Sinoć sam bio na koncertu violiniste Lajka Felixa ovde kod nas u Subotici. Momak je bukvalno prašio svirkom, a nije izostalo ni čuveno pucanje struna gudala čije je ostatke posle svake numere čupao i uklanjao :). Uvek maksimalno uživljen u to što radio uspeo je da me zaokupi čitavih sat ipo vremena bez pauze + bis. Odsvirao je 6 melodija koje su ustvari bile miksevi njegovih dosadašnjih. Taman krene sa nečim meni poznatim pa ga zakukulji u nešto sasvim novo, pa se ponovo vrati na staro i tako u nedogled.
U segmentima mi je falio i njegov bend s kojim je imao običaj da svira ranije. Kao što bi se narodski reklo falilo je “mesa” da se ceo ugođaj violine pomeša sa cimbelom, kontrabasom i recimo čelom.
Za kraj da Vas, moje drage posetioce, čitateljice i čitatelje obradujem sa meni dve drage numere sa diska iz 1997.
