Prošlo je šest meseci od mog prethodnog članka na temu geo-lokacijskih društvenih mreža, i u međuvremenu su se pojavili servisi Twitter Places, Facebook Places, Google Latitude (Google Places je nešto drugo), da pomenem samo najvažnije servise.
Prema onome što sam do sada video, na ovim prostorima od ovog tipa servisa (geo-lokacijske društvene mreže) se i dalje najviše koriste Foursquare (moj favorit) i Gowalla, i to prilično podjednako.
Kako do upotrebljivih (geo-lokacijskih) društvenih mreža u ovim krajevima? – Primer servisa za društvenu navigaciju
Da bi neki društveni medijum (Social Media) bio koristan široj društvenoj zajednici, on mora da bude aktivno korišćen od strane dovoljno velikog broja da bi ostvarivao svoju svrhu.
U slučaju geo-lokacijskih društvenih mreža (servisi zasnovani na GPS navigaciji), već danas postoji veoma širok spektar krajnje korisnih aplikacija, ali se postavlja pitanje šta ćemo od svega toga mi imati prilike na ovim prostorima da intenzivnije koristimo. Celokupan razvoj ovog tipa veoma korisnih servisa isključivo zavisi od broja osoba koje će aktivno koristiti ovakve aplikacije.
Primer koji bi mogao da ilustruje situaciju u kojoj se nalazimo jeste pod-varijanta geo-lokacijskih društvenih mreža – društvena navigacija (en. social navigation). Najinteresantniji predstavnici ovog tipa servisa su Trapster i Waze.
Trapster omogućuje da preko vašeg mobilnog telefona vidite u vožnji okolinu u kojoj se vozite (preko Google mapa) i u njoj eventualno postavljene policijske radare, patrole ili kamere koje snimaju vozila. Takođe, ovaj servis može da pokazuje saobraćajne gužve kao i ostale nepredviđene događaje na putu.
Ovaj servis se kod nas pomalo koristi jedno vreme, ali je praksa pokazala da mali broj korisnika uslovljava neažurne i netačne podatke (čuo sam da su neke informacije o kamerama za snimanje netačne). Što veći broj korisnika bude češće ažurirao stvarne podatke o saobraćajnom haosu po gradovima, svi korisnici će imati znčajne prednosti upotrebe ovakve veoma korisne aplikacije.
Waze (učestvuje u takmičenju start-up kompanija na predstojećoj LeWeb konferenciji) u svojoj najboljoj varijanti korišćenja omogućuje slikoviti prikaz šta se dešava u saobraćaju oko vas.
Ovaj servis ima još većih problema od predhodno pomenutog servisa, jer vlasnici servisa ručno ucrtavaju mape (! – što kada postoji Google Maps), i to rade po principu grad-po-grad. Znači, u našim uslovima prvo mora da se pojavi mapa, pa tek onda da korisnici unose podatke u istu mapu (iako je samo unošenje podataka od strane korisnika krajnje jednostavno).
Upotrebljivost servisa – odmah!
Dosadašnja praksa ovakvih servisa (geo-lokacijskih društvenih mreža) pokazuje da je za uspešno korišćenje potrebno što više postojećih bitnih podataka u samom startu upotrebe od strane nekog pojedinca. Kada prvi put instalirate ovakav tip servia, isprobate ga i odmah ne vidite korisne informacije koje se najavljuju kod određene vrste servisa, veoma je mala verovatnoća da ćete ponovo instalirati isti servis.
Neko možda može napomenuti da je onda bolje koristiti ovdašnje servise ovog tipa. Možda, ali neki od pomenutih servisa imaju već milione korisnika (npr. Trapster ima trenutno preko 9 miliona korisnika!) i to u različitim državama, pa kada putujete van ovdašnjih država, možete koristiti istu aplikaciju.
Mislim da je “trka” na planu ovog tipa društvenih mreža tek počela, pa ćemo u narednom periodu biti svedoci šta će se dešavati kada krenu moguća mešanja podataka (en. mashup) sa pomenutih servisa. Činjenica je da će se veoma teško desiti situacija da će pojedinac koji se nalazi na nekom mestu krenuti redom da se prijavljuje na 10-20 servisa ovog tipa, pa se možda može očekivati i neki agregacioni servis koji će prijavljivati osobu na veći broj ovakvih servisa.
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)
