Planeta Srbija

Jedana od najvećih opštih nepoznanica prilikom kreiranja Web sadržaja jesu razlozi zašto bi bilo potrebno postavljati neke linkove u tekst, i koje linkove postavljati. Takođe, veoma često mi se dešava da značajan broj osoba postavlja pitanje mailom ili direktno na komentarima mog bloga po principu: “Hej, ovde ima suviše linkova u tekstu, nemam vremena da pogledam sve to, što toliko linkova?”

Veliki broj osoba zbog nedostatka vremena i zbog ne-poznavanja tehnika brzog čitanja online tekstova (tzv. skeniranje tekstova), nije u stanju da pročita veliki broj sadržaja o tematici koja je čak i veoma interesantna čitaocu (o načinima skeniranja tekstova pisaću drugom prilikom).

Do nedavno nisam znao da bez obzira na činjenicu što je veliki broj online tekstova linkovan (poseduje linkove u tekstu), veliki broj osoba nema saznanje o tome čemu služe ti linkovi kada su sami u poziciji da pišu tekstove. Ovo naročito važi za urednike i novinare (a o predstavnicima PR struke da ne pričamo), i iz tog razloga stvorena je čitava oblast – Link Journalism, koja se obraća novinarima da im objasni koji smisao linkovanog teksta.

Smisao postavljanja linkova u tekstu

Pisanje teksta na Webu, za razliku od klasičnog teksta, omogućuje značajno obogaćivanje informatija o tematici članka, upravo korišćenjem veza (linkova) do tekstova (audio, video, grafičkih, i ostalih vrsta sadržaja) daju se čitaocu dodatne informacije o obrađivanoj tematici, za koju nema mesta u tekstu, ili bi trebalo praviti dodatni tekst, i sl.

Veze u tekstu se mogu praviti sa online sadržajima koji su bili inspiracija ili su korišćeni kao materijal za kreiranje samog teksta, kao i što je sasvim uobičajeno linkovati sopstvene tekstove (tekstove sopstvenog medijuma) koji su u vezi sa aktuelnim tekstom (dodatno pojašnjavaju aktuelni tekst).

Zašto je linkovanje problem?

Linkovanje teksta se doživljava kao dodatni nepotrebni posao pri kreiranju online sadržaja, koji dodatno troši vreme, naročito u slučaju ako je potrebno pronaći neki tekst iz sopstvenog medijuma za linkovanje. Urednici ovako nešto veoma tolerišu, jer ni sami ne shvataju pravi misao linkovanja, a sa druge strane bitnije im je da se tekst brže završi u odnosu na to da u sebi ima linkove (interno linkovanje srodnih tekstova povećava broj otvorenih stranica sajta).

Činjenica da neki sajtovi imaju na kraju teksta (ili negde oko teksta) boks sa srodnim tekstovima, nije dovoljno efikasna kao sam link u skopu teksta.

Linkovanje kao alat promocije

Jedan od najčešćih razloga zašto klasični mediji na svojim sajtovima ne upotrebljavaju linkove u tekstu jeste strah da na ovaj način besplatno  promovišu neke online lokacije, a naročito je “opasno” linkovati konkurenciju. Koliki je ovo problem može polužiti vest iz NY Times-a o tome da su glavni SAD mediji počeli međusobno da se linkuju!

Ono što su pre nešto više od godinu dana (!) shvatili američki glavni mediji jeste činjenica da se linkovanjem na Webu daje nova vrednost online sadržaju, što je važnije za povratak čitalaca od činjenice da su isti mediji linkovali konkurenciju (čitalac svakako lako može da ode na sajt konkurentnog medija i da pročita neki tekst, ali linkovanjem medijum skraćuje vreme istom čitaocu).

Kada se na ovakav način posmatra linkovanje na Webu (Web je mreža međusobno povezanih Web sajtova sa linkovima), na ovaj način svi dobijaju – čitaoci dodatne korisne informacije, mediji koji linkuju interesantne izvore informacija dobijaju na većoj relevantnosti tekstova (da podsetim, jedna od najznačajnijih aktivnosti na Twitter-u je deljenje interesantnih linkova), a linkovane online lokacije dobijaju promotivne efekte!

Što je online sadržaj interesantniji, imaće više linkova sa različitih strana Weba.

Primer Trackback promocije

Jedan od razloga zašto u blogovi posebno interesantni u promotivne svrhe jeste mogućnost linkovanja drugog bloga, koji to linkovanje postavlja u komentar adekvatnog blog teksta (tzv. trackback – pogledati detaljnije o promociji blogova u besplatnoj knjizi Blog osnove).

U datom primeru, osobe koje dolaze na tekst u kojem se nalazi trackback u komentaru, idu i na taj blog da pročitaju dodatni tekst na ovu temu.

Osoba koja kreira tekst na ovaj način (linkuje blog koji ima trackback opciju) dobija dodatnu posećenost bloga, a onaj ko dozoljava trackback opciju podstiče vlasnike ostalih blogova da češće linkuju posmatrani blog (jer im se isplati – dobijaju posetu sa tog bloga).

Naravno, veoma je bitno imati meru i linkovati kada stvarno postoji razlog i potreba, jer u suprotnom efekti mogu da budu trostuko loši:

Vlasnik bloga koji ima opciju trackback će početi da vas vidi kao spamera (ako preterujete sa linkovanjem). Korisnici koji kliknu na link i dođu na vaš blog videće da je to klasičan mamac bez sadržaja Ostali stalni posetioci bloga sa trackback opcijom videće da vi pokušavate da spamujete, pa neće imati dobro mišljenje o vama.

Zaključak

Jedan od najjednostavnijih načina da naučite kako dobro linkovati tekstove jeste da pratite sa razumevanjem šta rade druge osobe koje linkuju svoje online sadržaje. Trebalo bi da procenite da li su to linkovi koji po vašem mišljenju odgovaraju datom online tekstu (da li je autor dao dobre linkove koji dodatno objašnjavaju/informišu o tematici teksta), i da li postoji i neki promotivni efekat linkovanja u posmatranom tekstu.

Posle određenog vremena posmatranja, bićete u situaciji da samostalno vidite kako ćete najbolje linkovati vaše tekstove.

Rating: 9.3/10 (3 glasova cast)

Povod za pisanje ovog članka je aktuelna konferencija o e-poslovanju BizzBuzz, i predavanje Istoka Pavlovića i Dragane Vukajlović na temu viralnog marketinga.

Linkbaiting predstavlja jedan od najkvalitetnijih tipova generisanja linkova sa drugih sajtova do posmatranog sajta, sa ciljem poboljšanja rejtinga Web sajta (pojedinačne Web stranice) na pretraživačima (optimizacija za pretraživače). Suština ove tehnike povećanja broja linkova do posmatranog Web sajta svodi se na “kreiranje interesantnog sadržaja (mamac – bait) koji će privući dovoljnu pažnju” (Matt Cutts) online medija (novinara, blogera), da će oni linkovati na svojim medijima taj posmatrani sadržaj. Ova tehnika je bliska tehnici promocije pod nazivom viralni marketing.

Postoji pet osnovnih tipova linkbaiting strategije:

Objavljivanje neke novosti koja realno interesuje veliki broj osoba, kao što je npr. vest o besplatnom navigacionom sistemu koji je napravio Google. Objavljivanje utemeljenog stava koji se suprotstavlja većinski uspostavljenom stavu o nečemu (tzv. “kontriranje”). Primer ovoga smo imali nedavno na Literalog-u nakon održanog BlogOpen-a. “Napadanje” neke (obično) poznate ličnosti na osnovu utemeljenih razloga - Imamo dobar primer Web sajta urađenog besplatnim softverom koji je Veselin Jevrosimović procenio na 30.000 EUR. “Udica” po principima veoma informativnog sadržaja. To može biti bilo koji sadržaj koji detaljnije objašnjava manje ili više nepoznau tematiku, uz navođenje određenog broja veoma korisnih linkova. Određeni broj tekstova na ovom blogu, uključujući i ovaj tekst, su sadržaji informativnog tipa (koji produkuju manje ili veće interesovanje).  Humoristički sadržaji – Ljudi ipak od svega najviše vole da se zabavljaju i da se smeju, i ovakvi sadržaji skoro sigurno uvek “pale”.

 Linkbaiting je praktično sasvim legalna strategija povećanja linkova, jer je inače silj svakog Web sajta da privuče pažnju na neki način, jedino se postavlja pitanje da li su sva sredstva za to dozvoljena:

U poslednje vreme sve češće se objavljuju lažne vesti koje privlače ogromnu pažnju, kao što je npr. veći broj pokušaja da se “proturi” vest da je Barack Obama ubijen. Google je povodom toga objavio da će izbrisati sajtove iz svoje baze koji budu objavljivali lažne vesti. Objavljivanje sadržaja koji sigurno privlače pažnju, bez obzira što nemaju nikakve veze sa sadržajima koji se inače objavljuju na posmatranom sajtu. Ovakvi sadržaji možda donesu linkove, ali odnose reputaciju ostalih sadržaja. Klasična priča o privlačenju pažnje na sebe po svaku cenu.

Jedan od interesantnih aktuelnih primera strategije kreiranja “mamca” za linkovanje sa ovih prostora jesu redovni izveštaji blogera sa postojećih skupova (kao što je pomenuti BizBuzz), gde oni blogeri koji među prvima objave izveštaj sa skupa, ostali blogeri obično linkuju sve ostale koji su do tada objavili neki izveštaj o događaju (neki blogeri i naknadno dodaju ostale linkove do tekstova koji opisuju događaj).

U ovom tekstu možete naći još neke interesantne predloge koji upućuju na uspeh linkbaiting kmpanja.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)