sajt), i u ovom kontekstu puno mogu pomoći saveti Blogowskog.

Nakon inicijalnog kontakta sa nekom firmom ili pojedincem koji će da izrađuju Web sajt, kreće “noćna mora” definisanja šta klijent stvarno želi, i u zavisnosti od vrste “izvođača radova” zavisi kako će firma za koju se radi sajt i proći:

a) Firma/pojedinac sa iskustvom: Što je izvođač radova iskusniji (ima više uspešnih projekata za sobom) ima bolje razrađene procedure kako da “izvuče” šta to klijent stvarno želi.

b) Model zarade od izrade Web sajtova: Određeni broj firmi/pojedinaca koji su u Web development biznisu lepo su iskoristili preovlađujuće neznanje klijenata, i veoma dobro naplaćuju svaku preradu inicijalnog zahteva (bez obzira kako shvate šta klijent želi). U ovakvom slučaju firme/pojedinci prave klijenta zavisnim od svog rešenja, i treba dosta vremena da se firma preračuna kada joj se islati da krene iz početka sa redefinicijom online poslovnog nastupa, ali tek kada se shvati da možda postoji i drugačiji način “boravka” na Webu.

Postoje veoma kvalitetne firme (i pojedinci) koji na profesionalan način obavljaju dogovoreni posao za dogovorenu cenu, ali je ponekad teško i doći do njih…

(more…)

Ovaj serijal članaka objašnjava potrebu za projektnom dokumentacijom, detaljnije predstavlja različite vrste projektne dokumentacije, i na kraju se daje ponuda firmama/pojedincima za nezavisno definisanje preciznijeg zahteva za izradu Web sajta, pre definisanja cene projekta.

U ovom konkretnom članku definiše se šta bi trebalo da predstavlja zahtev za ponudu izrade Web sajta (Web development RFP - Request For Proposal).

Projektna dokumentacija pri izradi Web sajta  služi da bi se što je moguće preciznije definisalo šta organizacija želi da radi online, i šta u tom kontektu treba uraditi da bi se uspešno privela kraju izrada Web sajta, a da se nakon puštanja Web sajta dobiju kvalitetni efekti online nastupa.

Kada se priča o izradi Web sajta, obično se pominju tri konstantna problema:

Firma koja želi da joj se izradi Web sajt obično uopšte ne zna (odnosno nadležni u firmi) šta oni žele od Web sajta (ili naslučuju šta žele, ali nisu sigurni). Firma/pojedinac koja/koji kreira Web sajt obično želi da proda više od toga što naručiocu posla uopšte treba (još je veći problem u vezi sa navedenim, što veliki broj firmi namerno ne iznosi koliki su kompletni troškovi izrade, sa aspekta izmene prvobitnih zahteva, usled ne znanja nadležnih kod naručioca posla). Kada se sve i dogovori, sledi neverovatan problem obezbeđivanja sadržaja za Web sajt.

Cilj projektne dokumentacije za izradu Web sajta jeste da reši što veći broj problema (definiše potrebe), da realizacija izrade Web sajta ide što jednostavnije, bez nepotrebnih zastoja. Na žalost, kod nas se u poslednjih nekoliko godina veoma retko pominje ova tematika.

(more…)

Već neko vreme razmišljam da napišem članak o kompaniji Medoprodukt iz Donjeg Tavankuta, a naslov uopšte nije trebalo da bude ovakav kakav je napisan, čak sam svojevremeno mislio da ga naslovim sa - Reklama sa namerom.

Kada se malo pogleda po radnjama u Srbiji (bili to neki mali marketi ili mega-marketi) u svakoj praktično dominiraju konzervirani proizvodi (povrće, voće) ove kompanije. Tako je već godinama (iako sam u poslednje vreme primetio da se u nekim prodavnicama našto smanjila količina njihovih proizvoda, jer je veća konkurencija na rafovima). Pristojnim odnosom cene, kvaliteta i dostupnosti proizvoda, uspevaju već godinama da se nametnu domaćim kupcima konzerviranog povrća i voća.

Moj sin “tamani” njihov krastavac, a probali smo i većinu ostalih njihovih proizvoda koji su dostupni u marketima. Neke kupujemo redovno (kada uzimamo taj tip proizvoda), a neke s vremena na vreme.

U svakom slučaju, upravo prethodna dva pasusa je trebalo da budu glavni razlog i okosnica članka koji sam hteo da napišem za jednu firmu čiji proizvodi mi se dopadaju već duže vreme, ali kada je došlo vreme da se konkretno pripremim za pisanje članka i krenuo da pretražujem po Internetu…

(more…)

Nedavno sam naišao na jedno Forrester-ovo istraživanje na temu nivoa participacije korisnika, odnosno kako definisati način kreiranja online odnosa sa korisnicima.

Na korporativnom blogu ove kompanije postoji tekst koji objašanjava forrester-ovu metodologiju determinisanja vrste angažovanja (engagement), odnosno participacije korisnika u različitim vrstama društvenih kontakata, koji oni nazivaju Socijalna tehnografija (Social Technographics):

(more…)

Povod za ovo pisanje je sve veći broj domaćih klasičnih nedozvoljenih e-mail poruka (SPAM), kao i nedoumice zbog toga: - pitanje da li uopšte više postoji e-mail marketing (pogledati komentare na ovaj post).

Radi podsećanja - SPAM predstavlja bilo koji vid nedozvoljene komunikacije (obično nekog oglašavanja, ali ima i puno prevara različitih vrsta) u kojoj “primalac oglasne poruke” dobija putem e-mail-a (ali se ovo odnosi i na klasično poštansko sanduče) e-mail poruku za koju nije dao prethodnu saglasnost da želi da je prima. Ukratko, SPAM predstavlja svaku email poruku koju korisnik dobije, a koja nema direktne ili indirektne veze sa njim.

Pod direktnim vezama se podrazumevaju osobe i firme (servisi) sa kojima korisnik komunicira.Pod indirektnim vezama se podrazumevaju osobe i firme (servisi) koje se pozivaju na direktne veze (gde direktne veze mogu potvrditi da su prosledile email adresu drugoj osobi, firmi ili servisu).

(more…)

Preko jedne teme na DPT-u naišao sam na interesantan primer izrađenog Internet marketing plana za Pedagoško društvo Srbije. Radi se o dokumentu koji je potpuno dostupan na Web stranama pomenutog udruženja, i koji kombinuje u sebi iskustva koja su “preuzeta” iz skoro svih domaćih knjiga (i ostalih dokumenata) koje su do sada izašle na ovu temu, uključujući i neke inostrane izvore.

(more…)

Kao što sam obećao, u nastavku sledi spisak blogova studenata iz Visoke poslovne škole strukovnih studija - Valjevo (bivši VEŠ), iz predmeta Internet marketing. Opet bih vas zamolio da pregledate blogove i da ih prokomentarišete.

Krstić Nataša http://lylytaci.mojblog.co.yu/ Pivaljević Zorica http://zorica.mojblog.co.yu/ Pavlović Katarina http://katarinapav.mojblog.co.yu/ Obrenić Marija http://marijaobrenic.mojblog.co.yu/ Riznić Violeta http://violeta.mojblog.co.yu/ Milivojević Bojan http://tyuningjugica.mojblog.co.yu/ Marković Darko http://zastava.mojblog.co.yu/ Damnjanović Marko http://bilijar.mojblog.co.yu/ Obradović Milan http://engleskiklubovi.mojblog.co.yu/ Milovanović Đorđe http://evropskoprvenstvo.mojblog.co.yu/ Magazin Stanka http://ernestogevara.mojblog.co.yu/ Vladimir Matijašević http://cif.mojblog.co.yu/ Janković Ivana http://ivanajankovic.mojblog.co.yu/ Panić Aleksandar http://worldofwarcraft.mojblog.co.yu Lukovic Vesna http://vesna88.mojblog.co.yu/ Milosavljević Jovana http://jovanam.mojblog.co.yu/ Stanković Nada http://nadica86.mojblog.co.yu/ Mirković Jelena http://jelenam.mojblog.co.yu/ Mojić Vesna http://vesnam86.mojblog.co.yu/ Jakovljević Marko http://marko127.mojblog.co.yu/ Blagojević Danijela http://dacika.mojblog.co.yu/ Popović Ivan http://popprota.mojblog.co.yu/ Pavlović Milan http://mida2002.mojblog.co.yu/ Marković Nikola http://lookatmystyle.mojblog.co.yu/ Boričić Igor http://dzigy2003.mojblog.co.yu/ Danojlić Aleksandar http://vadrakula.mojblog.co.yu/ Mirosavić Goran http://www.blogoye.org/velikibratprilepak/ Milovanović Srđan http://milovanovic.mojblog.co.yu/ Stanojević Miodrag http://labud0000.mojblog.co.yu/ Ivanović Biljana http://beexe.mojblog.co.yu/ Milačić Nataša http://natasam.mojblog.co.yu/ Filipović Đorđe http://unloading.mojblog.co.yu/ Radivojević Jasmina http://jackoo.mojblog.co.yu/ Gligorić Saša http://sasag.mojblog.co.yu/ Petrović Miloš http://brezovice.mojblog.co.yu/ Simović Ivan http://simke.mojblog.co.yu/ Grbić Marko http://marikone.mojblog.co.yu/ Milić Sandra http://milicsandra.mojblog.co.yu Lazarević Aleksandar http://aleklazarev.mojblog.co.yu/ Terzić Marija http://www.blogoye.org/srpskitenis/ Rvović Olivera http://www.blogoye.org/vaiokolina/ Hinić Nenad http://nenadhinic.mojblog.co.yu/ Antonijević Predrag http://predragantonijevic.mojblog.co.yu/

Vraćajte se na ovaj post, biće još studenata, a verovatno i promena adresa blogova…

Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja na FTN, Novi Sad, su već dva meseca u procesu akreditacije, nakon što je predat akreditacioni materijal ovih studija FTN-u. Očekuje se da će proces akreditacije državnih fakulteta početi u martu naredne godine, a koliko će trebati vremena da se proces obavi za sve vrste studije (osnovne, diplomske, doktorske studije) to niko sada ne može da predpostavi, obzirom da će samo za FTN akreditacioni materijal za sve studije imati preko 2.000 strana!

Dobio sam informaciju da sve Specijalističke strukovne studije koje se obavljaju na FTN-u neće imati naredni upisni rok do njihove akreditacije. Mi smo učinili sve u našoj moći da uradimo akreditacioni materijal za ove studije kako valja, a sada je sve u “rukama drugih”.

Preporučujem onima koji su razmišljali o upisu na ove studije u narednim upisnim rokovima, da uzmu u obzir ovaj podatak i da ako imaju vremena i mogućnosti (a da su završili trogodišnje, četvorogodišnje ili petogodišnje osnovne studije), možda ipak sada upišu ove studije.

Predavanja počinju u petak 16.11. u 17:00, a ako ima zainteresovanih, možete svakako doći da čujete prva predavanja (uz prethodno popunjavanje neobavezujuće prijave na sajtu IIM/EURO, i njeno slanje na mail napisan na dnu svake stranice sajta). Svakako bi bilo dobro da se prvo interesujete preko mail-a (primarno) ili preko telefona (sekundarno - zovite dok vam se neko ne javi u radno vreme, ili ostavite poruku na automatsku sekretaricu sa vasim kontakt podacima).

Kada FTN zvanično preda materijal akreditacionoj komisiji, postavićemo info da su Spec. e-biz studije u postupku akreditacije.

Šta je savetnik za poslovnu primenu Interneta? Prvi deo(Šta se sve podrazumeva pod Internet consulting-om u Srbiji) Šta je savetnik za poslovnu primenu Interneta? Drugi deo(Šta je potrebno znati da bi se bavilo ovim poslom)

U trećem nastavku ovog serijala na temu konsaltinga iz oblasti poslovne primene Interneta pozabaviću se konkretnim poslovima koje radim u poslednjih nekoliko godina.

Generalno, postoji tri načina na koje moja konsalting agencija obavljanja usluge konsaltinga: putem pisanih dokumenata (deliverables), edukacija (treninzi) i lično prisustvo/učestvovanje u projektu. Praktično sve vrste usluga mogu se obaviti na neki od ova tri načina (ili kombinovano). Akcenat je na tome da kroz bilo koji od datih oblika pružanja usluga, usluga se obavlja na takav način da jednom izvršena usluga ne naplaćuje se ponovo, odnosno klijent ima mogućnost da kasnije samostalno obavlja poslove koji su odrađeni konsaltingom, u odnosu na prethodno data uputstva na jedan od pomenutih načina vršenja usluge konsaltinga.

Projekti se dele prema obimu i raspoloživom budžetu, a ne prema veličini firme. Činjenica je da u zavisnosti od veličini firme zavise i usluge koje se traže (manje firme traže specifične usluge manjeg obima, a veće firme usluge koje obuhvataju više detalja), ali ima usluga koje se traže bez obzira na vrstu firme.

Do konkretno potrebnih poslova dolazi se na taj način što kada se sagleda situacija u firmi sa aspekta želja klijenta, njihovih mogućnosti i postavljenih ciljeva, određuje se šta bi se sve moglo uraditi da bi se to postiglo, a da se to uklapa u budžet za projekat.

(more…)

Povodom više puta pominjanog BlogOpen-a smogao sam snage, našao vremena i živaca da završim radnu verziju besplatne e-knjige Blog osnove (dao sam joj broj verzije 0.1).

Imao sam dovoljno materijala sa priprema za vežbe na VETŠ-u i VEŠ-u iz predmeta Internet marketing, obzirom da sam pre dve nedelje završio oblast blogova (ostalo je u Valjevu da završimo potrebne delove, da bih objavio spisak blogova studenata iz Valjeva, kao što sam već ranije napomenuo). Uključujući i neke druge materijale, bilo mi je dovoljno ne-puno vremena da pripremim ovo izdanje, više bih rekao e-priručnika nego e-knjige.

Ukratko, cilj ove e-knjige je da se na pristupačan način objasni fenomen bloga i pojava koje okružuju ovaj fenomen, kao i da se kroz upotrebu bloga na kvalitetan način prikaže praktična primena Interneta u poslovne i promotivne svrhe.

Ispostavilo se da na srpskom jeziku trenutno ima veoma malo tekstova koji na sistemski način objašnjavaju osnove kreiranja i vođenja blogova, i koji su namenjeni populaciji koja se do sada nije sretala sa ovim fenomenom.

U ovoj e-knjizi su između ostalog obrađene su osnove kreiranja Blogova na besplatnim blog servisima (kao što su Blogoye.org, MojBlog.co.yu, itd.), dok se objašnjenja za kreiranje sopstvenih nezavisnih blogova mogu pronaći u besplatnoj e-knjizi na srpskom jeziku BlogSessions, Predraga Pušelje.

Poziv na saradnju

Ovim putem bih pozvao sve osobe dobre volje da iskažu svoj sud o ovoj e-knjizi: kritike, savete, konkretne stvari koje bi se eventualno trebale dodati, greške (ima ih dosta, jer sam nedavno završio sa pisanjem, i nisam imao vremena za ozbiljnije provere teksta), kao i sve ostalo što biste smatrali da treba uraditi vezano za ovu e-knjigu (npr. dizajn).

Za sve one koji konkretno pripomognu nastavku rada na ovoj e-knjizi biće obezbeđeno mesto u njoj da se adekvatno pomenu.

Zamolio bih vas da konkretne stvari šaljete preko kontakt formulara…

Hvala unapred…

Priča naravno počinje sa čitaocima - TPFKATA - The People Formerly Known as the Audience (osobe koje su se ranije zvale publika).

Odmah da napomenem: svi oni koji imaju problem sa čitanjem na engleskom jeziku, a žele da prate šta je sve potrebno ovih dana znati da bi se stvarno smatrali novinarima, neka prate sajt www.netnovinar.org (nema baš detaljnih objašnjenja, ali ima obaveštenja).

U medijima na engleskom jeziku uveliko se razmatra problematika “spašavanja klasičnog novinarstva”. Razlike u poimanju savremenog novinarstva u poslednje tri - četiri godine su toliko velike, da bez adekvatnih znanja iz oblasti interaktivnog (online) novinarstva oni koji imaju potrebna tehnička, komunikaciona i specijalizovana znanja iz oblasti koju prate kao novinari, jednostavno će biti “ostavljeni negde u prašini”… Jedino što i dalje ostaje najbitnije jeste - dobro ispričana priča.

(more…)

Share This

Od sredine naredne nedelje počinje upis na Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja na IIM/EURO, FTN Business School, Novi Sad, a radi podsećanja:

Orientation Day - Predstavljanje Specijalističkih strukovnih studija iz E-poslovanja (17:00) i MBA studija (18:00) održaće se u zgradi ITC, u ponedeljak 15.10.2007.

Uskoro nakon upisa počinju i prva predavanja u ovom semestru.

Share This

Već duže vremena planiram da napišem post na temu posla kojim se bavim, uz objašnjenje šta je potrebno za savetodavni posao u Srbiji, a naročito naglašeno šta nije tzv. consulting.

Šta se sve proglašava Internet konsaltingom?

Ako pogledamo malo šta sve daje Google kao rezultat pretrage za termine Internet consulting ili Internet konsalting u Srbiji, možemo imati delimičnu predstavu o tome šta se sve nudi kao Internet konsalting na ovim prostorima:

B2C Internet konsalting kao podrška prodaji svojih proizvoda i usluga B2B Internet konsalting kao posao implementacije sopsvenih (obično softverskih) rešenja u većim srodnim firmama. Internet konsalting kao podrška firmama i pojedincima koji žele da unaprede svoje poslovanje korišćenjem Interneta, nezavisno od platforme/tehnologije/dizajna koji će se za to upotrebiti

1. Ako malo pregledate dostupne prezentacije različitih vrsta usluga, od kojih je jedna Internet konsalting, možete uočiti da se praktično radi o savetodavnom procesu koji se odnosi na konkretno definisanje upotrebne vrednosti proizvoda ili usluga koje se u tim firmama prevenstveno nude.

Znači, “mi prodajemo izradu Web sajtova”, ili “mi prodajemo Web dizajn”, ili “mi prodajemo savremena Web bazirana rešenja” - misli je na programiranje, … Za ovakve usluge obično korisnici ne znaju tačno šta je to što žele na Webu, pa se usluga konsaltinga u ovim slučajevima najčešće svodi na nekoliko prodajnih varijanti:

Kako savetovanjem prodati skuplju varijantu Web sajta/dizajna (obično ne vodeći računa o tome koliko takvo rešenje uopšte treba klijentu). Kako savetovanjem objasniti zašto uzeti baš njihovo Web rešenje. Postoji i varijanta koja podrazumeva relativno jeftinu uslugu izrade sajta i dizajna (viđao sam firme koje i ovakvu vrstu usluge /neopravdano/ skupo naplaćuju), ali se pod savetodavnim procesom u ovom slučaju podrazumeva tehnička podrška menjanja različitih detalja na Web sajtu kada se on jednom pojavi online (iz razloga što nakon puštanja Web sajta, nadležnima u firmi postaje tek tada sve jasnije šta u stvari oni uopšte žele na Webu, pa tek tada počinje “pravi posao” za one koji se bave ovom vrstom “konsaltinga”).

Pod ovom vrstom konsaltinga se podrazumevaju sve “direktne” varijante savetovanja krajnjih korisnika pri kupovini određenih proizvoda ili usluga na Internetu. Pod ovim se podrazumevaju i usluge ISP, Web hosting, izrada E-trgovina, iznajmljivanje različitih online rešenja (Application Service Providing - ASP), itd.

Ova varijanta Internet konsaltinga je odgovor na pitanje zašto određeni prodavci sebe nazivaju Internet konsultantima.

2. Pored napomenutih varijanti “direktnog” Internet konsaltinga, veoma je česta i primenjena IT varijanta B2B Internet konsaltinga, koja se odnosi na izradu određenih vrsta Web baziranih softverskih rešenja, naročito kada se radi o tehnologijama koje nisu veoma zastupljene u ponudi postojećih programerskih firmi i pojedinaca (npr. mogućnost implementacije Java baziranih online ERP rešenja, firme koje u svom sastavu imaju programere koji pokrivaju čitav set e-baziranih tehnologija, itd.).

Ova varijanta Internet konsaltinga, obično je B2B tipa, odnosno Internet IT Consulting se nudi drugim (većim) firmama kojima se isplati da outsource-uju (izdvoje iz svoje firme) neke programerske operacije koje ih skupo koštaju, ili ih jednostavno nemaju u svojoj firmi. I ova vrsta konsaltinga nudi sopstvena (softverska) rešenja kao varijantu rešavanja problema u ovoj oblasti.

3. Najređa varijanta Internet konsaltinga jeste ona koja se ne okreće određenim softverskim/design rešenjima (jer je najlakše i najisplativije “uvaliti nešto svoje”), već se okreće rešavanjima konkretnih problema klijenata (firme ili pojedinci), ili fokusiranje na konkretne potrebe klijenata i kako ih zadovoljiti, bez obzira na to kakva će se vrsta Web sajta raditi, kakav dizajn, na kakvoj platformi (konkretna Internet tehnologija, operativni sistem, vrsta baze podataka i sl.). Tehnološki posmatrano, izbor kreiranja nastupa klijenta na Internetu u ovom slučaju zavisi od konkretnog aktuelnog stanja primene određenih tehnologija, i konkretnih potreba klijenta na Webu.

Internet consulting kao “prodaja magle”

Obzirom da poslednje opisani vid kosaltinga podrazimeva posedovanje veoma raznorodnih znanja, ovaj vid konsaltinga najčešće privlači raznorodne “prodavce magle“, odnosno osobe koje obično ni ne znaju koliko nemaju dovoljno znanja iz oblasti kojom pokušavaju da se bave. Ovo je logično, obzirom da veliki broj osoba nema dovoljno znanja da shvati koliko neko zna ili ne zna određenu oblast, čak i kada se bave Internetom do određenog nivoa.

U sledećem nastavku, pisaću na temu potrebnih znanja za bavljenje poslom savetnika iz oblasti poslovne primene Interneta.

Share This

1. Orientation Day - Predstavljanje Specijalističkih strukovnih studija iz E-poslovanja (17:00) i MBA studija (18:00) održaće se u zgradi ITC, u dva termina: četvrtak 04.10.2007. i ponedeljak 15.10.2007.

2. Od ovog upisnog roka kreću i Specijalističke strukovne studije menadžmenta ljudskih resursa i odnosa s javnošću. Uskoro će na sajtu biti detaljnije informacije o ovim studijama.

Zainteresovani i dalje mogu da se prijavljuju za ove studije… Detaljnije informacije na samom sajtu IIM/EURO, FTN, Novi Sad.

Share This

Izvor: Infostud - Dodeljena prva Infostudova stipendija

Marko Jevtić iz Beograda prvi je Infostudov stipendista za specijalističke poslediplomske studije Menadžmenta u elektronskom poslovanju. On je izabran među više desetina prijavljenih kandidata na javnom konkursu. Kriterijumi koji su morali da budu zadovoljeni na konkursu bili su adekvatno formalno obrazovanje kandidata, respektabilno radno iskustvo u ovoj oblasti, kvalitet poslatog eseja na temu „Budućnost elektronskog poslovanja u Srbiji” kao i opšti utisak.

Marko Jevtić je rođen 1983. godine i završio je Fakultet za poslovne studije Megatrend univerziteta u Beogradu. Trenutno je projekt menadžer sajta gdestinacija.com, jedinstvenog domaćeg bloga o putovanjima. Projekt menadžer je i sajta borca.co.yu, prvog sajta beogradskog naselja na Internetu. Marko radi i u informativnoj redakciji B92, u kojoj je zadužen za teme iz oblasti ekonomije i ICT. Saradnik je različitih listova, magazina i web sajtova: Ekonomist, PC Press, Ambijenti, PC magazin, Yellow Cab, Network, Grad… u kojima piše o informacionim tehnologijama, e-poslovanju, marketingu, advertajzingu i kulturnim dešavanjima. Ranije je radio za Eventim.yu d.o.o., koji je deo nemačkog CTS Evenim AG, evropskog lidera u prodaji ulaznica i industriji zabave.

Za Infostud, Marko Jevtić, komentariše dobijenu stipendiju:

„Drago mi je što sam prvi stipendista Infostuda, a posebno mi je drago što sam od Infostuda dobio priznanje za sve ono što sam do sada radio. Od studija očekujem da usavršim znanje iz oblasti elektronskog poslovanja ali i i upoznam značajne ljude iz ove oblasti koji predaju na studijama i one koji ih budu pohađali. Mislim da su ove studije specifične baš po tome, što ih čini još vrednijim. Smatram da je budućnost u elektronskom poslovanju, da će sve više kompanija morati da poklanja više pažnje ovoj oblasti. Siguran sam da će im u budućnosti stručnjaci iz ove oblasti biti neophodni, pa mi je drago što sam dobio jedinstvenu priliku da se upravo u tome i usavršavam i razvijam”, završava Marko.

Stipendija na Međunarodnoj poslediplomskoj školi za inžinjerstvo i menadžment, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu koju dodeljuje kompanija Infostud pokriva troškove školarine, specijalističkog rada kao i sve administrativne troškove. Na taj način, Infostud je želeo da doprinese razvoju elektronskog poslovanja i pomogne u obrazovanju kvalitetnih kadrova i profesionalizaciji ove oblasti, koja se ubrzano razvija u Srbiji. Ovo je prvi put da jedan domaći Internet sajt dodeljuje stipendiju.

Share This

Informacija o predstavljanju Specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja, kao i MBA studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

U petak, 14.09.2007. g., na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Poslediplomskoj školi Odseka za industrijsko inženjerstvo i menadžment - IIM/EURO, sa početkom u 17:00 časova (Trg Dositeja Obradovića 7), održaće se informativno predavanje (tzv. Orientation Day) na temu detaljnijeg predstavljanja Specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja. U sklopu ovog događaja biće, između ostalog, predstavljen način studiranja, vrste predmeta, profesorski kadar, kao i utemeljenost samih Specijalističkih strukovnih studija u aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju.

Orientation Day nije događaj obavezujućeg tipa (ne morate upisati studije ako dođete da čujete njihovo predstavljanje), to je praktično inicijalna informacija o ovim studijama, i ona omogućuje potencijalnim studentima da se odluče da li im ovaj tip studija odgovara.

Nakon predstavljanja Specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja, u 18:00 počinje MBA Orientation Day, gde će potencijalni kandidati moći da čuju detaljnije predstavljanje MBA studija koje se izvode na Fakultetu tehničkih nauka, kao i mogućnosti nastavka studiranja na ovom tipu studija, nakon završetka Specijalističkih strukovnih studija.

Ako niste u mogućnosti da prisustvujete predstavljanju studija u zakazanom terminu, u ovom upisnom roku biće organizovan još jedan Orientation Day početkom oktobra, pa se možete prijaviti da dobijete informaciju o terminu ovog predstavljanja, preko sajta www.iimeuro.ns.ac.yu.

Dodatna pitanja i ostale informacije ovim predstavljanjima studija, kao i o samom studiranju na Poslediplomskoj školi, možete saznati preko e-mail-a (preporuka) i putem telefona koji se nalaze na svim stranicama IIM/EURO sajta (dno stranice - footer).

Share This

Nakon tekstova o fuziji hosting servisa SezamPro i Ehost, a naročito nakon diskusije na temu prodaje sajtova na ES-u, i nakon najave prvog domaćeg dot com preuzimanja, dobio sam nekoliko upita na temu eventualne prodaje postojećih sajtova. U nastavku sam napisao nekoliko saveta iz ove još ne naročito razvijene poslovne oblasti u Srbiji (u razvijenim ekonomijama sasvim je normalno razvijati neki posao da bi se na kraju prodao).

Postoje generalno dve vrste sajtova koji su interesantni za prodaju investitorima u Srbiji:

Sajtovi koji generišu posećenost i u osnovi imaju advertising model (po mogućnosti i neku prodaju). Svojevremeno se jedna rumunska investiciona kuća interesovala za ovdašnje sajtove koji imaju preko 30.000 posetilaca mesečno. U ovoj varijanti (koja će se i najčešće dešavati u Srbiji) investitor ne uzima 100% sajt, nego vlasnici ostaju ZAPOSLENI i imaju (manjinski) deo procentualnog učešća sajta. Sajtovi koji imaju kvalitetan servis (prodaju neku uslugu), a namenjeni su specifičnim (očiglednim) ciljnim grupama.

Interesantni su sajtovi iz oblasti turizma, medicine, ženski sajtovi, clubbing (pogledati www.club.co.yu i www.chillout.co.yu), sajtovi za zapošljavanje, poslovni sajtovi… Veoma je bitno da se oko sajta dosta radi i posvećuje mu se adekvatna puna pažnja.

Sistem kupovine sajtova funkcioniše na sledeći način:

Procenjuje se koliko je interesantna (1) ciljna grupa (2) oblast kojom se sajt bavi. Procenjuje se koliko brzo kupcu treba vremena da povrati investiciju svojim akcijama (ili po mogućnosti bez svoje aktivnosti) Procenjuje se koliku i kakvu korist kupac može imati od posetilaca sajta.

Kada hoćete da prodate sajt, ako tražite kupca i sajt hoćete u potpunosti da prodate (100 odsto vrednosti), morate voditi računa o sledećim stvarima:

Vi možete zacrtati cenu koju želite, a dok ne nađete kupca može da prođe puno vremena (”Ruka koja daje je uvek iznad ruke koja prima”). Savet: Trebalo bi da veoma ozbiljno razmotrite ponudu koju dobijete od potencijalnog kupca. Sasvim su različiti sistemi pregovora kada vas kontaktira potencijalni kupac, u odnosu kada vi tražite kupca. To je isto kao i u pričama o nalaženju devojke ili momka (sasvim je drugačije kada vas traži devojka, u odnosu kada vi nju “vijate”). Veoma je teško naći nekog ko će uzeti 100% nekog sajta, jer vi taj posao već radite dobro (dokazali ste i time što je neko zainteresovan za kupovinu), a kompletno preuzimanje znači pronalaženje adekvatnih osoba koje će nastaviti da rade posao. Ovakve stvari (kupovina 100% nekog sajta) se obično dešavaju kada jedna firma hoće da ugasi konkurenciju, ili kada već ima osoblje koje sigurno na tačno određeni način preuzima posao oko sajta. Savet: Ozbiljno razmislite o tome da posao oko sajta nastavite sa manjiskim procentualnim udelom u firmi i fiksnom platom.

Share This

Povod za ovaj post je pitanje koje mi je postavio Web dizajner Goran Šugić iz Kragujevca, koje u skraćenoj verziji izgleda ovako:

Sticajem okolnosti, više slučajno nego namerno i ja se već neko vreme bavim onim što kod nas još uvek niko ne smatra “poslom” već više onako “ajde uradi mi časkom” iliti web dizajnom. Agencija u kojoj sam stalno zaposlen ni po čemu nije “slavna”, kao što ni ja nisam baš neki expert (pre bi se reklo pripravnik) ali bilo kako bilo, vlasnik agencije (nema veze sa webom) je nekim čudom zadovoljan mojim radom, a ja sam posle par meseci dospeo u situaciju da mogu da “pregovaram” o ceni svog rada odnosno o cenama izrade web sajtova od kojih dobijam nekih 30%.

Nisam bio lenština, danima i nedeljama sam pokušavao da saznam kako svoj rad naplaćuju oni koji ovaj posao znaju. Mislim da nema foruma na kojem nisam bio, pokušavao sam da uporedim, analiziram sagledam sa svih strana i probam da sastavim nekakvu “ponudu”, ali od svega sam zapravo shvatio da cenu određuju stvari kao što su: ko radi, za koga radi, koliko vremena troši i sl.

Takođe sam skapirao da u vezi vremena nije sve tako prosto jer neko iskusan može izuzetno komlikovanu i teško naučivu stvar da odradi nekoliko puta brže nego recimo ja daleko manje obimno i daleko prostije operacije poput običnog konvertovanja u html. Naručioc posla pojma nema ni šta je html, ni kako se radi u Flashu, ni koja je razlika između php i cgi, a ipak najčešće pita “pošto sajt za mene” kao da se to prodaje na kilo ili na komad.

Sluđen svim tim razmišljanjima, stotinama sati rada na “prostim” sajtovima a opet dovoljno čitav da znam da nisam neko poznat, pa da nešto vredi toliko i toliko samim tim što ga ja radim, ja i dalje pojma nemam kad mi postave prosto pitanje “koliko to košta”.

Ono što me satire nije samo pomisao da ću možda/verovatno raditi džabe već i to da ću u neznanju možda i dodatno devalvirati posao kao što to rade “majstori” za “24 h” i “možete imati sajt za samo 1e” što nije u interesu ni meni ni konkurenciji.

Kako mislim da ovo pitanje postavlja sebi veliki broj ljudi, odlučio sam da postavim javno odgovor na ovo pitanje.

(more…)

Share This

Infostud i IIM/EURO dodeljuju jednu stipendiju za specijalističke studije iz Menadžmenta u elektronskom poslovanju, na Međunarodnoj poslediplomskoj školi za inžinjerstvo i menadžment, Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada.

Detaljnije o ovoj stipendiji na sajtu Infostud.com.

Share This

Pre jedno nedelju dana objavljena je informacija u medijima da je “Zakonodavni odbor Skupštine Srbije donelo je autentično tumačenje člana Zakona o visokom obrazovanju kojim se status diplomiranih lica izjednačava sa statusom onih koji će steci naziv master. Članovi Odbora su, takođe, utvrdili autentično tumačenje i za član istog zakona u kojem lice koje je steklo raniji status diplomirani, taj status zadržava bez vremenskog ograničenja.”

Ovo znači da će naše master diplome, kao i za slučaj Hrvatske, lepo biti neupotrebljive u EU, jer će ovu diplomu dobiti svi, zaslužili to ili ne. Sa druge strane, teško će neko dobiti veću platu na osnovu ovog zvanja, a ako u javnim preduzećima neko slučajno poveća plate na osnovu statusa master, to može da se protumači i kao skandal, obzirom na inače enormno povećanje plata u javnom sektoru, a da se sada za ništa ponovo povećaju plate.

Ova diploma se na engleskom prevodi kao Master degree, a nikako nije Master of science (MSc). Evo linka do prethodnog teksta na temu razlike između nove master diplome i MBA diplome, ako ga već niste pročitali (tekst je bio objavljen u E-magazinu i Poslovnom magazinu).

Share This

Svojevremeno sam pre jedno desetak godina napisao tekst na temu kulture komunikacije na Internetu, ali uglavnom sa aspekta nedozvoljenih - SPAM e-mail poruka. Juče u Politici iznanadio me je članak “Principi i do viđenja“, obzirom da se bavi tematikom kulture Web komunikacije sa aspekta odgovaranja po principima neutemeljenog vređanja, gde je priča otišla tako daleko da urednik istih novina ne uviđa razliku između slobode izražavanja i vređanja.

Naravno, i ovo je u kontekstu priče o tome da se izgleda stvarno negde i kod nekih izgubio osećaj za meru i za definisanu kategoriju izražavanja slobodnog mišljenja. Kod drugih se ponovo probudio sindrom koji se može videti u Skupštini Srbije - Narodni poslanici koji mogu reći šta god da im padne na pamet, i da za to ne odgovaraju - tzv. politikanstvo.

Na Webu situacija u poslednje vreme biva još gora neko u poslaničkim krugovima, obzirom da oni pričaju svašta bez posledica, ali se bar zna ko je to rekao, a ovde sve je više mesta gde se dozvoljava da neki anonimusi koji se skrivaju iza nekih “nadimaka” slobodno vređaju, naravno opet bez posledica.

Razlog zašto određene individue ulaze u varijantu neutemeljenog pisanja/pričanja jeste nesposobnost drugačije, kvalitetnije komunikacije sa nekim ko ima različito mišljenje od onog koji kritikuje. Tzv. ne poznavanje tolerantnog načina komunikacije.

Sloboda govora Vs. anarhija Veoma bitan detalj u celoj ovoj “priči” je činjenica da oni što “brane” princip neutemeljenog vređanja individua, brane se pozivanjem na “slobodu govora“. Sloboda govora u kojoj ne  postoje granice ili zakoni komunikacije, nalazi se u kategoriji aktivnosti koje je svojevremeno promovisao Alister Krouli (Aleister Crowley) kao uvod u njegovu “Knjigu laži” - “Čini sve što ti je volja, i neka ti to bude jedini zakon“. Ovo predstavlja osnovu Anarhije, tj. sistema u kojem ne postoji red i Zakon, već samo volja/akcija jačega, a svi ostali trpe i nemaju šta da kažu/urade povodom iživljavanja pojedinca.

To znači npr. ako neko poželi da može da siluje ili ubije drugu osobu - može, jer sam za sebe piše “zakone” ponašanja, naravno, bez ikakvih posledica.

Kvalitet komunikacije 

Osnova kvalitetne komunikacije jeste utemeljeno odgovaranje u kontekstu tematike koja je na “tapetu”, a u zavisnosti od broja utemeljenih odgovora na datu temu, može se reći koliko je diskusija relevantna. Zašto relevantna, zato što takva diskusija ima nekog (saznajnog) smisla, tj. saznaje se autentično mišljenje individue, koje u sebi ne sadrži paušalne, nedokazive kvalifikacije, koje obično postoje da bi se neko jednostvno vređao.

Na kraju, evo jedne poslovice - “Poštuj druge na isti način kako bi želeo da drugi poštuju tebe“.

Share This