Planeta Srbija

Film iz BBC-jeve produkcije zasnovan na čuvenom romanu “1984″ (1954.) Georgea Orwella koji ceo možete pogledati na YouTube ili u ovom blog zapisu  (u javnom je vlasništvu).

via Zombix

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: 1984, BBC, film, George Orwell, SF

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Zna se da se tokom ratnih perioda sve prelazi na tzv.”ratni režim”, sve pa između ostalog i kultura, koja postaje “angažovana” – politički i nacionalno, a ni deo produkcije namenjen deci ne ostaje imun na ovu angažovanost.

Poznato je da se tokom ratova koje su SAD vodile od I sv.rata pa na ovamo, sve njihove ratne pohode uredno je ispratila Holivudska industrija zabave. Iako nisu dolazili do nas posle rata, ne mali je i broj angažovanih crtanih filmova koji su imali za cilj neku vrstu indoktrinacije mališana. Jedan od pomenutih je i ovaj sa čuvenim Diznijevim Pajom Patkom koji nosi naziv “Der Fuhrer’s Face” iz 1942. godine, anti-naci kojim dominiraju svastike i Hitler:

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: crtani film, Hollywood, Paja Patak, Volt Dizni

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Nakon najpopularnijeg Spartaka sa Kirkom Douglasom Stenlija Kjubrika iz 1960. i brojnih manje uspešnih rimejkova, evo nove strip-300-like serijala “Spartacus: Blood and Sand“:

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: 300, Kirk Douglas, Spartacus, Spartak

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Krećemo u 2010. godinu sa zanimljivom kumulativnom infografikom koja ukazuje na popularnost muzičkih pravaca tokom proteklih 10 godina koju nam donosi poznati muzički sajt Pitchfork.

Popularnost muzičkih žanrova i  pojedinačnih numera određena je uglavnom na osnovu preuzimanja iz iTunes prodavnice. Imamo pomalo zanimljivu situaciju na globalnom muzičkom tržištu, jer su izgleda svi tokom prethodnih 10 godina tražili neku alternativu, dok rokeri ni ovde nisu imali sreće, iako na iTunesu nema narodnjaka ;)

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Infografika, iTunes, muzika, narodnjaci, Pitchfork

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Prenosim vam rezultate istraživanja lokalne agencije Scan u vezi kulturnih zanimacija novosađana.

Jes’ da agencije nije nešto renomirana, ali su podaci koliko toliko indikativni:

Čak 69,5 odsto Novosađana izjasnilo se da nikada ne posećuje pozorište, 79,3 odsto ispitanika kaže da nikada ne ide u bioskop, a biblioteku nikada ne posećuje 73,9 odsto ispitanika. Izložbe nikada ne posećuje 82,6 odsto ispitanika, koncerte 58, tribine i rasprave 94,2 a promocije knjiga 91,8 odsto ispitanika.

Ovi podaci su se pogoršali u odnosu na prošlu godinu, a zanimljivo je da čak 28,1 odsto ispitanika nikada ne posećuje ni restorane, kafane i kafiće.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: istraživanje, Novi Sad, statistika

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Film “Ataque de Pánico!” (Napad panike) traje samo četiri minuta i 48 sekundi i do sada je na YouTubeu pregledan nekoliko miliona puta na više lokacija. Ovaj kratki SF film je po mnogo čemu zanimljiv, snimio ga je i producirao urugvajski reditelj Fede Alvares još 2006. godine, ali ga je tek prošlog meseca postavio na YouTube.

Alvares koji se uglavnom bavi režiranjem reklama, radio je na njemu pune dve godine i za njegovu finalizaciju potrošio samo 300 dolara. Zašto “samo”? Zato što specijalni efekti izgledaju kao da je utrošeno par miliona dolara.

Uverite se i sami:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Fede Alvares, film, kratki film, reklame, SF, Urugvaj

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Noćni snimak by Samsung Galaxy

Zaista sjajno vreme koje će bar prema najavama potrajati narednih 6-7 dana, izmamilo je brojne novosađane u šetnju. Grad je pun, šetališta, ali i tržni centri. Merkator je postao vikend hram okupljačite ;)

Opet, i u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici ima promena, sve je više uličnih zabavaljača – domaćeg porekla. Spajaju ljudi dobro sa korisnim, zabave svoje sugrađane, a i u ova teška vremena ponešto i zarade.

Ogromni baloni od sapunice

Pored uličnih, u Novom Sadu održava se još jedan interni performans – 3. Novosadski strip vikend. Sve ljubitelje stripa savetujem da posete stari Dom kulture (Pozorište mladih) gde mogu da tokom vikenda isprate  program više koncipiran na alternativnom stripu a u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad.

U holu Pozorišta mladih možete pogledati zanimljivu izložbu strip tabli Popošak i Cveće autora Vladana Nikolića. Tuje neravi i berza stripa, ali i štandovi izdavača i knjižara gde možete nabaviti nova strip izdanja i albume.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Novi Sad, Novosadski strip vikend, Popošak, strip

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Sinoć sam u okviru poslednjeg dana Sinemanije ogledao najnovije ostvarenje Majkla Mura (Michael Moore) dokumentarni film “KAPITALIZAM: LJUBAVNA PRIČA” (Capitalism: A Love Story). Film traje preko dva sata i na jedan sjajan, neposredan način objašnjava - kapitalizam, njegove postulate, glavne aktere, negativnosti, žrtve… Ovih potonjih ima najviše.

Ipak, film se prevashodno bavi finansijskom krizom koja je nastala POHLEPOM finansijsko-bankarskog sistema i njegovih nosilaca u USA. Čelni ljudi vodećih banaka, finansijskih institucija, kreditnih biroa, Wall-Streeta i inih zelenaša, uspela je da se infiltrira u kongres i ministarstva, sve do predsedničke funkcije, da bi u krajnjoj instanci oborili poreske obaveze najbogatijih i na drugoj strani, mnogo važnije, obezbedili mogućnost bankama da podignu kamete po sopstvenom nahođenju.

Imamo i mi nešto slično, u vidu varijabilnih kamatnih stopa domaćih banaka.

Uglavnom, sve je počelo početkom osamdesetih dolaskom na vlast Ronalda Regana manekena (i bukvalno) korporativne Amerike, da bi manje-više neslavno (za bankarske opet nije ispalo neslavno) završilo krahom u hipotekarnog sektora u USA i prelovanjem problema na globalnom planu.

Kroz film defiluje i nekoliko predstavnika izigranih građana koji su najviše podneli i osetili nezajažljivost banaka. Svako od njih je svojevremeno, zaveden lepim obećanjima o idelanom životu uzeo hipo-kredit. I u početku, nije bilo problema, jedan farmer i Mičigena imao je mesečnu obavezu prema banci od 1.600 dolara, i mogao je da je servisira. Nakon izvesnog vremena, zahavaljujući totalnoj liberalizaciji bankarskog sektora, uspeli su da deregulišu finansijski sektor i podigli kamete.

Onom farmeru, mesečna obaveza – ničim izazvana – POPELA se na na 2.700 dolara – i to više nije mogao da plaća. Došli su sudski izvršitelji i isterali ga iz porodičnog poseda koji je hipotekarno založio. On i njegova porodica ostali su bez igde ičega.

Jedan za drugim bankrotom, stiglo se do KRAHA hipotekarnog zaduživanja, jer je u jednom momentu na tržišti pojavilo preko 400.000 kuća i domova koje nakon oduzimanja nije imao ko da kupi.

I šta se desilo, bankarski tajkuni preko najviših pozicija u Vašingtonu isposluju sebi POMOĆ OD  države u visini od 700 milijardi dolara – bez ikakvih obaveza da opravdaju data sredstava! Jednostavno se novac iz trezora prelio u depoe glavnih krivaca finansijske krize.

Obavezno pogledajte ovaj film, bez obzira da li volite rad Majkla Mura ili ne, svakako mu se ne može osporiti sposobnost da otvori neka pitanja i javno ih postavi odgovornima.

Evo i trejlera:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Dead Peasants, Dead Peasants Insurance, hipotekarni krediti, kapitalizam, krediti, ljubavna priča, Majkl Mur, Michael Moore, pohlepa, Ronald Regan, Ronalda Regana, Sinemanija, Wall-Street

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Slučajno sam juče pomenuo Pobesnelog Maxa, u sasvim drugom kontekstu, a evo dana i zvanične potvrde da Džordž Miler radi na četvrtom nastavaku sage o drumskom ratniku – Mad Max 4 (Fury Road). Mela Gibsona nema u podeli uloga, ali je svakako zanimljiva ideja, pa i današnje vreme, da ponovo spinuje ideja o post-apokaliptičnim junacima.

Gledajući sa jedne strane, priča je trebala biti zaključena sa Drumskim ratnikom, treći nastavak je omašio, dok bi četvrti nastavak mogao zauvek da pokopa priču o Maksu. S druge strane, priča je intrigantna i postoji bezbroj pravaca u kojim bi scenario mogao da se razvije, samo je pitanje hoće li to biti onaj pravi.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Drumski ratnik, film, George Miller, Mad Max, Mel Gibson

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Inspirisan čuvenim Pobešnjelim Maksom i australijskim korenima, australijski umetnik Shaun Gladwell kreirao je knjigu i katalog MADDESTMAXIMVS, koji se zasnivaju na seriji snimljenih performansa i skulptura koje istražuju reprezentacije australisjkih pejzaža i mitoloških figura koje su projektovane u prostrane australijske pustinje.

Naravno, nezaobilazna pop-ikona iz prošlog veka je tamna futuristička priča i njen junak Mad Max, tako da je jedan od eksponata MADDESTMAXIMVS instalacije – skulpturalna repbila V8 ‘Interceptor’ - presretača koji je vozio Mel Gibson u Mad Max.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Mad Max, MADDESTMAXIMVS, Mel Gibson

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Sutra se u novosadskom Muzej savremene umetnosti Vojvodine u 19h (Dunavska 37) otvara projekat i izlozba ID: IDEOLOGIJA DIZAJNA u produkciji takođe novosadskog Centar za nove medije_kuda.org

Predmet istraživanja i izložbe Ideologija dizajna su teorije i prakse (industrijskog i grafičkog) dizajna nastale u gotovo pola veka postojanja socijalističke Jugoslavije, te njihov širi društveni i ideoločki kontekst.

Poseban akcenat projekta postavljen je na diskusije i prakse vođene u vreme socijalističke Jugoslavije koje su pokušavale da definisu: ulogu dizajna u (ne)-tržišnoj socijalističkoj ekonomiji, njegov funkcionalizam i uslovljenost tržištem ili pak društvenu angažovanost, te ulogu dizajna u oblikovanju novog odnosa čoveka prema materijalnim stvarima, novog načina života u težnji ka uspostavljanju besklasne ljudske zajednice

Istraživanje, izložba i publikacije Ideologija dizajna se bave kontekstualizacijom kontradiktornih procesa i načina na koji su različite ideologije dizajna i vizuelnih identiteta kreirane u prvom posleratnom periodu formiranja Jugoslavije, zatim tokom burnih 1960-ih i 1970-ih godina, do samog prestanka postojanja ove zajednice. Takođe, ovim projektom se preispituje mogućnost kreiranja odnosa između kritičkih istorijskih praksi dizajna i savremenog dizajna, koji sve više potpada u isključivo komercijalni aspekt kreativnih industrija, koje prelomljene kroz ideološku prizmu neoliberalnog kapitalizma održavaju eksploatatorski odnos prema kreativnosti i kreativcima.

U tom smislu nameće se pitanje: Da li je danas moguće posmatrati i praktikovati prakse dizajna van dominantnih funkcionalističkih principa i tržišnog diktata proizvodnje i potrošnje, te razvijati njihovu angažovanu dimenziju u kreiranju čovečnijih društvenih odnosa?

Projekat Ideologija dizajna sadrži nekoliko celina: didaktička izložba u okviru koje su predstavljeni:

- dokumentarni video zapisi – intervjui – sa najznacajnijim protagonistima jugoslovenske teorije i prakse dizajna i istorije i kritike umetnosti: Jerko Denegri i Branko Vucicevic – Beograd; Matko Mestrovic i Fedor Kritovac – Zagreb; Stane Bernik – Ljubljana i Branislav Dobanovacki – Novi Sad. U seriju intervjua realizovanih za Ideologiju dizajna prikljucen je razgovor sa zagrebackim dizajnerom Ivanom Piceljom povodom godisnjice Helvetice, koji su realizovali Dragan Mileusnic i Zeljko Serdarevic, dizajnerski par iz Zagreba.

- u zajedničkoj produkciji, zagrebacki graficki dizajner Dejan Krsic i Centar_kuda.org u okviru izlozbe predstavljaju subjektivni timeline praksi industrijskog i grafickog dizajna, te institucionalnih i alternativnih okvira praksi dizajna u odnosu na paradigmaticna drustvena, politicka i ekonomska zbivanja u socijalistickoj Jugoslaviji.

- prostorne intervencije dva umetnicka i dizajnerska kolektiva – Metahaven iz Holandije //www.metahaven.net/ i Société Réaliste iz Francuske /www.societerealiste.net/.

- „Total design“ izlozbe upotpunjuje mobilni i modularni namestaj – „Z“ blokovi – izradjen po projektu NAO – Normal Architecture Office i arhitekte Srdjana Jovanovica Weissa iz Filadelfije, SAD. /www.thenao.net/

-radionice i edukativno-kolaborativni programi, koje realizuju dve novosadske inicijative dizajnera mlađe generacije – Open Design Studio /www.opendesignstudio.net/ i A3.Format /www.a3format.org/about.html/ projekat. ( pogledati attach. / OpenDesignStudio-inetgralni tekst doc.)

- javne diskusije i prezentacije koje ce biti organizovane tokom mesec dana trajanja izlozbe.

– dvojezicni zbornik tekstova – diskurzivnu platformu projekta upotpunjuje zbornik tekstova na srpskom i engleskom jeziku koji sadrzi 13 eseja dajuci teorijski uvid u temu projekta, u izdanju izdavacke kuce Autonomedia /www.autonomedia.org/ iz Njujorka.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: funkcionalizam, ID, Ideologija dizajna, kuda.org, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, socijalistička Jugoslavija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Naiđoh danas na Blogotku najavu na Literalogu svedenu na jednu rečenicu: Večeras od 21:00 do 23:00 na Novom Radio Beogradu gostuje vodeća mlada pesnikinja sa ovih prostora, gospođica Maja Solar.

Pažnju mi je privukla sama ova rečenica, odnosno to što se u njoj nalaze izrazi Novi Radio Beograd i vodeća mlada pesnikinja sa ovih prostora. To mi nekako ne ide zajedno te se upalila lampica za tešku alternativu tako da sam morao malo da procunjam guglom da vidim o kome se radi.

Ispostavilo se da je gugl pokazao upravo ono što sam i očekivao - zaista teška alternativa koju Novi Radio Beograd u […]

Tekst pisan za temat časopisa “Kultura”. Ovde prenosim širi rezime:

Reč „blog“ je stara deset godina. Termin „weblog“ u značenju mrežnog dnevnika pojavio se 1997, a dve godine kasnije skraćen je u „we blog“. Razlika između „klasične“ forme dnevnika i bloga ogleda se u drugačijem toku recepcije, kao i u hipertekstualnom karakteru bloga. Za razliku od klasičnog dnevnika, zapisi na blogu čitaju se obrnutim hronološkim redosledom i povezani su interno i eksterno sa drugim digitalnim dokumentima. Blog se ukazuje kao ventil za izražavanje onog ličnog u doba kojim dominira masovno i sistemsko, onog nesputanog u okruženju koje je podvrgnuto strogoj regulaciji, i onog trenutnog i autentičnog glasa jedne individualnosti upućene drugima, u uslovima sve snažnije i sve suptilnije medijske manipulacije. U ostvarivanju potencijala bloga kao nove književne i komunikacijske forme, zapaža se stalna ambivalencija – između individualnog i privatnog, slobodnog i anarhičnog i komunikativnog i površnog.

Srpska književna blogosfera razmatra se s obzirom na aspekte kreiranja i prenošenja informacija, ostvarivanja komunikacije, digitalnog (samo)izdavaštva i mogućeg doprinosa novim praksama pisanja i čitanja.

Kao oblici bloga usmereni na informisanje navode se promotivni blogovi pisaca, izdavačkih kuća, književnih društava i manifestacija. Poseban tip predstavljaju blogovi koji redistribuiraju informacije o književnosti objavljene u drugim medijima.

Blogovi koji nastoje da uspostave komunikaciju između pisaca ili pisaca i čitalaca, često ne uspevaju da ostvare zadovoljavajući kvalitet komunikacije, i samo u veoma retkim slučajevima uspevaju da oko sebe izgrade virtuelne književne zajednice.

Najveći izazov zatečenim formama književnog života predstavljaju blogovi koje pisci koriste radi samostalnog objavljivanja svojih tekstova. Digitalni samizdat predstavlja izazov za koji izdavačka industrija još nije našla odgovarajući poslovni model. Pored autorskog bloga, kao poseban oblik može se pomenuti blog sa antologičarskim ambicijama.

Najspornije je pitanje doprinosa blogosfere iskustvima pisanja i čitanja. Proširuje li blog stvaralačke mogućnosti književnosti? Menja li način na koji čitamo književna dela? Može li blog, izvorno lični dnevnik, da prekorači sopstvene granice i ostvari šire potencijale medija?

Kalifornijski ilustrator Josh Ellingson kreirao je gomilu  zanimljivih grafika uključujući i ovu zanimljivu  “Wi-Fi Diner”, kao njegov omaž umetniku realisti, takođe grafičaru Edwardu Hopperu i njegovom radu “Nighthawks”. Grafika “Wi-Fi Diner” iskorišćena je kao ilustraciaj jednog Wired priloga, a zanimljiva je zato što prikazuje besplatnu Wi-Fi uslugu u jednom baru izmeštenom u 40-te godine prošlog veka. © [...]

Orvelova dela za Kindle nikada nisu ni postojala. Pošto se izdavač predomislio i odlučio da više ne želi da nudi Orvelove knjige “Životinjska farma” i “1984″ u verzijama za Kindle, Amazon je uklonio ova dela iz prodavnice i obrisao sve kupljene kopije sa ovih uređaja. Drugim rečima, vlasnici Kindlea ostali su vez svojih kupljenih kopija koje [...]

Nakon prozivke gradskih vlasti na tribini “Potemkinov Novi Sad” umesto vlastodržaca osetio se prozvanim, pazite molim vas - Ivan M. Lalić. I kaže on “njegov festival Cinema City nema premca u zemlji”, da se “jako uvredio” i da od 100 miliona dobijenih od poreskih obveznika vrate čitavih 20 miliona evra, samo ne znam da li su gradske finansijske službe igde proknjižile uplatu Exita.

Takođe i jedan od suvlasnika Exit festivala B. Bošković žali se u intervjuju za blog B2 da od  države ne dobija ništa?!

Malo si zamenila teze. Od države ne dobijamo skoro ništa i to je važno da razgraničimo. Tretman koji imamo u republici je kao da smo kolateralna šteta.

Zato novac poreskih obveznika iste te države  iz gradske i pokrajinske kase tretira kao “dobrodošao”, i to svih 80 miliona dinara, bezmalo 1 miliona evra.

Juče je javno Žilnik odgovorio Laliću i “čistačima budžeta” da dokaže tvrdnje da ga je Exit pomogao sa 20 hiljada evra:

Јер, поред вештог “чишћења буџета” за шта сте специјалиста, Ви бисте морали да усавршите бар неку методологију подношења извештаја и рачуна, која се тражи баш на светским катедрама које подучавају о културном менаџменту и културној индустрији. Можда нисте пажљиво слушали те лекције Вашег професора Драгана Клаића, а он и ја, на светским универзитетима, често заједно држимо семинаре на ту тему. Јер, када се тај сегмент бизниса неуредно и незаконито води, културни менаџмент метастазира у манипулацију и криминал.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: budžet, Exit, Kultura, Novi Sad

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Kao što sam  nedavno na ovom blogu ukazao na nelogičnosti i apsurde vezane za izdvajanje (preusmeravanje) novca poreskih obveznika na “kulturu”, tako se i jučerašnja Tribina “Potemkinov Novi Sad“ fokusirala na problem i pokušala da ukaže na loše stanje u nacionalnoj kulturi uopšte.

I sam Želimir Žilnik izrekao je stav koji sam par puta naglasio da je Exit komercijalna institucija i da ne zahteva pomoć društva, već da sama organizacija mora da pomogne gradu u kome je ponikao ovaj događaj. A za poslednjih deset godina od Exita gradu nije ostalo ništa, a na uštrb Exita mnoštvo kulturnih programa i projekata ostalo je nerealizovano.

Želimir Žilnik:

Oni su zapravo ušli u jedan tamni oblak koji se nadvio nad Srbijom i koja se zove SRPSKA KOMERCIJALNA KULTURNA LAŽ. Exit je komercijalni festival i profit mu je ogroman. Dakle, radi se o pomračenju u glavama i mi smo dužni da kao profesionalci reagujemo.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Art klinika, Exit, Kultura, Novi Sad, Želimir Žilnik

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

NOVOSAĐANI BUĐENJE!!!!!! Kilo “kulture za poneti”, a mrvice za “razna udrženja”!!!! Gradonačelnik Novog Sada, Igor Pavličić dao je sledeću sramnu i uvredljivu izjavu o poimanju kulture našeg (svetog) grada, Radiju 021: “Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Egzit spram [...]

Sledi obraćanje javnosti kojim je grupa novosadskih umetnika i kulturnih radnika pokušala da ukaže na rad lokalne samouprave u domenu kulture i  ”zloupotrebe javnog novca od strane političkih struktura”. Ovim povodom će se održati i  tribina  u Omladinskom centru CK13 u ulici Vojvode Bojovića 13, u ponedeljak 06.07, sa početkom u 13:00 časova.

Sledi saopštenje:

SAOPŠTENJE

U korenu spektakla je najstarija od svih društvenih specijalizacija - specijalizacija moći. Spektakl se specijalizovao za ulogu onog koji govori u ime svih drugih aktivnosti. To je ambasador hijerarhijskog društva pred njim samim, koji uručuje svoju zvaničnu notu na dvoru gde nikome drugom nije dopušteno da govori.

(Gi Debor, Društvo spektakla, 1967)

Smatramo da nedavne izjave gradonačelnika Novog Sada, Igora Pavličića, u vezi sa finansiranjem kulturnih programa i sa prioritetima u sektoru kulture na nivou grada predstavljaju problem na koji treba da reagujemo i skrenemo pažnju javnosti.

Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Egzit spram rezultata koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca. Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruženja i razne “Art klinike”, a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga*, utvrdio je gradonačelnik Igor Pavličić.

…

Lakše je braniti pozicije zemlje i medjunarodna i državna pitanja kroz nešto što je uspešno i što je brend. Imamo malo stvari koje su brend i po kojima nas ljudi prepoznaju, a Novi Sad se prepoznaje po festivalu Egzit*, kazao je gradonačelnik i povukao paralelu sa donacijom Beograda uspešnoj porodici Đoković.

(* izjave gradonačelnika na 021)

Način na koji se gradonačelnik obratio javnosti ukazuje na retoriku i mehanizme autoritarne centralizovane vlasti koja želi da drži potpuni monopol na upravljanju kulture u gradu. Nedopustivo je da se ovakve izjave emituju i ponavljaju, čime se lažno potvrđuju kao nova “istina” koja uspešno zamagljuje suštinske probleme u kulturi grada Novog Sada.

Zabava nije umetnost

Činjenica je da se u našem drustvu gotovo svi fondovi pune isključivo poreskim novcem. Samim tim se i odgovornost u raspodeli novca povećava i svakako bi bilo poželjno da se ova aktivnost što transparentnije projektuje ka poreskim obveznicima, u ovom slučaju građanima Novog Sada.

Kao najubedljivije sredstvo u političkom servisu za pojedinačne i partijske promocije, partije koriste potencijale grupnih svetkovina i zabava, što je uticalo na pojavu brojnih festivala “zabave i veselja” koji se promovišu kao kulturna paradigma.

U slučaju kulture grada Novog Sada kao posebno zanimljiv fenomen izdvaja se festival EXIT. Ovaj fenomen svakako zahteva posebnu analizu, ali ovog puta želimo da ukažemo na devastaciju kulture koja proizilazi iz nemarnosti vladajućih struktura Grada. Od samog nastanka Festivala mnogi individualci i organizacije su pomagali razvoj lokalnog festivala naivno verujući da će se njegovim jačanjem i razvojem otvarati nove mogućnosti za razvoj kulture i umetničke produkcije, ali dogodilo se upravo potpuno suprotno.

Svođenje kulture na atribute razbibrige učinili su da se Novi Sad od svog nastanka  do danas nalazi u najtežoj situaciji kada je u pitanju razvoj savremene kulture i umetničke prakse. Upravo se ovim banalnim relativizovanjem kultura svodi na opšte šarenilo, koje sa kulturom ima vrlo malo dodirnih tačaka.

Zabava nije umetnost II

Sa jakom finansijskom podrškom, EXIT festival je vrlo brzo došao u situaciju da stabilno razvije osnovne kapacitete za neophodne radnje u povezivanju i uspostavljanju uslova za nastanak samofinansirajuće strukture. Ali šta Novi Sad ima nakon deset godina EXIT-a vezano za savremenu umetnost i produkciju? Nažalost, skoro ništa. Paradoksalno, nastala je situacija da se dragoceni poreski novac ne ulaže u razvoj umetničke produkcije, već se uporno gura u jedan mehanizam koji svojim komercijalnim kapacitetima daleko prevazilazi mnoge male privrednike ili poslovne inicijative.

Zašto se sva sredstva ulivaju jedino u EXIT? Zašto više niko ne može da dobije šansu? Zašto se stvara monopol? Zašto se ohrabruju mladi u umetničkoj i kulturnoj produkciji da napuštaju Novi Sad?

Koliko novih galerija je otvoreno u Novom Sadu u poslednjih nekoliko godina koje se bave savremenom umetnošću? Nijedna. Nekoliko se ugasilo. Nije potrebno da navodimo primere iz ostalih oblasti kulture, koje svi dobro znamo.

Tako dolazimo do paradoksalne činjenice da umetnici, umetnička udruženja i radnici u kulturi u Novom Sadu sada nemaju uslova da participiraju u poreskom novcu jer se i sam gradonačelnik oglasio da jasno daje primat promociji zabave nasuprot ulaganju u razvoj umetničke prakse i produkcije. Jedna grupa anonimnih ‘mladih ljudi’ dobila je tu privilegiju da veštije, brže i monumentalnije sprovede novac u partijski mega-spektakl koji će utvrditi volju glasača. Pri tom svi roditelji, poreski obveznici u Novom Sadu, biće primorani da ponovo izdvoje novac za karte svoje dece koja zele da idu na tvrđavu. Dakle, Novosađanima dupla naplata, jer treba da su ponosni na to što sada za njih čuju razni regionalni tur operateri.

Zašto se u uslovima krize ne smanji obim EXIT festivala? Šta u slučaju da iz različitih razloga EXIT prestane da funkcioniše? Koje kapacitete i umetničku infrastrukturu nalazimo u slučaju post-exitovskog Novog Sada?

Odricanje Grada u podržavanju umetničkih samoinicijativa, udruženja, asocijacija i umetnika stvara uslove za devastaciju sadržaja koji se izvorno identifikuju sa Gradom i podnebljem. Na taj način Grad pretvara čitavu zajednicu u pasivnu zajednicu konzumenata komercijalne kulturne ponude i ukida im pravo na aktivno učešće u kulturnoj produkciji, čime sprečava razvoj lokalnih i individualnih inicijativa i poetika, pa i novih industrija.

Zabava nije umetnost  III

Da bude jasno, festival EXIT je za grad Novi Sad i Pokrajinu značajan, ako ne i više od čuvenog Internacionalnog poljoprivrednog Sajma koji takođe smešta Grad i Pokrajinu na mapu Sveta, pa ga tako treba i doživeti i smestiti gde mu je mesto - u sektor privrede i turizma. Dakle, festival EXIT se ne treba posmatrati kao sektor umetničke produkcije već kao sektor privrede i turizma.

U preraspodeli sredstava u praksi drugih kulturnih politika postoje različiti metodi, koji u našem gradu nisu razmatrani. Na primer:

Metod br 1:  metod zajma, gde festivali nakon uspešno realizovanih manifestacija vraćaju osnovni ulog, nakon što im je ostala dobit od karata, sponzora, medijskih prenosa itd. Kada bi se EXIT našao u sektoru privrede, to bi onda daleko bitnije uticalo na razvoj infrastrukture Grada i građani bi bili više motivisani (izgradnja saobraćajne petlje, mosta, bolji gradski prevoz, javni toaleti itd) Metod br 2: princip kreditiranja kod lokalne privredne banke i na taj način se ojačava obostrano i sektor privrede i manifestacija.

Ali ovi nabrojani modeli (i mnogi drugi) proizilaze (opet!) iz jasnog rada revizije i preciznog finansijskog izveštaja nakon realizacije događaja!

Nažalost, svojom nemarnošću ili planskim izbegavanjem i izostankom bilo kakavog metoda u raspodeli poreskog novca, Grad guši razvoj lokalne umetničke produkcije. Iz navedenih činjenica se može naslutiti da upravo iz nedefinisanih nivoa procene kulturnih vrednosti ne postoji opipljiv kulturometar koji će jasno definisati značaj i format određenog kulturnog događaja, te je sektor kulture neretko idealno mesto za provlačenje raznih drugih oblika koji pripadaju domenu zabave ili turizma.

Konačno, ako čak i usvojimo ovu kategorizaciju od strane gradonačelnika, i u svetlu nedavno potpisanog protokola koji je Grad potpisao sa udruženjem EXIT, čime je njihovo delovanje prošireno na sve oblike javne animacije Grada (Sterijino pozorje, Cinema City, Exit festival…) postavlja se pitanje čemu onda služe dosadašnje institucije kulture koje su do sada radile taj deo posla? Da li to znači da treba ugasiti KCNS, Centar za kulturnu animaciju grada, Muzičku omladinu Novog Sada, Zlatno Oko, Mali likovni salon? Ili je to več počelo? Ovaj problem bi svakako trebao da se reši i preko viših instanci vlasti koje bi trebalo da istraže da li postoje elementi monopolskog ponašanja i da stim u vezi ispitaju mogućnost za primenu antimonopolskog zakona.

Ovim javnim obraćanjem želimo da skrenemo pažnju javnosti na ozbiljan oblik zloupotrebe javnog novca od strane političkih struktura.

Kristian Lukic, istoričar umetnosti

Centar za nove medije_kuda.org

Želimir Žilnik, scenarista i reditelj

Boris Kovač, muzičar

Čedomir Drča, umetnik

Branka Ćurčić, kritičarka umetnosti

Branka Parlić, pijanistkinja

Gordana Nikolić, istoričarka umetnosti

Szabolc Tolnai, filmski režiser

Dragan Matić, umetnik

Szilard Mezei, kompozitor

NFC Kino klub Novi Sad

Santa Djula, umetnik, sekretar SULUV-a

Zoran Pantelić, umetnik, član predsedništva SULUV-a

Suzana Vuksanović, istoričarka umetnosti

Nebojša Milenković, istoričar umetnosti

Sarita Matijević

Sanja Kojić Mladenov, istoričarka umetnosti

Jovan Gvero, kreativna radionica Bunker

Bogdan Ranković, muzičar

Ervin Malina, muzičar

Umetnička grupa BAZA (Branka Miličić, Vladimir Barbul)

Svetlana Mladenov, istoričarka umetnosti

Ivana Inđin, KPM Ogledalo

Bojan Krivokapić, Akademija slobodnih studija

Mirjana Dusic Lazić, dizajnerka

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Centar za kulturnu animaciju grada, Cinema City, festival EXIT, gradonačelnik, KCNS, kuda.org, Kultura, Mali likovni salon, Muzička omladina Novog Sada, Novi Sad, Omladinski centar CK13, Politika, Sterijino pozorje, Zlatno Oko

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Obraćate li pažnju koliko pravilno koristite jezik? Pravite li greške? Imate li nekih zabluda ili nedoumica u vezi pravopisa, gramatike, značenja reči, stila ili nečeg drugog?

Već nekoliko godina na Intenretu postoji forum čija je namena upravo srpski jezik. Forum je napravljen u okviru projekta Vokabular na adresi http://www.vokabular.org/forum/. Na njemu postoji jaka zajednica ljudi koji se bave našim jezikom bilo profesionalno, bilo iz hira ili prosto iz potrebe.

Ako nekada naiđete na kakav jezički problem, na forumu Vokabulara ćete sigurno pronaći odgovor.

Forum se razlikuje od onoga što je često mnogima socijacija za svaki sajt koji se bavi srpskim temama. On je posvećen je pre svega nauci o jeziku i nema nikave sličnosti sa sajtovima koji se predstavljaju kao nacionalni ili patriotski. Forum…

Matt Mason - The Pirate's Dilemma: How Youth Culture Is Reinventing Capitalism

ISBN: 1416532188, 313 strana, engleski jezik, Amazon, Google Books, blog knjige.

Pop kultura i inovacije. Promene u globalnoj kulturi i uticaj informacionih tehnologija. Pirati kao novi proizvođači, remix, open source ideje koje transcenduju u fizički svet (na primer, open source pivo), online besplatna edukacija, moć globalne informacione tehnologije.

Ocena (1-10): 7

Nekako smo stigli da preksinoć odgledamo Šekspirovu predstavu “Bura” (The Tempest; 1611) u okviru zvanične takmičarske selekcije 54. Sterijinog pozorja, u izvođenju ansabla Niškog pozorišta i pod rediteljskom palicom Adraša Urbana.

Poslednji Šekspirov tekst je u ovom izvođenju, reklo bi se avangardno režiran i izveden u tehno-modernističkom maniru. Scenografija uprošćena do kraja sa nekoliko upečatljivih audio-vizuelnih scenskih efekata i solidna gluma na ovaj izuzetno zahtevan tekst učinili su predstavu zanimljivom i gledljivom, na momente komičnom zahvaljujući dobrom lepršavom Arijelu, a na momente dramatična izlivima Prosperovog besa i urlika nakaze Kalibana.

Mali trivium vezan za “Buru” je da je ovo kultno šekspirovo delo na filmu imalo vrlo neobičnu sudbinu. Holivud je “Buru” prerađivao u vestern (”Žuto nebo” Villijama Vellmana, 1946.), naučnu fantastiku (”Zabranjena planeta” iz 1956.) ili je smeštao u dvadeseti vek (verzija Pola Mazurskog iz 1982. s Džonom Kasavetisom kao Filipom/Prosperom i Suzan Sarandon kao “Aretom/Arijel”; kao grčki pastir “Kalibanos” briljirao je Raul Hulija).

Urban je ovo izvođenje učinio sasvim novim, posebnim pristupom delu, a evo i šta sam autor kaže o njemu za 12. izdanje Biltena Pozorja:

Da li je, i koliko, „Bura“ noćna mora za reditelja? Bura je svakako problematičan komad, ali je izazov i avantura. Godinama, s iskustvom, dolazi se do nekih momenata, do razmišljanja koje Bura nameće. Bez obzira da li su iskustva iz kriznih situacija i vremena ili su polazišta druga, dolazi se do putovanja u suštinu koju nameće ideja ovog komada, bar do želje za očišćenjem, svođenjem računa. Ostrvo, uvek, čak i geografski, ima čaroliju i mitsku pozadinu.

Od svih Šekspirovih komada “Bura” je najviše filozofski tekst.

Svakako. Metafizika. Ne znam recept kako se pravi Bura, ali ne bi trebalo da se time opterećujemo. Na kraju krajeva, to je jedan jako ljudski komad, čak i složenost leži u jednostavnosti i iskrenosti tog komada i to bi možda bio ključ bavljenja Burom. Ipak je to završena priča, iako je možemo posmatrati i kao da nije. Prospero se ne vraća u Milano, on raščišćava s prošlošću, sa svojom krivicom i gresima. Pitanje je šta dalje, koji je korak napred nakon suočavanja.

Hor kojiste uveli nije vox-populi, to je glas savesti ili glas duhova i demona u likovima.

Hor je odjek unutrašnjih stanja likova ili nadstvarnih elemenata priče koje sam hteo da potcrtam. On postoji na granici „sna i jave“, iza te stvarnosti, i predstavlja moguću drugu stvarnost. Hor samo nekad govori šta se dešava, ali uglavnom u tim uzdasima su odjeci stanja svesti ili raspoloženja odnosno podsvesti. On je energija unutrašnjeg.

Arijel i Kanibal su prizma dana i noći, zemlje i vazduha. Koliko ste se bavili njima?

Oni su već kod Šekspira dve suprotnosti. Negde se predstavljaju kao jedinstvo ličnosti, dva kraja istog, ja na tome nisam insistirao. Radeći Buru dosta smo se bavili tim krajnostima, tim suprotstavljenim svetovima. Imaju nekih zajedničkih momenata, ali želeo sam da ih predstavim i stavim u korelaciju prvenstveno s ljudskog aspekta, a ne filozofskog. Bez obzira na velike razlike između njih, na različita polazišta i funkciju, to su za mene dve različite ljudske sudbine.

Urban u Nišu, veliki ansabl, „Bura“, eto senzacije našeg pozorišnog života!

Bio sam svestan toga. Poslednjih godina stvarno volim kamerne predstave, ali i u Pozorištu „Deže Kostolanji“ sam, baš ove sezone, radio s većim brojem glumaca. Imamo i mi predstave sa dvanaest, trinaest glumaca, ali u suštini volim malu ekipu, malo saradnika i volim da predstave temeljim samo na glumcu, na energiji glumca. Ali nisam ja neki bauk. Ovo što smo uradili s niškim ansamblom jeste moja pozorišna estetika i moj koncept. To je bila lepa saradnja. Računao sam i na veće probleme nego što ih je objektivno bilo. Ansambl je bio otvoren da me prati, ima raznih mišljenja o dometu predstave što smatram da je normalno, ali isto tako znam da nisam izneverio sebe i da smo u Nišu.

(...)Pročitajte ostatak Bura (208 reči)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Andraš Urban, Bura, Šekspir, Sterijino pozorje

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Novi “extended” trailer za “Terminator 4 Salvation” mnogo obećava:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: film, T4, Terminator, trailer

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Jedan kratak tip, pre nekoliko dana sam slušao na radiju o sajtu lyrikline. Stanica čini mi se bgd2, ne znam ko je bio gost, ali u svakom slučaju čovek se bavi poezijom i nekih pola sata su pričali o lyrikline-u, sajtu gde pesnici uploaduju svoje pesme u audio formi. Učinilo mi se kao dobra ideja, poezija bi [...]

Sabiram razgovor na temu iz naslova, na 15. međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu. Razgovor je vodila Vladislava Gordić-Petković a učestvovali smo i Mirjana Đurđević i ja. Pokrenuto je više tema, ali čini mi se da bi najvažnije bile, prvo, ima li e-izdavaštvo u našoj zemlji realne izglede, u uslovima kada izdavači ne mogu da smisle poslovni model koji bi e-izdanja učinio ekonomski opravdanim, i drugo, šta i kako digitalizovati iz ovdašnjih bibliotečkih fondova.

Uz drugo pitanje, ponoviću odgovor - sve, s tim što bi redosled trebalo da bude, po mom mišljenju, sledeći: prvo, kapitalno blago starih i retkih knjiga od značaja za nacionalnu kulturu; zatim, naučna periodika; zatim arhivska građa, rukopisi, prva izdanja itd. Digitalizovanje treba započeti onim što sa jedne strane valja zaštititi i trajno sačuvati, a sa druge dati istraživačima na uvid. Posebno kada je reč o digitalizaciji arhivske građe (ili mikro-projekata tipa časopis taj-i-ta, pisac taj-i-taj), deo poslova mogu da preuzmu i regionalne biblioteke ili ad-hoc formirani timovi.

Ali uz prvo pitanje, imam utisak da među akterima relacije autor-izdavač-čitalac postoji nesklad interesa. Čitalac bi da dobije izdanje na što komforniji način (optimalno - besplatno). Autor, u uslovima kada ionako za svoja dela dobija smešno ili uvredljivo male naknade, možda ima veći interes da bude čitan, nego da se njegova dela prodaju. Izdavač je u sendviču u kojem mora da vodi računa i o interesima čitaoca i autora, ali i o svom interesu.

Nastavljam razmišljanje. Možda bi model nekog na internetu zasnovanog servisa koji bi distribuirao knjige (i uopšte tekstove) u elektronskom formatu uz minimalnu naknadu, najviše odgovarao čitaocu i autoru. Takve stvari već postoje, a neke od njih lično koristim (i plaćam). A našao bi mesta u tom modelu i izdavač.