Koliko god se Apple trudio da u svom promotivnom materijalu nazove iPad 2 revolucijom, u pitanju je ipak samo evolucija proizvoda. To samo po sebi nije loše i tipično je za način na koji Apple razvija svoje proizvode (iterativno, korak po korak, peglajući taman toliko da želiš novu generaciju proizvoda), samo ne treba nasedati na priče promo klipova.
No, ono o čemu hoću da pišem nije prepričavanje već rečenog o iPad 2, već o tome kome je ta spravica namenjena i da li je vredi kupiti. Kada smo nabavili iPad, od njega sam očekivao da bude zgodan, ultra prenosan računar:
Sjajan za putovanja
Zgodan za imati po stanu, za čitanje knjiga, čitanje vesti itd.
Nisam očekivao da bude nešto za rad pošto mu nedostaje fizička tastatura (bez uvrnutih dodataka koji kompletnu priču o ultra prenosnom računaru čine glupom).
Nakon skoro godinu dana korišćenja, ispostavilo se da je iPad stvarno sjajna sprava za imati po stanu, ali da mi na putovanjima ne radi posao pošto očekujem mnogo više od računara – mogućnost da u miru nekog rimskog kafića napišem neki tekst, pogledam šta kupci pišu i odgovorim, možda čak i programiram uz jutarnju kafu, dok se talasi lome na 2 metara od mene. iPad jednostavno nije za to i sve što podrazumeva dosta pisanja je prava muka.
U par navrata su me ljudi pitali da li da nabave iPad, pa smo kroz diskusiju uvek nekako dolazili do ove sprave:
Ukoliko vam računar treba za posao, a posao podrazumeva dosta kucanja, iPad je jednostavno sranje. To da li možete da se naviknete ili ne na on screen tastaturu maši poentu – kada je poslovna primena u pitanju, to ne bi smelo ni da bude pitanje.
MacBook Air 11″ s druge strane je full računar u izuzetno malom pakovanju. Dobije se dual core procesor sa dosta memorije za komforan rad, sjajan displej visoke rezolucije, brzina flash skladišta (koji nije probao SSD, ne zna šta to znači u svakodnevnom radu), autonomiju od 5 sati, a sve to upakovano u malo, lagano kućište. Da ne zaboravimo sav softver koje je dostupan za Mac OS, a koji ne postoji i koji ne bi bio praktičan na iOS-u.
Stoji, MacBook Air je duplo skuplji od iPada, ali ja sam uvek za to da se za računar za posao ne treba gledati na cenu. Pouzdan računar za rad se jako brzo otplati.
Naravno, ovo ne znači da su iPad i iPad 2 loše sprave, već samo da su loše za nas koji računare koristimo za programiranje, dizajn, pisanje, održavanje sistema, pružanje podrške i mnogo štošta slično. Iako loš za to, pokazao se kao sjajna sprava za po kući. Pravo je čudo videti ljude koji baš i ne koriste mnogo računare kako ga uzimaju i odmah se kače na Facebook da provere poruke, bez da im iko išta mora objasniti. A onda otkriju kako je lak za surfovanje, zanimljiv za šaltanje muzike i fotki, kako dobrih igrica ima (damn you Angry Birds!) itd.
iPad je računar za ljude kojima računar nije najvažniji alat u životu, a iPad 2 je evolutivni korak u pravom smeru.
