Planeta Srbija

Jednog jutra sam spavala sa mamom i tatom. Napolju sviće. Mama me je izvadila iz kolevke i položila na sebe. Moj stomačić bio je na njenom stomaku, moja glava na njenim grudima. Volim kad smo ovako spojene, kao nekad kada smo bile zajedno. Volim kad čujem zvuk otkucaja maminog srca, dobro poznati umirujući zvuk koji sam slušala dok sam bila u njoj. Tata je ležao pored nas. Sunce se polako

Ne znam šta me je snašlo. Stvarno nemam pojma. Spavala sam. A kad sam se probudila prstići su bili lepi, lepi, lepi ... i više nisu grebali kao ranije. Super.Mama mi je otkrila tajnu, Radi se o čaroliji zvanoj manikir. A kako je to izgledalo, pogledajte (dok mi je mama sređivala noktiće, tata je [naravno] sve to zabeležio foto-aparatom).Bila sam mirna kao bubica.Nakon svega mi se više nije ni spavalo, samo sam dremkala i osećala se super, opuštena i zadovoljna. Nisam znala ali manikir je pravo uživanje, i mama tu čaroliju savršeno izvodi.

... mala Mia stupa na veliku blog pozornicu, ali stvarno :-)prvo nožice male i slatke (mama ih je probala)onda ručica jednako slatka (ručice su već i tatina i mamina poslastica)a onda i ja golac :-)U sredu sam napunila sedam dana, i kad me uporedite sa kutijom "pavlovićeve" (sa gornje fotke) verovatno izgledam kao mali liliputanac - ali nisam. Tata kaže da sam ja veliki mali čovek, superdevojčica. Vratili smo se iz porodilišta i sada počinje avantura druženja sa mamom i tatom, zapravo po ceo dan sam s' njima. Misle da sve drže pod kontrolom a ustvari sam ja ta koja ih vrti oko malog prsta :-)Moj tata (koji obožava fotografiju) je već napravio pregršt snimaka i video materijala na temu "moja beba", a vi onda zamislite šta sledi u narednim mesecima. A mama, mama se tek zanima sa mnom. Ona voli da mi tepa i svakoga dana mi nadene novi nadimak. Prvog dana sam bila pile, zatim breskvica, pa dušica, bila sam i mišić, mrvica, bubica, bubamarica a danas sam zbog rumenog lica jagodica. Volim svu tu pažnju koju mi mama poklanja i sve priče koje mi tokom dana priča. Ona , isto tako, brine da ja dobro jedem, da uvek budem čista, uredna i lepa. Prija mi to što ona i tata toliko brinu o meni, a i ja se lepo brinem o njima i stalno ih oduševljavam svojim osmesima, veselim grimasama, nežnim pogledom, krhkim izgledom i svilenkastom kosicom.Baš od juče sam počela sa negom svoje kosice, a to uključuje i češljanje. Ustvari sve to radi mama a ja samo uživam, čak, pokazalo se da tako mogu da zaspim :-) Devojke se češljaju :-) a moja četkica za kosu je toliko velika da mi nikako nije jasno kako mama uspeva da je drži sa tri prsta.Zbog ove slike umalo od mame nisam dobila nadimak žabac, ali kako je krenula ni to me (jednog dana) neće zaobići. Ja u punoj veličini od glave do pete sa punih sedam dana, stvarno izgledam impozantno, zar ne? Zašto li mi se svi obraćaju sa malena?Dobro u poređenju sa tatinom ogromnom glavom možda ipak jesam mala. ... ali sa njim stvarno volim da uživam. On me često šeta po sobi , drži u rukama, klacka i miluje na šta mama samo kaže "na dobrom si putu da je razmaziš". Tata (kao tata) odbija sve optužbe, ali mislim da je mama ovog puta 100% u pravu. Tata pored ostalog ima opsesiju komarcima i paranoičan strah da će me neki od njih capnuti.Mislim da ću već sutra dobiti ultrazvučni aparat protiv komaraca, i da će se tata konačno smiriti i prestati da jurca po sobi.U situacijama kao sa slike dole mama preuzima foto-aparat :-) ustvari ona se prosto istopi od zadovoljstva kad nas vidi kako se čuvamo. Tata i ja spavkamo.A ovaj zaštitni bedem od jasutka koji tata pravi oko mene dok lalamo je odbrana od klima uređaja. Zašto? Ne znam. Ta klima nam je jedini spas od velikih vrućina i ja sam joj veoma zahvalna na tome.Inače, spavkanje, lalanje, nunanje ili kako god to zvali je nešto što najčešće radim ovih dana. Prosto uživam. Na hiljadu načina. I noću, i preko dana.tako, u krevetu mame i tate često provodim dannajnemirniji deo moga tela dok mirno spavkam su moje ručicea vrlo često i "filozofiram" kako mama i tata zovu ovakvo moje lalkanjea ovo dole je poza pobednika, tatina omiljena ;-)ipak, najveći deo dana i čitavu noć provodim u svojoj veelikooj korpi (kolevci)izgleda udobno, i jeste udobna, kao napravljena za meneOvako izgledam kada čvrsto spavam, smejem se, mrštim, ponekad i zaplačem ali uglavnom sam jako mirna beba.A ponekad provirim ispod oka ;-) simpai opet te nemirne ručice, i devojčica u ružičastom :-)ipak, pored svih mojih životinjica, meni najdraži i uvek u blizini je moj verni pas ...... i zovem ga AVA. Čuva me dok spavam.Ali o mojoj Avi, i mnogo čemu pisaću uskoro (vrlo uskoro prim.tate)vidimo se opet

Šta ima novo? Dosta toga. Problem sa visokim krvnim pritiskom nije nestao, niti će sve dok sam ja kod mame. U leskovačkoj bolnici smo provele nekoliko dana i ne možemo da se požalimo na tretman, ali smo ipak prebačene u Niš, na ginekološku kliniku Kliničkog centra. Ovde smo već nedelju dana, a i tata je u Nišu (sa nama). Večeras je morao do Leskovca (i otuda je blog nakratko oživeo) ali će se

Danas je bilo puno interesantnih pa i lepih trenutaka, iako smo mama i ja smeštene na ginekološkom odeljenju leskovačke bolnice, i ovde smo već nekoliko dana.I pored toga što mama nema nikakvih obaveza, i može da spava koliko hoće, ne može da spava kad hoće. Krvni pritisak mami mere jako često, beleže podatke, i prate naše stanje. Zbog toga nas bude rano izjutra.Medicinske sestre su super tete, i dobro se slažu sa mamom (čak joj nekad dopuštaju više nego što bi trebalo, jer mama ko mama ipak ne može da miruje). Naše cimerke se i ne zadržavaju mnogo u sobi, tako je kroz sobu prošlo nekoliko teta i sve (baš sve) one su rodile dečake. Na trenutak sam pomislila da smo u pogrešnoj sobi, ali ne, nismo, dobro smo se smestile i nije nam više dosadno kao prvih dana.Pa da, evo i nas ...... a one ruže na stočiću - to je tata juče doneo da bi nam soba lepo mirisala.Dakle, rano ustajanje :-) vizitaVerovatno ste svi čuli za "vizitu" (onu lekarsku) ali ako niste onda znajte da je to takva fama zbog koje one dobre tete (medicinske sestre) moraju biti u odličnoj formi. Potrebna je dobra kondicija, izdržljivost i spretnost jer se pre vizite svi razlete i nastaje opšte sređivanje i čišćenje, naročito ako je vizita onakva kakva je danas bila.A danas je u viziti bio čika Srđan (naš lekar) koji važi za jako strogog i konzervativnog lekara, a uz to kao sadašnji zamenik slovi za budućeg načelnika odeljenja. Strah i trepet. No, prošli smo i to, i to za nekih pet minuta (mnogo manje vremena nego što nam je trebalo da dovedemo stočiće u red a krevete pod konac). Terapija ostala ista. Ok. Nastavljaju da nas paze. Ostajemo u bolnici. I ...... idemo na ultrazvuk. Na ultrazvuku su utvrdili da sam potpuno u redu. I još uvek sam devojčica :-) To kažem zato što utvrđivanje pola ultrazvučnom metodom nije potpuno pouzdano jer uvek postoji šansa za iznenađenje. Moji roditelji koji su potajno priželjkivali dečaka, a sada su se skroz saživeli sa činjenicom da će imati devojčicu, nikako ne bi voleli takvo iznenađenje. Dakle, DEVOJČICA.Ubrzo nakon pregleda došla je baka Vesna i donela nam doručak. Posle fine klope i prijatnog društva tatine mame, odlučile smo da malo odmorimo i sačekamo tatu.A onda je došao i on - TATA,i to pre vremena za posete tako da ga je moja prilično ubedljiva mama provela pored čuvara. Šta da kažem, kako je mama reaguje na tatine posete, sem da ponovo ispišem jednačinu, ovog puta nešto drugačiju::-| + tata + :* = :-) [;-)]sigurna sam da znate ko je u uglastim zagradamaTata nam je doneo mnoge stvari, između ostalih i MP3 plejer koji nam je bio preko potreban (znate koliko ja volim muziku), ali nije zbog toga poranio s' posetom. Naime, danas je završni dan "škole za trudnice" i u planu je obilazak akušerskog odeljenja leskovačke bolnice (koje se nalazi preko puta našeg, ginekološkog) i na kome male bebe kao ja dolaze na svet.Očekivale smo posetu naših prijateljica iz "škole" i instruktorki koje su pored ostalog imale zadatak da ubede lekara da mamu pusti sa njima u obilazak. Tata je, pak, trebao da fotografiše mamu kako prima svoju zasluženu diplomu.Kakvu diplomu!?evo jeDiploma iz "kluba debelih žena" - a mama i ja smo bile najredovnije. I stvarno bi bilo šteta da ne prisustvujemo tom poslednjem času. Problem je jedino bilo to što se u smeni zadesio (onaj) strogi (ali pravičan) čika Srđan, i što njega treba ubediti da je pusti u obilazak porodilišta.To je bio težak zadatak za teta Emu (instruktorku, patronažnu sestru) i u početku je ubeđivanje našeg lekara išlo traljavo pa je čak i tata otišao kući (inače, i on je savetovao mamu da ne ide u taj obilazak).Ali ...... upornost se isplatila, i ne samo da je čika Srđan dozvolio mami da sa ostalim trudnicama poseti porodilište, već ih je i sam poveo u obilazak. I bilo nam je super. Puno utisaka. Mama je videla slatke tek rođene blizance. I dosta onoga o čemu smo (samo) učile na časovima "škole za trudnice" smo imale prilike da vidimo. Na žalost (ili na sreću prim.tate) čika Srđan nije hteo da nam dozvoli prisustvo porođaju koji je bio u toku, tako da (samo) to nismo videle. Tate nije bilo, ali smo se slikali teta Ivaninim aparatom (istruktorka, "psihološkinja"), i na svim slikama je mama pored Srđana, nasmejana naravno :-) A imale smo i zaštine kape, mantile i sva ta čuda. Nažalost slike su kod teta Ivane ali kad ih tata bude uzeo možda i postavim neku od njih na blog.Nakon obilaska, svi mi, trudnice, moji drugari, instruktorke i lekar otišli smo do lekarske sobe i razgovarali o trudnoći (naravno). Ustvari, trudnice su postavljale pitanja lekaru ... moja mama se opet istakla, postavlja pitanja ali i bila model čika Srđanu za neke odgovore. Uglavnom je okarakterisao ovako:Evo ovde imamo jednu trudnicu, Mirjanu, koja je imala normalnu trudnoću, i kad smo došli u osmi mesec, stomak je porastao, počeo da pritišće karlicu, i sada imamo hipertenziju itd. itd.Poučno, nema šta :-)Inače, tada je mami opet saopštio da bi morala da miruje odn. nema više šetanja po hodniku i što više ležanja. I to da će je vrlo verovatno poroditi pre termina. (mami sada takve stvari saopštavaju pažljivo,a njen lekar je čekao pravi trenutak za tako nešto - onda kada je bila opuštena i u društvu ljudi s' kojima se sigurno oseća.)Ubrzo posle svega toga došla nam je i baka Ljilja (mamina mama) i donela ručak koji je spremala baka Vesna (tatina mama). Punjene paprike (tatino omiljeno jelo) ali ovaj put na italijanski način. Recept je (iz nekog časopisa) izabrala tet(k)a Tina (tatina sestra) i bile su stvarno ukusne, a od standardno pripremljenih punjenih paprika ove se razlikuju zbog dodatka soje, nekih začina i nešto malo u načinu pripreme. Teta Tina nam je bila u poseti juče, a danas nije dolazila, a nije došla ni baka Bilja (tatina tetka) koja nas je često obilazila ovih dana već je samo zvala telefonom.I uja je zvao, i baš mu je frka što ne može da dođe da nas poseti. Ja znam da on ovo sad čita, i puno ga pozdravljam. Uostalom, sve ovo najviše pišem zbog njega i slikama želim da mu pokažem da je njegova sestra (moja mama) dobro.Uzgred, uja je sigurno ponosan jer mu je sestra sada "diplomirana trudnica".No, da se vratim današnjem danu.Popodne smo opet odmarale, merile pritisak i išle na CTG (koji proverava kontrakcije), i čekale tatu :-)Tata je večeras opet došao, i to s' baka Ljiljom i tet(k)a Milenom (maminom sestrom), doneli su mi večeru i zadržali se kod nas skoro dva sata. Ja sam tada bila aktivna, pomerala se i izazivala salve oduševljenja kod prisutnih :-) Mama je pričala svoje dogodovštine iz porodilišta i (naravno) ponosno pokazivala svoju diplomu. Super je, zar ne?Nakon zavšetka posete stigla je i voda. Vi se sad pitate gde je bila? Pa, ne znam. Znam samo da s' vremena na vreme nestaje. Dobra stvar je što kad voda dođe odmah ima i tople vode, tako da je mama sad mogla na tuširanje. Mama obožava večernje tuširanje, a i ja sam otkrila da mi voda prija.Ranije smo otišle na spavanje. Mama inače više spavka od kako su joj uključili neke lekove. To je dobro jer dok ona odmara ja rastem. "I vuk sit, i ovce na broju."A tata,tata je otišao kući i sada je (jadnik) otkucao sve ovo :-)Ipak, vredi.Sad' bar znate da mi nije toliko loše.

Ne, nema veze sa "Veliki brat VIP" iako sam se toga naslušala dosta u poslednjih mesec dana, i moram priznati - uživala sam. To je gotovo, a eksluziva su fotografije, ali moje mame (pa i mene).Tata je inače strastveni ljubitelj fotografije, i često (vrlo, vrlo često) voli da fotografiše sve i svašta našim malim Nikonom. Tako je jedna od aktuelnih serija fotografija mama u trudnoći. Mama (kao mama) voli da nalazi mane tim slikama, a i tata ne voli da objavljuje porodične fotografije na mom blogu, tako da (sem slika sa svadbe) ništa od toga niste imali priliku da vidite.Večeras IPAK nešto novo i neviđeno:eto sad znate s' kim' imate posla :-)a evo i moje slatke mamice :*rastemoRASTEM

Bez uvrede, jer su sve one slatko "debele" ili kako vi veliki to kažete - trudne. Ali su opet žene, prave pričalice, i često se zapitam hoću li i ja biti takva. Tata misli da hoću. Pošto sam vam objasnila da "debele žene" (iz naslova) ustvari nisu debele, ali su žene, ostaje mi da vam objasnim o kakvom se "klubu" radi. Klub je zapravo savetovalište za trudnice u kom se moja i još nekoliko

Danas, opet. Nije da mi smeta, ali zna da dosadi. Šta je štucanje!?Pa to vam je ono kad se mamin stomak pomera ritmično i po par minuta, a tata odmah trči da stavi ruku, začudi se i konstatuje da "beba u stomaku štuca". E to mi je i najzabavnije u celoj toj pomalo (za mene) neprijatnoj situaciji - to što moji roditelji oko štucanja dižu toliku frku. Jednom je mama bila toliko uznemirena zbog mog dugotrajnog štucanja da je popila čašu vode, kao da će to meni pomoći :-) To su moji roditelji, zabavni, ponekad i smešni. Šta, još vam nisam odgovorila na pitanje!?Štucanje je samo ... štucanje. Jednostavno! I mi najmajušnije bebe to radimo, i to često (a ja redovno).Nego da vam ja završim priču. Cela istraga oko slučaja "štucanje" kod mojih dragih roditelja završava se tako što mama krene da šeta po sobi (ili gde već) i moje štucanje posle nekog vremena prestane. I tako da se cela priča svede upravo na onaj (meni) zabavan momenat - zato ...štucaću ja opet ;-)

Ne, ovo nije reklama, već potreba moje mame za slatkišima koja nikako ne jenjava. Ništa od odricanja, a ništa i od onog dogovora. Majčinski instinkt kaže slatkiši, ja odobravam (u potpunosti).I tako je tatica i po ovom hladnom vremenu, i po kiši (i u nedelju kad ne radi pola prodavnica prim.tate) išao da kupi sladoled i zadovolji svoje devojke. Morao je ;-) Zadatak uspešan, želja ispunjena (sladoled u kornetu) i bio je dobar, baš za sladokusce kao što smo nas dve.P.S. Mama trenutno gleda film "Devet meseci" na TV-u, još jedna preporuka (nije reklama).

Kakav divan dan, mama srećan rođendan. Još jednom. I uprkos kišovitom i hladnijem vremenu, dan je bio stvarno lep. Prvo, to što nije bilo vrućine jako odgovara nama bebama. Svi znate da ja imam svoj sopstveni bazenčić za razliku od velike većine vas. Po celi dan i noć ja plivam, okrećem se i mrdam (inče je taj podvodni aerobik već duže vreme in). Sigurno mislite da lakše od vas podnosim vrućinu, ali varate se. Nas pored sunca greju i naše mame, a i smeštaj nije konforan već više "skučen" za vaše poimanje stvari. Za naše poimanje - nama je kod mamica super, i bolje od toga - kad nema vrućina.Drugo, mama danas nije mnogo šetala tako da sam ja mogla da se razmrdam do mile volje. Čika Srđan (lekar) je mami zabranio šetnje preko dana i "prepisao" joj veću količinu odmora, tako da mi ovaj treći trimestar trudnoće postaje baš zanimljiv. Prvo blog, a onda i obuzdana mama u svim njenim beskrajnim dnevnim aktivnostima i bezgraničnim šetnjama. Naime, kad moja (hiperaktivna) mama hoda ili radi nešto, ja se toliko ljuljkam da mi se redovno spavka. To je odličan nagoveštaj da ću obožavati kad me budu klackali. A onda kad mama miruje, e tad se redovno budim i krećem u akciju. Kakva mama, takva beba - hiperaktivna :-) A ja volim da vežbam. Nekad se toliko razmrdam da se spolja to tumači od zadovoljstva (kad se pokreti jasno vide po površini maminog stomaka) do trčanja u WC (kad zakačim mamu po bešici).Treće, danas su nam (mami i meni) naročito naročito svi posvećivali posebnu pažnju."naročito naročito" zato što nam inače posvećuju dosta pažnje, ali danas je bio mamin rođendan i svi su bili naročito pažljivi i prijatni. Dobili smo pregršt čestitki i SMS poruka i u svima se pored mame i ja spominjem.Četvrto, imali smo goste. ne mnogo njih ali je bilo super. Prvo ukućani - bake, deke, teta Tina, zatim komšinica Sanja, nana Bilja sa Vakijem, popodne su došle i baka Ljilja sa teta Milenom, i uveče mamini i tatini prijatelji Bilja i Kosta. Bilja i Kosta još nemaju svoju bebu ali će uskoro organizovati svoje venčanje i svadbu, tako da su celo veče sređivali utiske sa naše svadbe, mama i tata im delili savete oko organizacije, a usput su odgledali i DVD od 1.maja koji ja već napamet znam. (uf) Sve u svemu "divno" veče, ali i stvarno divno veče jer su ipak sve te priče zanimljive (a i DVD je dobar).Peto, i tata je obradovao mamu.P.S. Nisam spomenula tortu? Nisam :-)

Prošlo je tek par minuta posle ponoći a ja se opet javljam. Da, sada je mamin rođendan. IiiiiiiiiiiiiiMama srećan ti rođendan! Biće ovo lepa godina.Međutim, desilo se još nešto jako lepo. Tačno u 00:00 mami je stigao SMS od uja Boce i on joj je prvi poželeo srećan rođendan. Zatim je tata čestitao, poljubio mamu (i za ujin račun) a onda otvorio ovu temu kako bi uja postavio svoj komentar - zato jedva čekam da vidim komentar.P.S. A ovaj artwork smo naknadno dobili od uja Bojana preko elektronske poštehappy familySličica je zagonetka u ujinom stilu, mama je odmah otkrila ko je uja i ko je u njegovom srcu (mama, tata i ja) ali je tek kasnije i uz tatinu pomoć shvatila da broj cvetića predstavlja, hm, znate već šta. Divna je.HVALA ujo!

Kao što sam već najavila, današnji dan je rođendan moje bake. Moja baka se zove Vesna, ona je tatina mama i živi sa nama. Iako je moja mama odlična u kuhinji i sprema sva ona divna jela i slatkiše, najveći deo onoga što jedem spremi moja baka. E baka je već majstor za kuvanje (i tata se slaže s tim) i drago mi je što njih dve spremaju papu za nas (mene i tatu).Mama (i ja s' njom) provodi dosta vremena sa nana Vesnom, uglavnom u razgovoru, tako da najčešće imam priliku da slušam njihove razgovore. I to mi je zanimljivo jer su njih dve jako interesantne (možda malo preteruju pričama o trudnoći i bebama, ali sam iz tih priča dosta saznala o svom tati - više nego od njega samog).E sad - svaka beba ima dve bake, pa tako i ja. Moja druga baka se zove Ljiljana, i ona je danas bila sa nama. Baka Ljilja često dolazi kod nas (i mi idemo kod nje) i voli da nas miluje. Nikad nije pušila cigarete, ali i od skoro (nažalost) da. Mami se to ne sviđa, ali eto i baka Ljilja se pridružila klubu u kome su već baka Vesna i baka Bilja (još jedna u nizu baka koju jako volim, inače rođena sestra baka Vesne). Dakle, taj klub pušača je večeras bio na okupu, ali ovoga puta na terasi JER JA I MAMA SMO BILE U DNEVNOJ SOBI. Ako nešto bebe ne vole onda je to dim cigarete, verujte mi na reč.I na ovom blogu se ne puši!Verovatno se svi pitate gde je u ovom rođendanskom slavlju torta (i kako to da je JA do sad' nisam pomenula). Pa bilo je torte, ali samo za tatu i ostale - ja i mama smo počele da izbegavamo slatkiše. Zašto? Kako? To je posebna priča, ali ispračaću vam je sada.Naime, danas smo ja, mama i tata bili na redovnom pregledu kod čika Srđana. Pokazala sam im da mi je super, Malo sam pozirala za moje roditelje na ultrazvuku. Čika Srđana ubedila da dobro napredujem. Mama je imala i par pitanja (što ustvari znači - podelila svoje strahove sa lekarom a ovaj je , kao što to i tata radi, otklanjao sumnje). Onda merenje pritiska, pregledi i ... merenje težine, mamine. Mama i ja super napredujemo, nismo mnogo teške i nismo previše kilograma dodale, ali nešto malo više od optimalnog jesmo. Tako smo uprkos odličnom (i uprkos svemu privlačnom prim. tate) izgledu nas dve postigle dogovor da smanjimo, a ako budemo mogle i potpuno izbacimo slatkiše iz ishrane. Pa, dobro, danas smo malo prekršile dogovor, ali ipak je bio nana Vesnin rođendan. Bilo je to veoma tanko parče rolata sa bananama (njam, njam). Ali jasno vam je da više neću glasno negodovati zbog malo slatkiša, a možda ih neću ni spominjati da bi nam dogovor uspeo. Dobro, i sutra ćemo malo zaboraviti na to, ali od subote ...

Da, danas je 11.maj ali ja sam još uvek pod utiskom. Malo sam i bila umorna (a i nisam htela da opterećujem tatu (on uređuje blog prim. tate), koji je takođe pod utiskom i umoran ;-)).Malo sam i pisala o svim tim dešavanjima koje sam 1.maja doživela (sa mamom), ali izgleda da onda kad imam mnogo toga da kažem - ne znam odakle da počnem. I setila sam se ...... slika govori više od 1000 reči!ovo su tata i mamaposle venčanja (što se jasno vidi)a ovo je prostor u kome se slavilobilo je šezdesetak gostiju, i žao mi je što ne mogu sve da vam ih prikažempevao je čika Slave, i nije bio mnogo bučan (što mi bebe volimo)svi su se lepo provodili (kao teta Milica sa dairama)dobro se jelo i piloi bilo je dosta tatinih i maminih prijateljaovo je mamino društvo, a na slici su (u belom) i mama i tataovako se veselilo (sa mamom)a i ovako (sa tatom)Sigurno već pretpostavljate da je najveseliji gost bio momak sa narandžastom kravatom. I jeste. To je moj uja Bojan, rođeni brat moje mame. Moj uja je jako veseo, dobar i ako se sećate onog mlekceta sa devojačke večeri - on mi ga je dao. Baš volim kada je sa nama, ali on živi u nekom drugom veelikoom gradu i najčešće ga čujem preko skype-a (a sigurno je i najredovniji posetilac ovog bloga).pored uje mama ima i sestru Milenu koju mnogo mnogo volim, i koja je bila takođe jako vesela na svadbi (mada, pustila je i neku suzicu, ali nemojte da joj kažete da sam vam to rekla)evo mame sa bratom i sestricoma i moj tata ima sestru, to je moja tetka Kristina. Ona živi s' nama u kući, i dolazi kod mene svaki dan. Ona je gimnazijalka, i ima mnogo da uči :-) ali nađe vremena i za nas.moj tata i teta Tinabilo je tu drugih važnih gostiju, kao što je moj stric Vakiovde on igra sa Tinomi ostali su igrali,recimo, teta Ivana i čika Dragan (mama i tata Filipa, dečka od prekoputa),ili Maka i Miki koji su sedeli za našim stolom.Čika Miki i moja seka Marija, su bili pobratimi na venčanju. Bila je tu i teta danijela ali je onda otišla da pazi na moju drugu stariju seku Katarinu (koja ima oko godinu dana od rođenja).Naš kum je tatin nekadašnji cimer i kolega sa fakuleta, Igor, a za našim stolom bila je i mamina prijateljica (i koleginica sa fakulteta) Marina.i mama, ja i tata smo bili veselimama naročitoa najslađe ostavljam za krajTORTAi naj najslađi trenutak na svadbi kad je tata meni (i mami) dao malo torte.to je sve narode

1. maj, i to odmah nakon venčanja. Svadba.Ako nisam mogla potpuno da razumem devojačko veče, svadba je tek bila prava enigma za mene. Mama je mnogo šetala, skakutala i njihala se - a ja u takvim trenucima obično spavkam. I jesam u svom tom klackanju dosta spavkala, ali me je na momente budila glasna muzika nalik onoj sa maminog party-ja. Tu smo odigrale i moje drugo, treće ... peto i ko zna koje kolo. I to kolo mi je postalo čak dosadno a i promenila sam mišljenje o tome kako je to nešto posbno. Kako sam promenila mišljenje? Doživela sam nešto mnogo lepše - ples tate i mame. Oni vole da plešu, i plesali su i ranije, pa i na svadbi više puta. Ali jedan momenat sam neizostavno osetila - bio je to prvi ples, prvi ples na maminom i tatinom venčanju.Do sada sam slušala samo njihove priče kako je to izgledalo na nekom drugom venčanju i nekoj drugoj svadbi, na kojoj su se mama i tata upoznali pre tačno pet godina. Bilo je to 1. maja 2002. godine i sada znam da je bilo izuzetno. Bilo, a sada eto mene :-) i jako jako mi je drago zbog toga.

Da, venčanje i svadba. O tome sam se naslušala ovih dana. I to uopšte nema veze sa mnom, već sa mojom dragom mamom i mojim dragim tatom. A kako venčanje spominju uvek sa svadbom pomislila sam da je to jedno te isto - ali nije ...Naime, sve se odigralo još u utorak. Bilo je slatko ali naporno, tako da sam jedva smogla snage da i sad nešto napišem.Prvo ide venčanje. To je ona zavrzlama (oko prezimena) zbog koje je mama organizovala devojačko veče. A ima tu još mnogo toga - pođi-stani i ustani-sedni kretanje, ili ono kad mama ljubi nekoga a neko mamu (to se zove i čestitanje). Ali najslađe je bilo kad je mama poljubila tatu. Oni to inače stalno rade, i super je, ali na venčanju se za to dobija jako bučan i dugotrajan aplauz. Bila je tu i jedna teta (koja se mami inače nije dopala) koja je mnogo pričala, svi su je slušali, a rekla je i:BRAK se uredjuje zakonom samo onda kad ne može drukčije.Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uredjuje brak.Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite sa uvernjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših poslova u životu.SAVETUJEMO vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reći i osećanja.Nemojte odmah potrositi sve.Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života.ZAKON kaže da su muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni.A to može i lepše da se kaže:Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih.U DANAŠNJEM svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši pojedinačni i zajednički interesi.BRAK ne može biti cilj.ON JE samo mogućnost da se vaši drugi interesi lakše i lepše ostvare.ZATO stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji.BOGATITE svoj zajednički život, borite se za raznovrsnost života, budite realni i odmereni kad odredjujete svoje ciljeve i želje, jaki i uporni kad treba da ih ostvarujete.NE MOŽETE se baviti samo ljubavlju.Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale naše aktivnosti, kad nam daje snage da se što uspešnije ostvarimo kao ličnosti i članovi društva.BUDITE ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak.Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću.NEKA ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.E to vam je venčanje. Cool. Traje dugo, ali ne tako dugo kao svaaadbaa. To je tek bio jedinstven doživljaj i o njoj (svadbi) ću vam pisati sutra.

Danas su devojke slavile. Ustvari mama je organizovala devojačko veče jer je (kako kaže) odlučila da menja prezime, i od utorka će se prezivati kao tata i ja - Đorđević.Tako sam naučila da kad devojke žele da promene prezime onda moraju da organizuju party (kao moja mama), i ubrzo shvatila da će se i meni to jednog dana (kad porastem velika) desiti. To je izgleda neizbežno i dešava se samo jednom, tako da mora da bude dobro.I kako je mama rekla tati - bilo je dobro. A ja, pa i ja sam se fino provodila sa mamom, mada je bilo mnogo bučne muzike (što je podnošljivo) ali nije bilo ničeg (od muzike) nalik Arctic Monkeys ili klasici na kojoj je mama insistirala. Muzika je bila potpuno nova za mene, nešto što nam tata uopšte ne pušta (i bolje što je tako) ali je jednog trenutka bilo naročito interesantno. Tada je mama zaigrala kolo, i to je moje prvo (zvanično) odigrano kolo. Mislim da je kolo nešto vaoma važno i da se taj telesni zemljotres praktikuje samo u posebnim (izuzetno vaznim) prilikama.A najbolji deo ostavljam za kraj. Mama obožava koktele i tražila je jedan bezalkoholni koktel ali je jedan jako ljubazan čika mamu i mene počastio punom čašom bezalkoholnog mlekceta sa 0.5% mlečne masti. Ja obožavam mleko. I najslađi deo zabave bili su kolačići, u velikim količinama, raznih ukusa, oblika i boja. Ali mama kao mama nikad ne jede dovoljno kolača, i ozbiljno se spremam da je jednog dana kritikujem zbog toga. Pa, MAMA, ZAR NE ZNAŠ KOLIKO VOLIM KOLAČE.

Iako je naslov u skladu sa marketinškom bukom koja se ovih dana diže oko bananica - nije to što mislite. Mi samo jedemo bananice (i ja, naravno).Ali eto, danas, mama kaže tati:"Vidi šta imamo - krem bananice. Jedna za tebe. Jedna za Miu, pošto ja nisam htela."a onda tata:"Opet se vadiš na dete"na šta mu je mama odgovorila:"Ne vadim se, ona baš voli da jede bananice. Vidi samo kako se mrda."mada je tata i posle toga negodovao (i uredno pojeo svoju bananicu),mama je 100% u pravu.Da, ja volim krem bananice. I volim da mrdam nožice dok ih ručkam.Izvini tata, devojke se najbolje među sobom poznaju.