Planeta Srbija

read more

U subotu 31.01.2009. u prepunoj Dvorani “Park” (sve karte rasprodate još pre koncerta, naravno nisam ponela aparat da ovekovečim taj natpis na biletarnici), u organizaciji  Centra za kulturu i obrazovanje održan je koncert Akija Rahimovskog (za one koji ne znaju, on je pevač grupe Parni valjak), koga su pratili vokali Gordana Vidaković, Nevena Reljin i  klavijaturista Emil Saks.

Pošto sam danima zaboravljala da kupim karte koje su se prodavale prilično brzo, u subotu i uz intervenciju sa najvišeg nivoa sam došla do karata za galeriju (ili i balkon) Ne sećam se kada sam sedela gore ali je bilo odlično. Sve se lepo videlo i čulo.

Elem, koncert je trajao nešto malo manje od tri sata. Aki je započeo nastup sa dve pesme sa svog solo albuma “U vremenu izgubljenih” koje su jako lepe balade ali pravi provod je počeo posle njih. Bilo je to tri sata pevanja, igranja i uživanja u sjajnim pesmama uz koje smo odrastali. Veliko, prijatno iznenađenje je bila publika, koja je bila uzrasta od deset pa do preko 50 godina. I svi su pevali, znali reči svih pesama i uživali u okruženju. Odavno nisam bila na boljem koncertu u Aranđelovcu.

Aki odlično peva, vidi se da ima hiljade koncertnih sati u glasu i nastupu i izgledalo je kako stvarno uživa u svemu što radi. Odlično je sarađivao sa publikom, dirigovao kad koji deo sale peva, kako ko da tapše i sve tako u krug… Stvarno je to bio sjajan provod, čak i uz pacova koji je pretrčao preko bine, valjda uzdrman svom onom muzikom i pesmom

Ja sam, kao što rekoh, zaboravila foto aparat ali sam uspela da snimim telefonom (vodafone 527, odličan za izbegavanje ali o tome neki drugi put) nekoliko puta po pola minuta tona, tek da se čuje kako je to bilo.

Aki i publika - Neda

Aki i publika - Ivana

Aki i svi mi - Jesen u meni

Da rezimiram, nije do publike ima je kad su tu izvođači koji zavređuju pažnju

Ne znam gde mi prolete ovih pet dana od koncerta a ja ni da ga pomenem. Tako svake godine, što smo bliži kraju, sve brže idu dani.

Prošlog petka, 12.12.2008. god u Dvorani Park a u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje, koncert je održala Ivana Jordan.

Ivana peva sjajno, zvuči uživo isto kao i kada se sluša snimak i vrlo je prijatna, nasmejana i vedra. Njene pesme nisu od onih koje vas dignu na noge ali je baš lepo slušati ih. Šteta samo što je nije videlo i čulo više od 150 ljudi koliko je možda bilo u sali. Ivana je, ipak, pravi profesionalac jer je pevala kao da je prati hiljadu ljudi.

Ponovo me je razočarala aranđelovačka publika, koja se nije pojavila. Ne može niko da me ubedi da je razlog za nedolazak bilo koji drugi od nezainteresovanosti za takvu vrstu muzike (uhu prijatne i lepe, za razliku od onih koji pune bioskopsku salu…)

Ovo je već ko zna koji put da mi uživanje u koncertu pokvari praznjikava sala (ne mogu čak ni da kažem poluprazna jer je, na žalost, bilo daleko manje gledalaca od tih “pola”)

20. maja na Ušću (Beograd) koncert će održati žive legende iz Depeche Mod-a. Karte je moguće naručit preko neta, na adresi gigstix.com, cena još nije poznata, ali ljudi rade na sajtu (danas su ga veće 2x promenili).

Rešili su registraciju, ali i posle aktivacije naloga još uvek nije moguće naručiti ulaznice. Ipak treba još malo strpljenja.

15. septembar 2008. Dejan SInadinović i Aneta Ilić, Humanitarni koncert za nezbrinutu decu, Kolarac.

Ni hladno i vlažno i iznad svega mrzovoljno vreme nije moglo da pokvari utiske posle ovakvog koncerta. Iako nam je ceo dan bio u nekakvom ludilu, jer smo svuda stizale u minut, Jelica i ja smo na vreme stigle da se smestimo i uživamo u čaroliji.

U izvođenju Anete Ilić je i nemački jezik, meni inače jako grub i totalno gluv, zvučao lepo, čak pevljivo. Moj favorit su Mocartove pesme, mada su i sve ostale imale svoj upečatljivi doprinos lepoti koncerta. Posle četiri grupe pesama Mocarta, Bramsa, Lista i Štrausa, Dejan Sinadinović je odsvirao Sonatu u h molu S.178 Franca Lista i to je nešto što je ostavilo najjači utisak na mene.

Jednostavno, čarolija u prstima. Sve ostalo, rad, vreme i trud, je nadogradnja te čarolije.

Bravo, za oboje.

Juče smo bili na izletu, pa nisam stigla da opišem sva događanja drugog dana Festivala.

Subota je bila vrela, ne znam kako su izdržali svi oni ljudi na štandovima izdavača. Ja sam svome kolegi nosila hladnu nes da se malo osveži

Elem, u 17h je otvorena izložba keramike  o kojoj je govorila Ljubica Ranković, viši kustos Narodnog Muzeja. (Klik na sliku za još detalja).

Dalje su se događaji nizali određenim redosledom, od kojih sam ja najavljivala pesnika Radoslava Zlatanovića (17:30h), mr Vasu Pavkovića (19h) koji je govorio o romanu Saše Simonovića “Kosovo i jedna ljubavna priča” (čitala i odlomak iz romana) i Mariju Jurišić (predstavljanje njenog romana “Moć pokore”) u 20:30h. Festival je zatvorio Matija Bećković, posle koga su nastupili solisti grupe Renesans.

Sve u svemu, mislim da je bilo baš dobro. Konačno, opet nešto lepo kod nas u gradu. I ja deo toga

Sinoć, na platou između RK “Prvi maj” i zgrade “Beka” sa početkom u 21:30h održan je koncert grupe “Neverne bebe”, kao šlag na torti proslave Dana Aranđelovca i to sve u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje (triput ura za Centar: ura, …, )

Iako je RTV Šumadija tokom celog dana objavljivala da koncert počinje u 22h (?) već u 21:30h, što je bilo programom proslave Dana grada planirano vreme početka koncerta, je bio okupljen priličan broj gledalaca a N’Bebe su započele svirku. Oko 22h bilo je vidno više publike!

Volim muziku N’Beba i način na  koji je izvode. Iako je na njihovo “Aranđelovac peva” odziv publike bio prilično slab, naročito tokom prve polovine koncerta, oni su svirali i pevali kao da pred njima hiljade ljudi pevaju sa njima kao jedan. Svi članovi grupe su majstori svoga posla, mada su za mene glasovi Jelene i Jane i način na koji one pevaju nešto posebno.

Do kraja koncerta i gledaoci su se malo otkravili uprkos kiši koja je u nekoliko navrata pokušala da pokvari događaj. Veliki broj ljudi je pratio koncert, možda čak i više od 2.000 ali ja slabo to procenjujem. Uglavnom ceo plato deo ispred bine bio je pun, sve do Šarene kapije i glavna ulica sve dok je bina mogla da se vidi. Bilo je i onih koji su koncert posmatrali sa svojih terasa, što je jedna od prednosti stanovanja u centru grada . Koncert je trajao do 23:30h uz jednu pesmu izvedenu na bis i vatrometom pre nje.

Ja sam, naravno, zaboravila da ponesem foto-aparat pa su ovo fotografije sa telefona moje koleginice Bilje (hvala, Biljo ), pa se izvinjavam što nisu bolje sličice.

Udarila vrućina, pa kiša i vetar, ne mogu da odlučim šta me više uspavljuje…

Elem, u prethodnih pet dana bila sam na dva od četiri događaja u okviru smotre “Mermer i zvuci”. Utisci su takvi da mi se uopšte nije pisalo o tome, ali k`o velim `ajde…

12.07.2008. na otvorenoj sceni su nastupali folklorni ansambli iz Indije (Shivam Nrutya Cultural Academy) i Španije (Grupo Municipal de Danzas de Fuengirola). Što bi se reklo amaterski ansambli, ali ima amatera i amatera. Ovi su bili nekako umorni i bezvoljni. Lepo da čovek odustane na pola.

15.07.2008. posle pomenute kiše u Dvorani “Park” je nastupao jedini beogradski diksilend orkestar. Popularne melodije, fina izvedba, pevačica solidnog glasa, plesni parovi i vrućina da se istopiš. I poluprazna sala, opet.

Toliko o tome. Nešto sam i propustila ali ne mogu baš svako veče na kulturne događaje, biće mi mnogo..

Večeras je na otvorenoj sceni (ili letnjoj pozornici, kako ko više voli da kaže) u aranđelovačkom parku, u okviru Smotre “Mermer i zvuci” održan koncert braće Teofilović. Oni su, po običaju, bili odlični, ali je zato publika bila katastrofalna (ili bar onaj deo publike u čijoj blizini sam imala nesreću da budem).

Da li zbog vaterpolo utakmice ili ko zna čega, uopšte nije bilo mnogo posetilaca a i dobar deo onih koji su došli očigledno nije znao zbog čega je tu. Tako da je bilo priče, smejanja, dovikivanja, telefoniranja iako je jedan od blizanaca lepo molio za tišinu zbog koncentracije koja im je potrebna. Sve u svemu veliki plus za blizance, veliki minus za publiku.

Otvaranjem izložbe radova u drvetu poznatog vajara Dragomira Mileusnića sinoć u 19h u “Galeriji 99” u Aranđelovcu, otvorena je 43. Smotra umetnosti “Mermer i zvuci”.

Smotra je tradicionalno otvorena fanfarama Mihovila Logara i delovima pesme “Početak bune protiv dahija” u izvođenju dramskog umetnika Nebojše Dugalića. Posle pozdravne reči predsednika Skupštine opštine Milutina Đurića na sveže okrečenoj letnjoj pozornici u parku, u vrlo interesantnoj scenografiji nastupio je nacionalni ansambl “Kolo” koji ove godine slavi 60 godina postojanja sa spletom igara iz Šumadije, Vojvodine, Vranja i drugih specifičnih etno delova naše zemlje.

Ove godine, tokom dva meseca koliko će trajati Smotra, videćemo i nastupe folklornih ansambala iz Indije i Španije, koncert braće Teofilovića, muzičko veče Alojza Hočevara i trio „Simonuti”, veče solo pesme Smilje Ružić i gostovanje književnika Mihajla Pantića, Milosava Tešića i Jovana Zivlaka.

Ko voli nek’ izvoli.

Nikada nisam bila fan grupe The Police u pravom smislu te reči, da sam detaljno pratila njihov rad, imala sve albume i zapisivala reči pesama, ali nikako nisam htela da propustim njihov koncert. U okviru svoje svetske turneje došli su i u Beograd.

Stigli smo na Ušće oko 19:30, još uvek je bilo vruće i nije bila velika gužva. Smestili smo se na nekih 80-100m od bine i strpljivo čekali početak. Oko 20:15h se pojavila američka grupa Counting Crows, čija muzika je sasvim ok, ali smo mi njihov nastup iskoristili za pauzu na travi, da odmorimo od vrućine i napornog radnog dana, pre nego što počne ono zbog čega smo i došli.

Posle predgrupe i zamene instrumenata u 22h su na binu izašli Sting, Endi Samers (Andy Summers - gitara) i Stjuart Koupland (Stewart Copeland - bubnjevi i udaraljke) i pesmom Message in a Botlle započeli nekih stotinak minuta svirke. Sting koji me podseća na Robinzona i ekipa izgledaju ok, obzirom na godine i način života koji su vodili. Zvuče fenomenalno, kao što sam i očekivala. Bilo je dosta ljudi, lepo sam se iznenadila kada sam videla koliko. Kao što ni pre koncerta nisam mogla da se setim naslova ni jedne njihove pesme, osim Roxane, tako ni sada ne mogu da se setim naslova svih pesama koje smo čuli, ali znam da su tu bile: Can’t Stand Loosing You, Walking on the Moon, Don’t Stand So Close to Me, De Do Do Do De Da Da Da, … Posle 1h svirke su izašli, za par minuta se vratili, otpevali još 4 pesme na bis i opet otišli. Još jedan bis, Every Breath You Take i gotovo. Još fotografija ima ovde.Bilo je to veče u kome je bilo svega: gužve, vrućine, prašine, dobrih vibracija i odlične muzike. I na kraju samo jedna stvar koja mi se tokom celog koncerta vrzmala po glavi: kakvu dobru muziku smo slušali dok smo odrastali!

Njemački omladinski jazz orkestar oržaće večeras u osam časova koncert u Banskom dvoru. Ovu vijest sam saznala sinoć na Nes radiju, bio je to veoma zanimljiv intervju i već se radujem što ću da čujem ovih 25 muzičara (imaju i rezervnu ekipu u slučaju da se neki član bude spriječen).

Program koncerta, kao i informacije o BuJazzO orkestru možete vidjeti na stranici Goethe instituta Bosne i Hercegovine.

Zloćka

U četvrtak, 29.11.2007. godine HT ERONET Banjoj Luci poklanja koncert Željka Joksimovića. Održaće se u dvorani Borik u 19:00 časova.

Interesantno je da je Joksimović pristao na saradnju sa Hrvatskim telekomunikacijama, obzirom da su ga na vrhuncu njegove slave, tokom Eurosonga, u direktnom TV prenosu iz hrvatskog studija, nazvali predstavnikom Crne Gore i najboljim evropskim harmonikašem.

Zloćka

Dza ili Bu mi je bio jedan od omiljenih cyber punk/industrial domacih bendova iz srednjoskolskih dana i kada sam chuo da drze koncert u SKC-u, cimnuo sam jednog od nearest and dearest prijatelja Vladu Bearu da idemo na isti. Inache ici negde sa Vladom je samo po sebi garancija da ce to biti dogadjaj za pamcenje :)

Krenuli smo po najvecoj kishi u poslednjih 10 meseci njegovim kecom koji pamti 8. sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i pokupili Vojkana da ga prebacimo do stana u Beogradu. Samo 3 km od Pazove bash brisachi od svih uredjaja na atomobilu lagano staju sa brisanjem :) Ne dozvoljavamo da nas taj kozmetichki detalj uspori i ja emuliram brisache rukom kroz otvoreni prozor i navodim Vladu gde da vozi :) Ovo radim sve dok nismo prosli kroz neku barushtinu na putu posle koje vishe ne osecam ruku, a iz pregrade za kasete pocinje da se sliva voda po meni :) Tada Vlada preuzima stafetu i brise svoj deo shofershajbne dok vozi oko 100 na sat, a ja otvaram tablu bromazepama da se smirim :)

E da njegov prozor se otvara okastim kljucem 8icom koji ja trazim u pregradi za kasete po mulju, vodi i nekim metalnim predmetima koji izgledaju kao da su ispali iz nekog filma Terry Gilliama.

Negde pred Beograd shvatamo da nam ne radi josh pola elektrichnih uredjaja na automobilu i da je verovatno osigurach u pitanju. Vladimir ga stoichki menja dok dobija eletroshokove od 12v.

Brisachi ponovo rade!!! Parkiramo rezonski negde na Dorcolu i ako je koncert u SKC-u :) Ulazimo u pogresan trolejbus koji nas vozi josh dalje od SKC-a. Ponovo rezonski odlucujemo da idemo peske i da gradskom saobracajnom nije za verovati.

Dolazimo u SKC potpuno mokri srecom na kraj Repetitora. Posle pola sata konachno izlaze Dza ili Bu :) Krecu sa starim stvarima, pa red novih, red starih. Osnovna Skola, Stempedo, Ustan I Kreni, Neki Drugi Grad, Kraljica Pica Parka, Ziveo Staljin i Svetska Revolucija, Aljaska, Olovni Vojnik, Vechna Lovisha, Treca Smena da pomenem samo neke od stvari.

Na bisu su svirali Zemlja Nojeva na koja me je pogodila i na koju sam se zaledio.

Otisli su svi koje znamU zemlji nojeva ostao sam samDa poslednji zatvorimKrug odlaskaOnih sto vredeIz najboljih godinaI gledam svoj gradAli to vise nije onU ruci kartaJer poslednji je vozKrvav i slomljen on daje znakIdi odavde i budi opet jak.Povedi me daleko, najdaljeSto dalje iz zemlje nojevaSuvise su ceste sahraneNema ovde vise nikoga.Te noci nebo me je izdaloTmurno i sivoZlobno se prosuloNa ljude sto odlaze,Na grad sto umireUmoran od lazi i prevareI mozda deset i vise godinaTrajace ovo vreme progonaZato kad krenes, ne okreci seOstaju ovde samoPacovi, stenice.

Posle koncerta smo, jeduci burek u Rige od Fere, zakljucili da je i posle 15 godina ova pesma na zalost josh uvek aktuelena :( Jedino sto nisu svirali a sto sam hteo da chujem je Secam Se. Nema veze, drugi put :) Sve u svemu odlichan koncert koji je ispunio moja ocekivanja.

p.s. sve slike su na Dza ili Bu 20 godina galeriji slika

Dza ili Bu mi je bio jedan od omiljenih cyber punk/industrial domacih bendova iz srednjoskolskih dana i kada sam chuo da drze koncert u SKC-u, cimnuo sam jednog od nearest and dearest prijatelja Vladu Bearu da idemo na isti. Inache ici negde sa Vladom je samo po sebi garancija da ce to biti dogadjaj za pamcenje :)

Krenuli smo po najvecoj kishi u poslednjih 10 meseci njegovim kecom koji pamti 8. sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i pokupili Vojkana da ga prebacimo do stana u Beogradu. Samo 3 km od Pazove bash brisachi od svih uredjaja na atomobilu lagano staju sa brisanjem :) Ne dozvoljavamo da nas taj kozmetichki detalj uspori i ja emuliram brisache rukom kroz otvoreni prozor i navodim Vladu gde da vozi :) Ovo radim sve dok nismo prosli kroz neku barushtinu na putu posle koje vishe ne osecam ruku, a iz pregrade za kasete pocinje da se sliva voda po meni :) Tada Vlada preuzima stafetu i brise svoj deo shofershajbne dok vozi oko 100 na sat, a ja otvaram tablu bromazepama da se smirim :)

E da njegov prozor se otvara okastim kljucem 8icom koji ja trazim u pregradi za kasete po mulju, vodi i nekim metalnim predmetima koji izgledaju kao da su ispali iz nekog filma Terry Gilliama.

Negde pred Beograd shvatamo da nam ne radi josh pola elektrichnih uredjaja na automobilu i da je verovatno osigurach u pitanju. Vladimir ga stoichki menja dok dobija eletroshokove od 12v.

Brisachi ponovo rade!!! Parkiramo rezonski negde na Dorcolu i ako je koncert u SKC-u :) Ulazimo u pogresan trolejbus koji nas vozi josh dalje od SKC-a. Ponovo rezonski odlucujemo da idemo peske i da gradskom saobracajnom nije za verovati.

Dolazimo u SKC potpuno mokri srecom na kraj Repetitora. Posle pola sata konachno izlaze Dza ili Bu :) Krecu sa starim stvarima, pa red novih, red starih. Osnovna Skola, Stempedo, Ustan I Kreni, Neki Drugi Grad, Kraljica Pica Parka, Ziveo Staljin i Svetska Revolucija, Aljaska, Olovni Vojnik, Vechna Lovisha, Treca Smena da pomenem samo neke od stvari.

Na bisu su svirali Zemlja Nojeva na koja me je pogodila i na koju sam se zaledio.

Otisli su svi koje znamU zemlji nojeva ostao sam samDa poslednji zatvorimKrug odlaskaOnih sto vredeIz najboljih godinaI gledam svoj gradAli to vise nije onU ruci kartaJer poslednji je vozKrvav i slomljen on daje znakIdi odavde i budi opet jak.Povedi me daleko, najdaljeSto dalje iz zemlje nojevaSuvise su ceste sahraneNema ovde vise nikoga.Te noci nebo me je izdaloTmurno i sivoZlobno se prosuloNa ljude sto odlaze,Na grad sto umireUmoran od lazi i prevareI mozda deset i vise godinaTrajace ovo vreme progonaZato kad krenes, ne okreci seOstaju ovde samoPacovi, stenice.

Posle koncerta smo, jeduci burek u Rige od Fere, zakljucili da je i posle 15 godina ova pesma na zalost josh uvek aktuelena :( Jedino sto nisu svirali a sto sam hteo da chujem je Secam Se. Nema veze, drugi put :) Sve u svemu odlichan koncert koji je ispunio moja ocekivanja.

p.s. sve slike su na Dza ili Bu 20 godina galeriji slika

Dza ili Bu mi je bio jedan od omiljenih cyber punk/industrial domacih bendova iz srednjoskolskih dana i kada sam chuo da drze koncert u SKC-u, cimnuo sam jednog od nearest and dearest prijatelja Vladu Bearu da idemo na isti. Inache ici negde sa Vladom je samo po sebi garancija da ce to biti dogadjaj za pamcenje :)

Krenuli smo po najvecoj kishi u poslednjih 10 meseci njegovim kecom koji pamti 8. sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i pokupili Vojkana da ga prebacimo do stana u Beogradu. Samo 3 km od Pazove bash brisachi od svih uredjaja na atomobilu lagano staju sa brisanjem :) Ne dozvoljavamo da nas taj kozmetichki detalj uspori i ja emuliram brisache rukom kroz otvoreni prozor i navodim Vladu gde da vozi :) Ovo radim sve dok nismo prosli kroz neku barushtinu na putu posle koje vishe ne osecam ruku, a iz pregrade za kasete pocinje da se sliva voda po meni :) Tada Vlada preuzima stafetu i brise svoj deo shofershajbne dok vozi oko 100 na sat, a ja otvaram tablu bromazepama da se smirim :)

E da njegov prozor se otvara okastim kljucem 8icom koji ja trazim u pregradi za kasete po mulju, vodi i nekim metalnim predmetima koji izgledaju kao da su ispali iz nekog filma Terry Gilliama.

Negde pred Beograd shvatamo da nam ne radi josh pola elektrichnih uredjaja na automobilu i da je verovatno osigurach u pitanju. Vladimir ga stoichki menja dok dobija eletroshokove od 12v.

Brisachi ponovo rade!!! Parkiramo rezonski negde na Dorcolu i ako je koncert u SKC-u :) Ulazimo u pogresan trolejbus koji nas vozi josh dalje od SKC-a. Ponovo rezonski odlucujemo da idemo peske i da gradskom saobracajnom nije za verovati.

Dolazimo u SKC potpuno mokri srecom na kraj Repetitora. Posle pola sata konachno izlaze Dza ili Bu :) Krecu sa starim stvarima, pa red novih, red starih. Osnovna Skola, Stempedo, Ustan I Kreni, Neki Drugi Grad, Kraljica Pica Parka, Ziveo Staljin i Svetska Revolucija, Aljaska, Olovni Vojnik, Vechna Lovisha, Treca Smena da pomenem samo neke od stvari.

Na bisu su svirali Zemlja Nojeva na koja me je pogodila i na koju sam se zaledio.

Otisli su svi koje znamU zemlji nojeva ostao sam samDa poslednji zatvorimKrug odlaskaOnih sto vredeIz najboljih godinaI gledam svoj gradAli to vise nije onU ruci kartaJer poslednji je vozKrvav i slomljen on daje znakIdi odavde i budi opet jak.Povedi me daleko, najdaljeSto dalje iz zemlje nojevaSuvise su ceste sahraneNema ovde vise nikoga.Te noci nebo me je izdaloTmurno i sivoZlobno se prosuloNa ljude sto odlaze,Na grad sto umireUmoran od lazi i prevareI mozda deset i vise godinaTrajace ovo vreme progonaZato kad krenes, ne okreci seOstaju ovde samoPacovi, stenice.

Posle koncerta smo, jeduci burek u Rige od Fere, zakljucili da je i posle 15 godina ova pesma na zalost josh uvek aktuelena :( Jedino sto nisu svirali a sto sam hteo da chujem je Secam Se. Nema veze, drugi put :) Sve u svemu odlichan koncert koji je ispunio moja ocekivanja.

p.s. sve slike su na Dza ili Bu 20 godina galeriji slika

Buju Banton - Magic City

Seeed - Aufstehn! feat. Cee-Lo Green

Damian Marley feat Nas - Road to Zion

Pljuga.com je portal održavan od strane tima od 19 ljudi od kojih su neki moderatori na forumu, ostatak iz redakcije. Uglavnom je to ekipa koja je otišla sa naših prostora u inostranstvo i koji su odlučili da postave gotovo svu muziku sa EX-YU prostora. Naravno radi se o svim žanrovima Rock muzike, sve što je napravljeno prženjem gitare.

Albumi tj. bendovi su poređani po abecednom redu a do spiska se dolazi klikom na link MJUZA. Pored arhive pesama, na sajtu se nalazi i forum, novosti sa najavama svirki, prezentacija bendova i galerija fotografija.

Za kraj ću se poslužiti njihovim sloganom: “Zapali i prži!”

p.s. Ranije je bilo pravilo da se na dan skida samo jedan ili 2 albuma da se ne bi server preopteretio.

Poznata grupa epsko fantasticnog metala Blind Guardian opravila je pesmu i za delo Gospodari Prstenova (Lord Of The Rings) koje je nastalo za vreme Drugog Svetskog Rata, a napisao je J.J.R. Tolkien.

Pesma je dosta stara ali veoma lepa i opuštajuća sa kojom se lako stvaraju slike dok se sluša!

DOWNLOAD

Kako je prošle godine, sada mađarska predstavnica Eurosonga Ruzsa Magdolna pevala na njihovoj like a verziji Idola.

Otpevala je Đurđevdan (Ederlezi) i ta pesma joj je mnogo pomogla da postane MegaStar u Mađarskoj! Inače Rusza je iz malog sela blizu Subotice Mali Iđoš a 20og maja će održati koncert kod nas u hali sportova…

Evo kako je to izgledalo prošle godine (Đurđevdan):

A ovde gospođica peva dok je prati Lajko Felix na nekom žičanom instrumentu:

Zabranjeno Pušenje - I Bog Vozi Mercedes

Edo Maajka - Jadranka (Live)

Blek Panters - Kakvu ženu imam…