Planeta Srbija

Sledećeg utorka (13.11) u Galeriji KC “Laza Kostić” u Somboru, izložba radova studenata sa našeg Fakulteta (smer dizajn medija u obrazovanju). Napisah 15-20 redaka kao propratni tekst, između ostalog, po nekoliko reči o pedagoškom optimizmu, našoj digitalnoj sudbini, i obavezujućem karakteru “prve” izložbe. Sasvim, sasvim lapidarno. Bio sam prijatno iznenađen kvalitetom pojedinih radova - ne toliko [...]

Juče sam na Draganovom blogu pogledao post o vežbi njegovih studenata. Svako je dobio zadatak da napravi blog na nekom od servisa sa određenom temom koja ga zanima. Kako je lista pozamašna nisam uspe sve da ih pregledam, ali mi je zapao za oko bonsai blog Dragane Mladenović. Tek je počela sa pisanjem i [...]

U štampi je bilo prilično mnogo najava prvih “Veljkovih dana”, manifestacije pokrenute u znak sećanja na književnika Veljka Petrovića. Nisam primetio baš mnogo izveštaja; zato, dok mi je još koliko-toliko svež u glavi prethodni vikend, jedan kratak referat.

Svečano otvaranje manifestacije bilo je u subotu, 13. oktobra, u somborskoj Županiji, uz zapaženo odsustvo predstavnika SANU i Matice (pročitani telegrami). Potom okrugli sto o pripovedačkom delu Veljka Petrovića, na kome su saopštenja podneli dr Draško Ređep, prof. dr Slavko Gordić, prof. dr Mihajlo Pantić, Miroslav Josić Višnjić, Saša Hadži-Tančić, prof. dr Gorana Raičević, Radivoj Stokanov i prof. dr Dragoljub Gajić. Različite teme i različiti pristupi, najdorađenije je izgledalo saopštenje Gorane Raičević, mada i naglašeno oslonjeno na faktografske a ne interpretativne mogućnosti. Uveče u Srpskoj čitaonici, izložba posvećena Veljku Petroviću, pa promocija Veljkove biografije iz pera Radovana Popovića (drugo, prošireno izdanje). Popović je svojim književnim biografijama i intervjuima dao važan doprinos savremenoj kulturi i primereno okupio i prikazao građu korisnu i za istoriografiju novije književnosti. Sutradan, drugi okrugli sto, ovog puta na temu “Savremena srpska pripovetka”. Saopštenja prof. dr Mihajla Pantića, Časlava Đorđevića, Đorđa Pisareva, dr Stojana Đorđića i Miroslava Josića Višnjića. Najkompletniji - Đorđićev prilog o azbučnom principu komponovanja knjige, sa primerima postupaka kod M. Pavića, M. Josića Višnjića, G. Petrovića i M. Vuksanovića. Sledeće godine izaći će zbornik radova sa autorizovanim tekstovima podnetih saopštenja, ali i sa nekoliko priloga autora koji nisu mogli da prisustvuju skupu.

Konačno, u podne, svečano uručenje novopokrenute nagrade za celokupno pripovedačko delo “Veljkova Golubica”. Prvi dobitnik nagrade je Miroslav Josić Višnjić, koji se zahvalio nadahnutim govorom, a o njemu je prethodno vrlo lepo govorio mr Marko Nedić.

Manifestacija je počela veoma ozbiljno, sa visoko postavljenim reperom već prve godine - i u programskom smislu i u pogledu dobitnika nagrade - videćemo, u sledeće dve-tri godine, hoće li se nastaviti na tom nivou.

Pre neke četiri godine dvoje tokijskih arhitekata - Astrid Klein i Mark Dytham (Klein Dytham architecture) koncipirali su art-performans po nazivom Pecha Kucha Night (pecha-kucha u prevodu sa japanskog znači "ćaskanje" ), kao mesto na kome u opuštenoj atmosferi umetnici, dizajerni i arhitekte mogu jedni drugima, ali i zainteresovanoj javnosti, da predstave svoje umeće i rad u jednoj formalno strogo svedenoj formi. Pravila su prosta i prilično ograničavajuća: svaki prezentator na raspolaganju ima tačno 20 slajdova od kojih je za svaki odvojeno tačno 20 sekundi. Sva mudrost je u tome da za tih nešto više od 6 minuta, u najboljem svetlu prikažete i što efikasnije prenesete auditorijumu ono što želite. Od nedavno Pecha Kucha noći su globalni fenomen koji se trenutno organizuje u čak 80 gradova širom sveta, pa čak i našem najbližem susedstvu - Ljubljani. Kao primer jedne Pecha Kucha poetsko-artističke sesije pogledajte prezentaciju grafičkog dizajnera iz Ljubljane Mihe Artnaka koja je predstavljena na poslednjem okuppljanju pre desetak dana:

Takođe ne propustite:

Prošlog vikenda, skup Društva za antičke studije: petak, Sremski Karlovci, subota, Sremska Mitrovica, nedelja, Beograd. Sve više učesnika, sve više stranaca, sve šire teme. Prošlogodišnji zbornik: 600 grama, 400 strana. Još uvek izgleda da se sve održava na ogromnom ličnom angažmanu, pre svega profesorke Ksenije Maricki-Gađanski, ali ima i razloga za optimizam kada je u pitanju budućnost skupa i antičkih studija uopšte. Sve više mladih i mlađih istraživača.

Moj ovogodišnji prilog podstakao je izvesnu pažnju, ali to je pre zbog teme, nego zbog doprinosa temi. Podnaslov saopštenja: “Protagora i Sokrat o Bolonjskoj deklaraciji”. Paralela sa antičkim sposom o obrazovanju: aristokratska, sofistička i sokratovska paideia - analogno tome humboltovski i bolonjski koncept univerziteta. Nedostaje treći član, filozofska paideia 21. veka. Otprilike tako.

Myspace i Facebook su passé vreme je za potpuno 3D virtuelno social networking zezanje… Mada ne mislim ja baš tako Second Life je tu i moramo obratiti pažnju na ono što nudi. Aktuelni broj časopisa Marketing Srbija pokazuje da i ljudi koji odlučuju o tome gde idu pare brojnih oglašivača sve više razmišljaju o Internetu, pa i o Second Lifeu.

Redakcija tog časopisa je u saradnji sa Telekomom Srbija rešila da u svačijem omiljenom virtuelnom svetu kupi ostrvo (kupuju ga samo oni koji su spremni na par hiljada evra jednokratne uplate i par stotina mesečnog održavanja) i nazove ga Drugom Srbijom (Second Serbia) te da počne da gradi virtuelnu državu čija je zvanična promocija sutra.

A sutra u 20h Ivan Tasovac (direktor Beogradske filharmonije) će, prvi put nakon 1998. godine, nastupati kao pijanista u događaju koji će svi zainteresovani (sa brzim internet pristupom) moći da prate preko Second Lifea.

Ja sam svoj nalog otvorio prošlog oktobra (u virtuelnom svetu se zovem Istok Magnolia i imam roze kosu) i nisam ga baš nešto trošio. A danas sam se ponovo ulogovao da bih sutra probao da ispratim koncert. Tokom 30ak minuta koliko sam se “igrao” danas video sam da je potrebna brzina od oko 380-400 kilobita u sekundi da bi ugođaj bio koliko-toliko normalan. Koliki će protok tražiti i istovremeni audio stream videću sutra… a vi ako se pojavite, ajde sa malo družimo i tamo

U Glasu Srpske za 15. i 16. septembar pročitah sljedeće: „Čoko-barovi se otvaraju samo u top-destinacijama, a Banja Luka je, kao što su Zagreb i Opatija u Hrvatskoj, grad koji ima visoku kulturu življenja, zbog čega je izabrana da u BiH bude prva u kojoj je jedan takav i otvoren“.

Zbog toga smo se Roćko i ja u subotu uputili do „Kraš“ bara. Odabrali smo par omiljenih slatkiša, kao i neke koje do sada nismo probali. Već smo se radovali novim čokoladnim ukusima uz popodnevnu kafu. Stojeći pored kase, dok smo čekali da platimo, ugledala sam jednu ženu sa izgledom „gospođe“ kako gricka čokoladirane bademe. U startu to nije bilo ništa čudno, poslužila se slasticama koje su predviđene za degustaciju. Međutim, nakon što se zasitila, ostatak badema koji su joj se već napola otopili u šaci vratila je među one koji su stajali u zdjeli ponuđeni ostalim kupcima. Zar je to naša „visoka kultura življenja“? Pa to je odvratnije od slične „gospođe“ koju sam u parfimeriji vidjela da umjesto testera koristi zapakovan proizvod koji neko nakon što ga je ona isprobala treba da kupi!

P.S. Ovo nije negativan komentar o otvaranju “Kraš” bara, već je komentar o prestanku postojanja kulture i nastanku popularne civilizovanosti.

Zloćka

Juče je u svim medijima plasirana vest da je Ministarstvo kulture raspisalo novi konkurs za otkup knjiga objavljenih u 2006.godini. Za ovu namenu predviđeno je 90 miliona dinara, već je formirana stručna komisija koja će probrati knjige koje izdavači budu prijavili na ponovljeni konkurs, i najavljuje se da u obzir za otkup dolaze samo publikacije “od izuzetnog značaja za kulturu, umetnost i opšte obrazovanje”. U pojedinim medijima je dodatno objašnjavano da će se oktup knjiga po ovom konkursu odvijati po “novom” modelu dvostepene selekcije: državna komisija za otkup (u sastavu: Ivana Dimić, Aljoša Mimica, Borislav Radović, Donka Špiček, Milan Vlajčić, Milan Vukomanović i Radiša Sekulović) će formirati listu preporučenih naslova, a potom će biblioteke same birati potrebne knjige sa ove liste.

Odluku Ministarstva da ipak obezbedi otkup knjiga treba pozdraviti, ali ipak treba i ponešto prokomentarisati.

Prvo, obim sredstava namenjenih otkupu nije u skladu sa potrebama javnih biblioteka (kojih u Srbiji ima 175). Ovo komentariše i tekst “Predlog unapređenog modela otkupa knjiga” objavljen na sajtu Ministarstva kulture, u kome se republičkih 90 miliona za 175 biblioteka upoređuje sa 40 miliona koliko je za potrebe otkupa za 17 gradskih biblioteka izdvojio Grad Beograd. Država je ipak trebalo da šire razreši kesu.

Drugo, sredstva za otkup neće biti obezbeđena iz redovnog budžeta, već iz Nacionalnog investicionog plana. Iako je blizu pameti argumentacija o ulaganju u knjigu kao dugoročnoj investiciji u obrazovanje, iako je dobro poznato da je Srbija u mnogim sektorima izgubila prvo polugodište 2007. zbog stranačkih igara, ipak bi bilo bolje da je izdvajanjem redovnih budžetskih sredstava Ministarstvo dalo signal o redovnosti (i implicitno, važnosti) konkursa i samog otkupa.

Treće, imenovana komisija na prvi i drugi pogled ostavlja povoljan utisak, u njoj su ozbiljni profesionalci, mada je ipak i komisija mogla biti oformljena posle nekog javnog konkursa.

Četvrto, tobože “novi” model otkupa ipak nije nov. U pitanju je, u stvari, postupak koji je prvi put primenjen u otkupu 2003. Tekst predloga Ministarstva je zapravo unekoliko dopunjen i redigovan tekst koji je, pod istim naslovom, tada zaista kao novost u proceduri otkupa knjiga za potrebe javnih biblioteka, objavljen 2003. Ko ne veruje, može da uporedi oba teksta - onaj sa sajta Ministarstva kulture, i ovaj sa sajta Narodne biblioteke Srbije, u odeljku “Info za izdavače”.

Peto, i poslednje, prepustiti bibliotekama odluku o konačnom izboru konkretnih naslova je dobra odluka, jer bibliotekari najbolje znaju šta im je u fondovima potrebno. Ipak, ne bi trebalo ni preterivati u decentralizaciji: jer u pojedinim bibliotekama bi moglo da se dogodi (a znam pouzdana da se događalo) da od ponuđenih naslova ne budu izabrana dela koja su “od izuzetnog značaja za kulturu, umetnost i opšte obrazovanje”, ili da njih bude neuporedivo manje od naslova koji su stvar sezonskog interesovanja čitalaca, hitovi, reklamirani naslovi, laka književnost. To jeste ono što čitaoci najviše traže - ali smisao otkupa knjiga nije da se kupuju knjige koje bi se ionako kupovale, nego da se u bibliotekama nađe i ponešto od naučne knjige, ponešto od domaće književnosti što ne dospeva na top liste najprodavanijih knjiga, a što će imati dugoročniju vrednost. Ponešto od prevoda koji doprinose temeljnijem poznavanju drugih kultura.

Znam bibliotekare koji će se potruditi da knjige sa top lista nabave iz raznih drugih izvora. A poznajem i one koji će za to iskoristiti instituciju otkupa. Ali to je ipak neka druga tema, za drugu priliku.

Bilo bi lepo da ovaj post započnem nekom ekskluzivnom informacijom. Na primer, da sam nekim svojim 13. čulom predosetio povratak tropskih vrućina u ove naše krajeve ili ultra-mega-puno bezkamatnih investicija u internet startape u nas. Daleko od toga, mogu samo prenositi informacije koje je neko drugi već izmislio, kreirao ili se njima bavi uveliko…

A ova koja mi je nekako upala u poštansko sanduče nije vezana za New Policy School u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava (mada sam i to dobio u sanduče) a nije ni posebno srodna sa čuvenim Ništa se neće dogoditi događajem čija se sledeća inačica uveliko priprema za poslednji vikend ovog leta (14-16.09.) u Puli…

Događaj koji mi je najviše privukao pažnju održava se već narednog vikenda, odnosno u subotu 04.08. u gradu Prijepolju na reci Lim. Naime, tamo se izgleda tradicionalno održava karakteristični događaj Limski darovi u okviru kojeg se treće godine zaredom održava takmičenje nazvano Najbolji zet! Tu subotu u Prijepolju će možda obeležiti i limska regata ili pripremanje ribljih specijaliteta, ali veruujem da će takmičenje za izbor najboljeg prijepoljskog zeta ostaviti večan trag (bilo bi lepo da neko nabavi video snimak, ode i snimi ili tako nešto).

Takmičenje za najboljeg zeta iniciralo je Društvo za očuvanje tradicije Prijepolja pre tri godine, a nakon uočavanja neobične činjenice da postoji preko 1.900 zetova oženjenih damama iz Prijepolja. Prema uslovima takmičenja (koje počinje nominovanjem takmičara, taštinim komentarisanjem predloženih a završava se konačnom sudijskom odlukom nakon preispitivanja kandidata) pobednik postaje zet koji se “najbolje adaptirao na gradski život i atmosferu i koji poštuje tradiciju i običaje”.

Dosadašnji pobednici su se svi na neki način istakli čime su takmičenje za ovogodišnje kandidate učinili veoma teškim. Tako je prvi pobednik zet koji je dao veliku donaciju gradu, drugi je Nemac koji je primio pravoslavnu veru,  dok je prošlogodišnji pobednik uspeo da pošalje celu porodicu na odmor a on ostane sam kod kuće sa taštom. Taštinu sliku nisam uspeo da pronađem.

Ove godine sam po prvi put posetio Exit festival. Pre samog odlaska sam upijao razne stavove, mišljenja o samom festivalu i pokušavao da zamislim u glavi kako sve to izgleda, kombinujući imaginaciju sa slikama sa festivala koje sam mogao videti na lokalnim tv stanicama. Ono što sam doživeo u tih 4 dana, ne može ni [...]

U subotu je održan VoxStock 2007, bluz festival na otvorenom. Nikada do sada nisam bio na Košutnjak ski stazama i moram reći da je ambijent više nego dobar za ovu vrstu dešavanja. Bina je bila postavljena tako da se video grad iza a sa ostalih strana ste okruženi šumom, što posebno daje čar u večernjim [...]

Namerno ili slučajno (ništa se ne događa sličajno ;) ), novi film "Sicko" (A comedy about 45 million people with no health care in the richest country on earth.) kontroverznog Majkla Mura procureo je na internet desetak dana pre zvanične distribucije stigao je Web i može se pogledati ovde (2 h 3 min 58 s):

Takođe ne propustite:

Koncept sličan filmu u jednom kadru primenjen je i u ovom "linea" filmu kao kontekstualnoj podlozi muzike (radi se o svojevrsnom muzičkom spotu).

Takođe ne propustite:

Kao specifičan stilski i tematski trend, Film Noir objedinjuje neočekivano uzbudljiv i posve jedinstven opus dela koja predstavljaju verovatno najprovokativniju fazu američke filmske industrije. Kroz potresne drame o ljudima pogođenim neizbežnim nevoljama i unutrašnjim krizama, film noir je osvetlio onaj mračni svet čovečije psihe koji čuči u svakome od nas i otkrio, do tada, onu [...]

Pod sloganom “Dosta ste uživali u filmovima”, održava se festival trash filma. Tokom juna, svakog utorka i četvrtka, uz besplatan ulaz, zainteresovani za ovakvu vrstu “umetnosti”, mogu pogledati naslove kao što su: Pink Flamingos(za ovaj svi znamo) BrainDead(Peter Jackson) StarWars Holiday Special(George Lucas potegao veze da se ovaj film više nikada ne emituje) Bad Taste(Peter Jackson) The Story Of [...]

Do ovog filma sam došao slučajno. Ili namerno. Jednostavno sam naleteo na tekst o njemu, zatim pogledao više o filmu na imdb-u i dobio utisak da se radi o nečemu vrednom pažnje. Ono što me je sačekalo je mind trip za koji do tada nisam znao da postoji. Na Mind Game-u kao da je radilo [...]

Poslednjih dana neobično puno mislim o reciklaži. Najpre, već nedeljama odlažem završetak pisanja teksta o pogonu za reciklažu IT opreme kompanije Božić i sinovi. Potom sam u redakciji naglas razmišljao da bismo mogli napraviti papirne kese (od recikliranog papira) umesto standardnih plastičnih… ne sećam se zašto to nije otišlo dalje od ideje. Sinoć sam bio [...]

Davno davno sam gledao ovu emisiju, čini mi se zadnji put pre 3-4 godine. Možete zamisliti moje oduševljenje kada sinoć nisam mogao da zaspim pa provrteo kanale i video da je opet prikazuju. Ljubazni a upućeni ljudi koji čitaju ovaj blog bi mi mogli reći da li je u pitanju repriza ili nove emisije, spominjali [...]

Tek što smo se u Pančevu okupili, upoznali, družili i ponešto naučili (da, pominjem BlogOpen), a zanimljiva dešavanja već idu dalje. Sinoć je u otvorena Beogradska nedelja dizajna; druga po redu. (Početak tradicije možda?) Posle kratkih obraćanja Nemanje Valjarevića i Jovana Jelovca, pušten je jednosatni (otprilike) film (koji je upravo Nemanja režirao) o prošlogodišnjem BDW-u [...]

Odavno sam oduševljen radovima ovog holandskog umetnika. Tema Escherovih dela je matematika, geometrija, poimanje prostora i percepcije. Neke od njegovih ilustracija možete pogledati ovde. Interesantna lista filmova, stripova, muzičkih numera, inspirasanih ovim umetnikom. Na sledećem linku možete videti par interpretacija Escherovih dela pomoću Lego kockica. Mnogi umetnici koji se bave umetničkom [...]

Pre tri dana sam bio među nekoliko desetina srećnika koji su slušali veoma inspirativno predavanje Jonasa Ridderstralea, koautora knjiga Fanki biznis i Karaoke kapitalizam. Prvu sam pročitao pre oko 1,5 godine i oduševio se… pa sam, iako praktično nemam slobodnog vremena, a SEEMAR 07 nije dešavanje interesantno za časopis PC, morao da odvojim tih sat, [...]

Pre nekoliko dana, prijateljica mi je poslala skeniran članak o tipografiji, ćirilici i čestoj pogrešnoj upotrebi iste. Članak govori o tome da danas retko možemo videti kvalitetan ćirilični znak, bilbord ili putokaz. Ćirilica se u ovim oblastima iz različitih razloga uglavnom potiskuje. Argumenti su uglavnom: “Nije dovoljno atraktivno” ili “Sa tim se ne može u Evropu” Interesantan [...]

Pretažujući domaće internet stranice, naišao sam na jako interesantan sajt. Mreža kreativnih ljudi, sajt koji objedinjuje informacije vezane za kulturu i kulturna dešavanja, okuplja književne autore, slikare, i ostale umetnike. Ono što se meni jako svidelo je mogućnost ubacivanja određenih informacija sa njihovog na svoj sajt/blog. Procedura je jednostavna, potrebno je iskopirati jedan deo koda [...]

U novostečenom haosu na poslu (rešili da me kao najorganizovaniju osobu u redakciji časte PR aktivnostima…) polako jedva nalazim vremena da napišem po koju reč… čak i o stvarima na kojima sam direktno angažovan. Jedna od njih je i događaj koji počinje za manje od 24 časa u Kulturnom centru Rex u Beogradu. Naime, u goste [...]

Iako EKV ne postoji od 1994. godine kada je preminuo Milan Mladenović, pevač, gitarista i kompozitor, Ivan Fece Firči, bubnjar prve postave Ekatarine Velike, je uz pomoć poznatog američkog kompozitora i producenta Stena Vinsenta, u Njujorku radio 4 godine na poznatim kompozicijama iz opusa grupe EKV za koje je ponovo uradio aranžmane i sve instrumente sam odsvirao! Iz originalnih snimaka zadržao je samo Milanov vokal i ponegde gitaru i Magine klavijature. Firči je pokuša da dočara kako bi EKV danas zvučao da je američki bend! Verujte, zvuči AMERIČKI!RT Vojvodine je u saradnji sa PGP RTS podržala ovaj projekat i u pripremi je jedinstven koncert na kom će predvođeni Firčijem učestvovati naši vrhunski muzičari, među kojima, Kornelije Kovač, Mirko Plavi, Tanja Jovićević, Marko Milivojević, Vojislav Bešić Beške, Dragiša Uskoković i drugi. Pomenuti koncert održaće se 4. aprila u 20 sati u Studiju M u Novom Sadu kada će se i promovisati novi album EKV REVISTED. Stoga, svi koji su voleli i vole muziku EKV neka se potrude da nabave ulaznice.

Takođe ne propustite: