Noćas nisam mogao dugo da zaspim, puno razmišljanja na temu samog posla, kao i situacije zemlje u kojo živimo. Volim da mislim da danas sebe ne moram da opišem kao developera koji je uvek ispod tone koda, već kao nekog ume da raspolaže ljudskim resursima, i ima neku širu sliku priče u tržištu u kome posluje.
Tom logikom, ako se sve svodi na rasploganje resursa ( ljudskih, novčanih kao i tržišnih ) , te i pratnja pulsa tržišta u kome delamo smatram da sam sposoban da se danas bavim bilo kojim poslom ( koji poznajem u vidu raznih aspekata same procedure života projekta ) . Projekat, ma kakav da je ima svoj život, i sam ljudski život je jedan projekat koji počinje divnim aktom radjanja.
Ja potičem iz lepog grada, grada punog duha na obali Nišave. Niš je grad koji ima sve aspekte da bude fenomenalan, jer pre svega ljudi koji su tamo su fenomenalni, ali na moju veliku žalost u zadnjih 5-6 godina osetan uticaj oslebljivanja morala i duha, kao i moralnih vrednosti ljudi koji tamo žive.
Trenutani gorući problem Nišlija je sam menadžement. Nedostaje energija gradu da se pokrene i krene u bolje sutra, melanhonija koja se nadvila nad Nišom umara.
Ja i pored 6 godina života u Beogradu, se i dalje osećam kao Nišlija, pa i da sam u New Yorku deklarisao bi se kao Nišlija sa privremenim stanovanjem u apratmanu na 5toj aveniji.Biti Nišlija je nešto više od geografske longitude i latitude pri izradi natalne karte.
Ovim tekstom hoću da predočim, šta bih ja danas uradio da me stave 4 godina u poziciji da budem neka izvršna vlast, jer se spremaju izbori i sav hype u vezi njih se oseća od trenutka pada vlade,a i naravno bez sumnje biće nešto što ćemo osetiti do samih izbora. Jedno vas molim, Vas koji čitate ovo parče virutalnog papira da ne shvatite ovo kao nešto što je dobro ili loše, već samo kao moju viziju onoga kako bih ja uradio, i pozivam celu blogosferu da o svojim rodnim gradovima, opštinama i kvartovima i šta bi oni uradili povodom svoje priče.
Trenutno stanje
U Nišu trenutno ne postoje jaki mehanizmi posla, u prevodu postoje par fabrika ( Filip Moris i još 10ak privatnih ) koji prave neki ozbiljni turnover kapitala. Takvo stanje se svodi da u centru grada, prodavačica u butiku posluje sa 60 eura baznom platom, sa dodatkom od % prodaje. Trenutno stanje kulturnih sadržaja i ne postoji, Niš trenutno kao grad nema bioskopsku salu u centru grada, pozorište je možda i jedina svetla stvar u gradu ( samo što niko ne posećuje ), proći gradom i nije neki event.
Verovatno postoji još mnogo stvari koje ja ne vidim, i da budem iskren retko sam u Nišu, a tako bih voleo da to promenim ….
Ono što ja vidim je sledeće i neću da idem u neku širu elaboraciju, govoriću samo o korenu promena koje bih ja uveo.
Evo ovako , ono što je kritično trenutno je neki cash flow u Nišu. Trenutno svi govore samo o “Beogradizaciji” , te kako su im ovi krivi, te oni krivi , a iskreno … ako pomognemo sebi, pomoći će nam i drugi. Jer budimo realni, niko i slovima niko ne voli da sluša tužne priče, i da vidi da nismo u stanju da počistimo svoje dvorište. Niš jednostavno je nepresušan izvor istorije, ljudi su jako gostoljubivi, trude se i da u ovom vremenu uvek budu za čokanj dobre rakije, šoljicu dobre kafe …
Moja osnovna ideja bi bila da eksploatišem Konstantina Velikog , Turke i sve ono što je kroz Niš prohujalo od Ilira pa na dalje. Englezi imaju par velikih kamena u sred ničega i od toga su napravili svetsko čudo.Kudos to that. Neko bi se zapitao, a kako ja to mogu da uradim, pa krajnje je prosta situacija, brendiranje, marketing , pr … na svetskom nivou. Postoje čak i u Srbiji ljudi koji nikada nisu bili u Nišu, dok je svako bio u Novom Sadu, ako govorimo o mladjim ljudima. Inicijalna ivesticija od par miliona eura u te svrhe , koje bi otišle na manje pr i marketing kompanije koje hoće da se pokažu da su u stanju da se nose sa jednim takvim menumenntom projekta kao što je Niš.
U slučaju da bi ovaj projekat uspeo i na Aerodromu Konstantin Veliki bi počeli da sleću puni avioni turista koji bi želeli da vide Niš i sve te lepote koje Niš pruža, kao i razni sadržaji koji nisu tako daleko od Niša ( radius od 40 km ) , doveo bi Niš u poziciju da trenutna infrastuktura kafića i butika na svakom kubnom metru bude maximalno exploatisana. Ono što bi verovatno bila trenutna potreba je da se u najkraćem roku poveća broj ležećih mesta u Nišu , jer realno u Nišu hotela ima jako malo ( i to malo što je je u jako lošem stanju ). Lokalna inhouse ekonomija bi cvetala ( od raznih kućnih gift shopova do tradiocinalne Niške hrane za poneti ) . Ovo sve pričam jer bi se osetilo jako brzo šta znači svež kapital u Nišu …
Pričajući o svežem kapitalu, dolazimo do jako bitne teme koju Niš ima. Sav trenutno ozbiljniji novac koji se stvori u Nišu oridinira iz zemalja zapdne evrope, ali ne tako što je UBS došao i inkasirao u gradsku kasu par miliona CHF , već tako što su mladi momci ( a i devojke ) , u potrazi za boljim životem otišli u privestveno Švajcarsku , pa odatle kojekude… Novac od prodaje narkotika, prvenstveno kreiran na zapadu , a i u lokalnoj zajednici prolazi u ruke gradjana Niša. Tome mora da se stane na put, za sva vremena. Jednostavno mi je jasno , da trenutna gradska vlast ima to na umu, ali u jednoj mini akcija Sablja bi mogli da se sklone svi likovi krimogenog karatkera sa ulica Niša. Grad treba da opet bude bezbedno mesto, za gradjane i posetioce.
Neko će reći, ok pa ne može Niš samo da živi od turizma … Ja se snažno slažem sa time. Niš je nekada bio simbol elektronike, ali kao što neki kažu danas kada bi hteli da u EI sklope mobilni telefon verovatno bi bio veličine omanjeg tenka. Niš ima taj gen, gen za tehnologijom koji je u godinama koji su iza nas nekako utapkan u tu melanholiju celog grada. Postoji naravno i par dobrih primera , kao što je Pakom Grupa koja je obelela obraz niške pameti , uz pomoć niškog kapitala u vidu AIK banke ( isto dobar primer , koji je zaboravio lokalnu zajednicu ).
Moja ideja bi bila stvoriti u napuštenim halama biznis inkubatore za nova preduzeća podpomognuta uz neke snažne startup fondove ( nacionalni investicioni plan , i verovatno puno stranih fondova ) , za projekte koji bi se bavili prenstveno projektima koji mogu da budu konkurentni svetskom tržištu. Ja lično funcionišem na internetu , te bi verovatno bio veliki uticaj kreiranja raznih projekata koji bi okarakterisali na kraju balade , to kao Srpska silikonska dolina ( ali ne u vidu najvećeg ratia silikona u grudima ) .
Što se tiće gradske vlade, ceo mehanizam bi bio u najkraćem mogućem roku bio modernizovan i prebačem na Open Source rešenja, od CRM-a do ERP rešenja, te bi ceo grad bi jedan konzistetni informacioni sistem eVlade. Veoma dobar primer je uradila Estonija, i verovatno bi neki tim otišao prvo na konsultacije na tu temu. Uz saradnju sa RATELOM , pokušao bih da u prvoj godini dovedem jedan nadlink , koji nije u vlasništvu Telekoma Srbija , već verovatno iz Bugarsko-Rumunskog čvorišta, što bi rezultovalo bržem rastu dot.com industrije i u samom stanovništvu ( zamislite farmu sajtova o turizmu Niša, kreiranih od nišlija, za nišlije .
Što se tiče kapitalnih investicija, Niš sa opštinom Niškom banjom ima potencijala za čuda. Ja ne mogu i dan danas da se načudim pričom oko aqua parka koji je trebao da bude izgradjen na putu za Pirot , pre Niške Banje. Gradska vlada je odbila čoveka sa bankarskim garnacijama za projekat, koji je došao da kupi zemlju i da napravi Aqua park . Obrazloženje je bilo “pretražili smo njegovo ime na internetu i ništa nismo našli, te je logično da je prevarant”. Niš bi morao da posećuje sajmove koji promovišu investicije, da smanji namete i poreze za potencionalne investitore koji žele da dovuču svež kapital i nova radna mesta u Niš, jer realno tako jedino može da postane regionalni centar. Uz dobar tok , smanjio bi regitraciju biznisa na 2 radna sata, i omogućio da novi biznisi dobiju grejs period nameta samog grada.
Što se tiče same edukacije, ove sve stvari ne bi mogle da budu moguće bez kvalitetnog programa školovanja, te bi sa ministrastvom prosvete preuzeo neke ingerencije za promenu programa i približavanju sistema školovanja od srednje škole pa do fakulteta, gde bi bio najveći akcenat na promene kod tehnološko-biznis orjentisanim školama, gde bi ljudi koji bi studirali imali opcijui i da dok studiraju i rade i uče.
Uglavnom , ovo je jedan već preveliki dokument za čitati, ali bih voleo da čujem i druge kako bi to uradili kod sebe… Ja samo mogu da se nadam da će ovo doći do nekoga ko će voditi grad, te da će ako ništa drugo razmisliti šta je to što može Niš da učini boljim mestom nego što je to danas.
