Planeta Srbija

Na ovom blogu postoji više desetina tekstova na temu medija i novinarstva, od kojih se većina bavi prikazom stanja savremenog novinarstva kroz teoriju i primere. U poslednjih 5 i više godina na sve strane se priča o krizi novinarstva i krizi medija zbog velikih promena koje su se na tom planu desile od pojave Interneta, a ova kriza je istovremeno zahvatila i sve oblasti poslovanja u vezi sa radom medija – kao što su oblasti odnosa s javnošću i marketinga.

Kompanija Oreilla nekoliko godina objavljuje “Digital Journalism Study“, koja ima određeni broj indikativnih rezultata za 2011. g.:

2011. g. samo 20 odsto novinara smatra da će njihov medijum imati pad prihoda, naspram 62 odsto novinara u 2010. g. ili 66 odsto novinara u 2009. g. Skoro 40 odsto ispitanih je izjavilo da se u poslednjih godinu dana prihod od oglašavanja povećao 10 i više odsto. Oko 70 odsto ispitanih je izjavilo da se u njihovim medijima povećala posećenost za deset i više procenata.

Na pitanje odakle se dolazi do vesti i radi njihova verifikacija – odgovori su sledeći:

Šta novinari prvo traže od resursa kada istražuju materijal za vest?

Na osnovu prethodno iznesenih podataka mogao bi se doneti zaključak da situacija sa (online) medijima više nije tako “crna” kao što je bila svih ovih prethodnih godina, naročito od momenta kada je došla ekonomska kriza. Sa jadne strane, došlo je do porasta prihoda od oglašavanja, sa druge strane, svih ovih godina nije postojao problem sa rastom posećenosti medijskih Web sajtova, već je bio problem u tome kako to naplatiti. I dalje postoji veliki problem definisanja kvalitetnih poslovnih modela za medije koji donose željene prihode, ali ovo istraživanje pokazuje prvi put neke pozitivne pomake u smeru koji bi i trebalo da se dešava – prihvatanje stvarnosti hiper konkurencije medija na Internetu, kao i velike promene shvatanja same novinarske profesije u budućnosti.

Kao što se sa grafika može videti, samo pronalaženje i verifikacija informacija koje mogu da prerastu u objavljenu vest i dalje prednjače klasični sistemi odnosa sa medijima – PR agencije i razgovori sa predstavnicima kompanija. Ipak, prvi sledeći način dolaženja, ali i verifikacije informacija jeste Twitter, a odmah nakon toga blogovi (poznati i nepoznati blogovi/blogeri), pa Facebook. Društvene mreže generalno imaju visok rejting kod novinara za pronalaženje, ali i verifikaciju vesti.

Interesantno je uporediti razliku između pitanja i odgovora o kvalitetnim PR materijalima (2009. i 2010. g.) i o sadržajima koji se prvo koriste pri istraživanju vesti od strane istog istraživanja. Kao PR media materijale i dalje su važna saopštenja koja se šalju putem e-mail-a, kao i slike i video materijali, a jedini tipovi PR materijala koji su imali rast do 2010. g. su segmenti Web sajta (Newsroom) i servisa za slanje saopštenja koji u sebi imaju komponente društvenih mreža.

Sa druge strane, indikativan je i podatak da kada novinari krenu u obradu informacija za potrebe kreiranja vesti (već su odabrali temu koju će obrađivati), da se korporativni blogovi i video materijali/servisi ne uzimaju često kao resurs za građenje vesti.

Online novinarstvo i mediji u Srbiji danas

Veoma je važno to što se u poslednjih 2-3 meseca sve veći broj klasičnih novinara polako pojavljuje na Tviteru (što je samo jedan od pokazatelja važnosti ove društvene mreže u odnosu na FB), ali smo i dalje u situaciji da (prema mom mišljenju) ispod pet klasičnih novinara realno zna da koristi društvene mreže na najbolji mogući način – ne samo kao mogući izvor za ideje o novim vestima, ili za praćenje nekih drugih vesti i informacija, već i za distribuciju/priređivanje vesti. Pomom mišljenju (koje sam više puta izrekao i pisao o tome) novinari u Srbiji koje bi trebalo pratiti online i učiti kako izgleda savremeno novinarstvo:

Denis Kolundžija Branislav Grković Angelina Radulović Dragan Radović

Sa druge strane, situacija sa (online) medijima i dalje “kuburi” zbog “plitkog” tržišta klasičnog i online oglašavanja, što će imati za posledicu da razvoj online medija mora da ide u pravcu alternativnih poslovnih modela koji se pominju (linkuju) u ovom tekstu. Takođe, biće važno pratiti neminovno povećanje plata novinara (u korist kvalitetnijih novinara), za koje bi bilo dobro da nakon više godina dovoede do porasta poverenja (u kvalitet) u novinarsku struku. O ovim važnim aspektima trendova savremenog novinarstva i poimanja medija u Srbiji biće još napisanog u narednom periodu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Spontana novinarska edukacija od strane naših novinara-blogera – Angeline Radulović i Dragana Radovića samo potvrđuje očiglednu situaciju na tržištu ovdašnjih medija i ponude novinara – malo je onih novinara kojima će vlasnici medija ponuditi pristojne pare samo da bi za njih pisali. Nedavno sam imao priliku da saznam za način ostvarivanja plaćanja novinara u jednom [...]Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

2010. godina će definitivno ostati u istoriji razvoja Interneta u Srbiji kao godina u kojoj su klasični mediji konačno počeli redovno da koriste događaje i vesti iz online okruženja, i da se pozivaju na to da vest potiče sa Interneta (pre toga je bilo skoro isključivo copy-paste aktivnosti novinara na krađi online tekstova, bez navođenja navoda odakle je i od koga preuzet članak).

Ovaj trend obraćanja pažnje na online okruženje može se ispratiti i pojavom velikog publiciteta oko osoba koje su isključivo svojom online aktivnošću skrenuli pažnju velikog broja medija, kao što je primer Rastka Poceste iz proleća ove godine, ili nedavni primer Ivana Matejića iz Niša.

“Fejsbuk” – Aktuelan spektar interesovanja klasičnih medija na temu Interneta

Ispostavilo se da u poslednjih nekoliko meseci u ovdašnjim klasičnim medijima jedina tema koja ozbiljno privlači pažnju na Internetu jesu Fejsbuk (Facebook) događaji. I na sopstvenom primeru mogu da “osetim” interesovanje klasičnih medija na ovu temu, obzirom da sam u poslednja dva meseca više puta bio kontaktiram da prokomentarišem nešto u vezi sa “Fejsom” (RTS, Ekonomist, NIN – dva puta, Press…).

Ova priča sa fejsbukom je otišla dotle da u poslednjih nedelju dana veliki broj klasičnih medija u regionu, kao što su npr. Politika ili Jutarnji izveštavaju o “nepravdi” kako je pomenutom Ivanu Matejiću Facebook ukinuo fan stranicu (neki kažu da je to bio FB event) na temu slika crtaća na avatarima FB korisnika, pa su korisnici napravili posebnu grupu “Pravda za Ivana Matejića“. Problem u ovoj priči je što se radi o nečemu što rade stotine “klinaca” koji za nekoliko dana dođu do nekoliko stotina hiljada fanova, i ovakva vest u osnovi nije ništa posebno (simpatično, ali ne naročito bitno), ako poznajete kako funkcioniše FB.

Mislim da najbolji komentar na ovu “pojavu” možete pročitati na Index.hr sajtu koja govori o tom preterivanju koje se sada zadesilo sa aspekta praćenja FB događaja od strane klasičnih medija, gde se postavlja pitanje koliko se moglo objaviti značajnijih i pametnijih vesti od pomenute (ovu vest su preneli skoro svi srpski klasični mediji).

Dodatno interesantan primer “hvatanja” interesantnih Facebook vesti može se videti u slučaju lažne vesti o klinici za odvikavanje od “lajkova”, koju je prenelo nekoliko regionalnih medija jer novinari ne proveravaju puno kada neki klasični medijum objavi vest, a sa druge strane veoma je mali broj novinara koji uopšte poznaje kako funkcioniše aktuelni sistem komunikacije preko online medija. U pomenutom slučaju, novinar hrvatskog 24 sata nije znao da uoči da Vesti.rs samo agregiraju vesti (nisu izvor vesti), iako pored vesti veoma vidno piše da je izvor humoristički sajt Njuz.net.

Brže ili sporije, ali pratimo glavne svetske online trendove

Iako se već godinama pominje priča o potrebi ozbiljnije edukacije novinara (generalno i u vezi sa online okruženjem), kao i očekivanja nas “sa Interneta” da klasični mediji konačno počnu da prenose vesti sa Interneta – ovo drugo je počelo da se dešava, ali na neki svoj način.

Kao što se i moglo pretpostaviti, određeni značajni događaji za klasične medije u vezi sa online okruženjem opredeljuju kako će ti isti klasični mediji imati percepciju Interneta.

Primer aktuelnog parcijalnog posmatranja klasičnih medija o događajima sa  online medija (i društvenih mreža) može se videti u slučaju previda korišćenja Twittera na ovim prostorima, kao što se to moglo videti u slučajevima #BGPride i #Zemljotres.

Mislim da će se ovaj previd Twittera ispraviti prvom sledećom prilikom pri nekom značajnom događaju gde će ovdašnji tviteraši pokazati “svoju moć” u odnosu na izveštavanje klasičnih medija.

Sledeći korak je korišćenje ideja o sadržajima klasičnih medija preko ovdašnjih blogova (uz navođenje izvora, naravno), pa ćemo videti da li će se  i to “čudo” desiti naredne godine…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ako ste ikada želeli da redovno pratite vesti koje su u vezi sa domaćim klasičnim medijima (štampa, radio, TV), jedna od retkih adresa jeste newsletter Asocijacije medija (Asmedi.org). Postoji možda još po koja online lokacija gde se s vremena na vreme mogu pronaći novosti iz domaće industrije medija (npr. Media Centar Beograd), i to je to…

Od pre osam meseci postoji blog MiskoBobic.com, koji objedinjuje vesti iz sveta telekomunikacija, uključujući i vesti o klasičnim medijima.

Kako sam počeo da pratim MiškoBobic.com?

Ima sigurno pola godine kako sam primetio članke iz oblasti medija sa ovog bloga, i pročitao sam one vesti koje su me interesovale, ali ništa dalje od toga. Ono što jesam primetio jeste da se radi o blogu za koji ne znam, čitao sam ove vesti (preko RSS-a) i mesecima nisam primetio da se radi o jednom izvoru (blogu) koji objavljuje ove vesti (obzirom da sam ih čitao sporadično, s vremena na vreme). Trebalo mi je nekoliko meseci (sporadičnog) praćenja ovog bloga, da bih konačno ciljano otišao na MiskoBobic.com i pregledao o kakvom se blogu radi.

Pre skoro dva meseca sam odlučio da ću napisati prikaz ovog bloga, i evo tek sada sam to i uradio (u odnosu na moje obaveze i druge prioritete pisanja na blogu).

Prethodno napisano predstavlja upravo klasičan primer kako se (organski/prirodno) stvara kvalitet poverenja u neki online izvor, i statistike u svetu potvrđuju da je potrebno između 3 i 6 meseci da bi se dobili neki rezultati online angažmana, pod uslovom da je taj angažman kvalitetan.

“Medijska Srbija” nije samo Beograd i Novi Sad!

Miško Bobić je još jedna Bitna osoba iz Bor-a, što u slučaju pomenutog bloga daje poseban kvalitet praćenja (klasičnih) medija koji nisu samo prestonički, ili nacionalni, regionalni… Ovaj blog omogućuje praćenje KOMPLETNE medijske slike u Srbiji, koja uključuje i LOKALNE medije (velika slova su namenjena onima koji još nisu shvatili da je Srbija mnogo više od Beograda i Novog Sada).

Posebno bitan detalj na ovom blogu je činjenica da Miško Bobić redovno prati i novosti koje su u vezi sa Internet sajtovima (klasičnih) medija, i to u posebnoj kategoriji, što daje mogućnost zainteresovanima da na jednom mestu prate Informacije do kojih je stvarno teško doći u ovim krajevima.

Nadam se da će se na ovom blogu uskoro moći pročitati i više vesti i o značajnijim online medijima koje ne pokreću klasični mediji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:

Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese. Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao! Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim  efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti! Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni. Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima. Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu. Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje  Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.

Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Politika – “Mardok protiv ‘Gugla’”: “Medijski mogul najavio blokiranje tekstova i materijala svoje ‘Njuz korporacije’ sa poznatog internet pretraživača kako bi podstakao ljude na plaćanje pretplate”

Mardok svojim poslednjim potezima kojima pokušava da “upregne” Internet u svoju korist – objavljivanje naplate SVIH svojih online izdanja i poslednje pretnje tužbom Google-u za prenošenje sadržaja, samo pokazuje koliko ne sluša svoje savetnike za oblast online medija.

Već se zna da će na svetskom nivou eksperiment sa naplatom dnevnih izdanja vsti gotovo sigurno propasti, jer je suviše velika konkurencija onih dnevnih medija koji će ostati u domenu plasiranja besplatnih vesti. Sasvim su druga priča specijalizovana izdanja kao što je WSJ, koji sve vreme naplaćuje određenu količinu specijalizovanih sadržaja (tzv. premium content).

Posebna glupost (koju čujem i ovde, s vremena na vreme) je odluka blokiranja sadržaja koji se prenose preko agregatora vesti, kao što je News.google.com (nedavno je ovaj sajt počeo da agregira vesti i na srpskom jeziku):

Agregatori vesti prikupljaju informacije iz medija putem RSS tehnologije. Vlasnik online medija može da kontroliše količinu informacija u RSS-u, i svrha ove tehnologije sa aspekta medija jeste promocija celokupnog članka koji se n mora nalaziti u RSS-u. Na engleskom govornom području najposećeniji agregatori donose stotine hiljada, ili milione posetilaca mesečno sajtu koji ima dobro osmišljene RSS izvore. Deljenje sadržaja putem RSS-a (syndication) je najozbiljnija tehnika promocije online medija.

Informacije o svojim aktivnostima koje poslednjih meseci šalje Mardok su veoma opasne za većinu klasičnih medija, jer vlasnici i urednici ovih medija (naročito u našim krajevima) još manje poznaju prirodu Interneta od “svemogućeg” Mardoka, a možda e početi ozbiljno da uzimaju u obzir njegove priče, što će ima samo štetiti u budućem periodu.

Sa aspekta samih agregatora vesti, u svetu povlačenje News Corp. medija sa agregatora neće predstavljati neki gubitak za agregatore, samo će ostali online mediji dobiti na većoj posećenosti.

U Srbiji, povlačenjeg jednog (većeg) broja značajnih online medija može u početku oslabiti pozicije agregatora vesti, ali na duži rok dobiće svi ostali online mediji.

U Srbiji, kada se ne računa News.google.com (koji je tek počeo sa radom u ovim krajevima), agregatori vesti donose novinskim sajtovima sa većom produkcijom vesti na dnevnom nivou (preko 50 vesti dnevno) i nekoliko hiljada posetilaca na dnevnom nivou! U narednih nekoliko godina, posećenost preko RSS-a za sajtove online medija ići će i na nekoliko desetina hiljada posetilaca dnevno (sem ako Google ne uradi nešto drastično po pitanju RSS agregatora)!

Znači, Rupert Mardok ne sluša nikoga i pravi gluposti za sebe i svoju firmu. Oni koji ga budu pratili – neće najbolje proći u online svetu…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Povod za ovaj tekst je objavljeni članak Ane Mitić i PressMagazinu (dodatak štampanog izdanja novina Press nedeljom), kojoj se ovom prilikom zahvaljujem što me je kontaktirala u vezi sa temom blogovanja u Srbiji i regionu.

U datom tekstu se pominje teza kako su (neki) blogovi u sklopu klasičnih medija najposećeniji blogovi, što se u osnovi može smatrati tačnim na nivou celokupne posete blogovina na jednom sajtu klasičnog medija. Kada se ta posećenost razloži po pojedinačnim blogovima, može se videti da je ta posećenost manja od posećenosti najposećenijih klasičnih blogova (kao što su Tračara.com - preko 7.000 posetilaca dnevno, Auto.blog.rs, Svakodnevnica, itd.).

Mnogo bitniji faktor u oceni blogova jeste podatak koliko drugi blogovi i ostali online mediji (uključujući i linkove sa Twitter-a) linkuju pojedinačne postove sa blogova klasičnih medija. Na ovaj način se meri uticaj online medija, uključujući i blogove (to je i najbitniji parametar kako Google dovodi neki sajt na prvo mesto rezultata pretraživanja za neku ključnu reč).

Posećenost blogova na medijskim sajtovima uglavnom generisana posećenošću samog posmatranog sajta, jer praktično svi medijski blogovi (kao što su blogovi na sajtovima Press-a, B92, RTS-a, Blic-a…) nemaju sve komponente koje čine blog da bi bili dovoljno uticajni kao klasični blogovi.

Te komponente su upravo vezane za oblast koju novinari ne poznaju, a koja ima naziv “žurnalističko linkovanje” (linking journalism – istražiti preko Google-a). To je razlog zašto se ni na jednoj relevantnoj listi uticajnih blogera iz regije ne nalazi ni jedan blog sa nakog klasičnog medija u Srbiji i Hrvatskoj – pogledati npr. listu Blogostaj.com.

Kada sa druge strane pogledate blogove na svetski najbitnijim medijima (kao što su BBC, NYTimes, Guardian…), videćete sasvim drugačiju situaciju – to su veoma uticajni blogovi, u pravom smislu te reči.

Zašto klasični mediji u regionu ne razumeju linkovanje?

U osnovi, Web jeste najobuhvatniji deo Internet sevisa upravo iz razloga jednostavnog povezivanja (linkovanja) različitih dostupnih sadržaja, i mogućnosti dodavanja audio i vizuelnih (slike, video) komponenti u neki tekst.

Urednici medija i novinari nemaju svojoj osnovi zanata kreiranja sadržaja za neki (klasični) medijum, saznanje da istraživanje koje prethodi objavljivanju nekog članka/priloga može veoma lepo da obogati sam online tekst – linkovanjem relevantnih izvora na kojima sa dodatno mogu pronaći tekstovi koji dodavaju vrednost originalnom tekstu.

Ako već postoji preovlađujuće (pogrešno) mišljenje da ne treba linkovati neki sajt u online tekstu klasičnog medija, jer na taj način vlasnik sajta dobija besplatnu reklamu, to pravilo bi trebalo da ne postoji na blogovima klasičnih medija, ako bi se koristili kako bi inače blog trebalo da se koristi.

Razlozi blogovima klasičnih medija smanjuju uticaj koji bi inače mogli da imaju su (za objašnjenja termina pročitati knjigu “Blog osnove“):

Tehnički posmatrano, često se dešava da pojedinačni blogovi klasičnih medija nemaju sopstveni RSS (neki ga imaju). Praktično skoro na svim blogovima klasičnih medija nije moguće ostaviti link doWeb stranice/bloga osobe koja komentariše. Ovaj parametar značajno umanjuje broj relevantnijih osoba koje bi inače češće komentarisale na ovakvim blogovima, ali nije opredeljujući faktor nedostatka uticaja blogova klasičnih medija. Tehnički posmatrano, blogovi kompanijskih medija skoro nikada nemaju mogućnost da se kao komentar pojavi link sa tekstom koji se direktno poziva na određeni online članak – tzv. trackback (pogledati objašnjenje u pomenutoj knjizi). Ova tehnina dosta da utiče na linkovanost određenog Web sajta, jer njom veoma često svi dobijaju – vlasnik bloga veću linkovanost (samim tim, i širenje uticaja bloga), a osoba koja linkuje članak sa ovakvog bloga dobija dodatnu posećenost. Ni ova opcija ne opredeljuje suštinski slabiji uticaj blogova klasičnih medija, ali može da poveća taj uticaj. Najbitniji aspekt nedostatka uticaja blogova klasičnih medija je hronični nedostatak linkova u tekstovima na blogovima medija, najviše iz razloga što niko nije posebno naglasio važnost ovog linkovanja (pozivanje na izvore u tekstu i upućivanje na dalje čitanje) ni urednicima, ni novinarima klasičnih medija! Oni jednostavno ne znaju značaj linkovanja za sebe (postaju relevantniji blogovi) i za svoj medijum (medijum postaje relevantniji na Internetu).

Ukratko, urednicima i novinarima klasičnih medija nedostaje edukacija iz oblasti ozbiljne primene Interneta  njihovom poslu!

Oticaju blogova se pisalo dosta u poslednje vreme, a skrećem vam pažnju na tekstove Bluesman-a i Mahlat, ako ih još niste pročitali.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

To bi se pre godinu dana reklo: “Odnosi s medijima”. Mediji su danas mnogo širi pojam. I šta se primećuje. Družim se sa kolegama iz PRofesije; neki od njih otvoreno su mi rekli da svoj odnos sa klasičnim medijima smatraju sve siromašnijim. Naime, to malo para u budžetu marketinga koji je svima preostao najtraženija je “roba” medijima [...]