Planeta Srbija

Ovo je jedan tuzna prica u kojoj sam ja izgubio folovera posle samo nekoliko desetina minuta razgovora koji je vise od price, a menje od Sunca. Svi koji budu podigli glavu da pogledaju u Sunce znaju da ce biti zaslepljeni I zato uporno guraju glavu u pete… Ne plasite se ljudi od pozitivnog misljenja, plasite [...]

Brojke, brojke, svasta nešto reko bi neko, ali ne i Miloje Sekulić! Miloje stalno nešto računa i meri. Čiji je veći, koliko je veliki, samo su neka osnovna pitanja? Merenja su jako bitna kada se radi ozbiljno. A kada je posao ozbiljan, onda je tu strategija koju su osmislili profi igrači i koji imaju viziju, [...]

Internet je još u prošlom veku veoma lepo mogao da se koristi u komunikaciji sa važnim osobama (donosioci odluka, poznate osobe, političari…) – VIP: Very Important Persons. Dugo vremena je email komunikacija mogla da posluži kao kanal direktne komunikacije sa važnim osobama…

Email komunikacija sa važnim osobama je veoma kvalitetna, obzirom da osoba koja čita email bira momenat kada će se posvetiti tom čitanju, tj. ne prekidate je u nekom poslu (kao kada je npr. zovete na mobilni br. tel.).

Neka od važnih pravila kod email komunikacije sa važnim osobama (naročito kada se radi o vama važnim odlukama takvih osoba, vođenje pregovora, i sl.):

Pisati veoma kratko (1-3 pasusa, max pola strane A4) i koncizno – konkretan razlog zašto se obraćate i šta predlažete. Koji je razlog zašto preskačete ustaljenu hijerarhiju kako bi ste došli do donosioca odluka (ako je to potrebno, a često jeste). Kada pošaljete jednu poruku, nemojte slati još nekoliko u nadi da ćete dobiti odgovor. To što ste vi nervozni – to je vaš problem.

U poslednjih nekoliko godina raširena upotreba društvenih mreža dovela je do toga da se eventualna VIP komunikacija može proširiti i na okruženje ovih mreža. Moje iskustvo govori da VIP komunikacija preko Fejsbuka, Tvitera, Linkedina (…) može da bude još efikasnija od komunikacije putem e-maila.

Jedan od važnih preduslova da bi ovaj tip komunikacije uspeo jeste da se važna osoba kontaktira preko društvene mreže koju on/ona koristi.

Drugi važan uslov jeste da je ta osoba uopšte prihvatila vas kao “prijatelja”, a na Tviteru je važno da se međusobno pratite (isto važi i za Google+).

Komunikacija putem direktnih poruka po svojoj prirodi bi morala da bude kraća i sadržajnija, naročito preko Tvitera (140 karaktera), a i sva ostala pravila VIP komunikacije važe i za društvene mreže.

Razlog zašto pišem na ovu temu su veoma pozitivna iskustva koja sam imao sa komunikacijom putem društvenih mreža, naročito u slučajevima (koji su mi u poslednje vreme veoma česti) kada ne posedujem e-mail osobe koju želim da kontaktiram.

Nikako ne bih voleo da se ovo shvati kao poziv na “smaranje” važnih osoba, već kao preporuka kako što uspešnije koristiti društvene mreže u komunikaciji sa važnim osobama, kada imate stvaran razlog sa komunikaciju s njima (koji i njima deluje realan, ne samo vama).

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

U poslednje vreme sve češće pronalazim tekstove u kojima se eksplicitno tvrdi da nova znanja iz oblasti online komunikacije objedinjuju aktivnosti iz oblasti marketinga i PR-a. Praksa pokazuje da veoma mali broj osoba koja je ili u marketingu, ili u PR-u može adekvatno da obavlja zadatke iz obe oblasti, jer je pitanje kako to izvesti, obzirom da predstavnici obe struke u ogromnoj većini imaju inače probleme sa svojim strukama u online okruženju.

Poznajem veći broj osoba koje veoma uspešno vode odeljenja za korporativne komunikacije, koje objedinjavaju PR i marketing aktivnosti (neki to zovu MPR), što dokazuje da je moguće objediniti ove dve funkcije na smisleni način, jedini je problem u tome što se uglavnom radi o pojedinim osobama. Većina osoba iz ovih struka je suviše u spostvenoj struci (i to uglavnom površno, na žalost), što znači da tek treba da stasaju nove generacije koje će ozbiljnije ući u tematiku kompanijske komunikacije (objedinjavanje funkcija marketing i PR-a na smislenom/održivom nivou).

Aktuelni problemi kompanijske komunikacije

U zavisnosti od toga ko je taj/ta koji definiše neke aktivnosti u vezi kompanijskom komunikacijom, imamo čest slučaj da se novi termini “izvrću” u korist jedne od struka, ili se predstavnici jedne struke “mešaju” neadekvatno u posao druge struke. Primeri:

Veoma važna oblast Content Marketing ili Inbound marketing, u sebi sadrži odrednicu marketing, iako se radi o strategijama koje se odnose na kreiranje i plasiranje sadržaja, što je u osnovi struke odnosa s javnošću. U velikom broju kompanija gde postoji podela na marketing i PR sektor, aktivnosti oko Facebook-a “otima” sektor marketinga, jer je to npr. “fancy”… Ako se izuzme oglašavanje na FB, sve ostale aktivnosti su u domenu posla odnosa s javnošću. Osobama iz oblasti odnosa s medijima (kao i za one koji rade oglašavanje – obe oblasti dominantno su u fokusu kompanija, a ne celokupna oblast marketinga i PR-a) veoma teško “pada” da posmatraju efekte svojih aktivnosti groz statistike posećenosti sajta, na nivou eksplicitnih faktora ostvarivanja ciljeva i prodaje, jer za to inače nemaju potrebu. Imao sam jednom prilikom interesantan primer jednog sponzora na Pretraga.co.yu sajtu koji je pokušavao da me ubedi kako bi bilo veoma dobro da u svom email časopisu stavim njihov tekst na temunovog pakovanja nekog njihovog proizvoda. Treba izgraditi osečaj o tome šta je vest, a šta ne.

Činjenica je da se već sada sve više objedinjuju marketing i PR aktivnosti (naročito na Internetu). Smatram da je potrebno poznavati obe oblasti dosta dobro, i imati dosta iskustva iz marketinga i PR-a da bi se ovakve aktivnosti zajedno obavljale dovoljno kvalitetno.

Mislim da ćemo u narednom periodu imati sve veće probleme u raspoređivanju MPR aktivnosti, naročito u segmentu preuzimanja PR poslova od strane marketinških odeljenja, iz prostog razloga što će u narednih deset godina (budžetska) dominacija aktivnosti oglašavanja ustupiti mesto različitim PR aktivnostima.

Šta vi mislite o ovoj tematici?

Rating: 7.0/10 (1 glas cast)

Juče sam bila na  kratkom informativnom sastanku za svog klijenta u jednoj od najvećih marketinških agencija u Srbiji (sva imena poznata redakciji i tako će i ostati). Mesto: prestonica, normalno.

Sastanak, koji se sveo na skraćenice (stručnih termina i pažnje prema klijentu) skreće panju na važnu razliku između prodaje usluga i robe. Roba se vidi, usluga može da bude mačka u džaku.

Zato je važno obratiti pažnju na ove dve stvari u komunikaciji sa klijentom koji treba da kupi uslugu:

1. GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME.

Ako prodajete uslugu klijentu, najbolje da govorite tako da vas razume. To što ćete koristiti skraćenice, hmm, možda će imponovati nekoj budali, ali, zar zaista morate da potcenjujete klijenta da biste mu pride uzeli i novac? Ovo se odnosi ne samo na živi razgovor, već i na sadržaj vašeg veb-sajta ili reklamnog flajera:

ne treba vi da budete pametni, već klijent treba da pomisli kako je pametan zato što se odlučuje baš za vas.

Mnogo bolji utisak na potencijalnog klijenta ćete uvek ostaviti ako govorite jednostavnim jezikom, koji će u isto vreme govoriti o vašoj kompetenciji i biti razumljiv vašem sagovorniku. Ako vi razumete o čemu govorite, onda će vaša ideja komunicirati sa sagovornikom.

razgovor s klijentom nije o vama. tema je klijent. pričamo o njemu.

dakle.

ne ja.

ti.

PhP i html stručnjak ili web dizajner ne govore uskostručnim jezikom kada žele da prodaju izradu veb-sajta mesaru. Ne govore doduše ni jezikom klanice i svinjogojstva, ali se trude da koriste jednostavan jezik koji će biti dostupan sagovorniku u onoj u meri u kojoj će on razumeti da mu je veb-sajt neophodan i da je pravi srećnik što ima baš vas.

“Upoznajte naše saradnike. Ovo je naš MMR, ovo je BTL direktor i ovo je naš PR. Na ovom poslu će nam trebati takav MP da odmah dobijemo DRA, znači, idemo u klasično AIDA-u”.

Nije baš bilo tačno ovako, ali tome slično, zamislite samo svog tatu u toj situaciji. Da li bi bio impresioniran? Ili bi rekao, JBG, idem da potrošim pare tamo gde će me ubediti da to uradim?

Komunicirati svoju ideju, svoj posao ili projekat, možete jedino ako govorite svojim rečima. Ili klijentovim rečima. Ukoliko koristite usko-stručnu terminologiju, pa još kroz akronime, vaš kupac može pomisliti da se proseravate. Odnosno, da pojma nemate šta je tema sastanka.

Kao što sam ja juče pomislila.

2. BOLJE DA POSVETITE KLIJENTU 100% PAŽNJE U SAMO 5 MINUTA, NEGO DA MU U CELOM SATU 95% VREMENA ZDUVATE NA PRAZNE PRIČE

Nemojte nikad potceniti klijenta odsustvom volje za njegov slučaj. Nemojte ni slučajno potencijalnom klijentu pričati o nekom drugom poslu koji vam u tom trenutku odvlači pažnju, u tolikoj meri da niste u stanju da budete koncetrisani.

Niste se spremili za sastanak. Postavljajte pitanja. Nemojte pričati, AGAIN, o sebi.

Ako ste tako mislili da ćete povećati svoj značaj u klijentovim očima, grdno ste se prevarili. Delovaćete kao budala i hohštapler. Ako imam pet minuta za tebe, reći ću ti koliko imam vremena i biću tvoja celih pet minuta. Nema prevare. Oboje ćemo znati na čemu smo i možda ćemo se čak i dogovoriti u tih pet minuta na obostrano zadovoljstvo.

Nema malih i velikih klijenata. Bolje da “malom” klijentu uštediš put i vreme i kažeš da nemaš vremena, nego da ga primiš, a onda mu stavljaš do znanja da si umoran od posla sa “velikim”.

Misssim, get a life!

Ovakva komunikacija jedne kompanije prema spolja, ovaj pokušaj prodaje usluge bi se zvao, da skujemo kovanicu na licu mesta, B2C PR s lukom i turšijom. Turšija je tu zbog kiseline.

Rasol, posle. Kad krene glavobolja.

Skoro sam po ko zna koji put video desavanja koja u biti jos vise zakomplikuju vec postojecu situaciju. Dovodeci u poziciju aktere desavanja u neprijatnu situaciju i srozavanje ugleda koji se gradi godinama na netu. Elem: umesto da prihvate gresku greskicu , ljudi ulaze u neprijatne situcaije ne zeleci ni za trenutak da saviju ledjanca … Komunikacija [...]

Kao što sam već pominjao u prošlim tekstovima o Digitalnom identitetu, biti sredinom 2009. godine korporativno online prisutan ne znači samo imati svoj sajt sa (eventualno) polu-zapuštenim blogom! Ako mislite da samo tako online delujete – u velikoj ste zabludi. Neka vas ne čude gotovo nikakvi ili BAŠ nikakvi rezultati.

Kao prvo, cilj korporativnog online prisustva, onda njegov budžet, pa strategija, resursi… to su zaista osnovne stvari ako želite rezultate. Upuštanje u projekte bez toga, sistemom “Ako prođe, prođe” je neozbiljno i neprimereno. Ovde neću ulaziti u detalje toga, već se zadržati na nekim tehničkim stvarima bez kojih je svaki pokušaj vašeg online prisustva hendikepiran. To vas u startu stavlja u podređenu poziciju naspram konkurencije koja misli na to.

Ako razmišljate o online prisustvu vaše firme, sredinom 2009. godine ne bi smeli zaobići sledeće alate i komunikacione kanale:

Korporativni blog

Na netu ćete pronaći tone i tone članaka kako, zašto i gde. Ukratko, preporučujem – redovni unosi, čitak i diskretan dizajn, ne previše ofisijelna editorijalna linija, dvosmerna komunikacija sa vašim klijentima putem komentara.

Jasan i čitak korporativan web sajt

Bez drečavih boja, bez nepotrebnih flash animacija, obavezne informacije “Ko ste vi” kao i kako da vas kontaktiraju, dobar pregled u najčešće korišćenim browserima (IE, FF, Safari, Opera).

RSS feedovi

Obezbedite RSS kanale za vaš blog ili web sajt ukoliko za to ima potrebe. Jasno ga istaknite u vašem dizajnu.

Phone ili mobile verzija sajta

Mobilni net pristup više ne treba zanemarivati. Kao ni činjenicu da korisnici iPhonea trenutno iznose 47% od svih smartphone korisnika na webu. A postoji i podatak negde (ne mogu ga sada izguglati) da su korisnici iPhonea kao ciljna grupa mnogo veći potrošači nego ostali smartphone korisnici ;)

Twitter nalog

Korporativni twitter nalog je idealna prilika da u real timeu vidite feedback vaših korisnika i da u okviru toga reagujete gotovo momentalno. Možete ga iskoristiti da u hodu ispravljate greške gotovo momentalno. Nekada vam je za to trebala cela godina dok povratna informacija o vašem proteklom poslovanju dođe do vas, danas je to u real timeu. Ne zaboravite samo da je Twitter dvosmerna komunikacija i da se vođenje istoga ne svodi samo na spamovanje followersa vašim PR saopštenjima ;)

Facebook grupa ili fan page

Facebook je takođe nezaobilazni alat za vašu komunikaciju. Ali opet voditi računa o vulgarnom spamovanju ljudi koji vas prate. Dajte ljudima interesantan sadržaj i vodite dvosmernu komunikaciju. I nikada preko pozivnica ili lančanih poruka, samo kroz statuse ;)

Funkcionalnost za shareovanje stranica

Dodavanje dugmića “Podeli ovo sa drugima” se tehnički uradi zaista brzo i lako, a rezultati su odlični. Ne zaboravite da ih integrišete na blogu i sajtu. Trenutno su Twitter i Facebook share dugme gotovo obavezni;)

Widget engine

Ukoliko imate potrebe i mogućnosti, pravljenje widgeta za vaše korisnike je totalno produktivna stvar koja će vam defitivno doneti profit. Primer: E-Shop sa ciljanom publikom geekova po defaultu bi trebao imati widget koji bi ponudio ljudima sa sajtovima da ga integrišu na njih. Uz to se skocka i neki mali affiliate program i svi su zadovoljni. Budite malo kreativni oko ideje za widgete, uložite nešto para u development i nećete biti razočarani ;)

Dvosmerna komunikacija

Jedno od najbitnijih momenata korporativnog online prisustva danas, je da se klijentu da dvosmerna komunikacija. Vreme klasičnih PR saopštenja je passé. Korisnika ne iteresuju vaša skockana saopštenja za javnost. On želi direktnu komunikaciju sa vama i to dvosmernu! Korisnik mora biti (ili bar imati osećaj da jeste) aplikovan u vaše poslovanje svojom kritikom ili pohvalom, šta god.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Za početak našeg ponovnog druženja željela bih vam preporučiti predivnu kolumnu O Komunikaciji koja izlazi u Glasu Srpske. Autor ove kolumne je episkop Grigorije. Njen prvi dio je izašao 18.07.2008. godine, a drugi dio 25.07.2008. godine.

Neka ove tople i istinite riječi oca Grigorija budu uvod u naše nove dijaloge: “Treba da bude mnogo brige i oko onoga čime sve počinje i završava se a to je - cilj komunikacije. Početak je - dobra namjera. A šta je to dobra namjera? Dobra namjera je u tome da kada uspostavimo zajednicu sa nekim, ne uspostavljamo je formalno, lažno, tek onako, nego tako da ona nikada ne prestane. Nema igranja s tim.”

Zloćka

Мотам Блогодак и налетим на Горанов чланак „Време ћутања“ о изборном СМС спему у сред „шутње“, па ми паде на памет да свршим овогодишњу председничку (пост)кампању са једном СМС спемом који сам добио од другара (кога сам помињао у запису „Ко ћути?“). Шаље он мени:

Бог се јави пријатељу кад устанеш 3. фебруара у недељу, ако желиш земљу чврсту помоли се часном крсту и не гласај за туђина, но’ за нашег домаћина. Туђина је било доста од србије шта нам оста, но размисли са фамилијом, пријатељем и комшијом да ли има ико бољи по народној да је вољи и свима је нама жеља да имамо градитеља ко у доба Немањића срцем гласај НИКОЛИЋА па поруку ти продужи, нашег Тому заокружи (1)

… а одговарам ја њему: (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Скандал, Филозофија.

Повезани записи Живо је! Живо је! (7) Упери прстом у злостављаче! (1) Лицемери и говнари (3) Пасијанс у државној управи (9) Срећна нам предстојећа... (0)

U vrijeme Drugog svjetskog rata u svim gradovima donošeni su propisi o zaštiti od mogućih vazdušnih napada. Administracija SAD je sačinila uputstvo o zamračivanju zgrada državne uprave u Vašingtonu i dostavila ga tadašnjem predsjedniku - Franklinu Ruzveltu na odobrenje. To uputstvo je glasilo:”Preduzeće se potrebne mjere da se u toku vazdušnog napada sve federalne zgrade, kao i nefederalne zgrade stavljene na raspolaganje federalnim organima, zamrače na neodređen vremenski period u cilju sprečavanja vidljivosti pod dejstvom unutrašnjeg ili spoljnog osvjetljenja. Pomenuto zamračenje može se ostvariti bilo postavljanjem pregrada za zamračivanje bilo obustavljanjem osvjetljenja. U skladu s tim biće neophodno da se u onim dijelovima zgrada u kojima se aktivnost mora nastaviti i u vrijeme zamračenja, preduzmu mjere za postavljanje pregrada koje će omogućiti produženje unutrašnjeg osvjetljenja. Ostale prostorije, bilo da se u njima nalazi osoblje ili ne, mogu se zamračiti putem obustavljanja osvjetljenja”.

Ruzvelt, koji nije podnosio opširnost i nejasnost, pocijepao je uputstvo i napisao svoju verziju: “U onim zgradama gdje mora stalno da se radi, neka nešto metnu preko prozora. Tamo gdje mogu časkom da prekinu posao, neka ugase svjetlo.”

 

Ako prodajem nešto imam jasnu sliku proizvoda kako meni izgleda (povoljan, kvalitetan i dobro dizajniran) u to trebam ubijediti i onoga kome prodajem. Opisaću kupcu proizvod svojim riječima, on me možda neće pažljivo slušati i gledati a zbog loših iskustava od ranije misliće da sam još jedna varalica, ono što je za moj ukus odlično dizajnirano njemu će biti nepraktično. Od moje vizije proizvoda u koju sam htio ubijediti kupca nije ostalo ništa, slika mog proizvoda u njegovoj glavi nešto je sasvim drugo. Kako mu ipak prodati taj proizvod?

Za početak najbolji trgovci nisu oni koji ispaljuju 120 riječi u minuti ili oni koji nabjeđuju nekoga da je nešto lijepo dizajnirano i jeftino, dok trgovac sa entuzijazmom priča o odličnom dizajnu kupac je možda čvrsto odlučio da neće ništa kupiti zbog visoke cijene. Najbolji trgovci su oni nasmiješeni i prijatni ljudi koji više ćute i pažljivo gledaju i slušaju, ako primjete da cijena nije po volji kupca oni će pričati o tome kako je u odnosu na konkurenciju cijena povoljnija i kako se zbog drugih osobina isplati uzeti proizvod. Oni nisu dobri trgovci zato što dobro pričaju nego zato što pažljivo gledaju i slušaju - dobra priča je samo posljedica.

Mnogi problemi, svađe, nesporazumi i sliče pojave nastaju zato što ljudi ne slušaju i ne vide ono što im drugi govore, nego podrazumijevaju da sagovornik vidi ono što i sami vide. Biti dobar u komunikaciji sa ljudima da bi nešto postigli i da bi nas drugi cijenili znači prvo dobro slušati i posmatrati druge.

Šta obično uradite kada krenete da kupujete nešto oko čega možete pregovarati? Pa obično kažete: “toliko ću da ponudim a ako baš budem morao/morala podiću ponudu na toliko - to je moj maksimum i preko toga ne idem”. Ali šta raditi kada se desi situacija da ponudite svoju maksimalnu cijenu koja ni blizu ne zadovoljava prodavca? Umjesto da se zahvalite i odete postoji način na koji se i dalje može izvući povoljna cijena.

Utvrdite prvo zašto je cijena toliko visoka a onda razmislite o dodatnim uslugama. Ako naprimjer kupujete stan i vlasnik traži visoku cijenu jer precjenjuje dodatne troškove oko poreza, preregistracija i sl. možete ponuditi da platite realniju cijenu a da troškovi oko administracije padaju na vaš teret. Stanarina je možda previsoka zato što je predhodni stanar uništio namještaj pa gazda mora da se ovaj put osigura ako ostavite stan u istom stanju, ako uvjerite gazdu da ste mirni kao bubica možda i pristane na normalnu cijenu.U svakom slučaju kada god Vam maksimalni ili minimalni zahtjevi ne odgovaraju gledajte šta stoji iza toga, mogli bi dosta postići uz dodatne usluge.

Šta mislite šta vas čini moćnim pregovaračem?

Novac nije - ako prodavac ima neku vrijednu stvar koju može skupo prodati velikom broju ljudi, možete platiti cijenu koju on hoće ili otići jer on zna da će naići drugi kupac koji će platiti, njemu je savršeno svejedno koliko ste bogati, on vam zato sigurno neće dati popust. Ono što nekog čini moćnim pregovaračem jeste najbolja alternativa postignutom sporazumu. U pregovorima ćete biti jaki onoliko koliko imate jaku “drugu opciju”, kada poslujete sa monopolima oni znaju da vi nemate izbora ni drugih opcija pa ih onda pretjerano i ne zanima da vam ugode.

Ono što bi prije svakih pregovora trebali uraditi jeste osmisliti što jaču “drugu opciju” - to je vaša najjača karta u pregovorima - vaš kec u rukavu. Ako imate slabu alternativu to bi trebalo prikriti ili naglasiti ako imate veliki izbor u slučaju da se ne dogovorite.

Drugi članci o pregovaranju:

Kako pregovarati (I) Trikovi u pregovorima (II)

Svako od nas svaki dan bar jednom dnevno slaže, obično su u pitanju tzv. “bijele laži” tipa ako vas neko upita kako izgleda očekujući vašu podršku, malo ko će reći pravu istinu ako će time povrijediti sagovornika. Čak i u Bibliji, iako je jedan od zakona da ne lažemo, na nekolicini mijesta se opravdava laganje. Meni su najčudniji ljudi koji lažu bez ikakvog razloga o svojim uspjesima , doživljajima i sličnim stvarima. Kao što sam već pisao pretjerano hvaljenje i laganje su najčešće odraz nesigurnosti u sebe, ti ljudi traže našu podršku i divljenje da bi se osijećali bolje.

Onda dolazi laganje iz koristi, tu je sve jasno, jasan motiv i jasan cilj, sve što možete jeste da pažljivo posmatrate i slušate.

Laganje je vrsta kratkog spoja u komunikaciji, malo ko izgleda razmišlja zašto nas neko laže. Kada otkrijemo laž, ne treba puno razbijati glavu osudama lažova nego gledati iza toga. Naprimjer u situaciji kada roditelji otkriju da ih dijete laže počinju da ga kažnjavaju i traže grešku u njemu ne razmišljajući da bi dijete možda manje lagalo ako bi oni promijenili svoje ponašanje, slična situacija se dešava i u brakovima koji se raspadaju. Ako vas neko laže nemojte misliti da je on isključivi krivac za to, često odgovornost leži i na nama samima.

Moj zaključak bi bio da treba dobro razmisliti ako ljudi bliski nama počnu ozbiljno da nas lažu, iza toga se kriju dublji problemi od samog “negovorenja istine”. Laži ima raznih vrsta ali je najvažnije otkriti motiv iza svega.

Ako ste gledali zadnji James Bond film - Casino Royal, mogli ste primjetiti koliku ulogu u liku igra neverbalni govor. Za čitavo vrijeme filma ni jednom nisam primjetio da Bond dodiruje svoje lice, skreće pogled ili sjedi sa prekršetnim rukama. Čitavo vrijeme filma mogli su se vidjeti samo neverbalni signali samopouzdanja i smirenosti: tokom priče sjedio je mirno u otvorenom stavu, gotovo da nije pomjerao ruke a imao je i odmjeren kontakt očima. U Sceni kockanja sa glavnim negativcem pokušao je da na osnovu njegovih pokreta očiju pročita kada ima loše karte. Mogao bi se kladiti da je u ekipi filma postojao i neko ko se bavi neverbalnim govorom tijela i da je to jedan od najjačih razloga popularnosti filma.

Dobar govor tijela nije samo obilježije James Bonda, sjetite se i Kuma, npr. scene iz drugog dijela kada Michael Corleone, potpuno miran, bez imalo nervoze i nepotrebnih pokreta kaže korumpiranom političaru da od njega neće dobiti ni centa, što govori u sigurnost da ostvari ono što je naumio. Zatim prvi dio na početku filma kada Kum prima molioce, takođe vrlo malo pokreta, uzdignuta brada, smirenost itd. Zašto Terminator izgleda tako zastrašujuće? Pored malo pokreta tu je i njegov ledeni pogled, bez treptanja koji konstano gleda između očiju.

Posmatarajte ponekad pokrete ovih likova iz filmova, mogli bi dosta naučiti, možda nešto i da primjenite kada Vam bude potrebno u stvarnom životu.

Ljudi vrlo rijetko idu naokolo, kao u filmu Lažov sa Džimom Kerijem i govore svima ono što stvarno misle, teško ćete vidjeti radnika da sa osmijehom odgovori šefu: “Ti si jedna obična budala a taj zadatak ću uraditi samo zato što moram” ; umjesto te scene vidjećete uglavnom radnika kako sjedi prekrštenih ruku, stegnutih pesnica kako odgovara:”…uradiću to … sa zadovoljstvom“. Činjenica je da vam ljudi stalno i šalju razne iskrene poruke: da vas smatraju budalom, da vas lažu, da im se sviđate… samo što to ne govore nego pokazuju govorom tijela, rukama ili pokretima lica.

Zato kada pričate sa nekim ne “zijevajte” naokolo nego pažljivo gledajte i slušajte. To što nećete saznati ko vas smatra budalom i nije neki problem ali šta ako vas neko opasno laže, ako ima loše namjere ili ako se sviđate nekome … šta ako ne čujete ili ne vidite te poruke? Da bi sa većom sigurnošću “pročitali” nečije unutrašnje stavove moramo pratiti kompletan kontekst situacije a ne samo lice i govor. Pokreti ruku nam mogu to reći, naučnici su utvrdili da između šake i mozga postoji više nervnih veza nego između bilo kojih drugih delova tela pa samim time i pokreti ruku govore dosta o emocionalnom stanju.

Ruke koje idu prema nosu, očima ili ušima mogu upućivati na laganje (najbolje bi bilo da što manje rukama dodirujete lice). Prepleteni prsti tokom priče mogu upućivati na frustraciju, skupljene pesnice na ljutnju, često glađenje odjeće i igranje sa dugmetom na nervozu, otvoreni dlanovi iskrenost… sa time da se mora poklopiti više neverbalnih znakova da bi bili sigurni u poruku koja vam je upućena. Ruke govore daleko više o vama i vašim sagovornicima nego što mislite, kada komunicirate pažljivo pratite i pokrete ruku.

U pregovaranju postoje faktori koje uvjek moramo imati na umu ako želimo uspjeh, pa bilo to nagovaranje profesora da nam upiše veću ocjenu, trgovina na pijaci ili poslovni pregovori vrijedni po nekoliko miliona eura.

Ljudi - iako je vaša ponuda savršeno pravedna i povoljna za drugu stranu ona je ipak odbijena. Sa druge strane ne sjede roboti nego ljudi kojima ponekad upravljaju emocije kao što su strah, pohlepa ili osveta. To je ono što većina nas zna, ali ono što ne znamo to je da bi trebali imati spremne odgovore na ove situacije; ako neko želi da vam se osveti veoma skupo bi moglo biti da povećajete ponudu zato nađite način da ublažite bijes. Takođe ako se loše ili površno izražavate velika je vjerovatnoća da druga strana dobije sasvim drugačiju sliku situacije od one koju im vi predstavljate. Komunikacija i kontrolisanje emocija su osnova za uspješne pregovore, ne samo da bi ste ubijedili druge nego i da ne biste postali žrtva manipulatora. Šta ako drugima odgovara da se razbijesnite tokom pregovora, ako vas plaše prijetnjama ili podstiču vaš strah i pohlepu? Ako uspiju u namjerama mogli bi ste donjeti katastrofalne odluke po vaše interese. Interesi - Problem nastaje kada imate nejasne ciljeve ishoda pregovora i ne poznajete krajnje granice do kojih možete vršiti ustupke. Veoma je opasno i ako ne prepoznate prave interese druge strane ne vrijeme. Dakle ako želite uspjeh odmah na početku utvrdite jasno i precizno šta vi želite a šta druga strana. Kriterijumi - Insistiranje na objektivnim kriterijumima je jedini način da dođete do ishoda koji će zadovoljiti obadvije strane. Često će vam dobri odnosi sa drugom stranom biti važniji od povoljnog ishoda za vas. Zato ostaje zlatno pravilo da nikada ne popuštate pod pritiskom (pretnja, uvreda, ucjena…) već samo pred principom.

Za kraj kada su vam jasna sve tri aspekta pregovaranja pokušajte generisati i što veći broj opcija da bi ste došli do dobrog ishoda.

Ne volim često da kritikujem kolege. Ni novinare ni PR-ove, ali ponekad moram nešto reći. Povod je današnja najava nečijeg koncerta u emisiji Glamšpajz, a u organizaciji Komune. Uleteo sam na, otprilike, drugu trećinu priloga tokom kojeg su išla pitanja o zahtevima/razmaženosti nekog pevača (to je bilo jasno), obožavateljkama koje će doći i tome gde [...]

Ako ste se ikada bavili HTML programiranjem znate čemu služe oznake <B> ili <FONT> i sl. To je meta jezik ili jezik koji opisuje jezik, tako ako neku rečenicu stavite unutar oznaka <B>dobićete podebljan tekst </B>. Upotrebom sličnih tagova možete postaviti link na tekst, podvući ga crtom i sllično, pogledajte uostalom u web čitaču „view source code“ da se uvjerite u ogromne mogućnosti meta jezika.

Ono što je u pravljenju web stranica meta jezik to je u našoj komunikaciji sa ljudima neverbalna komunikacija. Kao što zahvaljujući HTML jeziku imate podebljan tekst tako i vaša rečenica kada pričate sa nekim zavisi uveliko od vašeg neverbalnog govora. Ako ne vjerujete u značaj neverbalne komunikacije probajte ovu vježbu: Stanite pred ogledalo i recite rečenicu „nisam zadovoljan“ na nekoliko načina. Pokažite da ste ljuti i recite je, nasmiješite se i recite je kao u šali, recite je kao da ste depresivni, recite je kao da je govorite na velikom skupu, smislite koliko hoćete načina i recite je, glumite. Sada vidite da je rečenica potpuno ista u svim slučajevima ali ono što joj je dalo smisao, što ju je “podebljalo”, ono kako su je ljudi shvatili zavisilo je od vašeg neverbalnog jezika.

Ako je osoba iskrena priča će se slagati sa njenim pokretima ili ako vam priđe momak kao na slici i kaže “Hej, uopšte nisam ljut na tebe” lako je razumeti situaciju. Čak i ako normalno pričate sa nevještim lažovima ili ljudima koji vam žele zlo imaćete intuiciju da nešto nije uredu i da treba da se klonite te osobe, jer intuicija je ustvari nesvjesna interpretacija neverbalnog govora. Međutim problemi nastaju ako imate posla sa vještim lažovima, ako pregovarate ili zavodite nekoga i sl. Tada vam je svaka prava povratna informacija zlatna vrijedna. Ne oslanjajte se samo na intuiciju, naučite neke trikove , o tome u narednim postovima t@pete.

Naravno, razvoj informacionih tehnologija, informacionog društva i elektronske uprave u potpunosti zavisi od političko-ekomske situacije i, znatno više, od volje vlasti da se navedenim temama ozbiljno bave. Ipak, podaci koji slede nemaju veze sa njihovim aktivnostima, već sa političkim opredeljenjem korisnika interneta u Srbiji. Podatke je skupio CePIT koji je juče prezentavio brojke vezane za [...]

Vrlo lepa online aplikacija za proveru tekstova na engleskom i još desetak svetskih jezika (španski, švedski, nemački, italijanski, francuski…) se nalazi na adresi www.spellchecker.net/spellcheck. Kada unesete tekst i kliknete na odgovarajuće dugme, otvara se novi prozor u kojem ćete videti greške u pravopisu, a potom možete odabrati proveru gramatike i rečnik sinonima. Program je intuitivan, [...]

Nedavno, odnosno juče, me jedan slučaj podstakao da porazmislim o pojmu govora mržnje, koji očigledno mnogi pogrešno tumače… Slučaj koji me na razmišljanje podstakao je na žalost vezan za našu internet zajednicu i okupljalište domaćih blogova (Planeta Srbija) a tiče se ubacivanja bloga nastalog na sada već čuvenom slučaju opstinabor.com. Odnosno, neubacivanja istog na spisak [...]

Na nedavno održanom DEMOfall 2006 kompanija Pluggd, inače podcast direktorijum, predstavila je tehnologiju za pretraživanje unutar podcasta. Demonstraciju ove tehnologije možete videti ovde, a javna test verzija programa HearHere trenutno pretražuje samo unutar Pluggd baze podcasta.

Na adresi www.fon.com nalazi se prezentacija veoma zanimljivog projekta FON koji je organizovan pod sloganom WiFi For All (WiFi za sve)… Projekat okuplja dobre duše (ali i one koji bi nešto da zarade) širom sveta koji su spremni da svoj broadband link podele sa drugim članovima FON mreže - tzv. Fonerićima. Da biste postali Fonero, [...]

Odavno planiram da pišem o distribuiranom računarstvu, odnosno o projektu izraslom iz čuvenog SETI@Home. Uspeh dotičnog projekta autore je naveo da naprave BOINC. Ideja projekta je da se za raznovrsna istraživanja iskoriste računari volontera širom sveta, odnosno da se iskoristi procesorska snaga koju svi mi posedujem, ali ne koristimo u punoj meri. To ne znači [...]

Engleska je poznata po velikom broju CCTV kamera kojima vlasti prate dešavanja na ulicama. Ne bih o dobrim i lošim stranama toga, puno je već rečeno i solidno argumentovano. Zanimljivo je da je nedavno započeta druga faza - kamere sa zvučnicima! To omogućava operaterima koji prate dešavanja na ulicama da prestupnike upozore… Proba je otpočela [...]