Planeta Srbija

Sinoć sam u okviru poslednjeg dana Sinemanije ogledao najnovije ostvarenje Majkla Mura (Michael Moore) dokumentarni film “KAPITALIZAM: LJUBAVNA PRIČA” (Capitalism: A Love Story). Film traje preko dva sata i na jedan sjajan, neposredan način objašnjava - kapitalizam, njegove postulate, glavne aktere, negativnosti, žrtve… Ovih potonjih ima najviše.

Ipak, film se prevashodno bavi finansijskom krizom koja je nastala POHLEPOM finansijsko-bankarskog sistema i njegovih nosilaca u USA. Čelni ljudi vodećih banaka, finansijskih institucija, kreditnih biroa, Wall-Streeta i inih zelenaša, uspela je da se infiltrira u kongres i ministarstva, sve do predsedničke funkcije, da bi u krajnjoj instanci oborili poreske obaveze najbogatijih i na drugoj strani, mnogo važnije, obezbedili mogućnost bankama da podignu kamete po sopstvenom nahođenju.

Imamo i mi nešto slično, u vidu varijabilnih kamatnih stopa domaćih banaka.

Uglavnom, sve je počelo početkom osamdesetih dolaskom na vlast Ronalda Regana manekena (i bukvalno) korporativne Amerike, da bi manje-više neslavno (za bankarske opet nije ispalo neslavno) završilo krahom u hipotekarnog sektora u USA i prelovanjem problema na globalnom planu.

Kroz film defiluje i nekoliko predstavnika izigranih građana koji su najviše podneli i osetili nezajažljivost banaka. Svako od njih je svojevremeno, zaveden lepim obećanjima o idelanom životu uzeo hipo-kredit. I u početku, nije bilo problema, jedan farmer i Mičigena imao je mesečnu obavezu prema banci od 1.600 dolara, i mogao je da je servisira. Nakon izvesnog vremena, zahavaljujući totalnoj liberalizaciji bankarskog sektora, uspeli su da deregulišu finansijski sektor i podigli kamete.

Onom farmeru, mesečna obaveza – ničim izazvana – POPELA se na na 2.700 dolara – i to više nije mogao da plaća. Došli su sudski izvršitelji i isterali ga iz porodičnog poseda koji je hipotekarno založio. On i njegova porodica ostali su bez igde ičega.

Jedan za drugim bankrotom, stiglo se do KRAHA hipotekarnog zaduživanja, jer je u jednom momentu na tržišti pojavilo preko 400.000 kuća i domova koje nakon oduzimanja nije imao ko da kupi.

I šta se desilo, bankarski tajkuni preko najviših pozicija u Vašingtonu isposluju sebi POMOĆ OD  države u visini od 700 milijardi dolara – bez ikakvih obaveza da opravdaju data sredstava! Jednostavno se novac iz trezora prelio u depoe glavnih krivaca finansijske krize.

Obavezno pogledajte ovaj film, bez obzira da li volite rad Majkla Mura ili ne, svakako mu se ne može osporiti sposobnost da otvori neka pitanja i javno ih postavi odgovornima.

Evo i trejlera:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Dead Peasants, Dead Peasants Insurance, hipotekarni krediti, kapitalizam, krediti, ljubavna priča, Majkl Mur, Michael Moore, pohlepa, Ronald Regan, Ronalda Regana, Sinemanija, Wall-Street

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ovo je država u kojoj je sve moguće samo da bi neko dovoljno uticajan mogao da zaradi. Ovih dana u javnosti se pojavljuju informacije da su srpska banke listom počele da povećavaju kamate na kredite. To rade čak i sa kreditima koji su ugovoreni sa fiksnom kamatom.

Narodna banka Srbije je potpuno potpuno nemoćna da to spreči. Iako je pre nekog vremena NBS čak smanjila referentnu kamatnu stopu na osnovu koje se formiraju kamate svih banaka, kako bi pojeftinila kredite, banke ne samo da nisu smanjile kamate nego ih povećavaju, kako koja od pola pa do tri procenta.

U celoj ovoj priči, Narodna banka je samo posmatrač. Sve što čine to je da vode statistiku. Tako je sprovela anekte među bankama i…

Verujem da svako iole ekonomski pismen zna šta znači stavka u ugovorima za kredite u kojoj se naznačava da je kredit obračunat u dinarima ali da je iznos rate vezan za neku stranu valutu, obično evro ili švajcarski franak.

Za one koji ne znaju - vezivanje kredita za stranu valutu znači da se time banka štiti od mogućeg ludovanja kursa dinara. Padne li vrednost dinara, banka će samo da preračuna iznos rate prema stranoj valuti i eto vama novog iznosa rate.

Da stvar bude zanimljivija, proces je jednosmeran. U istoj toj deviznoj klauzuli stoji i da će banka da vrši preračun rate smo ako dinar slabi. Ako dinar počne da jača, onda će i dalje važiti dinarski iznos rate koji ste ugovorili…

Često u poslovanju sa bankama, naročito kada su u pitanju, tekući računi, kreditne karice ili krediti dođe do onoga “Jao, pa nisam znao!”. Da li se to i vama desilo? Ako i jeste, nije to sramota, banke i zasnivaju poslovnu politiku na tome da procedure tako komplikuju da njihovi klijenti ne mogu da ih lako rastumače. Skrivenih i neočiglednih troškova ima na sve strane, a čak i ako pitate, bankarski službenik vam neće sve reći.

Narodna banka Srbije se, verovatno zbog velikog broja žalbi na način kako banke posluju sa klijentima, dodatno angažovala na tome da obezbedi što potpunije informacije. Pored Informativnog pozivnog centra, koji je dostupan na telefon broj 0800-111-110 (radno vreme od 8 do 21 čas svakog radnog dana,…

Ne znam šta vi kažete na ovu reklamu Balkan Investment banke, ali mene već čitav oktobar zastrašuje. Lik je identičan Aphex Twin, a ja se ježim kad ga Roćko u trenucima ludila pusti. Ilustracija je psihodelična, ima nešto odbojno u ovom osmijehu, a sličnost sa pomenutim muzičarem je nevjerovatna (kao da građani nisu već dovoljno poovčeni kamatama na kredit i zastrašivanjem negativnim kretanjima na međunarodnom tržištu kapitala).

Prosudite sami.

 

Zloćka

Opšti utisak komentara na prethodni post je preporuka da se manem kredita i snađem kako znam i umem drugačije. S tim se slažem u potpunosti, no da je to opcija ne bi ni bilo prethodnog posta.

Obzirom da nemam živaca da se akam s’ raspetljavanjem sitnih crevca potrošačkih kredita i volem da mogu da kontrolišem stepen otplate (bez naplate takse za prevremenu otplatu) izbor je pao na Amex Blue karticu. Samim tim sam se zainteresovao za dinamiku isplate, kako se sve to računa i kako funkcioniše.

Zvanični uslovi su sledeći: 5% minimalna mesečna otplata, 2% mesečna kamata na RSD (1.5% na EUR). Trenutno je u toku promotivni period — do kraja godine, ali postoje indicije da će se produžiti — pa su te cifre 1.5% i 0.9%. Igrajući se računanja po Excelu, postalo mi je sasvim jasno odakle utisak o dužničkom ropstvu.

Pre svega, svratio sam do BancaIntesa i proverio da li je princip moje računice tačan. To ide ovako (računam 2% kamate na dinare):

početna suma (PS) 100.000 prva otplata (rata) = PS * 0.05 5.000 nova suma (NS), ostatak dugovanja posle te rate = PS * 0.95 95.000 kamata na dugovanje = NS * 1.02 96.900

Laički gledano, razmišljanje običnog čoveka ide u pravcu “5% mesečno, znači isplatim za tu oko dve godine”. Al’ zamalo. Zaista je neverovatno koliko ljudi sa kojima sam razgovarao previdi koliko zaista ovih 2% mesečne kamate dodaje na osnovnu sumu. Evo ilustracija dinamike otplate za prve dve godine:

Prva kolona je početna suma, tj. ulazna suma za mesec, druga je rata, treća je nova suma, četvrta je nova suma sa kamatom što se onda preliva u naredni mesec kao ulazna suma.

Nakon dve godine, ne samo da niste isplatili već je ostalo skoro 50% od početne sume da se plati. Do tada ste platili banci 85.540din. Po ovoj računici, ostatak duga će pasti ispod vrednosti prve rate (5000) posle tačno 8 godina otplate, a do tada ste platili 53% više od početne sume, tj. 153.192din.

Kako ja to vidim dva su detalja koja dovode do ovoga:

Neozbiljno shvatanje uticaja koji 2% kamate ima na ukupnu sumu. Tih 5% što se odmah plati je 5000, znači ovih 2% je još manje, znači “sića”, ne može da bude strašno Previđanje da se rata vremenom smanjuje i da je samo prvog meseca 5000

Od ova dva faktora, drugi je cenim ključni. Čovek u glavi kapira “aha, platio sam 5000, pa puta 20, pa to malo kamate…”. Al’ zamalo na kvadrat.

Procentualna umesto fiksne rate je ključ “dužničkog ropstva”, pošto višestruko povećava period otplate kredita.

Ako taj faktor izbacimo i pretpostavimo da dužnik redovno svakog meseca plati 5k dinara, onda to izgleda ovako:

U ovom slučaju se kompletan kredit isplati za 2 godine, a ukupna plaćena suma je 125.000 dinara, tj. dvogodišnja efektivna kamata je 25%.

Crv sumnje mi je Grbin komentar da nije uspeo da cifre ugradi u Excelove finansijske module, pa sam skeptičan da tu nema još neke zvrčke u priči, te će uslediti još po koja poseta banci, da probam da iskopam ima li još neki skriveni trošak.

Ako nema, onda ovo deluje kao prihvatljiva stvar (25% na dve godine).

Krajnje je vreme došlo kad mi treba kreditna kartica. :)

Vabi me Sony Bravia 40”, pa sad gledam kako da pazarim. Opcije su:

gotovinski kredit potrošački kredit kreditna kartica

Još uvek istražujem šta je tu najpovoljnije na period od 1-2 godine. Nekako naginjem ka kartici, deluje mi kada se jednom završi priča oko uzimanja kasnije nema peripetija sa administracijom i jednostavno je otplatiti višak - ako uleti neka dobra tezga ili prodam 100 postera neke od mojih fotografija :).

Kakva su iskustva, ima li neko preporuku?

Po bankama ima raznih laganja i mazanja (oko kartica), ali se nekako svodi na sledeće:

kamata na mesečnom nivou je 1.9% do 2% godišnja članarina je od besplatno do 2000din kreditni limiti su 4 do 6 plata neke od kartica imaju čip a neke nemaju

Naravno, kombinacija svih povoljnih uslova ne postoji već nešto je negde manje, a neka druga stavka veća.

Za kredite nisam još gledao.