Planeta Srbija

Postojeća ekonomska kriza pokazala je da trenutno vladajuća paradigma u ekonomiji (liberalna) nije uspela da održi ravnotežu u sistemu i zato se danas nalazimo u ekonomskoj krizi. Nažalost alati koje ekonomisti danas imaju nisu dovoljno dobri da bi objasnili trenutnu situaciju i omogućili da se predvide i spreče ekonomske krize. Postavlja se pitanje da li postoji rešenje za ovaj problem? Rešenje postoji, a ono se zove ekonofizika.

Ekonofizika je interdisciplinarno naučno polje, u kome se primenjuju teorije i metode iz fizike radi rešavanja problema u ekonomiji. Ekonofizika kao disciplina se formirala 1990. godine od strane nekoliko fizičara koji su se bavili statističkom mehanikom. Oni su pokušali da se dotaknu problema u ekonomiji, posebno na finansijkom tržištu. Nezadovoljni dostignućima u ekonomiji pokušali su da primene metode iz fizike, prvo kako bi došli do podataka, a zatim i objasnili preciznije ekonomske fenomene.

Izraz ekonofizika skovao je Eugene Stanley sredinom 90-ih godina, kako bi opisao veliki broj radova koje su objavili fizičari, a koji se bave problemima finansijskih tržišta. Prvi put se pojavilo na konferenciji statističke fizike u Kalkuti 1995. godine.(...)

Pročitajte nastavak Ekonofizika predvidela ekonomsku krizu (746 words)

© Zoran Tomić for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Neki narodi i države imaju tradiciju, drugi istoriju, treći i jedno i drugo, oni četvrti ih tek grade. Samo u Srbiji ništa ne manjka. Ni tradicije. Još manje istorije. Još više burne. Događaja, koji čak i „zipovani“, ne mogu da stanu na jedan DVD. I taman kad se pomisli da je sve ružno, ipak, sabijeno u one sumorne ’90-e, samo i letimičan pogled u retrovizor pokazuje da je crni usud i u ovih devet godina poslednje decenije bio sve vreme nakačen na braniku građana Srbije. Uspeli su da ga se otarase 5.oktobra 2000. ali samo nakratko. Taj nesrećni mesec mart prvo je doneo NATO agresiju, pa streljanje Zorana Đinđića ispred svog radnog mesta, požar u Hilandaru, pa pogrom na Kosmetu… Da ima dva ovakva meseca u toku godine, čini se da ne bi bilo onih koji bi dočekali treći. Ovako se, kako-tako, pred kraj godine ljudi pridignu, kao pred kraj ove kad je za dve nedelje bilo toliko dobrih vesti da realan čovek mora triput da ih pročita ili čuje, kako bi poverovao. Decenija, kažemo, još nije završena, pa bi valjalo, bar po inerciji, na njenom kraju očekivati dobre vesti. Pa taman nam otpao branik, ako je to cena da i onaj usud odleti sa njim.

‘99 Milosrdni anđeo

Severnoatlantska vojna alijansa, bez odobrenja SB UN, počela je 24. marta 1999. godine oko 20 časova vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. Neposredan povod bio je incident u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea. Napadi u operaciji Milosrdni anđeo ili NATO agresija bez prekida su trajali 78 dana posle čega su suspendovani 10. juna kad je potpisan vojnotehnički sporazum o povlačenju vojske i policije sa Kosova i Metohije sa kojom je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih ne albanaca. Istog dana u SB je usvojena Rezolucija 1244 po kojoj Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad KiM ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom Unmika i Kfora. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Ekonomski eksperti iz Grupe-17 procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara.

‘00 Peti oktobar

Nakon desetogodišnje vladavine SPS, udružena srpska opozicija osvojila je 24. oktobra vlast na lokalnim izborima u Srbiji, većinu u Saveznom parlamentu, a kandidat DOS-a za predsednika SRJ Vojislav Koštunica pobedio je kandidata SPS-JUL Slobodana Miloševića. Prema konačnim rezultatima Koštunica je osvojio 50,24 odsto a Milošević 37,15 odsto glasova birača. A onda su se, posle nepriznavanja rezultata na poziv lidera DOS-a građani okupili 5. oktobra ispred Savezne skupštine. Nakon nekoliko uzmicanja pred suzavcem, koji je policija ispaljivala na demonstrante građani su ušli u parlament, a nešto malo kasnije i u zgradu RTS. Dvoje ljudi je poginulo, tri osobe su ranjene iz vatrenog oružja, a oko 100 ljudi je povređeno u sukobima demonstranata i policije. Već 6. oktobra Ustavni sud potvrdio je pobedu Koštunice u prvom krugu a Milošević mu je preko RTS-a čestitao izbornu pobedu. Skupština SRJ konstituisana je 7. oktobra a Vojislav Koštunica položio zakletvu pred oba doma parlamenta i u narednim danima primio brojne državnike dok su EU i SAD ukinule ekonomske sankcije SRJ obnovljene pre tri godine zbog situacije na Kosovu, otvoren je proces pomirenja sa Evropom i normalizacija odnosa sa Zapadom i susednim zemljama. Ranije 1. septembra u Centru „Sava“, na predizbornoj konvenciji DOS je potpisao „Dogovor sa Srbijom“, kojim se obavezao da će doneti demokratske promene u Srbiju, ukinuti međunarodne sankcije, urediti odnose između Srbije i Crne Gore na demokratski način i uspostaviti kompetentnu i odgovornu vlast. Još ranije 10. januara lideri najvećih opozicionih partija u Srbiji potpisali dokument o saradnji i zatražili raspisivanje opštih izbora u Srbiji a 14. januara pripadnici pokreta „Otpor“ na beogradskom Trgu Republike u Beogradu proslavili pravoslavnu Novu godinu pod motom „Ovo je ta godina“.

‘01 Milošević uhapšen i isporučen Hagu

Nakon desetogodišnje vladavine SPS, udružena srpska opozicija osvojila je 24. oktobra vlast na lokalnim izborima u Srbiji, većinu u Saveznom parlamentu, a kandidat DOS-a za predsednika SRJ Vojislav Koštunica pobedio je kandidata SPS-JUL Slobodana Miloševića. Prema konačnim rezultatima Koštunica je osvojio 50,24 odsto a Milošević 37,15 odsto glasova birača. A onda su se, posle nepriznavanja rezultata na poziv lidera DOS-a građani okupili 5. oktobra ispred Savezne skupštine. Nakon nekoliko uzmicanja pred suzavcem, koji je policija ispaljivala na demonstrante građani su ušli u parlament, a nešto malo kasnije i u zgradu RTS. Dvoje ljudi je poginulo, tri osobe su ranjene iz vatrenog oružja, a oko 100 ljudi je povređeno u sukobima demonstranata i policije. Već 6. oktobra Ustavni sud potvrdio je pobedu Koštunice u prvom krugu a Milošević mu je preko RTS-a čestitao izbornu pobedu. Skupština SRJ konstituisana je 7. oktobra a Vojislav Koštunica položio zakletvu pred oba doma parlamenta i u narednim danima primio brojne državnike dok su EU i SAD ukinule ekonomske sankcije SRJ obnovljene pre tri godine zbog situacije na Kosovu, otvoren je proces pomirenja sa Evropom i normalizacija odnosa sa Zapadom i susednim zemljama. Ranije 1. septembra u Centru „Sava“, na predizbornoj konvenciji DOS je potpisao „Dogovor sa Srbijom“, kojim se obavezao da će doneti demokratske promene u Srbiju, ukinuti međunarodne sankcije, urediti odnose između Srbije i Crne Gore na demokratski način i uspostaviti kompetentnu i odgovornu vlast. Još ranije 10. januara lideri najvećih opozicionih partija u Srbiji potpisali dokument o saradnji i zatražili raspisivanje opštih izbora u Srbiji a 14. januara pripadnici pokreta „Otpor“ na beogradskom Trgu Republike u Beogradu proslavili pravoslavnu Novu godinu pod motom „Ovo je ta godina“.

‘02 Likvidacija četiri banke

I 2002. godina počela je burno. Obeležili su je likvidacija banaka i propali predsednički izbori. Već 4. januara stečajni postupak u četiri velike srpske banke (Beobanci, Beogradskoj banci, Investbanci i Jugobanci) izazvao je talas protesta zaposlenih u tim bankama. Savezni ministar za finansije Jovan Ranković podneo je ostavku 16. januara. Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić raspisala je izbore za predsednika Srbije za 29. septembar a 13. oktobra održan drugi krug izbora koji nisu uspeli jer je na birališta izašao manji broj birača od predviđenog Izbornim zakonom. Kandidat DSS Vojislav Koštunica osvojio je 1.991.947, odnosno 66,86 odsto, a kandidat grupe građana Miroljub Labus 921.094, odnosno 30,92 odsto glasova birača. Ni ponovljeni predsednički izbori 8. decembra nisu uspeli, jer je na njih izašlo 45,17 odsto birača. Najviše glasova – 1.699.089, odnošno 57,66 odsto, osvojio je kandidat DSS-a i predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Kandidat SRS-a Vojislav Šešelj osvojio je 1.063.296, odnošno 36,08 odšto, a kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević 103.926, odnosno 3,53 odsto glasova birača. DSS nije priznala rezultate tih izbora zbog, kako je ocenila, „lažiranih biračkih spiskova“, ali su njene žalbe nadležne institucije odbile.

‘03 Ubijen premijer Zoran Đinđić

U dvorištu Vlade Republike Srbije u sredu, 12. marta u 12.45, pucano je na premijera Zorana Đinđića koji je pogođen sa dva metka posle čega je prebačen u Kliničko-bolnički centar. U 13.30 časova konstatovana je klinička smrt a v. d. predsednika Srbije Nataša Mićić je, na predlog Vlade Srbije, proglasila vanredno stanje. Pročitaj ceo tekst

Juče, na sajtu e-Novina naletim na post gde redakcija poziva čitaoce da pomognu svojim donacijama ovom elektronskom izdanju novina. Ovde je samo jedan odlomak iz teksta koji možete u celini pročitati na sajtu e-Novina.

Nakon 14 meseci postojanja, e-novine došle su u situaciju da se obrate čitaocima za pomoć: kako bi naš web-portal opstao i ostao ono što je od početka bio – nezavisno glasilo koje ne pomaže država ili neka politička partija – neophodna nam je finansijska podrška. Odmah da objasnimo: nismo hteli da uvodimo nikakvu stalnu nedeljnu ili mesečnu ili godišnju pretplatu koja bi samo pretplatnicima omogućila da čitaju naš sadržaj; nismo hteli da se udružujemo sa drugim medijskim kolektivima; preostalo nam je samo da se obratimo onima zbog kojih e-novine i postoje, a to su naši čitaoci.

Kako e-Novine imaju “političku boju”, odmah bi’ na početku teksta definisao par stvari i ogradio od eventualnih kasnijih “nagađanja i priči”.

Da, to mi je jedan od najboljih pisanih medija u Srbiji koji čitam redovno. Ne, ne radim za njih, a čak koliko znam, ni ne poznajem nikoga lično iz redakcije. Ne, niko me nije pitao za mišljenje o celom problemu, sam guram svoju njušku. Ne, niko me nije angažovao za njihovo promovisanje (pročitati, prethodnu tačku)

Redakcija e-Novina se nalazi u ekonomskom sranju. OK, ništa ni čudno, a ni novo na tom tržištu, svi znamo kakva je trenutna situacija. Stvar koja mi je u slučaju e-Novina specifičnija od drugih i izdvaja ga nekako od ostalih slučaja – ovde ne postoji nikakav poslovni model. Možda i postoji, ali ga ja ne prepoznajem, kao i što nemam pojma kako je projekat preživeo do sada, a da od sada neće moći. Ali OK, da ne gledam iza, nego ispred – kažu da gledanjem u retrovizor ne vidiš gde ideš.

Photo by Wolfgang Wildner

Ne znam tačno kolike su materijalne potrebe da se ova redakcija održi u životu, u postu se to ne napominje, ali sa obzirom da računaju da će ih donacije spasiti, pretpostavljam da nisu milionske sume.

Kako god, donacije ih neće spasiti, neće ih biti dovoljno – pogotovo ne na način na koji se organizuje cela kampanja. Žao mi je drugari iz E-Novina, ali i pored toga što mislim da ste odlični novinari, ova komunikacije je jako loša i više liči na osobu sa kamenom vezanim za noge u sred okeana nego na neko realno rešenje.

Ne želim ulaziti uopšte u polemiku da li je to dobro ili ne, ali je činjenica da je danas sve proizvod! Kada želimo prodati nešto, prema tome se trebamo i ophoditi kao prema proizvodu. Proizvod je i čokolada, ali i izložba u muzeju, fudbalska utakmica, organizacija komercijalne žurke… pa i novinarsko pisanje.

U ovom slučaju imamo proizvod – i to jako dobar proizvod (moje subjektivno mišljenje), ali proizvođači ne znaju koliko to vredi, kao ni kako ga prodati, traže dobrovoljni prilog za njega. Jbg. koliko god je to lepo, u tržišnoj ekonomiji ne prolazi. Biće uvek ljudi koji će dati nešto, ali ne i dovoljno za preživeti :(

Trenutno, svi online mediji imaju sličan problem i još niko nije pronašao “THE rešenje” za poslovni model online medija. Stvari se sada lome i uglavnom svi čekaju da vide šta će uraditi Merdok.

Enivej, e-Novinama gori pod nogama, i ne mogu čekati da Merdok napipa tržište pa da prema tome odreaguju. Ali hajde da prvo definišemo ciljnu grupu.

e-Novine su elektronsko izdanje, njihova ciljna grupa (čitaoci) imaju kompjuter, ne boje se interneta, koriste ga i sadržaj pronalaze na njemu. Svojim tekstovima, pored Srbije, rekao bih da im je tržište i Hrvatska. Ako uzmemo u obzir podatke sa wikipedije, ciljna grupa e-Novina je oko 2,6 miliona ljudi u Srbiji i oko 2 miliona u Hrvatskoj. Treba imati u vidu i čitaoce iz dijaspore za koje na žalost nemam podataka. Isto tako, za budućnost tržišta treba uzeti u obzir činjenicu da se penetracija interneta u Srbiji i Hrvatskoj kreće ~ 30-45%. Podatak koji može da pomogne u nekim projekcijama za budućnost?

OK, svi ovi podaci su “na brzaka” sakupljeni, postoji tu još mnogo stvari koje treba uzeti u obzir, ali i ovo daje neku predstavu o veličini tržišta. Da vidimo sada koje opcije oni uopšte imaju u ovom konkretnom slučaju?

Donacije

Ovu opciju redakcija prvo predlaže i oslanja se na nju, ali kako? Ako si čitalac iz Srbije onda poštanska uplatnica, a ako ne živiš u Srbiji, javi se mailom pa se dogovoriš sa redakcijom (!!??) Imajući u vidu gore pomenutu ciljnu grupu, mislim da redakcija sama sebi puca u noge ovom tehnikom prodaje. OK, znam da PayPal ne funkcioniše ni u Srbiji, a ni u Hrvatskoj za primanje novca. Znam i da su srpske banke sve osim user friendly za online naplatu. Ali vidim da rešenje za online naplatu pronalaze i web freelanceri iz Srbije, zašto ne bi mogle i e-Novine? Nisam dublje analizirao rešenja, ali možda je to MoneyBookers.com?

Photo by Pulpolux !!!

Mislim da je u ovom slučaju imati donacije OK, ali ne sa ovim online (ne)mogućnostima koje su ponuđene. Opet, ići dotle i od toga praviti poslovni model je neozbiljno i totalna utopija.

Pretplata za online izdanja

Ovo mu na prvu loptu dođe kao najprirodnija opcija. Klasičan poslovni model offline štampanih medija. Pretplata mesečna, šestomesečna, godišnja, kako god. Kao što sam gore napomenuo, trenutno se čeka kako će proći mnogo moćniji i uticajniji mediji.

Treba imati i u vidu da je ovaj poslovni model čak i New York Times napustio. Više im se isplatio “otvoreni sadržaj” i trafik sa Googlea, nego pretplate. Mislim, da otvoriti pretplatu u ovom trenutku, za e-Novine bi bilo totalno poslovno samoubistvo i najgore rešenje.

Reklame na sajtu

Vidim da na sajtu E-Novina postoji par AdSense blokova. Na žalost, oni su skroz nesrećno postavljeni. Onaj ko ih je postavljao, mi se čini da je ciljao da ih niko ne vidi, a kamoli slučajno klikne na njih. Ako je razlog bio da se istakne sadržaj, a reklame sakriju (što mogu razumeti) onda reklame ne trebaju ni da se postavljaju. A ako se odlučiš za njih onda to radi kako treba. Bar na netu mogu da se pronađu gomile besplatnih tekstova o toj tematici.

Ne znam koliko unikatnih posetilaca imaju e-Novine, kao ni broj otvorenih stranica. Ali u sat vremena posla na ovom sajtu, sa dobrim pozicioniranjem AdSense blokova, zarada se može podići desetostruko!

Social media marketing

Ekipa sa e-Novina je prisutna i na Twitteru kao i na Facebooku. Očigledno je da volje za novim tehnologijama i metodama postoje. Na žalost, vladanje ovim tehnologijama im ne ide najbolje.

Ne želim da e-Novine poredim sa njima, ali bih podsetio na slučajeve LeWeb, Seesmic ili Gary Vaynerchuk koji ceo marketing zasnivaju na tome. U klasičan marketing se ne ulaže ni 0,1$ dok su profiti milionski!!

Ovakvih primera ima sve više i više. e-Novine ne mogu možda da zarade par miliona dolara kao Gary Vaynerchuk, ali sam siguran da na ovaj način mogu povećati broj svojih čitalaca i indirektno uticati na svoj budžet.

Kako god, korišćenje Twittera kao RSS kanal sigurno nije rešenje, to je po meni čisto gubljenje vremena.

Prihodi od suvenira

Neko je u komentarima na tekstu Pomoć za e-novine pomenuo i ovu opciju. Vidim da u komentarima ima i onih kojima se ovakva ideja gadi. Iskreno, i meni se ne sviđa ideja štampanje šoljica, raznih podmetača i trista čuda. Ali podsećam da i u ozbiljnim i velikim projektima, štampanje t-Shirtova predstavlja ozbiljan procenat punjenja budžeta.

Evo primera za koji su sigurno svi novinari čuli, Reporters Sans Frontières. Internacionalni NVO sa glavnim ciljem, sloboda štampe. Verovatno se svi sećaju akcije koju je ova organizacija povela tokom Olimpijade u Pekingu? Sećate se i onih t-Shirtova sa lisicama u obliku olimpijskih krugova ispod kojih je pisalo Peking ili Beijing 2008? Skoro sam gledao neku emisiju na francuskom ARTE (na žalost nemam link), gde se navodi da su im samo ove majce donele par miliona evra!!

Photo by RSF

Prihodi na ovaj način ne podrazumevaju samo vulgarno štampanje t-Shirtova i šolji sa svojim logom. I od legitimnih političkih ciljeva za koje se e-Novine bore, mogu se napraviti odlični proizvodi koji, siguran sam, mogu doneti dobar deo prihoda. Na taj način se postižu i dva cilja: puni se budžet + promoviše ideja za koju se e-Novine bore ;)

Zaključak

Nema čarobnog rešenja koje će preko noći izvući e-Novine iz ekonomskog shita. Ali oslanjati se samo na donacije je totalno pogrešan i opasan potez koji će dovesti do gašenja ovog medija.

Takođe, ne vidim mesta za kuknjavu na vlast zbog koje se ovaj medij nalazi u takvoj situaciji. Za to ne može biti kriv ni Boris Tadić, kao ni bilo ko drugi. Pogotovo, jer osim traženja donacija, e-Novine nisu baš ništa uradili za sebe po tom pitanju.

Subjektivno, imate jednu od najačih redakcija u regionu. Ali imati i najbolju redakciju na svetu danas ne znači ništa. Treba se znati adaptirati i znati prodati svoj proizvod. Još je Darvin govorio da neće preživeti ni najpametniji, ni najači nego oni koji se znaju adaptirati vremenu u kome žive.

Najiskrenije, želim vam da iz ovog ekonomskog sranja izađete što pre i da ćemo vas moći i dalje čitati. Mesta za vaš proizvod, uz ekonomski adekvatnu nadoknadu, sigurno ima – samo ga treba pronaći ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ne znam šta vi kažete na ovu reklamu Balkan Investment banke, ali mene već čitav oktobar zastrašuje. Lik je identičan Aphex Twin, a ja se ježim kad ga Roćko u trenucima ludila pusti. Ilustracija je psihodelična, ima nešto odbojno u ovom osmijehu, a sličnost sa pomenutim muzičarem je nevjerovatna (kao da građani nisu već dovoljno poovčeni kamatama na kredit i zastrašivanjem negativnim kretanjima na međunarodnom tržištu kapitala).

Prosudite sami.

 

Zloćka

Utorak. Nakon Bajkovitog Jutra, provedenog u Krugu Porodice, uz Omlet Jedne Zemlje Kojoj Težimo – spremljen od strane Moje Nadarene i Iskusne Kuvarice – i uz Jutarnji Program Javnog Servisa Jedne Nama Susedne Zemlje, krenula je Ličnost Velikog Demistifikatora u možda najveći izazov Strateških Integracija do sada: jer, u vanjskom svetu Fanatičnih Boraca [...]