Planeta Srbija

Planirao ja početkom godine da kupim neki jeftin laptop, kome sve komponente funkcioniše pod GNU/Linuksom. I tako ja skupljao i nakupio nekih 500 €, a onda mi kvrcne u glavu — ajd’ da umesto lapa uzmem neki početnički dSLR, stativ, i još šta mi treba. I, rečeno — učinjeno… Procunjam po netu u potrazi za [...]

Pogled na jedan deo kuhinjskih elemenata sa ulaza

Goxxy Flickr foto galerija

Čini mi se da previše pišem o privatnim stvarima u poslednje vreme. Ustvari nema šta da mi se čini, to je činjenično stanje, a razlog tome je što sam na to najviše i fokusiran. Svaki dan sam u stanu i uvek nešto čeprkam i sređujem malo-po-malo dok se ne uselimo. Doduše, ova subota bila je dan D kada je u pitanju kuhinja i trpezarija. Konačno smo ovaj deo priveli skoro do samog kraja.

Dakle, celu subotu proveli smo u utovaru-transport-istovaru-unošenju i na kraju instaliranju kuhinjskih elemenata. Od 10 izjutra do 23:30, kada je majstor napokon otišao. Mi smo otišli u 00:30 i mrtvosani umorni legli i zaspali. U momentu. Ali vredelo je - kuhinja je ispala fantastično i već smo sinoć napravili prvi test kada je Bilja napravila dve manje pizze, taman za nas dvoje, Kuma i Juliju. Uskoro nastavljamo sa daljim punjenjem stana nameštajem i tehnologijom, a konačan i zvaničan datum useljenja već je zacrtan - 15 mart. Dan pre trke za Veliku nagradu Australije. Dakle - ovu sezonu F1 gledam od svoje kuće.

Svakako nije još sve gotovo u kuhinji :) Majstor Miletu ostalo je još da postavi aluminijumsku coklu ispod kuhinje, da stavi aluminijumske lajsne između radne ploče i pločica, kao i uže aluminijumske ručke na kraće elemente kao što su vrata. Dakle - sitnice. Ali do tada, nove slike su već postavljene u galeriji za naše i tuđe vizuelne užitke. Enjoy!

Zar ne izgleda fenomenalno? Još samo da se do kraja opremi...Goxxy Flickr foto galerija

Stari ljudi vole da kažu da je kućiti se - slatka muka. U našem slučaju, tek smo nešto manje od mesec dana u toj fazi, a prethodnih par meseci to su bile zaista gorke muke. Organizacija majstora, obezbeđivanje svega što je potrebno i na kraju iščekivanje samo da se oni spakuju i konačno za vjek-vjekova izađu iz stana...

...da bi mi mogli da unosimo stvari i konačno uđemo u stan. Trenutno je ta faza - opremanje stana, kupovina nameštaja, iščekivanje dana kada će kuhinja biti montirana i tome slično. Do sada smo dosta toga uneli i preneli u stan, od čega je najkrupnije garnitura za dnevnu sobu (o-ruk, pazi vrata, gledaj na štok, nemoj da izgrebemo nešto, ne daj da se isprlja!) a tek nas čekaju sitnice i sitničice.

Ipak, već je društvo krenulo da dolazi. Toliko smo željni toga da nam neko dođe u goste ili da kaže "Idemo kod Bilje i Gorana", a ne samo "Idemo kod Bilje" ili "Idemo kod Gorana" da ne možemo da iščekamo da se uselimo pa da dođu. Kafu kuvamo u kuvalu. Serviramo je sa sokovima na trpezarijskim stolicama. I nije nam mučenje, jer...

...najbitnije je da sve izgleda divno. I da smo mi prezadovoljni - a jesmo. Ne mogu da iščekam useljenje!

Evidentno je da je Marfi i njegovi famozni zakoni sveprisutan u mom svakodnevnom životu. Dokaz za to jesu događaji koji su obeležili prethodnu i ovu nedelju a kulminirali juče. Naime, tačno dve nedelje smo u potrazi za garniturom kojom bismo oplemenili našu dnevnu sobu, kao i za garniturom stola i stolica za trpezariju. Na stranu što ima onoga što nam se sviđa, ali to u velikom broju slučajeva znači da i košta. I previše.

Prekjuče smo se videli sa Borkom i Brankom i od njih dobili savet da svratimo u Zemun, u Simpov salon. Navodno su tamo stalni popusti na robu ali i roba sa greškom koja se može itekako povoljno pazariti. Ne budemo lenji, Sputnikom direktno posle posla krenemo za Zemun bez ikakvih očekivanja da ćemo naći nešto kvalitetno. Đavola nećemo. Kada najmanje očekuješ, ili uopšte ne očekuješ desi ti se da nađeš ono što želiš. Trpezarijski set - sto i šest stolica. Sto masivan a stolice presvučene eko kožom. Fantastično. Mahagonija, koja se super može složiti sa wenge i natur, kakva će nam biti kuhinja. I kupimo mi, šta drugo. Sa osmehom na licu krenemo nazad kući konstantno razgovarajući da li bismo neku od pogledanih garnitura za dnevnu sobu.

Naš novi trpezarijski sto za šestoroGoxxy Flickr foto galerija

Da dokažemo da Marfi itekako postoji, pokazaće i kraj priče. Dođemo mi u Pančevo i Bilja se seti jednog salona tačno na putu prema njenoj zgradi. Nisam hteo da i tu svraćamo, sipila je kišica a vetar duvao poprilično. I ipak nevoljno parkiramo i uđemo u salon. Kad ono... eto garnitura koja nam se dopada. Koliko košta? Manje od svega što smo do sada videli! I za te pare dobijete ogroman trosed, 2 fotelje i tabure, od kojih se sve razvlači. Sve! Da čovek ne poveruje da smo uspeli da nađemo tačno ono što tražimo, a uz to je povoljno i sa pregršt mogućnosti (kutija za posteljinu, razvlači se svaki element...)

Ošacovana garnitura za dnevnu sobu - štof i eko kožaGoxxy Flickr foto galerija

Dakle, ako zaista tražite nešto što vam se sviđa - ne tražite. Uopšte. Jer nećete ni naći. Već ćete onog momenta kada zaista odustanete i budete bezvoljni naleteti na ono za čim žudite. I to povoljno :)

Polako ali sigurno Bilja i ja se približavamo završetku radova u našem stanu. Malo više od dva meseca nakon početka radova, sve lagano dolazi na svoje mesto. Nakon prethodno urađenih radova na vodovodnoj i strujnoj instalaciji, ali i postavljanja keramike i renoviranja kupatila došli su na red molerski i parketni radovi. Evo, baš dok kuckam ove redove majstor za parket je u stanu i radi svoj posao :)

Dakle, ono što je jako bitno jeste da su za ovih mesec dana urađeni skoro kompletni radovi na gletovanju zidova, šmirglanju viška glet mase, ali i postavljanja gipsanog zida za špajz. Takođe, išmirglana je i kompletna drvenarija (spoljna i unutrašnja) i skoro sva je prefarbana osnovnom bojom, pregitovana i ponešto je prefarbano belom bojom. Ipak, najveći iskorak smo napravili, čini mi se, onaj dan kada je majstor došao a Bilja i ja izabrali boje za zidove. Kakav kontrast! Od one očajne roze, preko flekavih i ištemovanih zidova, bledo žutih gletovanih zidova i naravno za kraj - boje koje smo izabrali. Zelena za kuhinju i dnevnu sobu, žuta za hodnik i narandžasta za spavaću. Oduševljenje i osmesi na našim licima! Pogledajte samo u četiri koraka kako izgleda deo kuhinje koji je preživeo najviše promena.

Kuhinjski zid nakon iseljenja prethodnih vlasnikaGoxxy Flickr foto galerija

Kuhinjski zid sa totalno razbijenim pločicama, spreman za vodovodne radoveGoxxy Flickr foto galerija

Sveže postavljen gipsani zid za špajzGoxxy Flickr foto galerija

Konačno okrečena kuhinja i ulazak u špajzGoxxy Flickr foto galerija

Ostalo što je urađeno naravno možete videti u setu na Flickr-u. Stoga nemojte da se zadržavate samo na primeru ove četiri slike ;)

Osim urađenih radova u stanu, počeli smo polako da sakupljamo opremu za naš kutak. Kontaktirali smo majstora za kuhinju i već je čovek prionuo na posao, a Bilja i ja smo od mojih na poklon dobili ugradnu pećnicu, dok smo se za ravnu ploču sami morali otvoriti. Sve polako ide svojim putem i još malo pa ćemo završiti priču sa majstorima za renoviranje stana a počinjemo priču sa majstorima za opremanje stana. I naravno, kupovina nameštaja se podrazumeva.

Lagano, još malo pa smo završili. Jedva čekam dan kada ćemo se useliti i početi zajednički život. Odbrojavam ih, kao vojnik pred završetak služenja. Optimistička procena je da ćemo tačno na početak marta moći da se uselimo u stan. Držite palčeve!

Naše kupatilo u jednoj od najgorih faza renoviranja.Goxxy Flickr foto galerija

Prošlo je tačno toliko od početka radova u Biljinom i mom stanu. Osim izuzetnog uspeha za tih mesec dana po pitanju urađenog u poređenju sa vremenom, znanjem ljudi pa i uloženim parama, naročiti uspeh za mene bio je što sam urađeni posao uspeo da uskladim sa stvarima kao što su odbrana diplomskog rada, privatni posao pa i određene privatne stvari.

Zaista je izuzetan napor ali i izazov upustiti se u renoviranje stana. Iako stvarno nisam znao niti da štemujem, da zamešam gips ili da bilo šta što se tiče renoviranja uradim, nisam nimalo gadljiv da takve stvari naučim. Nikada ne znaš kada će ti stvari kao takve zatrebati.

Pored originalnih zamisli, jednu smo eliminisali a par smo morali da modifikujemo. Ali dosta toga je urađeno. Osim strujne instalacije i skoro završenih pločica, komplenog kupatila i vodovodne instalacije, uspeli smo da zamenimo ulazna vrata, očistimo maksimalno stan, a sinoć smo posle mesec dana ponovo povezali grejanje i uspešno ga opet pustili u rad.

Biljana u našem svežem renoviranom kupatilu... skoro gotovom.Goxxy Flickr foto galerija

Neko će reći da ovo i nisu neka dostignuća, ali ko god bude došao u situaciju da mora nešto da radi da bi stvorio sebi uslove za život - svakako neće. Stoga, svaki trenutak koji iskoristimo za rad u stanu, svaki minut koji provedemo tamo zarad čišćenja, gletovanja, štemovanja... vredan je. I to višestruko.

Ali, šta vam više mogu reći... I dalje ima puno toga da se radi, ali šta je urađeno možete videti na slikama na Flickr-u. Od početka, pa do kraja, sve što je urađeno. Najslađe u celoj priči je da je juče do stana svratio i prethodni vlasnik. Njegov pomalo kiseo izraz lica mi je dovoljno rekao - pozavideo je na novom izgledu stana. Da li je zažalio zbog prodaje... ne verujem. Mada, više me to ni ne interesuje. Ostaje nam samo želja da i preostali deo posla što pre završimo i da se što pre uselimo u naše gnezdo :)

Posle više od godinu i po dana korišćenja usluga Societe Generale banke, odlučio sam da se priklonim meni ne baš toliko voljenoj Banci Intesa. Iz više prostih razloga, kao što su:

Niža kamatna stopa za svaki stambeni kredit u odnosu na SocGenKompletan sistem elektronskog plaćanja računa, što moj brat koristi već duže vreme a u SocGen-u obećavaju da će to "uskoro imati" već godinu i po danaI konačno, jevtinije održavanje tekućeg računa sa više kartica - 4 kartice za 180 dinara mesečnog održavanja, nasprem 150 za dve.

Sve u svemu, kada razmislim, mnogo toga se više dobija u banci koju doduše manje mirišem od sadašnje. Ali, najbitnije pitanje, kamatna stopa za stambeni kredit je niža za o,3% i zbog toga sam se odlučio za ovu banku.

Ipak, trenutni račun u Societe Generale ostaće otvoren još najmanje jedno mesec dana dok ne budem dobio dve platne kartice u Intesi, a za kreditnu bih trebao da apliciram za nedelju-dve. Odnosno, nakon što bude uplaćena prva plata na novom računu. A takođe bih za mesec-dva trebao da rešim i kredit, odnosno da nađem valjanu nekretninu koju ću kupiti. I da vidim koji kredit ću podići za to konačno pitanje svakog mladog čoveka i devojke u Srbiji.

U međuvremenu, Bilja i ja intenzivno gledamo stanove i kuće u Pančevu i cene uopšte nisu nimalo naivne. Od 500 evra za metar kvadratni pa do 750 evra, što je zaista isuviše bezobrazna cena. Kao "imate masažnu tuš kabinu, video interfon, klima uređaj, PVC stolariju" što njih košta po stanu dodatno oko 1000 evra, ali zato dignu cenu kvadrata za 150 evra. Bezobrazluk. Na stranu što svi umesto parketa stavljaju buđavi laminat. Najgoreg kvaliteta, naravno.

Sve u svemu, proces je krenuo. Promenio sam banku zbog niže kamatne stope, aktivno tražimo nekretninu (u proseku jednu pogledamo u dva dana) i nadam se da će se sve rečiti za koji mesec. Do tada... konjski živci i strpljenje.

Napokon. Nema više "buljenja" u ogromnu 19" kutijetinu, tešku 50 i kusur kilograma, bilo je vreme za zamenu.Goxxy Flickr foto galerija

Već duže vreme merkam Samsung 960BF crni lakirani monitor. Ustvar, merkam ga od kada je firma u kojoj radim otvorila Samsungovu ekskluzivnu prodavnicu a Vili za svoju devojku kupio Samsung 971P. I taj je prelep, ali je i preskup, dok je ova devetnaestica delovala kao salivena za moj radni sto. Cena, kada se preračuna je oko 270 evra, ali vredi svaku paru. Elem, sreća na kraju što u firmi u kojoj radim nisu imali taj model jer je bio skoro 100 evra skuplji nego gde sam ga kupio!

Naravno, ja ne bih bio to što jesam da odmah nisam našao neku manu. Monitor je toliko lep (i to mu je mana), da sam i mat crnu Microsoft tastaturu morao da zamenim sa juče kupljenom Logitech Ultra Flat lak crnom tastaturom. I sve izgleda fenomenalno, mislim da ću mnogo više imati želju za radom na desktop računaru od sada.

Imate li windows verziju vašeg poslovnog informacionog sistema? Da li ste sigurni da je u pitanju nova tehnologija? Imate nešto što liči na windows, a u pozadini je matori dBase? Da li ste se zapitali zašto softverska firma još uvek nema odgovarajuću verziju? Da li će Vaš poslovni informacioni sistem raditi pod novom verzijom operativnog sistema?

Clipper? FoxPro? dBase? DOS program? Da li Vam ovo zvuči poznato?

Ova greška se ne odnosi samo na softver. Hardver (seća li se neko 286-ica), baza podataka, operativni sistem, korisnički programi i sl. takođe mogu biti ili već jesu umirući proizvodi, zastareli, bez odgovarajuće podrške, sa premalom bazom korisnika da bi uopšte preživeli a o njima se više ne uči čak ni u našim školama. Takvi proizvodi su neefikasni, kruti i spori u poređenju sa alternativama koje se nude.

Na žalost, na našem tržištu su mnogi proizvodi ostali u upotrebi iako im je davno istekao rok trajanja. To naročito važi za softver. Hardver i ostale ranije pomenute stvari su silom prilika i zakonima tržišta zamenjene novim, ali softver je ostao nekako zaboravljen. Primena novih tehnologija skoro da je zaobišla softver (mogući razlog je što još uvek nemamo izgrađeno tržište znanja i usluga, ali o tome nekom drugom prilikom). Svakako ovo ne znaši da je to loš softver niti da taj i takav softver ne zadovoljava Vaše potrebe, ali otvara mnoga pitanja i donosi probleme pojavom svakog novog operativnog sistema, odnosi dosta novca prilagođavanju novom operativnom sistemu, a tek koliko se živaca i vremena troši na podešavanje štampača u mrežnom okruženju u Vašoj DOS aplikaciji ne treba posebno ni pominjati. Ipak, ne treba očajavati jer na našem tržištu ima dosta zaista kvalitetnog softvera, naročito u oblasti poslovnog softvera, koji je izrađen u starijoj tehnologiji (DOS, Clipper, dBase,…) ali to samo po sebi ne mora da znači da je izbor takvog softvera loš. Problem za Vas kao korisnika nastaje ako softverska firma ne planira da svoj proizvod “osveži” novijom tehnologijom. To je problem kako za Vas tako i za takvu softversku firmu. Suština ove greške na našem tržištu nije samo u izboru između tehnologije, već i u izboru softverske firme koja je spremna da svoje zastarelo rešenje pretoči u moderniji, kvalitetniji, tehnološki napredniji, ali ne i tehnološki najnoviji poslovni softver. Jer ako softverska firma ima dovoljno veliku bazu korisnika, logično je da će ponuditi i novo rešenje koje će ispratiti razvoj tehnologije. Postavlja se pitanje, koliko ste spremni da čekate na takvo rešenje i koliko će Vas koštati čekanje na takvo rešenje. Zato još jednom podsećam da je sem samog softvera isto toliko bitno i ko pravi/prodaje/implementira softver.

VAŽNO: Što je softver tehnološki stariji potrebno je više ljudi ili pomoćnih programa koji će ga održavati u životu, a to košta.

/*Problem ekstrema pri kupovini poslovnog softvera*/

Programi (a posebno poslovni programi) su danas toliko složeni da ih je nekada jednostavnije napisati od početka nego „krpiti“. Zato je veoma važno pratiti istoriju razvoja programa da bi se moglo videti kako se program razvijao i kuda ide. Kada procenjujete program bitno je saznati kako će se program razvijati u budućnosti, kada će se pojaviti nova verzija, šta će ta nova verzija sadržati i kada će realno moći da se obezbedi dovoljno podrške, obuke i ispravki da bi se implementacija uspešno izvela. Praćenje planiranog razvoja programa izuzetno je bitno jer softverska firma u jednom trenutku može odlučiti da taj i takav program jednostavno više ne razvija. I šta onda? Zaglavljeni ste sa programom koji ima iza sebe bogato iskustvo, pregršt opcija, pokriva Vaše poslovanje u potpunosti, ali će uskoro biti mrtav softver! Ovo, u prevodu, znači da ako Vam zatreba neka nova opcija imate ograničen izbor ili da je sami napravite (što je u većini slučajeva nemoguće, jer je poslovni softver uglavnom zatvorenog koda) ili da opet tražite novi program. Po mom mišljenju i nije neki izbor, stoga slobodno u startu zaboravite softver na zalasku svoje karijere.

Sa druge strane imamo novajlije i to je po mom mišljenju bolji izbor. Zbog složenosti današnjih programa, čak i kada velika firma izađe na tržište sa verzijom 1.0, retkost je da su sve opcije prisutne i kompletne. Vrlo je moguće da je to i dalje beta faza, nestabilna i/ili joj nedostaju moduli koji su Vam potrebni. Kao i kod Vas i kod proizvođača softverskih paketa postoje rokovi (ili bi bar trebalo da postoje, ako ne postoje rokovi, da li uopšte ima smisla takvu firmu uzimati za ozbiljno) i prema tome, kao i sve 1.0 verzije paketa postoji kompromis između ugrađenih funkcija i poštovanja krajnjeg roka. Čak iako je verzija 1.0 relativno nebagovita, nova verzija verovatno nema adekvatno treniran tim za implementaciju, obuku ili podršku. Iako ovo deluje kao lošiji izbor (zbog malopre pomenutih faktora), on to, u stvari, nije. Činjenica da je firma izbacila verziju 1.0 definitivno znači da će se uskoro pojaviti i verzija 1.0.1 i 1.1 i tako dalje. Jedna od tih verzija će sadržati i sve što je Vama potrebno, a dobra stvar je što ćete moći da utičete, naročito ako zaista i koristite takav program na dodavanje novih opcija i to baš onih koje su Vama potrebne. Naravno ovo ne znači da se treba zaletati, ali u današnjoj softverskoj industriji kada su svi u večitoj BETA fazi, bolje je izabrati mladji softver koji će rasti zajedno sa vama, nego softver, koji će uskoro “umreti”.

Zaključak je mesto na kojem se umorimo od razmišljanja, reče neko, prema tome da zaključim: Iako se ova greška ne može izostaviti i posmatrati van konteksta prethodnih grešaka koje sam pomenuo, ona na neki način predstavlja izbor između dva “zla”, od koji svakako treba izabrati manje, a to je mlađi softver, definitivno.

Pored jedva odrešene kese za digitalni fotoaparat, napokon sam na nešto drugo potrošio više para nego na mog Sputnika :) Huh... nije u tome stvar da sam škrt čovek, baš volim kada potrošim pare na nešto na šta hoću da potrošim, pa sada bio to izlazak u grad, neko parče odeće koje mi se BAŠ dopada, poklon za prijatelja, ili nešto pak sasvim šesto. Jedini problem koji se kod mene javlja je ili kada je ta stvar preskupa ili kada u isto vreme kada to želim da imatm, takođe i štedim "for a higher cause".E, pa napokon sam uspeo da odvojim od svoje ušteđevine i da kupim sebi laptop. Kao što sam već rekao, teško da sem za svoje prevozno sredstvo mogu da odvojim više od par stotina evra, a ovog puta sam za laptop odvojio više nego ikada za bilo koju stvar koju sam kupio. Acer Aspire 3630 (odnosno model AS3634NWLMi SLO) je jedna zaista moćna mašina, koju sam sa puno zadovoljstva par dana instalirao i napokon uspeo više puta da ga koristim za sopstvene svrhe.Ne znam ni sam kako mi je palo na pamet da uzmem ovo čudo, ali verovatno isto kao u fotoaparat. Muka mi je bilo više da zajmim, a onda smo jedno veče kod Borka i Brane videli novi laptop koji je Borko nabavio. Oduševio sam se. Znam, i Vili ima Acera i to 3610, a meni je odmah sinula sijalica da ovakvu priliku ne propustim. A zašto? Prvo: u svojoj klasi super povoljan. Drugo: ima wireless ugrađen, 15,4" CrystalBrite ekran i DVD-RW. I treće: ima ga na lageru, i to bez OS-a. Lovely!Svakako, prva stvar koju sam odmah posle kupovine morao da nabavim, bila je torba ili ranac (dvoumio sam se prilično) za transport pomenutog uređaja. Dilemu mi je u potpunosti rešio moj Kum, koji mi je u oktobru dao poklon za rođendan, koji je tek u aprilu :) Lowepro ranac/torba (yes, ye - kombinacija!), onakva kakvu sam ustvari i zamišljao da nabavim! Kakav car! E, a slike torbe preko vikenda, verujte - zaboravio sam da je uslikam, sramota! ;)Eto toliko! To je bio moj prvi post sa friškog Acer-a, koji je kršten Buran. Inače, moja desktop mašina odavno nosti isto ime kao i automobil - Sputnik. A ako nekoga interesuje kako laptop izgleda, ima još slika na ovoj ovde adresi.

Voljeni Sputnik sa novim parom farova, poznatijih kao "maglenke".

Nema govora o prodaji magle, magli u očima ili magli u bilo kakvom prenesenom značenju, već direktnom. Od pre neki dan moj limeni ljubimac dobio je novi par "očiju", i to ne bilo kakvih već Hella FF75. Ova mala sitnica koštala me je oko 55 evra, ali vredi svaku paru. Stoga ova prirodna pojava neće više predstavljati problem kao prethodnih godina kada sam "čkiljio" i pored toga što imam nove farove i Osram Silver Start H4 sijalice koje zaista "razbijaju" noć.

Majstor i moj prijatelj koji održava mog Sputnika je zajedno sa mnom ugradio maglenke. Stavili smo ih direktno ispod prednjeg dela branika koji služi za "gurkanje" po parkingu. Instalacija je odlično urađena, mogu slobodno reći - najpedantnije od svega što je do sada dodatno urađeno na kolima.

A sam paket... da čovek ne poveruje. U kompletu dolaze dva kućišta, Hella H7 sijalice, kablovi, nosači, šrafovi i - ono što me je oduševilo - komplet buksni (što muških što ženskih), zatim stegice i na kraju fancy zeleni prekidač, koji se savršeno uklapa sa zelenim osvetljenjem enterijera mog automobila, a i njegovom farbom.

Sve u svemu, oduševljen sam. Već sada vidim njihovu snagu kada ih uključim noću, vozeći se po lokalnim ulicama. Siguran sam da će čim padne prva magla, kada uključim prekidač ona automatski nestati. Na moju veliku radost :)

Kompletna priča može da se nađe na stranicama sajta mog Sputnika. A evo malo bolje slike kako one izgledaju na automobilu.

Juče popodne, nakon položenog ispita i malo odmora, skoknem lagano mojim Sputnikom do Žarkova, kod čoveka kojeg zovem "kasapin", da bih se malo okoristio i častio sebe, a takođe i kako bih našao sebi zabavu do sledećeg ispitnog roka i do putovanja u subotu, 15. jula. "Kasapin", zato što je Dule rastavio, raskupusao, raščerečio (sami izaberite glagol) jedno 40 (i slovima četrdesetak) Lada Samara. Šta god polovno da vam treba, a novo ne postoji u prodaji - ima kod njega. Sigurno. Sasvim sigurno.Šta sam sve uzeo od njega za svega 2000 dinara, to je čudo jedno. I potrošiću još otprilike oko 1000 dinara na ostatak materijala koji su mi potrebni kako bih te delove sredio. Uglavnom su u pitanju neke plastike (koje su se kod mene izlomile, ispucale i pritom me izuzetno nerviraju svojom škripom) koje planiram da lepo operem, išmirglam skoč-brajtom, odmastim i pripremim za primarnu farbu, a zatim i za konačnu mat crnu farbu.I sve to su plastike u prtljažniku, koje drže dasku sa zvučnicima, i još neke koje su više tu kao... ukras. Ali me jako nerviraju kada ispucaju i počnu da puštaju zvukove i da se pri svakoj maloj neravnini deru kao da koljem malo prase. E, pa nećeš majci! Slike će biti ovih dana, kako lagano napredujem. Će se vidi.

Moj najnoviji ljubimac.

Napokon. Parče foto sveta samo za mene. Od subote sam se osmelio i potrošio kintu na nešto na šta sam odavno trebao da spizdim pare. Canon PowerShot A530 napokon je stigao u moje ruke, kada sam se (omađijan dobrom ponudom na BM Foto sajtu) odlučio za kupovinu istog. Ne mogoh izdržati!

Inače, gomila fotki koje do dan danas imam realizovane su zahvaljujući dobroti ljudi kao što su kolega Vili, brat Boki, Kum (ooo, pogotovo Kum) i njhovom strpljenju pri mom moljakanju "'Ajde mi pozajmi fotoaparat, 'ajde, 'ajde, 'ajde... neću ga pokvariti, maaaajke mi!" Ili pak, kada se setim, uzimanjem firminog (šuntavog i jadnog) fotoaparata na svega par dana. I onda "Gde je aparat, majku mu?!". Khm...

Nije da sam stipsa, mada i sam nekada to pomislim. Koliko stvari sebi uskratim misleći "pa trebaće mi kinta, bolje da ne trošim... za plac, kuću, stan, whatever." Kao da bih sa 220 eura uspeo da zajebem ceo imaginarni finansijski plan za kuću. Kupovinom aparata uspeo sam da uskratim čak 0.5 metara kvadratnih... nečega. Big deal.

Ali jeste big deal! U pozitivnom, svakako. Kako se polako primiče letnji odmor i unapred isplaniran odlazak na Zlatibor (Biljana i ja u Lađi, sa dva bicikla na krovu i prtljažnjikom punim odeće, obuće i raznoraznijeh gluposti) postavljala su se razna pitanja, od kojih je jedno bilo "Kako ćemo da se slikamo?" To me je na neki način nateralo da investiram u ovu lepu stvarčicu, i to u pravo vreme kada je dotični A530 bio na akciji. Kao što sam investirao u sređivanje kola, krovni nosač, nosače za bicikl i tome slično. E, pa sada mo'š da se slikaš.

Kuća, stan, plac ili bilo koje parče ove planete zemlje u mom vlasništvu (površinsko naravno - još uvek ne prodaju zemlju na kubne metre, osim ako je prenosiva kamionima) je svakako bitno. Samo što taj plan ne da može da čeka, već ima dobre izglede da svakako bude ostvaren iako povremeno "odrešim kesu" i dozvolim sebi izlete van dinkićevske filozofije. I to izlete tipa veljinog velikomučeničkog trošadžisanja.

Ps. U cenu je bio uključen aparat (sa po defaultu 16Mb karticom i 2 baterije), Kingston 1GB SD kartica, Vipow punjač 2300mAh sa 4 punjive baterije i torbica za aparat. Gde ćete više? :)

Ne, nije u pitanju ona (po mom lično mišljenju) španska serija zamišljena kako bi zanimala gomilu idiota i nekako pokušala da odvrati od sasvim opravdanog stereotipa da su španske / portugalske / centralnoameričke / južnoameričke serije stoga i kreirane. U pitanju je odluka koju sam čvrsto doneo poslednjih par nedelja. Napravio istinski korak napred i doneo odluku za koju verujem da je izuzetno bitna.

Kupiti plac.

Zašto? Radi toga da bih u skorije vreme, radeći kao crnac, magarac, propišavši krv i prolivši sav znoj, uspeo da skupim za gradnju montažne kuće od 80 do 100m2. Više je razloga, činilaca koji su me nagnali na ovu odluku, od kojih je jedan najbitniji.

Manje bitni ali nikako zanemarljivi razlozi su: neću da živim sa dugim osobama na jednom mestu (tj. u zgradi), neću da delim svoj životni prostor sa ljudima koji se ponašaju kao sebična stoka i rade šta im je volja i kad im je volja, hoću da svoj život živim na miran i staložen način, želim da moj život nikome ne smeta (buka, galama, odluka da određenog momenta uradim ono što želim...).

I kao najbitniji razlog - želim da svoj život podelim sa svojom srodnom dušom na jednom mestu, gde ću se skrasiti i moći njene i svoje želje sprovesti u delo, pretvoriti u stvarnost.

Da li će se to desiti? Svakako. Samo je pitanje vremena. Odlučan sam ove godine kupiti plac, 3-5 ari, na što povoljnijem mestu za... pa, za sve. Za život, za zabavu, druženje, za decu, dakle za sve. O mnogo stvari treba voditi računa i nadam se da ću u tome uspeti. Iskorak sam napravio izuzetnom štednjom i radom prethodne dve godine, pa ću napokon tom nogom kojom sam iskoračio kročiti na tvrdo tlo. Nadam se, na tlo koje će biti u našem posedu.

Dobro... sada mi je laknulo kada sam ovo napisao. Malo se i brinem zbog svega ovoga, gomila pitanja naviru... Da li ću uspeti, da li je to za mene, da li je to bolje rešenje... Da li želim sebe i nju u potpunosti uložiti u taj poduhvat... Nadam se da su svi ili makar većina odgovora na ova pitanja "da". Kao i ultimativni odgovor koji će nam biti postavljen za koju godinu. Wait and see :)