Planeta Srbija

Odo’ u Valjevo. (more…)

A na promociji, pedesetak posvećenika. Sve mladi, mlađi od 30 godina. Došli zbog Marčela. A meni milo, što ih ima, i što su tako lepi i tako posvećeni. Došlo mi sve da ih vodim na ručak, ali ne mogu, ja sam samo izdavač. Da sam knjižar, lakše bi mi bilo s tom idejom - ne bi mi ni pala na pamet.

Ovako, dali smo im šargarepu. Em je bolja od štapa, em je dobra za vid, em kad imaš dobar vid možeš da čitaš, em kad čitaš - niko ne može da te pravi na majmuna (ovde opet dugouzlazni na mu i dužina na na).

Više o tome kad bude. Teofil Pančić je odlično govorio, ja sam po običaju imala tremu i uglavnom lupetala, Marko Šelić je premilo biće, divno je pričati i gledati u oči istomišljenike, mešano meso u Gradskoj kafani nije loše.

Nevreme mi je usralo šareni veš.

Koja iz Discipline kičme je novi Ambasador knjige a bilo me sramota da mu tražim autogram, jer sam u grupi Domaćin priredbe. A nije me bilo sramota da u sebi pevušim Ona puni osamnaest godina u junu, ne zna šta da radi kada položi maturski ispit.

will be right back

Retko pišem o poslu, tek onako i ponekad. Ipak, dve stvari iz mog poslovno-glavnouredničkog života (obožavam da imam funkciju, pa to ti je) zaslužuju moju pažnju, pa onda smatram da zaslužuje i vašu, pa vam sve to predstavljam u nefomalnom tonu, čisto za blogersku javnost:

1. Ove nedelje, taze i vruće, izlazi prvi roman Marka Šelića u (našem) izdanju VEGA medije u ediciji Y. Reč je o neobičnom romanu s razmeđe ovog i onog života, takoreći on the road štivo, sa intrigantnim naslovom Zajedno sami. Za one koji ne znaju, Marko Šelić je pretalentovani reper a.k.a Marčelo, jedan od onih mladih ljudi na koje bi valjalo da liči lice osvešćenog dela ove zemlje.

Za one koje u Marku Šeliću budu tražili Marčela, posao je zaludan. Za one koji su spremni za otkrivanje, sledi čudesna avantura. Za one koji potom u Marčelu budu tražili Marka Šelića, mrka kapa.

Toliko ću vam reći u ovoj neformalnoj profispovesti pod brojem 1.

2. Veoma brzo, u izdanju iste izdavačke kuće, u istoj ediciji, pojaviće se prva zbirka pripovedaka jednog svima nama poznatog blogera. Nemam mandat da se poverim, kao ni da obznanim o kome je reč. Ni zabranu nemam, ali čisto onako, nismo se još dogovorili kako ćemo i kada da nastupimo u javnosti.

U svakom slučaju, rad na ovoj zbirci je ponovno otkrivanje jednog snažnog prvog utiska i jako se radujem svemu tome. Kao urednica pre svega, ali ništa manje ni kao blogerka ili obična kokoška koja nema društveni život pa piše blog - kako vole da mi se obrate anonimusi ponekad u komentarima, radosna sam.

U svakom slučaju, direktor pomenute izdavačke kuće, koji je samo van radnog vremena i moj muž, kaže da to nije baš literatura koju bi voleo da čitaju njegova deca, ali da imam zeleno svetlo i da veruje u moj urednički odabir. Jebote, zeleno. Za odabir, bokte.

O svemu potanko kad bude vreme. Ko zna o kome je reč iz tačke dva, neka ćuti. Ovo se posebno odnosi na Peđu i etotako; Peđa je u toku od samog početka, etotako je zadužena za dizajn korice. Elem, ko zna neka ćuti, ko hoće da pretpostavlja, neka slobodno pretpostavlja.

Ja sad idem da radim množenje.