Planeta Srbija

Nekad i povrede imaju dobru stranu. Tokom dana pauze na skijanju, pročitala sam najnoviji roman Miomira Petrovića.

Galerije Maksimilijan, sin običnih ljudi koji se istakao hrabršću u borbama, čime je zaslužio da ga uoči i usvoji Dioklecijan, postao je deo porodice rimskih careva. U nameri da osvoji svet, istrebi hrišćane i postane najveći vladar svih vremena, sprečavaju ga bolest i splet okolnosti.

Miomir Petrović  sebi svojstvenom rečitošću i opisima niže, jednu za drugom,  tačkice slika koje su se ređale dok sam čitala knjigu. Tačno sam videla svaki primećeni detalj, precizno opisane ljude, predele, građevine, čak naslutila atmosferu koja prožima prisutne, bilo da je u pitanju strah, ljubav, očaj, loša namera ili osveta. Osveta je, kažu, jelo koje se servira hladno a koja u ovom istorijskom trileru glavnog junaka vodi dalje čak i kad nema razloga za život. A u Galeriju tinjaju vatre koje će izaći na videlo, pre ili kasnije.

Šta još reći? Znam da sam pristrasna jer je Miomir Petrović moj omiljeni domaći pisac, ali šta ću kad volim da čitam kako on piše, sviđa mi se kako plete priču, njegov rečnik i način na koji pravi zaplet ali, što je mnogo važnije i rasplet romana. Nema onog standardnog: “lived happily ever after” ali nije ni sve došlo do crnog dna.

Pročitajte pa stvorite sopstvene utiske.

Amazon reče:

Your Amazon.com order of “A Pattern Language: Towns, Buildings, Construction” has shipped!

#fakjea! Ovu knjigu poručujem već TREĆI put. Dva puta mi se poštar nije pojavio na vratima, da bih kroz ~30 dana uredno dobio obaveštenje od Amazona da im je pošiljka vraćena i da su mi vratili novac. Jedina reakcija tada: “Jebeš refund, ‘oću knjigu”, ali ne pomaže. Valjda će ovaj put stići…

Pre nekoliko dana za pultom u Biblioteci nabasam na knjigu “Šest i po najgorih muvanja od postanka sveta” od Roberta Takariča. Do sada sam knjige ovog autora samo prelistavala i iščitavala po neku stranu ali i to sa osmehom na usnama. Znam da su njegovi romani popularni među školarcima a posle čitanja ove knjige jasno mi je i zašto.

“Šest i po muvanja” od samog početka vas teraju na smeh, sve od objašnjenja šta je “muvanje” (= zavođenje; dodvoravanje; upoznavanje s ciljem uspostavljanja neke vrste veze, naročito između dečaka i devojčica u školi; dosađivanje jednog pola suprotnom… Takođe i teranje muva – I još Stavljanje muve na udicu…) i zašto ih je šest i po a ne sedam. Napisana kao da je zaista i pisala devojčica od 13-14 godina, ova knjiga dočarava sve one neugodne a ipak neprocenjive situacije koje smo i sami doživljavali u osnovnoj školi.

Toplo preporučujem, za sve uzraste. Odlična za pretvaranje lošeg raspoloženja u nasmejan dan

Nekada davno u davna, pradavna vremena … nisu živeli Štrumpfovi, bar ne u ovoj priči, već sam, čini mi se pre sto godina počela da čitam ovu knjigu. Tačnije, prošle godine u martu. Pročitala sam je negde u avgust ove godine ali nikako da o tome i napišem neku reč.

Knjiga je obimna, skoro 600 strana, ali to nije razlog  zbog čega sam je čitala jako, jako dugo. Efektivno, to moje čitanje tačno i odgovara broju strana ali su bile velike pauze između dva čitanja. I ne, knjiga nije dosadna, bar meni nije bila. Ali da krenem polako:

“Muzej nevinosti” je roman o Kemalu i Fusun, njihovoj nesrećnoj i na trenutke nemogućoj ljubavi, o Istanbulu kao pozornici na kojoj se igra ova neobična predstava. Kemal, stegnut društvenim i porodičnim vezama ne želi da raskine veridbu sa devojkom iz odgovarajućeg staleža iako se zaljubljuje u Fusun, siromašnu daleku rođaku. Nemogućnost da bude sa Fusun preživljava tako što počinje opsesivno da skuplja sve sitnice koje ga, na bilo koji način, podsećaju na nju. I tako godinama.

Roman je pomalo putopisan, pokušavala sam da se prisetim delova Istanbula koje Pamuk opisuje, tužan, poučan, ali na neki način daje nadu da može da se preživi i jako velika tuga. Pre ili kasnije.

 

Aranđelovac je i ove godine, prvog vikenda u septembru, bio domaćin velikom broju izdavačkih kuća iz Srbije, pisaca, pesnika i mnogobrojnoj publici.  Festival je trajao dva dana. 2. i 3. septembra a organizator je, kao i prethodnih godina bio Centar za kulturu i obrazovanje uz pomoć Narodne biblioteke “Sveti Sava”, Narodnog muzeja, Fonda “Prvi srpski ustanak” i Turističke organizacije. Kompletnom utisku doprinelo je i Udruženje likovnih umetnika iz Aranđelovca svojom izložbom slika.

Četvrti festival knjige svečano je otvorio prof dr Miomir Petrović, dramaturg, teatrolog i pre svega (bar za mene) pisac. Posle zvaničnog otvaranja izložbe Muzeja, štanda aranđelovačkih izdavača i izložbe likovnih umetnika predstavljeno je izdanje IP Laguna,  najboljih priča Ive Andrića, tematski raspoređenih u šest knjiga. Ovu ediciju je predstavio Dejan Mihailović, urednik u IP Laguna. Tokom promocije delove iz “Znakova pored puta” čitao je dramski umetnik Siniša Ubović.  Kombinacijom predstavljanja knjiga i čitanja odlomaka obeleženo je pedeset ogdina od kada je IVo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Drugog dana Festival je sa programom počeo ranije nego inače. U 11 sati svoje pesme kazivao je Mošo Odalović, poznati dečiji pesnik. Na žalost a i na sramotu direktora škola, učitelja i nastavnika srpskog jezika, publike nije bilo skoro ni za lek (ćerke moje dve drugarice i moja ćerka) iako je Mošo Odalović autor mnogih divnih pesama za decu (“Mama je glagol od glagola raditi”).

Drugi deo programa drugog dana počeo je književnom radionicom Miomir Petrovića o kreativnom pisanju. Pažljivo sam slušala i zapisivala, pa koga zanima da zna da imam beleške Dalji tok programa: (kao što se vidi na fotografiji plakata dole u galeriji fotografija)

Vladeta Kolarević, aranđelovačkI istraživač na polju etnologije, živa enciklopedija naših porodica i naselja, uz pomoć Ivana Zlatkovića predstavio svoju knjigu “Proštena molitva” Zoran Živković, sinonim za naučnu fantastiku i fantastiku uopšte, jedan od pisaca čija su dela prevođena na više jezika i koji je popularniji u Evropi nego kod nas napravio multimedijalnu prezentaciju svog rada, Ružica Sokić, predstavila svoju zbirku priča “Strast za letenjem” Muzičko poetski recital Pozorišta sa Terazija, dobar odabir pesama i prijatan glas kao jagoda na šlagu od torte.

Bila sam na Trgu tokom celog dana i prisustvovala svim promocijama. Mogu da kažem da sam zadovoljna kako je sve to organizovano, kako je izgledalo sa strane i koliko je publike bilo.

Ovaj Festival, pored dobrog programa, za mene će ostati u sećanju po ljudima sa kojima sam provodila vreme između promocija. Dakle, Miomir Petrović, Dejan Mihailović, Siniša Ubović i na kraju ali ne najmanje važna Ružica Sokić, obojili su ova dva dana finim bojama razgovora koji se ne svode na vremensku prognozu i prirodne lepote ali opet dovoljno svakodnevnim da smo zajedno učestvovali u njima.

 

Nije važno šta kažemo, već šta ljudi čuju! – Frank Luntz Poslovna/lična asistentkinja ili sekretarica; žena ili supruga/partnerka; investicija ili trošak; radnik ili saradnik; Izbor reči sinonimnog ili sličnog značenja mogu snažno uticati na efekte poruke koju šaljemo. Bez obzira … Continue reading →

Nаgrаdа ”Mile Nedeljković”, koju je utemeljilo Udruženje grаđаnа ”Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859”, dodeljuje se zа nаjbolje delo iz oblаsti etnologije (аntropologije), etnomuzikologije i usmene nаrodne književnosti. Nаgrаdа podrаzumevа novčаni iznos i plаketu, а žiri koji će i ove godine vrednovаti prispele nаslove, sаčinjen je od eminentnih nаučnih rаdnikа: аkаdemik Petаr Vlаhović, prof. dr Nenаd Ljubinković (predsednik), dr Jelenа Jovаnović, dr Brаnko Zlаtković, Jаsnа Bjelаdinović-Jergić.

Zа nаgrаdu mogu konkurisаti nаučne studije i sаkupljаčke zbirke domаćih аutorа nа srpskom jeziku, objаvljene kаo prvo izdаnje, u protekloj 2010. godini. Konkurs je otvoren do 01. mаjа tekuće godine, а po 5 primerаkа knjige trebа poslаti nа аdresu: Udruženje grаđаnа ”Bаštinа i budućnost”, Etno kućа, Zаnаtlijskа 63, 34300 Arаnđelovаc.

Nаgrаdа ”Mile Nedeljković” dodeliće se krаjem septembrа 2011. godine u okviru progrаmа međunаrodne kulturno-nаučne mаnifestаcije ‘‘Dаni slovenske kulture” kojа se održаvа u Arаnđelovcu.

U reаlizаciji ove ideje, Udruženje grаđаnа ”Bаštinа i budućnost – Arаnđelovаc 1859” očekuje, kаo i prošle godine, podršku SO Arаnđelovаc, Ministаrstvа kulture Republike Srbije, i svih onih ustаnovа, udruženjа, i pojedinаcа s kojimа je i sаm Mile Nedeljković svesrdno sаrаđivаo, ostаvivši zа sobom znаmenito kulturno i nаučno delo.

Pre nekoliko dana, dođe mi u ruke knjiga “Zato što te volim”. Prva pomisao mi je bila da je to neki lagani roman, za ubijanje vremena ili odmaranje mozga i taman da odustanem. Onda vidim da je autor Francuz (nekako sam navikla da su takvi romani američki ili eventualno engleski), te da je najbolje prodavana knjiga u Francuskoj a i šire, pročitam sadržaj koji me zainteresuje i počnem da čitam.

Knjiga me je podsetila na sve (vrlo slične) “bestselere” i moja prva procena je bila dobra. Malo drugačiji zaplet ali sve u svemu, ništa naročito. Jedino za ubijanje vremena

Svaka biografija je zaludna u istoj meri u kojoj autobiografija polaže pravo na istinu. Jedan svedok nije dovoljan, a iskaz dva svedoka se nikad neće podudarati. Prava biografija zahteva ceo život, ili bar onoliki život koliki je subjekt biografije proživeo. Mereno dimenzijama knjige, bila bi nam potrebna onolika knjiga kakvu još niko od nas nije video, a ni ona ne bi odgovarala na najjednostavnija pitanja. O složenima i da ne govorimo.

David Albahari ~ „Cink“

Slični postovi:Ljutio se na samog sebe "Ljutio se na samog sebe, ali onda je pomislio kako ...Ljutio se na samog sebe Ljutio se na samog sebe, ali onda je pomislio kako ...Tvoje doba "Tvoje doba je presudno. Tebi možda nije. Tvoja prava su ...Život, mladi čoveče, to je žena "Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi ...Svetlost Taj covek je cekao u zvezdari da u zodijaku blisne ...Znam ja to… "Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...Znam ja to… Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...Nemir me strpljivo cekao Nemir me strpljivo cekao, kao da sam ga ostavio pred ...One su nešto neprocenjivo Prošlo je nekoliko godina od kada sam poslednji put na ...Žena je kao knjiga Žena je kao knjiga, koja se, bila dobra ili loša, ...

Jako dobra, besplatna knjiga o HTML5: Dive into HTML5.

28. septembra Google je objavio novu verziju njihovog SEO vodiča za početnike – osnove optimizacije sajta za pretraživače. Prethodna verzija ovog vodiča postoji i na srpskom jeziku, i velika je verovatnoća da će i nova verzija ovog unapređenog priručnika biti prevedena na srpski, kao i prošli put. Novi SEO priručnik je mnogo informativniji, lepše dizajniran, sa lepo izdvojenim praktičnim delovima i dodacima u odnosu na prošlu verziju.

Tri dana pre objavljivanja Google-ovog SEO priručnika, Istok Pavlović je objavio veoma jednostavan, jasan i zabavan kratak SEO kurs – “Kako da moj sajt prvi iskoči na Googlu“.

Komentari na ovom blog postu sami po sebi dovoljno govore koliko su korisnici jedva dočekali da neko na jednostavan način objasni šta je to oblast optimizacije Web sajta prema zahtevima pretraživača.

Poznavanje posla optimizacije za pretraživače

Veoma je bitno da što šira javnost sazna za to šta je to optimizacija za pretraživače, jer se na taj način razvija zdrava konkurencija u toj oblasti. Poznavanje posla optimizacije za pretraživače traži i dodatna znanja, pored osnovnih:

Kada znate zašto je određena Web stranica za posmatranu ključnu reč baš na prvom, drugom, ili nekom trećem mestu na stranici rezultata pretraživanja (SERP – Search Engine Result Page), i kada znate šta trebate da uradite da se vaša Web stranica nađe iznad tih rezultata pretraživanja, pa to uradite – onda možete reći da znate posao optimizacije Web sajtova prema zahtevima pretraživača.

Dobar rejting na pretraživačima može se ostvariti sa manjim ili većim znanjem optimizacije za pretraživače, što zavisi od konkurencije u rezultatima pretraživanja za određene ključne reči (ključne fraze).

Vrste pristupa optimizaciji za pretraživače

Google u svom SEO vodiču posebno napominje da se Web sajt kreira i održava u odnosu na potrebe njegovih korisnika, a ne da se priprema za potrebe pretraživača!

Vodite računa o tome da predstavite i promovišete vaš posao kvalitetno na Webu, i ako ste to uradili kako treba, uz poštovanje osnovnih tehničkih pretpostavki vidljivosti Web sajta na pretraživačima – vaš Web sajt će biti dovoljno vidljiv na pretraživačima za vama bitne ključne reči!

Važno je znati da postoji više različitih pristupa optimizaciji za pretraživače, upravo u odnosu na postavku kvalitetnog nastupa organizacije na Internetu:

Organski pristup optimizaciji za pretraživače

Organski pristup optimizaciji za pretraživače se zasniva na fokusu ka kreiranju veoma kvalitetnih i zanimljivih sadržaja u vezi sa tematikom koju predstavljate na Webu, koje će vaši korisnici rado deliti (en. to share) sa svojim prijateljima, poznanicima, poslovnim partnerima… (en. Compelling Content).

U osnovi, ako je vaš Web sajt/blog tehnički dobro pripremljen sa aspekta vidljivosti na pretraživačima, nije uopšte potrebno da poznajete tehnike optimizacije za pretraživače da bi vaši sadržaji bili dovoljno vidljivi za određene ključne reči. Najpotrebnija akcija za kvalitetnu optimizaciju Web sajta jeste kreiranje realno kvalitetnih sadržaja!

U prethodnom primeru, za ključnu frazu saopštenje za javnost, prva dva rezultata pretraživanja su sa blogova Dragane Đermanović, za koje nije rađena nikakva SEO optimizacija – radi se jednostavno o kvalitetnim tekstovima.

Sistemski (strateški) pristup optimizaciji za pretraživače

Na visoko konkurentnim tržištima (zemlje u kojima je SEO veoma razvijen) i u visoko konkurentnim privrednim granama (oblasti u kojima ima veliki broj kvalitetnih Web sajtova za koje se rade SEO tehnike), uglavnom nije dovoljno kreirati kvalitetan sadržaj da bi ste bili dobro plasirani na pretraživačima za raznorodne vama bitne ključne reči i fraze (veoma je potrebno kreirati kvalitetne sadržaje, ali nije dovoljno).

Najbolja praksa optimizacije za pretraživače, koja je potvrđena još krajem devedesetih godina prošlog veka i nije promenjena do danas, preporučuje kreiranje sistemskog pristupa nastupu organizacije na Internetu:

Na nivou definisanja strategije i njenog sprovođenja kroz adekvatne taktike potrebno je voditi računa o svim aspektima Internet nastupa – od samog kreiranja, održavanja i unapređenja Web sajta, preko usvajanja i sprovođenja kvalitetnih tehnika promocije, vođenja računa o procesu optimizacije za pretraživače, do kreiranja prilagođenih pristupnih stranica za SEO rezultate.

Osnovna karakteristika ovog pristupa optimizaciji za pretraživače jeste da on traži vreme (šest do osamnaest meseci optimalno) za ostvarivanje kvalitetnog rejtinga Web sajta za različite ključne reči. Nakon ostvarivanja kvalitetnog rejtinga na pretraživačima na sistemski način, potrebno je mnogo manje angažmana da bi se taj rejting održao.

Taktički pristup optimizaciji za pretraživače

U celom svetu (i u ovim krajevima najčešće) optimizacija za pretraživače se u najvećem broju slučajeva posmatra i sprovodi u delo isključivo na nivou upotrebe određenih tehnika optimizacije i korišćenja određenih alata za optimizaciju, koji bi trebalo da u nekom (po mogućnosti što kraćem) vremenskom roku donesu željene rezultate.

Najčešća karakteristika ovog pristupa su “slepi” pokušaji sa ograničenim brojem tehnika optimizacije, da se za sve očigledno bitne ključne reči postigne što je moguće bolji rejting, ne vodeći pri tome računa o tome koliko je uopšte moguće ostvariti neki dobar rejting za veoma konkurentne ključne reči. Jedna od najčešće korišćenih tehnika kod ovog pristupa jeste optimizacija prve stranice Web sajta za najbitniju ključnu reč.

Kod prethodno definisanih Web stranica za određene ključne reči, kao i kod optimizacije mikro Web sajtova koji su prilagođeni određenom broju ciljanih ključnih reči, taktički pristup optimizaciji je podrazumevana varijanta SEO aktivnosti. U ovakvim slučajevima prethodno su definisani razlozi zašto se kreiraju ove Web stranice/Web sajtovi i šta se njima postiže, pa se tehnikama SEO ostvaruju zadati ciljevi.

Amaterski pristup optimizaciji za pretraživače

Ovaj pristup karakterišu isključivo besplatne kvantitativne metode linkovanja na raznorodnim Web sajtovima, koji se prepoznaje po velikoj količini dolaznih linkova (en. backlinks), i koji nisu u nikakvoj vezi sa sadržajem posmatranog Web sajta, a još manje imaju neke veze sa bitnim ključnim rečima za koje se radi optimizacija (najčešće za prvu stranicu Web sajta).

Optimizacija po ovom pristupu funkcioniše tako što se bitne ključne reči (ograničeni, mali broj ključnih reči) koriste kao tekst linka koji vodi do posmatranog Web sajta, po mogućnosti sa neke stranice koja iz nekog razloga ima relativno dobar rejting na Google-u.

Logika ovog pristupa leži u činjenici da pretraživači registruju veliku količinu dolaznih linkova ka posmatranom Web sajtu (kvantitet). Na osnovu kvantiteta broja linkova do posmatranog Web sajta za bitne ključne reči može se postići dobar rejting optimizovane stranice i to u oblastima gde nema naročite konkurencije (veliki broj onih osoba koje rade neki ozbiljniji tip optimizacije za pretraživače) – za sada najčešći slučaj u našim krajevima.

Problem ovog pristupa nastupa onog momenta kada se u posmatranoj oblasti pojavi veći broj onih koji koriste ozbiljnije metode optimizacije za pretraživače, jer sa nekoliko kvalitetnijih (i ciljanih) linkova do posmatranog Web sajta (Web stranice) može se postići dramatično bolji efekat u odnosu na hiljade nekvalitetnih linkova.

Najava SEO tutorijala

Prethodna podela pristupa optimizaciji za pretraživače je preuzeta iz SEO tutorijala koji bi trebalo da se pojavi online u narednih nekoliko nedelja (u zavisnosti od ostalih poslovnih obaveza koje imam). Ovaj priručnik dalje proširuje priču o optimizaciji za pretraživače u odnosu na predstavljene osnovne SEO priručnike.

Postoji više razloga zašto sam se odlučio da napravim SEO priručnik:

Potreba da se na SEO obukama koje držim fokusiram na konkretne primere, kada polaznici obuka prvo pročitaju ovakav tutorijal. Smatram da je potrebno “podići kulturu” SEO aktivnosti u ovim krajevima, da bi što pre amaterski SEO bio ne-produktivan. Koncentracija na prodaju ozbiljnijih SEO usluga od strane moje agencije.

Stanje SEO tržišta u Srbiji

Kao što se može videti, jedan od razloga zašto podržavam sve kvalitetne SEO priručnike, kao i zašto pišem priručnik iz oblasti optimizacije za pretraživače jeste generalno poboljšanje ponude ovih usluga u Srbiji.

Preko ove teme o stanju SEO tržišta u Srbiji na DPT forumu, možete pratiti u poslednje četiri godine šta se dešavalo na ovom tržitu. Ovde možete pogledati kako da proverite aktuelno stanje ponude SEO usluga za glavne ključne reči iz ove oblasti:

SEO, optimizacija sajta, optimizacija za pretraživače, seo optimizacija

Sem za ključnu reč SEO ovu pretragu možete ponoviti i na Google.com.

Karakteristika SEO tržišta u Srbiji u 2010. g. jeste nagli porast broja osoba koje nude SEO usluge (pogledati samo date rezultate pretraživanja), ali je i dalje na snazi ISKLJUČIVO korišćenje kvantitativnih amaterskih metoda SEO. Neke od karakteristika ovog tržišta:

Veliki broj ne-ciljanih linkova sa besplatnih Web sajtova kao metoda optimizacije za pretraživače. Skoro 100 odsto onih koji nude ove usluge su neki “tehničari” (programeri, dizajneri), koji za fokus imaju (ne-kvalitetno) linkovanje, a ne kreiranje kvalitetnih sadržaja (ili još ozbiljnije, kreiranje kvalitetnog nastupa uopšte). Budžeti za SEO usluge su od nekoliko hiljada dinara do 200 EUR, bez zahteva za dodatnim budžetiranjima za ozbiljniji link-building.

Live SEO tutorijal II – Akcija, poziv

Obzirom na aktuelnu situaciju sa SEO tržištem koja će se sigurno promeniti na bolje u naredne tri godine, postavljam pitanje zašto da se to ne desi ranije?

U tom kontekstu, pokrenuću samostalno akciju koja liči na jednu prethodnu iz 2006. g., od strane kolege Bruna Šarića, koga inače smatram za verovatno najvećeg SEO stručnjaka u ovim krajevima za lokalnu SEO optimizaciju (Hrvatska, Srbija…).

Za razliku od prethodne akcije, pored mojih aktivnosti u narednih nekoliko meseci na planu optimizacije za SEO-related ključne rečiji u Srbiji, pozivam sve one koji se razumeju u SEO da urade isto, pa da među prvih 10 do dvadeset rezultata za ciljane ključne reči bude u narednim mesecima što manje SEO amatera.

Pored onoga što ću raditi na sopstvenim Web sajtovima, podizaću rejting za ciljane ključne reči na SEO forumu Devprotalk i EliteSecurity.

Srećno…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ivan Zlatković je profesor (i magistar) srpskog jezika sa kojim sarađujem već više od deset godina i koji, za razliku od mnogih drugih profesora i magistara , redovno dolazi u biblioteku. On je autor brojnih tekstova, članaka, knjige Epska biografija Marka Kraljevića, romana Povratak i verovatno još mnogo toga što nisam pomenula.

Roman “Sintetičari” objavila je Laguna i za mene je i ta činjenica veliki uspeh. Roman govori o jednom od najvećih problema današnjice – narkomaniji. Iako su mediji puni vesti ili priča o narkomanima i njihovim životima, borbama i najčešće užasnom kraju, iako mnoge knjige i filmovi obrađuju ovu temu, još uvek ne znamo dovoljno.  Ivan Zlatković nam daje još jedan uvid u sintetički svet koji nudi lažnu sliku ovog sveta. Nekako drugačiji i realniji uvid.

Najjači utisak koji sam imala dok sam čitala ovaj roman je da sam posle prvih nekoliko strana prestala da mislim na to ko je roman napisao (što mi se nije dogodilo kada sam čitala Povratak). Drugo što mi je bilo upečatljivo je da sam lako čitala o svemu onome što prolaze glavni junaci, koliko god to ružno bilo ( a uglavnom su narkomanski dani ružni). U romanu ima veliki broj likova a na kraju knjige postoji Mali junky rečnik koji nas upoznaje sa mnogobrojnim izrazima iz narkomanskog slenga.

Sve u svemu, dobar roman, baš dobar. Pročitajte svakako.

Treći festival knjige je došao i prošao. Sva gužva i zbrka oko pripreme je ustupila mesto olakšanju pošto je sve proteklo kako treba i po planu. Ali da krenem redom.

Poučeni iskustvom, ove godine smo svečano otvaranje ostavili za veče, jer je prethodnih godina bilo tačno u podne pa smo se lagano topili na nekih 38-9°C. Ovoga puta bilo je prijatno, skoro hladnjikavo. Nešto mi se javlja da će sledeće godine sve biti pomereno za sat ranije, tek za svaki slučaj.

Na otvaranju, 3. septembra u 19h, su govorili Zoran Hamović, specijalni savetnik ministra kulture i Milutin Đurić, predsednik organizacionog odbora i predsednik SO Aranđelovac. U ime organizatora, Centra za kulturu, i suorganizatora, NB “Sveti Sava”, Narodnog muzeja i Turističke organizacije prisutne sam pozdravila ja

Posle svečanog otvaranja nastupila je grupa Tanja Moderato koju čine Tanja Jeremić – violončelo, Dušan Slijepčević – bas gitara, Marko Lazović – klavir, Srđan Marković – gitara i Nenad Stanić – violina.  Koncert nije trajao dugo, taman onoliko koliko je potrebno da se uživa u obrađenim etno i zvucima klasične muzike.

Uz kratka obraćanja direktorke Muzeja Lile Drobac-Krstić i predsednice udruženja likovnih umetnika Aranđelovca Tee Simićević, otvorene su izložbe eksponata Narodnog muzeja i slika naših likovnih umetnika posle koncerta.

Novost u programu ove godine je predstavljanje stranih kulturnih centara. Oleg Kokorin, zamenik direktora Ruskog kulturnog centra je predstavio rad jednog od najstarijih stranih kulturnih centara u Beogradu – Ruskog doma.

Kao što je i predviđeno, na kraju prvog programskog dana nastupila je Vesna Milojević-Dedić, koja je uz pomoć Mile Milosavljević, književnog kritičara, predstavila svoj novi roman “Zauvek u srcu” koji je poslednjih nedelja prvi na listi najprodavanijih Laguninih naslova.

Drugog dana, 4. septembra, program je počeo razgovorom o putevima srpske književnosti. Razgovor je vodio Ivan Zlatković a učestvovali su Petar Arbutina i prof. Aleksandar Jerkov. Ne znam za ostale ali meni je bilo jako interesantno da čujem njihovo mišljenje o sadašnjem stanju u našoj književnosti. Da ne prepričavam, sve u svemu, ima nade

Ivan Zlatković, aranđelovčanin, autor mnogih tekstova i studija napisao je  svoj drugi roman koji je objavila Laguna. Po meni je već to objavljivanje samo po sebi uspeh a za dalje ćemo da vidimo. Roman se zove Sintetičari i govori o narkomanima i njihovom životu. Petar Arbutina, jedan od urednika u Laguni, učestvovao je u predstavljanju ove knjige.  Počela sam da čitam roman i za sada mi se sviđa, javiću kad budem završila.

Program je nastavljen predstavljanjem rada Mira Vuksanovića, podpredsednika Matice srpske. Miro Vuksanović je dobio NIN-ovu nagradu 2005. godine za roman Semolj zemlja pa je govorio i o tom romanu.

Jovan Ćirilov i Dejan Mihailović su govorili o knjizi Jovana Ćirilova Svi moji savremenici. Knjiga ima dva dela i u njoj su opisane javne ličnosti sa kojima je autor dolazio u kontakt tokom svoje dugogodišnje karijere.

Koncertom grupe Teodulija završen je Treći festival knjige. Čekamo komentare i predloge za četvrti

Danas u 19h svečano će biti otvoren Treći festival knjige u Aranđelovcu.

Ove godine u imenu festivala nema epiteta “letnji” kako je bilo prethodne dve godine. Možda je i bolje, izgleda da smo tako prizvali prijatne temperature za razliku od prošle i pretprošle godine.

Štandovi izdavača, bez kojih čitava ovo priča i ne bi bila moguća (hvala na učešću ) već se postavljaju (malo kasnim sa postom, ali bolje ikad nego nikad) a tu će biti:  Srpska književna zadruga, Službeni glasnik, Kreativni centar, Laguna, Evro – Giunti, Vegamedia, Clio, Logos, Legenda, Tanesi, Gramatik, Vip kids, Hobi sport, Beoknjiga, Inmedia, Kairos, Agora, Lira, Bookland, Lom, Paideia i Čigoja. naravno, tu je i štand aranđelovačkih izdavača:  Narodna biblioteka “Sveti Sava”, Centar za kulturu i obrazovanje, Narodni Muzej, Baština i budućnost.

Prateći program je podeljen u dva dana, a izgleda ovako:

3. septembar 2010.

19:00h – Svečano otvaranje Trećeg festivala knjige

19:15h – Koncert grupe Tanja Moderato

20:00h – Otvaranje izložbe eksponata Narodnog muzeja iz Aranđelovca

20:20h – Otvaranje izložbe likovnih umetnika iz Aranđelovca

20:30h – Predstavljanje rada Ruskog kulturnog centra iz Beograda

21:00h – Promocija romana Zauvek u srcu, Vesne Dedić Milojević

4. septembar 2010.

18:30h – Okrugli sto Putevi srpske književnosti, učestvuju prof. dr Aleksandar Jerkov i Petar Arbutina, domaćin Ivan Zlatković

19:15h – Predstavljanje  romana Sintetičari Ivana Zlatkovića, uz učešće književnog kritičara Petra Arbutine

20:00h – Miro Vuksanović govori o svom književnom radu

20:45h – Promocija knjige Jovana Ćirilova Svi moji savremenici

21:20h – Koncert grupe Teodulija

Eto. Nadam se da će sve biti lepo i fino kao i do sada. Dođite da se družimo i uživamo u knjigama i programu.

Izveštaj sledi

Jedan od strahova koji me umore u određenim momentima je da knjiga koju sam nekome poklonila nije dobar izbor. Verovatno se takav strah javlja kod svih onih koji vole da poklanjaju knjige. Knjiga koju sam dobila na poklon je pun pogodak tako da opet nema mesta za strah.

Zbirka u kojoj je sedam pripovedaka Bernharda Šlinka “Bekstva od ljubavi” mi je pokazala majstorstvo pripovedanja autora. U svojim pripovetkama oslikava pojedince i njihove pokušaje bekstva od ljubavi.  Svaka pripovetka govori o istoj stvari ali u različitim okolnostima, kao i o ljudskim slabostima, željama, pogrešnim tumačenjima, velikim očekivanjima i svemu onome što nas čini emotivnim bićima.

Pripovetke se čitaju bez napora, opisi predela su plastični, skoro pa ih vidim, jednostavnim rečnikom napisane mnoge životne istine.

Ilustracije radi, citat iz pripovetke “Grašak šećerac”:

“… Čovek mora da bude srećan da bi mogao da usreći druge. Mora lepo da živi da bi pomogao drugima da lepo žive i da bi se radovao tome. Pa čak i ako usrećuje jedino sebe, i to je dobro, jer svaka trunčica sreće što se pojavi na ovom svetu čini ga prijatnijim mestom – trunčica sopstvene sreće kao i sreće drugih…”

p.s. Fotografija preuzeta sa sajta www.plato.rs

Knjigu sam kupila na Sajmu knjiga u Novom Sadu , da li 2007. ili 2008. godine, ne mogu da se setim. Kupila sam je, povrh svih ostalih knjiga, jer sam htela da vidim zbog čega mi je život čudesan :D I to sam je, slučajno, na odlasku ugledala i kupila. Nažalost, do danas je nisam [...]

Za trenutak sam bio u nedoumici koliko je uputno jednoj nepoznatoj zeni priznati strah . Hoce li me to uciniti manje muskarcem ? – pitao sam se ali ipak odgovorio :  „Da“ . Kratka pauza kao da je razmishljala sta ce reci a zatim: – „Razdaljinu izmedju dva nistavila – rodjenja i smrti….“ „Covek pretrci brzo“ , nadovezao sam se na njenu recenicu . „Kami“ „Volis Kamija? “ „Blizak mi je egzistencijalizam“ „Pa onda ti je poznata i cuvena misao : ako covek ide lagano po suncu dobice suncanicu i umrece, ako ide isuvise brzo dehidrirace i opet umreti. Covek moze napraviti izbor od onoga sto mu se u zivotu nudi , ne menjajuci ni sebe ni svet .“ Ocigledno sam je podcenio;  nisam do tada poznavao nijednu zenu osim Vojislavu, s kojom sam mogao pricati na taj nacin , a ni s Vojislavom odavno nisam nacinjao slicne teme. „Da budem iskren prilicno sam zaboravio Kamija“ „Ja se ne secam ni kad sam poslednji put procitala dobru knjigu .“ „Nema vise knjiga koje mogu promeniti zivot “ „Vecina savremenih pisaca cini mi se, ne pise spiralno, iznutra ka spolja. Rade obrnuto i onda dobijemo jedan silom stvoren hermeticki svet.“ Da, to je upravo ono sto sam mislio ali niasam mogao da artikulisem. Citao sam knjige i ostajao potpuno ravdnodusan. Nisam se vise pronalazio ni u jednoj prici. Likovi su mi delovali neiskreno, izvestaceno, iskrojeni po shnitu dopadljivog ali prolaznog modnog hira. Nisu iznosili velike zivotne istine. „Kao klinac sam se identifikovao sa dejvijem Kroketom.“ „Ja sam bila Hajdi.“ Zamislio sam Andjelu kao malu pustolovku, rumenu od planinskog vazduha , sposobnu da omeksa i najtvrdje srce…

Izgubljeno lice M. K. Ivaskovic

Slični postovi:Ali sta je secanje koga se ne secamo? Ali sta je secanje koga se ne secamo? Ili, da ...Ako ide polagano, covek se izvrgava suncanici “Ako ide polagano, covek se izvrgava suncanici. No, ako ide ...Kad sam se zaljubio "Kad sam se zaljubio, to je bilo kao da sam ...Nisam mogao… “Nesto je trebalo da se desi, ali sam bio isuvise ...Mogao sam da mislim na nju Sam, mogao sam da mislim na nju, ali mi je ...Zacudjuje me uvek Zacudjuje me uvek, sve dok smo toliko spremni mudrovati o ...Dobar covek ce te ubiti bez reci. Ako vec moras da gledas vrh strele sa pogresne strane, ...Mnogi prijatelji su me kritikovali Godine 1969. pocinje prava prica o meni. Prestao sam da ...I ja sam zedan… Bilo je to osmog dana posle kvara koji mi se ...Imao sam cetrnaest prvih ljubavi. Imao sam cetrnaest prvih ljubavi. Moja prva prva ljubav bila je ...

Blagodeti odmora, pored promene sredine, izlaska iz suludog ritma  svakodnevice su i besciljne šetnje, isprobavanje nove hrane i naravno čitanje knjiga koje to nestrpljivo čekaju.

Jedna od knjiga koje su uredno stajale na mom radnom stolu i čekale termin kada mogu da im se posvetim je i novi roman Miomira Petrovića “Bakarni bubnjevi”. 

Miomir Petrović je napisao nekoliko romana od kojih se meni, do sada, najviše dopao onaj koji sam prvi pročitala, “Lisičije ludilo”.  Sada prvo mesto deli sa  “Bakarnim bubnjevima” koji mi, nekako, čine celinu sa “Lisičijim ludilom”. Ne celinu u smislu da se nastavljaju jedan na drugi, već da govore o onoj tananoj liniji između jave i fantastike, da su obavijeni mistikom ali i surovom svakodnevicom.

Glavni junak je beogradski pisac, koji posle samoubistva kolege, biva uvučen u vrtlog neobičnih, skoro nemogućih  ali u isto vreme intrigantnih događaja, protkanih istorijom gledanom sa neuobičajene tačke gledišta koja, tako posmatrana, projektuje neku sasvim drugačiju stvarnost i budućnost. Sve drugo što bih rekla bilo bi prepričavanje tako da neću. Ako sam vas zainteresovala, dobro, a ako ne, nađite neku drugu knjigu uz koju ćete uživati.

Dešava mi se da, zbog mnogo obaveza, svakodnevnog ludila ili ko zna već čega, ne stignem da čitam neko određeno vreme. To mi strašno smeta i lepo me grize savest što se svakim danom prudužava spisak naslova koji me čekaju. I onda odustanem od nekih drugih stvari i prepustim se čitanju. Najčešće u takvim situacijama već imam nekoliko odvojenih knjiga. Još ako u međuvremenu stigne i neka preporuka … tek onda ne znam odakle da počnem.

Elem, jedan od romana Justijana Gordera, u izdanju “Geopoetike”,  “Devojka sa pomorandžama” ni malo “svež” naslov, knjiga koju sam mnogo puta uzela i vratila na policu i svaki put se pitala kada ću saznati ko je ta neobična devojka, pročitala sam po preporuci. Očigledno od nekoga ko voli iste romane kao i ja

Roman je odličan.  Iz perspektive petanestogodišnjeg dečaka koji čita pismo pokojnog oca, koje je čekalo 11 godina da bude pročitano, autor postavlja mnoga važna pitanja o poimanju sveta, sreći i ljubavi i u isto vreme priča maštovitu ljubavnu priču.

Lepo, baš lepo

Da mi nije bilo odmora, ko zna kada bih stigla da pročitam treće izdanje  romana “Konstantinovo raskršće” Dejana Stojiljkovića, iz izdavačke ponude IP “Laguna” (mala preporuka: za nestrpljive je možda bolje da pogledaju detalje na sajtu izdavača jer se sajt knjige kod mene učitavao dugo ali vredelo je čekati jer je interesantan i neobičan).

Knjigu sam pročitala najbrže što sam mogla obzirom na zauzetost tokom dana i stvarno je odlično napisana. Drži pažnju, ne gnjavi nepotrebnim detaljima a opet bogata je podacima iz istorije, daje dobar pregled situacije u Srbiji pred kraj II svetskog rata, nudi priče iz naše mitologije i budi zanimanje o Medijani.

Svakako pročitajte. Bar deo na internetu

“Sve je već rečeno, ali budući da niko ne sluša nije na odmet ponoviti!” – M. Krleža Nedavno sam došla do knjige “Odnosi s javnošću ili žongliranje informacijama – povijest i teorija PR-a” autora  Emira Džambegovića, profesora PR-a na Fakultetu ekonomskih nauka u Tuzli. Sa zadovoljstvom i “u dahu” sam je pročitala jer, ima tu ta jedna [...]

Ne, nisam još naučila to da kažem. Nažalost. A tako bih volela . . . ponekad se onako istinski posvađam sa njima u sebi i svašta im kažem, pa se dobro iznerviram i onda ponovo zaboravim . . . pa mi zatreba . . . pa se opet iznerviram, zovem, šaljem smsove, mailove i ništa [...]

Idu dani kao da ih neko juri, i još malo prođe nedelju dana od prošlog utorka kada je Vanja Bulić gostovao u čitaonici Biblioteke, a ja još uvek nisam napisala komentar …

U utorak, 22. decembra 2009. (dan nekad poznat kao Dan Arnije ) Narodna biblioteka “Sveti Sava” organizovala je veče sa Vanjom Bulićem. Iako je bilo hladno i vlažno, bilo je dvadeset pet-šest posetilaca (u prevodu, skoro puna čitaonica).

Vanja Bulić je govorio o svom, devetom po redu, romanu “Oko otoka” i  najavio  novo izdanje romana “Tunel – lepa sela lepo gore” i novu knjigu “100 crnih bisera”.

Da se ne ponavljam kakav je Vanja i kako govori, sve u svemu sasvim fino književno veče.

Pre nekog vremena sam rešila da naručim nekoliko knjiga sa Amazona i, pošto nisam znala kako to sve ide sa naručivanjem i dopremanjem u Srbiju, malo sam pretraživala po netu i šokirala se :S Ljudi su imali uglavnom negativna iskustva, i to ne sa Amazonom, već sa nekim domaćim špediterima i carinom. Puno im je naplaćivana carina (na knjige?!?), a onda dodatno i usluge tim firmama, ležarina i ko zna šta ne.Sve u svemu, ja sam rešila da probijem led, da naručim te knjige i da vidim šta se dešava, u stilu app :) Naručila sam 5 knjiga (ukupna suma oko £45) 2. decembra uveče, oni mi poslali 3. ujutro, stigle su 9. U pošti su mi dali paket, rekli da se ništa ne plaća dodatno i to je to - i bila sam veeery happy :)Nadam se da ova informacija nekome pomaže, ako se premišlja da kupuje knjige koje nisu previše skupe. Mene bi zanimalo šta se dešava ako knjige jesu skuplje, kako ide to sa carinom, koji je limit. Ako neko zna nešto na tu temu, neka podeli to znanje, putem komentara ovde :))

Iako živim brzo, iako sam zatrpan brdom informacija, iako je sve na dohvat Google Search-a, ja se i dalje ne odričem sada već anahronih hobija: čitam knjige – raznih žanrova (sada su aktuelni sci-fi, horor, samo-unapređivanje i stručne programerske) i formata, na raznim mestima i u raznim prilikama (odlična opcija za gradski prevoz).

Naravno, volim i dobre tehnološke igračke (gadget-e) – one koji prosto olakšavaju život ili ga čine zabavnijim. Stoga je prosto bilo neizbežno da gornja dva spojim u jedno: Amazon Kindle.

Kindle je elektronski čitač knjiga; do skora je bio dostupan samo američkom tržištu, a sada ga je moguće naručiti i za Srbiju.

Kindle kupovina

Kindle je moguće kupiti (barem za sada) samo sa glavnog Amazon.Com sajta; cena je 259$, a možete kupiti i futrolu za 30$ (nije obavezno, ali je korisno). Poštarina je 27$, pa ukupan trošak izađe na 316$ ili nešto oko 210€ (po današnjem kursu).

Na žalost, Amazon isporučuje Kindle u Srbiju samo preko špediterskih krvopija UPS-a, pa ako se odlučite za isporuku na vašu srpsku kućnu adresu, troškovi koje možete da očekujete su:

Carina (10%): 21€ PDV (18%): (316€ + 21€)*0.18 = 61€ (jeste, PDV ide I na carinu) UPS krvopije: 46€

Svega: 128€ dodatnih troškova (”sitnih” 61% od cene proizvoda – zemljo Srbijo!).

Iz gore navedenog, jasno je što preporučujem metod: isporuči kod stranskog prijatelja, a onda kofer dostava, kada neko dolazi u Srbiju – drastično jevtinije

Knjige sa Amazona

Amazon ima veliku količinu knjiga koje je moguće kupiti u Kindle formatu. Cene za te knjige variraju, ali su obično za 30-ak posto niže od cene knjige u papirnom formatu; uobičajene cene su do 10$. Postoji i gomila besplatnih knjiga koje možete odmah preuzeti bez plaćanja.

Knjige se dostavljaju preko WhisperNet-a, Amazonove 3G GPRS (mobilne) mreže za prenos podataka; nije potrebno dokupljivati bilo kakvu SIM karticu ili slično: Kinde ima ugrađenu karticu a Amazon dogovor sa našim mobilnim operaterima. U Americi je moguće koristiti Kindle i za surfovanje, a kod nas samo za pregled Amazon prodavnice i Wikipedie (samo engleske).

Po kupovini, knjiga se nađe za 2 – 5 minuta u vašem Kindle uređaju, spremna za čitanje.

Vaše knjige

Pored knjiga koje naručite sa Amazona, Kinde možete koristiti i za čitanje vaših knjiga. Spisak formata koji Kindle podržava nije veliki, ali je za sada sasvim dovoljan:

Kindle (AZW) (originalni Kindle format) TXT (običan tekst) Audible – (knjige u govornom formatu) MP3 nezaštićene MOBI (PRC) knjige PDF*

*Od poslednje verzije softvera (firmware-a) za Kindle, PDF je podržan i direktno. No, kako se vrlo često u PDF-u zakucava format stranice, čitanje nije baš najudobnije za PDF-ove koji nisu predviđeni za ovakve uređaje. Toplo preporučujem konverziju u MOBI format da bi čitanje bilo što udobnije.

Kroz konverziju: HTML (web stranice), DOC (Word dokumenti), JPEG, GIF, PNG, BMP (slike).

Konverzija

Konverziju formata vam nudi i Amazon; pošaljete knjigu na određenu mail adresu (tipa: Ime@Kindle.Com – dobijate je kada kupite Kindle uređaj) i za kratko vreme stiže vam na uređaj konvertovana knjiga. Ovakva usluga nije besplatna: košta 1$ po megabajtu poslate knjige. Postoji i besplatna opcija (tada šaljete na Ime@Free.Kindle.Com) – umesto na uređaj, konvertovana knjiga stiže nazad na mail sa koje je poslat zahtev, a na vama je da prebacite knjigu na uređaj preko USB-a.

Ako imate knjigu u nekom od nepodržanih formata, najjednostavnije što možete da uradite je da knjigu konvertujete u MOBI format – format podržan od MobiPocket firme (naravno, sada u vlasništvu Amazona).

Uz besplatni MobiPocket Creator (Publisher Edition) konverzija je dosta laka (mada zahteva i neka ne-očigledna predznanja).

Tako konvertovane knjige (ili knjige koje imate u već podržanim formatima) možete prebaciti preko USB interfejsa na vaš Kindle.

Kindle za PC

Sve vaše Kindle knjige možete čitati i na računaru: Kinde for PC je besplatna aplikacija koja ima pristup svim knjigama koje ste kupili za Kindle. Takođe, obe aplikacije preko Amazon sajta se sinhronizuju – tako da ako krenete da čitate jednu knjigu na jednom uređaju, pa nastavite na drugom (a oba su na Mreži), nastavljate od pozicije gde ste stali – nije svemirska nauka, ali je definitivno zgodno

Čitanje / korišćenje

Kindle je lepo dizajniran, tanak i ne previše težak. Ekran Kinde uređaja koristi takozvanu e-Ink (e-Papir) tehnologiju – vrstu ekrana koji ima izuzetno malu potrošnju i najbliže je papiru što sam do sada imao prilike da vidim:

Vrlo čitljiv i prija očima Bez odsjaja, čak i na suncu Bez veštačkog osvetljenja (kao prava knjiga, treba da imate dovoljno svetla za čitanje)

Ako zanemarim (u početku blago iritirajući) “blesak” kod okretanja stranica (zbog prirode ekrana), udobnost i utisak u čitanju je vrlo, vrlo blizu “pravim” knjigama: nema onog mirisa stranica i šuškanja dok okrećete, ali je utisak tu.

Ima lep izbor veličina fontova, dobar rečnik (za engleske knjige), mogućnost za ostavljanje komentara (nije baš kao pisanje po marginama, ali dođe korisno ). Postoji i opcija za čitanje engleskih knjiga (i to zvuči iznenađujuće dobro), ali je ne koristim – čita sporo za moj ukus

Kindle se može puniti kako preko punjača koji dolazi uz njega (američki adapter, radi na 220 V) tako i preko micro USB kabla. Uz isključeni wireless (koji vam treba ako se sinhronizujete sa PC-om; kada kupite nove knjige; kada izađe nova verzija Kindle softvera) možete čitati preko dve nedelje.

Sve u svemu, fino sam zadovoljan mojom novom igračkom koja miri dva naizgled nepomirljiva koncepta – knjige i elektroniku. Čak je i non-techy okolina solidno zadovoljna izgledom i funkcijama ove igračke. Od techy okoline sam dobijao komentare tipa: “za te pare si mogao da kupiš Netbook i da čitaš i surfuješ i šta sve ne”, ove dve stvari nisu uporedive Ovo je specijalizovana spravica koja dobro radi ono čemu je namenjena, a računari su računari

Podelite sa drugima: