Moglo bi se reći da sam se proveo lepo. Moglo bi, da me nakon svega dva dana boravka u Bosni nije strefila takva "sraćka" i nisam imao dijareju čak 5 dana. I to intenzivno. Elem, pored svega toga mogu ovaj odmor nazvati uspešnim. Jer, ipak - odmorio sam se, što je i bio glavni cilj ovogodišnjeg putešestvija. Pa, da sumiramo šta je sve bilo i šta se sve desilo.
Bosna (jabuka u cvetu)
Most Mehmed Paše SokolovićaGoxxy Flickr foto galerija
Krenuli u subotu, oko 5 časova izjutra i lagano se vozili. Bio sam spreman kao zapeta puška na moguća maltretiranja Srpske i Republika-srpske policije i carine na granici dok nisam doživeo da me nisu skoro ništa pitali, a jedino pitanje "Da li imate da prijavite neke narkotike ili cigarete" sam smatrao poprilično smešni. I da imam (a nemam), ne bih ti ni prijavio, da znaš! Ali, prelazak granice sam zaista doživeo kao neku vrstu novog doživljaja. Vožnja po planinama i gudurama, tik uz reku Drinu i petnaestominutni odmor u hotelu "Vidikovac" mi je svakako prijala. Svo zelenilo mi je godilo očima, naročito nakon pančevačkih sumornih jutara i večeri. Da ne pominjemo smrdljivih. Subotu smo prenoćili u Milićima, kod Biljine tetke, a sutradan krenuli dalje. Sokolac, kao jedno od mesta gde smo bili dva dana je izuzetno lepo, a tek Romanija... U tri lepe materine odeš, izdrndaš automobil, psuješ sebe uz onu "tursku" kaldrmu (pa ono ni turci ne bi nazvali kaldrmom!) i onda... dođeš na poljanu. Zelenu, da zelenija ne može biti. Drvene kućice. Stari način života i čist, prečist vazduh! Idealno za šetnju i za odmor, da se prostreš po zelenoj travi i da dišeš. Stvarno dišeš...
Utorak popodne smo krenuli iz Sokolca, prema Rogatici i ka Borikama. Serpentina koliko voliš. A auto se sa svojih 1300 kubika malo mučio na velikim i uskim krivinama, punim uspona. Prespavali kod njene druge babe u staroj kući, u selu koje se sastoji od par domaćinstava. Sve stari ljudi, sve oronulo. I pitam se kako neko tu može da živi. I od čega. Radi da bi živeo, živi da bi radio.
Biljini rođaci su svi bili super prema meni. Ali kada malo bolje razmislim, kako i ne bi :) Iz poštovanja prema njoj na prvom mestu, a i valjda sam im se dopao ;) Drago mi je jako zbog toga. A još draže što sam njenog deda Sretena izdriblao i popio samo jednu rakiju. Kada te čovek svaka 3 minuta pita da li ćeš rakiju, a kada odbiješ pita da li ćeš pivo - to je svakako uspeh.
Jedino što mogu da iskritikujem jeste da 90% ljudi u Bosni voze VW Golf II. Za njih je to pojam dobrog automobila, a za mene uzročnik velikog broja saobraćajnih nezgoda. Mislim da bi se Vili zgrozio kada bi tamo otišao. I vratio pešaka, čak i da ode svojim Puntom. Ali, pozitivna strana je da je plin u Bosni oko 35-36 dinara, a kod nas... Tričavih 43-44. A ja još računao da ću u Bosni platiti plin skuplje :)
Sranje
U nedelju uveče strefilo me. Da li zbog jakog vazduha, jake hrane, promene sredine ili pak vode sa Romanije... ja se dva puta izbljuvah i nebrojano puta uneredih tuđi toalet. Bilo me jako sramota, bogami. A kako i ne bi kada su se konstantno čuli čudni zvukovi iz toaleta, kada ga ja uzurpiram. I nikako da smirim dijareju, nikako. Ujutru se smiri da bi me preko dana opet strefilo. Jbg. Šta da se radi, trudili smo se da to što pre saniramo, pa se smirilo u sredu, da bi definitivno tek u petak na Zlatiboru prestalo. Taman kada smo otišli na bazen. Valjda mi je sunce prijalo, a i sramota je tamo puštati gasove pred tolike ljude.
Zlatibor
Mali potok između dva puta ka VodicamaGoxxy Flickr foto galerija
Dakle, sreda, napokon. Krenuli sa Borika, preko Rogatice i Višegrada... Prelep grad, iako centar nismo sitgli da vidimo jer smo žurili da stignemo na Zlatibor kako bi se Ljuba vratio autobusom za Pančevo. Ali smo imali vremena da odemo i slikamo se na mostu Mehmed-Paše Sokolovića. Prelepo. Uslikao sam i prelepu panoramu sa sve Drinom (kao da može slika mosta u Višegradu da bude bez Drine!) Uskoro smo na Mokroj Gori prešli granicu sa Srbijom i punim gasom krenuli uzbrdo ka Zlatiboru. Bez problema smo prošli uspon ka Zlatiboru i to sa rekordnom brzinom od 90km/h, što me je začudilo jer smo prethodne dve godine prosto milili uz planinu.
Zlatibor je i ove godine prelep. Kao da te sve brige i problemi ostave čim stigneš tamo. Udahneš svež vazduh (još jednom) i prepustiš se svemu što te tamo čeka. A čekaju te lepi predeli, lepo i ne pretoplo vreme, divne prilike za izlazak i šetnju prirodi. Još ako ste sa nekim vama dragim tamo, užitak je potpun.
Odmor
Apartman u kojem smo odseliGoxxy Flickr foto galerija
Bilja i nije očekivala neki specijalni apartman. A i kako bi kada je bila u pitanju dnevna renta od 20 evra. Ja sam se ipak nadao. Ispao je tako mali ali tako funkcionalan i simpatičan apartman da nam se zaista svideo. Imao je sve što treba, samo u malom pakovanju. Mali televizor, malu rernu sa dve ringle, mini frižider... Mikro stočić sa dve stolice za ručavanje u mini kuhinji. Ali, Bože moj, nismo svo vreme provodili u apartmanu kako bismo se sada žalili na njegovu veličinu. Naprotiv.
Bili smo tri puta na bazenu, kupali se i dobacivali loptom, uhvatili i neku nijansu (Bilja nijansu one braon - negro, a ja nijansu one crvene - indian). I pored mojih zdravstvenih problema i želja da odemo i na Mećavnik, Mokru Goru, Sirogojno, Vodice... otišli smo samo na potočić i tu se odmarali u nedelju. Posle razmišljam - ideja je bila da ove godine odemo gde smo svuda prethodne dve, ali cvrc - nismo. I razmišljam - bolje je što nismo. Jer smo se zaista odmorili, a onako bismo se po ceo dan mlatarali tamo-amo.
A
Sputnik?
Naš Sputnik se odmara, kao i miGoxxy Flickr foto galerija
Pa, moglo bi se reći da je dobro preživeo. I pored svih priprema koje sam obavio, desilo se da sam u petak, dan pre putovanja, morao da zamenim levi zglob kod menjača. I pored toga makina je išla kao podmazana. Osim nekog tresanja volana pri 80km/h, što sam juče otklonio - uzročnik je bio nedostatak prstenja na felni koja se nije oslanjala na glavčinu. Znao sam za taj problem, ali nisam očekivao da će se toliko jako manifestovati. Sreća pa smo se pri povratku vraćali autoputem Niš-Beograd pa smo išli ni manje ni više nego 140km/h.
I sve bi bilo u redu na odmoru da pri dolasku na Zlatibor nisam primetio da malo pušta ulje. Gde? Na menjaču. Kako? Tako što oni koji su u petak menjali zglob nisu ga valjano stavili u osigurač i zaključali. Pa se izvukao malo i iscurelo je skoro svo ulje iz menjača. Na Zlatiboru sam kod jednog majstora vratio zglob nazad i dosuo ulje, da bih pre par dana uzeo novo Castrol 80W-90 GL-5 menjačko ulje. Ono u menjaču izbacio i usuo ovo novo. I sada radi tiho, kao švajcarski sir. Pardon, sat.
Putovanje u totalu
Početak putovanja, pre prelaska granice kod ZvornikaGoxxy Flickr foto galerija
Ako mene pitate, ocena koju mogu dati na skali od 1 do 10 je - 8. Prvo letovanje dobija jedva 6, drugo 8+, a ovogodišnje je jedino osakatila sraćka koja me je strefila. Da toga nije bilo, siguran sam, ma kategoričan sam da bismo se predivno proveli. Vreme nas je, sem dan pred putovanje nazad u Pančevo, savršeno poslužilo.
Ipak, ako mene pitate, dogodine ne verujem da ćemo ići na Zlatibor. Možda i odemo, ali moramo otići i na more. Moramo, jer sam ga se uželeo. Sledeće godine biće tačno 10 godina kako sam poslednji put bio na moru, i to sa ujakom. Taman na "desetogodišnjicu" ćemo Bilja i ja otići ili u Bugarsku ili u Grčku. Sputnikom, naravno! :D
Koga interesuju slike sa ovog putovanja, može ih naći na Flickr-u, u setu Travel and Vacations.
