Planeta Srbija

Uvek sa velikim zadovoljstvom primim vest o vanrednim uspesima marketinških i PR agencija iz našeg regiona! Jedan takav svakako vredan pomena je uspeh slovenačke agencije Fit medija iz Celja za kampanju vidljivosti Metal cinkare, članice MAKSIM koncerna, na srpskom tržištu. … Continue reading →

Stiže mi malopre drugi SMS u veoma kratkom periodu od EuroSalona. Prvi put mi je malo zasmetalo zašto dobijam nešto što me ne interesuje na svoj privatni broj telefona pa sam nekako i prećutao, da bi me nova poruka danas poprilično iznervirala. Dok sam na mejlu navikao na tako neke stvari (a postoji i spam filter koji vrlo rado koristim), ovde mi je tako nešto neočekivano i bitnije ni malo mi se ne sviđa.

EuroSalon SMS spam

SMS marketing nije nužno loša stvar, pogotovu ako imate kvalitetnu i brižljivo skupljanu bazu zainteresovanih potrošača. Vidljivost je gotovo stoprocentna, kako svi makar ovlaš prelete poruku i prime informaciju koju želite da pročitaju. Takođe je dosta jeftino, prosečna cena poruke je oko 2 din (0,02 cent) i cepaj.  Moćno zar ne? Svakako, no uvek postoji ono ali…

Ali nastaje onda kada pokušavate da se odjavite sa te liste koja vas više ne interesuje. Dok kod e-mail marketinga postoji bonton o obaveznom ubacivanju unsubscribe linka u dno maila, ovde to nije slučaj. Obično ne možete odgovoriti na poruku jer se u headeru piše ime firme umesto kontakta sa koji se šalje, a naravno niko od marketara se nije setio da takvu listu napravi onlajn, ili makar da u poruci nagovesti da je moguće odjaviti se sa liste. Niko ne želi da gubi “meso”.

Međutim, kako to obično bude kada je alavost u pitanju nastaje gnev. Korisnici pre ili kasnije polude od poruka koje im šaljete a onda osvane i članak poput ovog u kome vas neko pljuje jer mu šaljete nešto što ga ne interesuje. Eto npr, pojma nemam kad sam dao broj EuroSalonu i da li sam ikada to uradio. Sećam se da sam jednom kupio nešto u njihovim prodavnicama, a čak da sam ostavio telefon sada želim da se isti obriše, jer me smaraju. Kako to da uradim? Nikako, makar ne na pristojan način, a da se ne maltretiram sa zvanjem korisničke službe i prepirke sa kim već sve.  Situacija je utoliko gora što postoje izričiti zakoni koji vam ne dozvoljavaju da šaljete korisnicima poruke bez njihovog odobrenja, ali ko to još poštuje (zašto bi kad ni provajderi usluga to ne rade).

Ono što nikada neću uspeti da objasnim ljudima jeste činjenica da marketing ne treba bazirati na masi već na poverenju. Džaba vam stotine hiljada fanova kada je manje od 1% njih vaša ciljna grupa, hiljade ljudi u SMS listi kada izazivate gnev kod istih ili 2.5 miliona mejlova koje možete kupiti za 100 eur. Da je to tako efikasno, ne bi koštalo toliko koliko košta i nikad se ne može meriti sa pažljivo skupljenom bazom koja možda broji par stotina ljudi, ali onih koje vaš proizvod/usluga zaista interesuje.

Kažu da i ćorava koka ubode neko zrno, samo je pitanje koliko daleko će vas ta strategija odvesti…

Posmatrajući Evropski komunikacijski monitor i druge studije o aktivnostima komunikacijskih odeljenja evidentno je da kompanije investiraju značajna sredstva u projekte Društvene odgovornosti. Cilj društveno odgovornih kampanja… U teoriji komunikacija navodi se da donatorske i druge humanitarne aktivnosti kompaniji moraju vratiti … Continue reading →

Prednost međusobnog razumevanja zemalja na Balkanu, ujedno može da bude i mana kada je kreiranje marketinških slogana u pitanju. Eventualno prebacivanje na ekavicu/ijekavicu i to je to, spremno da poleti. Ali skoriji primer reklamiranja komšijske Hrvatske kao zemlje sa 1244 ostrva, govori da nije zaista tako.

Bukvalna prenošenja kampanja iz zemlje u zemlju mogu skupo da koštaju, a gore spomenuta brojka 1244 verovatno je najbolji primer toga. Nažalost nisam uspeo nigde da slikam bilbord (ako neko slika nek stavi u komentar), ali problem ove kampanje je nastao u fokusu na broju 1244, koji je u Srbiji verovatno jedan od omraženijih. U svakoj drugoj zemlji ta brojka bi značila običan četvorocifren broj, dok kod nas zahvaljujući čuvenoj rezoluciji 1244 predstavlja verovatno isto što i reklama za kravlje meso u Nju Delhiju. Ovako, umesto zanimljive marketinške kampanje, nameštamo zicer svima onima koji će naći nešto protiv letovanja u Hrvatskoj, čime je HTZ takoreći, vrlo uspešno pucao sam sebi u koleno. U ovom slučaju bilo je neophodno konsultovati neku domaću marketinšku agenciju za savet, a ako je ista konsultovana ljude koji su radili na ovoj kampanji treba na neki način kazniti.

Naravno ovo nije jedini FAIL primer lokalizacije kampanja dirigovanih sa viših nivoa, evo još nekih primera neuspešnog komuniciranja (promašaja) zbog loših prevoda propagandnih poruka ili zbog izazivanja neželjenih impresija.

Pepsi kao šampion promašaja

Pepsi Cola Co. je u Tajvanu lansirala slogan “Come alive with Pepsi” (“Živnite uz Pepsi”) što je značilo vraćanje predaka iz mrtvih. Isti slogan u Nemačkoj je označavao ustajanje iz groba (”Come alive out of the grave with Pepsi“)

Pogrešni prevodi na kineskom tržištu

- Tokom 1950-ih Pepsi je lansirao slogan “Be sociable“ a to je u Kini prevedeno kao “Be intimate” (što je zadiralo u političku poziciju Kine) - Tokom 1960-ih Pepsi je lansirao slogan “Now it’s Pepsi for those who think young” što je prevedeno kao “New Pepsi is for people with the minds of children“ - Novi slogan kompanije Pepsi “Come alive with Pepsi!“ je preveden kao “Pepsi brings your ancestors back from the dead“ zatim je Pepsi prešao na slogan “Come alive! You’re in the Pepsi generation” ali je preveden kao “Resurrect! Your body will be made of Pepsi!”

I Ford se dobro drži

- Ford je nazvao svoj automobil namenjen Brazilu “Pinto” što je na portugalskom imalo ružne konotacije (mala “ona stvar” :)) zatim je promenio u “Corcel” -konj - Ford je u Meksiku prodavao model “Caliente” što je lokalni sleng za prostituciju. Zatim je dao novo ime tom modelu “S-22” - Ford je svoj kamion nazvao “Fiera” a nekim zemljama španskog govornog područja to je sleng za “odvratnu staru ženu”

Ostali šampioni

- American Airline je u Brazilu propagirao randez-vous salone u svojim avionima, što je na portugalskom označavalo sobe u javnoj kući. - Poruka kompanije Fisher Body (koja je ogranak kompanije GM) “Body by Fisher” na flamanskom jeziku asocirala je na leš (”Corps by Fisher“) - Propagandne poruke za Latinsku Ameriku kompanije Parker Pen su sugerisale da će njeno mastilo pomoći u sprečavanju neželjenih trudnoća (što je dovelo do bukvalnog zaključivanja) - Slogan kompanije Kentacky Fried Chicken “It’s finger lickin’ good” (”Tako je dobro da poližeš prste”) u Iranu je značio “Dobro je da pojedete svoje prste” - GM je lansirao automobil “Chevrolet Nova” što je na španskom (lokalnom) jeziku značilo “ne ide” (”no va”) ali je taj naziv promenio u “Caribe” - Propagandni slogan Pepos denta “Wonder where the yelow went” (”Pitajte se gde je ovo žutilo nestalo”) u Jugoistočnoj Aziji bio je promašaj jer su tamo crni zubi simbol prestiža

Imam još jednu opasnu kolekciju prevoda slogana na kineski ali to nekom drugom prilikom :)

Par momenata je bitno za pisanje ove kolumne koja to, zapravo, i nije. Kao i većina vas ne mogu da se otmem utisku da marketinške agencije svoj posao rade loše.

read more

U prilogu je korporativni kalendar sa slikama bankarki Expobanke, Rusija (koju je inače kupila Barclays). Lep poklon klijentima za novu godinu. Jos jednom, na fotografijama su sluzbenice banke – ime i pozicija su ispod svake od fotografija. …poslao mi Orpheus , fala mu ! addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Fsve-nesto-lepo%2Fmarketing-bato-moj%2F'; addthis_title = 'Marketing+bato+moj'; [...]

Pre par nedelja je na sajtu Vintage Ad Browser osvanula impresivna kolekcija starih reklama i oglasa. Ova virtuelna marketing antikvarnica nudi preko 100 hiljada različitih reklamnih ostvarenja starih i po 150 godina. Sajt je lepo tagovan, podeljen po kategorijama i spreman za pretraživanje. Ovde na primer možete pratiti razvoj Coca Colinih marketing strategija od 1905. do sada, ili zaviriti u vojnu propagandu drugog svetskog rata.

Sajt vam može poslužiti kao inspiracija za neki retro-orijentisani dizajn, reklamni slogan, ili  tipografiju. Možete pratiti transformaciju propagandnih poruka na prelazu iz proizvodne u eru masovnog marketinga, ali i uočiti konstantnost marketing apela na primarne okidače ljudskih akcija (seks, strah, pripadanje zajednici, socijalni rang…). Ova kolekcija je dragocena i sa istorijskog aspekta, otkrivajući postepenu promenu duboko ukorenjenih stavova i običaja (rasizam, uticaj duvana na zdravlje,načina ulepšavanja, itd.).

Win Win blog © 2007-2009 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Pre desetak dana su postavljene video ture koje na jednostavan način objašnjavaju najznačajnije activeCollab mogućnosti. U pitanju je devet video klipova, gde svaki bliže objašnjava po jednu sekciju već postojeće tekstualne ture:

Ture su trebale da budu spremljene mnogo mnogo ranije, ali nekako su se uvek neke druge stvari činile prečim tako da nam je trebalo više od dve godine dok se napokon nisu pojavile na sajtu. Prvo je bio problem to što se activeCollab 1.0 jako mnogo menjao, pa onda problem sa scenarijima i realizacijom, pa razna odlaganja jer su bitnije stvari trebale da budu rešavane i tako do u nedogled.

No, pre koji mesec smo se napokon dogovorili da ovaj projekat ima visok prioritet i da ga treba rešavati što pre. Celu priču su izgurali Goran, Ivana, Waldo i Waldov prijatelj koji je radio voiceover, a kome ni ime ne znam. Evo ih neke beleške, ideje i zapažanja sada kada je cela stvar ugledala svetlost dana:

U osnovi, kod ovakvih tura postoje dve krajnosti: čista marketinška priča i čista demonstracija proizvoda. Naše ture više vuku na merktinšku priču, ali nju prate i kratki prikazi proizvoda i nekih operacija. Bolje je objasniti kako će to proizvod potencijalnom kupcu olakšati život (benefits), umesto prostog nabrajanja mogućnosti, a u isto vreme nam olakšava održavanje pošto ne zahteva toliko česte izmene kao što bi čista demonstracija zahtevala. Jedna od stvari na kojoj sam lično insistirao od samog početka i što je dugo kočilo projekat je glas i priča koja prati video. Na netu postoji dosta tura koje prati samo tekst, bez priče, i ne sumnjam da su bolje nego da uopšte nema tura, ali… Moj stav od samog početka je bio da priča koja prati video, a koju čita osoba kojoj je engleski prvi jezik definitivno celu stvar diže na nivo ispod koga se ne bih spuštao. I dalje stojim iza toga… Zbog voiceovera, a i zbog toga što se sami nismo mogli posvetiti dizajniranju i montaži tura, odlučili smo se da unajmimo nekog da nam odradi posao. Od par ponuda koje smo dobili na Elance, odabrali smo Walda jer je imao par projekata koji su bili dosta slični stilu koji smo želeli da postignemo, kao i višegodišnje iskustvo u TV industriji. Waldo nam je u potpunosti rešio prvi, Intro video. Taj prvi, najduži i najkompleksniji deo je odredio stil ostalih tura, dizajn, piktograme… Sa ovim materijom, i uz Waldovu pomoć, Ivana i Goran su završili ostalih 8 videa. Ovde je Goranovo iskustvo sa montažom (neko vreme je pro-bono radio kao montažer na jednoj studentskoj TV emisiji za vreme faksa) jako dobro došlo i uštedelo jedan dobar polovan auto koliko bi inače bio honorar da smo morali opet da unajmljujemo animatora i montažera. Većina sajtova nema velikih problema sa protokom. Ovo se može bitno promeniti kada se na sajt doda dosta video materijala koji ljudi često gledaju, kao u našem slučaju. Za desetak dana, same ture su naprevile oko 100GB protoka, a nismo imali nikakve skokove u saobraćaju. Iz tog razloga, odluka je pala da se video materijal drži na Amazon S3 servisu, umesto da ga sami hostamo. Ne raspolažemo sa podacima da bismo mogli da donosimo bilo kakve zaključke o tome koliko ovakve ture utiču na prodaju, ali zdrav razum i stomak kažu da bi ovo trebalo da pomogne. Korisnici bolje razumeju o čemu se radi, a vi u isto vreme imate bolji medijum da prenesete poruku (audio + video šiju statičan tekst i slike). Nadam se da ćemo kroz pola godine, godinu raspolagati nekim konkretnijim podacima.

Ovi komentari su čisto posmatrački pošto sam imao minimum učešća u projektu – dok su rukavi bili zasukani i dok se radilo punom parom, ja sam putovao Azijom. Za neke konkretnije komentare, možete pogledati članak koji je Ivana pripremila i objavila na blogu firme. Same klipove možete pogledati u Tour sekciji activeCollab sajta.

PS: Svaka čast ekipa. Odoh ja sad opet negde preko sveta (Mongolija, Tibet i Nepal se čine kao dobra ideja). Možda se završi drugi proizvod do momenta kada se vratim

U poslednje vreme sve češće pronalazim tekstove u kojima se eksplicitno tvrdi da nova znanja iz oblasti online komunikacije objedinjuju aktivnosti iz oblasti marketinga i PR-a. Praksa pokazuje da veoma mali broj osoba koja je ili u marketingu, ili u PR-u može adekvatno da obavlja zadatke iz obe oblasti, jer je pitanje kako to izvesti, obzirom da predstavnici obe struke u ogromnoj većini imaju inače probleme sa svojim strukama u online okruženju.

Poznajem veći broj osoba koje veoma uspešno vode odeljenja za korporativne komunikacije, koje objedinjavaju PR i marketing aktivnosti (neki to zovu MPR), što dokazuje da je moguće objediniti ove dve funkcije na smisleni način, jedini je problem u tome što se uglavnom radi o pojedinim osobama. Većina osoba iz ovih struka je suviše u spostvenoj struci (i to uglavnom površno, na žalost), što znači da tek treba da stasaju nove generacije koje će ozbiljnije ući u tematiku kompanijske komunikacije (objedinjavanje funkcija marketing i PR-a na smislenom/održivom nivou).

Aktuelni problemi kompanijske komunikacije

U zavisnosti od toga ko je taj/ta koji definiše neke aktivnosti u vezi kompanijskom komunikacijom, imamo čest slučaj da se novi termini “izvrću” u korist jedne od struka, ili se predstavnici jedne struke “mešaju” neadekvatno u posao druge struke. Primeri:

Veoma važna oblast Content Marketing ili Inbound marketing, u sebi sadrži odrednicu marketing, iako se radi o strategijama koje se odnose na kreiranje i plasiranje sadržaja, što je u osnovi struke odnosa s javnošću. U velikom broju kompanija gde postoji podela na marketing i PR sektor, aktivnosti oko Facebook-a “otima” sektor marketinga, jer je to npr. “fancy”… Ako se izuzme oglašavanje na FB, sve ostale aktivnosti su u domenu posla odnosa s javnošću. Osobama iz oblasti odnosa s medijima (kao i za one koji rade oglašavanje – obe oblasti dominantno su u fokusu kompanija, a ne celokupna oblast marketinga i PR-a) veoma teško “pada” da posmatraju efekte svojih aktivnosti groz statistike posećenosti sajta, na nivou eksplicitnih faktora ostvarivanja ciljeva i prodaje, jer za to inače nemaju potrebu. Imao sam jednom prilikom interesantan primer jednog sponzora na Pretraga.co.yu sajtu koji je pokušavao da me ubedi kako bi bilo veoma dobro da u svom email časopisu stavim njihov tekst na temunovog pakovanja nekog njihovog proizvoda. Treba izgraditi osečaj o tome šta je vest, a šta ne.

Činjenica je da se već sada sve više objedinjuju marketing i PR aktivnosti (naročito na Internetu). Smatram da je potrebno poznavati obe oblasti dosta dobro, i imati dosta iskustva iz marketinga i PR-a da bi se ovakve aktivnosti zajedno obavljale dovoljno kvalitetno.

Mislim da ćemo u narednom periodu imati sve veće probleme u raspoređivanju MPR aktivnosti, naročito u segmentu preuzimanja PR poslova od strane marketinških odeljenja, iz prostog razloga što će u narednih deset godina (budžetska) dominacija aktivnosti oglašavanja ustupiti mesto različitim PR aktivnostima.

Šta vi mislite o ovoj tematici?

Rating: 7.0/10 (1 glas cast)

Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:

Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese. Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao! Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim  efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti! Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni. Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima. Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu. Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje  Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.

Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Evo još jedne sjajne gerila-marketing kampanje koju je osmislila i postavila holandska agencija Ubachswisbrun/JWT na ulicama Amsterdama u svrhu promocije MINI Amsterdam lizinga.

Ova gerila akcija je slična jednoj drugoj, takođe izvorno holandskoj (agencija TBWA) ali osmišljenoj za potrebe Hajnekena – “Walk-in Fridge”.

Sigurno ste već videli onu čuvenu reklamu, a ova gerila akcija se nadovezuje na ovu TV reklamu:

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: gerila marketing, Heineken, MINI Cooper, reklame, TBWA

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Fenomenalan viral od Ikee realizovan alternativnom upotrebom (iliti hakovanjem) Facebooka i photo tagginga.

Juče sam bila na  kratkom informativnom sastanku za svog klijenta u jednoj od najvećih marketinških agencija u Srbiji (sva imena poznata redakciji i tako će i ostati). Mesto: prestonica, normalno.

Sastanak, koji se sveo na skraćenice (stručnih termina i pažnje prema klijentu) skreće panju na važnu razliku između prodaje usluga i robe. Roba se vidi, usluga može da bude mačka u džaku.

Zato je važno obratiti pažnju na ove dve stvari u komunikaciji sa klijentom koji treba da kupi uslugu:

1. GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME.

Ako prodajete uslugu klijentu, najbolje da govorite tako da vas razume. To što ćete koristiti skraćenice, hmm, možda će imponovati nekoj budali, ali, zar zaista morate da potcenjujete klijenta da biste mu pride uzeli i novac? Ovo se odnosi ne samo na živi razgovor, već i na sadržaj vašeg veb-sajta ili reklamnog flajera:

ne treba vi da budete pametni, već klijent treba da pomisli kako je pametan zato što se odlučuje baš za vas.

Mnogo bolji utisak na potencijalnog klijenta ćete uvek ostaviti ako govorite jednostavnim jezikom, koji će u isto vreme govoriti o vašoj kompetenciji i biti razumljiv vašem sagovorniku. Ako vi razumete o čemu govorite, onda će vaša ideja komunicirati sa sagovornikom.

razgovor s klijentom nije o vama. tema je klijent. pričamo o njemu.

dakle.

ne ja.

ti.

PhP i html stručnjak ili web dizajner ne govore uskostručnim jezikom kada žele da prodaju izradu veb-sajta mesaru. Ne govore doduše ni jezikom klanice i svinjogojstva, ali se trude da koriste jednostavan jezik koji će biti dostupan sagovorniku u onoj u meri u kojoj će on razumeti da mu je veb-sajt neophodan i da je pravi srećnik što ima baš vas.

“Upoznajte naše saradnike. Ovo je naš MMR, ovo je BTL direktor i ovo je naš PR. Na ovom poslu će nam trebati takav MP da odmah dobijemo DRA, znači, idemo u klasično AIDA-u”.

Nije baš bilo tačno ovako, ali tome slično, zamislite samo svog tatu u toj situaciji. Da li bi bio impresioniran? Ili bi rekao, JBG, idem da potrošim pare tamo gde će me ubediti da to uradim?

Komunicirati svoju ideju, svoj posao ili projekat, možete jedino ako govorite svojim rečima. Ili klijentovim rečima. Ukoliko koristite usko-stručnu terminologiju, pa još kroz akronime, vaš kupac može pomisliti da se proseravate. Odnosno, da pojma nemate šta je tema sastanka.

Kao što sam ja juče pomislila.

2. BOLJE DA POSVETITE KLIJENTU 100% PAŽNJE U SAMO 5 MINUTA, NEGO DA MU U CELOM SATU 95% VREMENA ZDUVATE NA PRAZNE PRIČE

Nemojte nikad potceniti klijenta odsustvom volje za njegov slučaj. Nemojte ni slučajno potencijalnom klijentu pričati o nekom drugom poslu koji vam u tom trenutku odvlači pažnju, u tolikoj meri da niste u stanju da budete koncetrisani.

Niste se spremili za sastanak. Postavljajte pitanja. Nemojte pričati, AGAIN, o sebi.

Ako ste tako mislili da ćete povećati svoj značaj u klijentovim očima, grdno ste se prevarili. Delovaćete kao budala i hohštapler. Ako imam pet minuta za tebe, reći ću ti koliko imam vremena i biću tvoja celih pet minuta. Nema prevare. Oboje ćemo znati na čemu smo i možda ćemo se čak i dogovoriti u tih pet minuta na obostrano zadovoljstvo.

Nema malih i velikih klijenata. Bolje da “malom” klijentu uštediš put i vreme i kažeš da nemaš vremena, nego da ga primiš, a onda mu stavljaš do znanja da si umoran od posla sa “velikim”.

Misssim, get a life!

Ovakva komunikacija jedne kompanije prema spolja, ovaj pokušaj prodaje usluge bi se zvao, da skujemo kovanicu na licu mesta, B2C PR s lukom i turšijom. Turšija je tu zbog kiseline.

Rasol, posle. Kad krene glavobolja.

Male porodične firme i prodavnice se retko odlučuju za otiskivanje u vode ozbiljnog marketinga, dok odnosi s javnošću najčešće za njih predstavljaju opasnu teritoriju na koju je bolje ne ulaziti (pogotovo kada se uzme u obzir česta i skupa ovdašnja medijska praksa “ja tebi platim oglas, ti gurneš i jedan PR tekst pride”). Marketing napori se uglavnom zaustavljaju na oglašavanju štampanjem  promotivnih flajera i kesa, uz poneku reklamicu na lokalnom radiju i novinama. Ipak,  primeri kako se PR može upotrebiti za besplatnu promociju jedne male porodične manufakture ipak postoje, koristeći suštinu odnosa s javnošću, pričanje zanimljive priče koju će mediji prihvatiti i proslediti. Predstavljam vam jedan čokoladni case study.

Čokolaterija San Marina postoji od 2005. godine, kao mala porodična prodavnica u kojoj se ljubav prema čokoladi ručno pretvara u više od 80 vrsta slatkih poslastica. Međutim, i na ovom tržištu se stvorila ozbiljna konkurencija, pa kvalitet više ne može biti odlučujući faktor koji utiče na prodaju. Ove godine su vlasnici konačno shvatili da je i jednoj ovako maloj firmi potrebna osoba koja će voditi promotivne aktivnosti. Na to mesto je došla Merima Krstić, a jedna od njenih prvih akcija bila je lansiranje konkursa na Infostudu kojim se tražio “degustator čokolade”. Ovaj jednostavni i lepo formulisan oglas pokrenuo je pravu lavinu medijskih objava sa temom ‘Najslađeg posla na svetu”. Ako koristimo sistem merenja PR efekata analogijom sa plaćenim oglašavanjem, jasno je da je ova kampanja imala neverovatan ROI, uzevši u obzir članke u Nedeljnom Telegrafu, Kuriru, Blic Ženi, Hello-u, Politici, Ekonometru, Glasu Javnosti, Frankfurtske vestima… Kada se na to dodaju i reportaže emitovane na dnevnicima RTS-a, Pinka, B92, TV Avali, shvata se ogromni domet koji je imala ova akcija.

Pored offline dela, promocija San Marine se polako razradjuje i na online kanalima. Pored sajta, tu su i Youtube i Twitter nalog, Facebook grupa i fan page. Ovde tek očekujem ozbiljniji napredak, i građenje adekvatnih odnosa sa ljubiteljima čokolade.

Inače promocija putem oglasa za nove pozicije nije toliko retka stvar, najuspešniji noviji primer za to je kampanja ‘The best job in the world‘ koja je dobila bezbroj nagrada na marketing festivalima širom sveta, i što je još važnije, stvorila neverovatan publicitet na globalnom nivou. Ovakvo vodjenje PR-a se pre svega zasniva na zanimljivoj priči, lepo oblikovanoj za dalje širenje, bilo preko mainstream medija, bilo preko neformalnih ‘word of mouth’ (i modernijim ‘word of mouse’) puteva. Ta priča mora biti uverljiva, dobro prilagođena ciljnoj grupi i njihovim shvatanjima, i umetnuta u odgovarajući okvir kako bi potencijalni potrošači saznali za nju, saslušali je i prihvatili.  To se najlakše izvodi ako se odmah u njoj oseti iskrenost, kada sama kompanija ‘živi’ svoju priču, i plasira je ljudima kod kojih će ona izazvati emociju, a ta emocija kasnije postaje okidač za sve ostalo. I naravno, sam proizvod mora sve to potvrditi, i pronaći se u svakoj izgovorenoj reči o njemu. A San Marina je primer za to, jer pravi najbolju čokoladu koju sam do sada probao.

Win Win blog © 2007-2009 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Sećate li se BMW-ovih kinetičkih skulptura iz kompanijskog muzeja? BMW je upravo kreirao teaser reklamu koja prikazuje obrise nove serije 5 čije se predstavljanje planira za 2011. godinu, a sve uz pomoć onih “kinetičkih kuglica”:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: BMW, serija 5, teaser

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Sjajna VW multimedijalna javna instalacija “Piano stepenice” koja želi da ukaže da zabavne stvari samo mogu da stimulišu (kao i njihova vozila).

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: piano, reklama, VW

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Prema nekim izvorima najčuveniji filmski Tarzan koga je tumačuo olimpijski pobednik Johnny Weissmuller (Johann Peter Weißmüller) rođen je u selu Međa pokraj Jaše Tomić u Banatu – tadašnjoj Austrougarskoj. Weissmuller se nakon plivačke karijere kratko bavio promotivnim aktivnostima na plivačkim revijama i predstavama, ali je vrlo brzo njegov potencijal primećen u filmskoj industriji, te je postao profesionalni glumac.

Nakon bogate karijere sa 12 filmskih hitova, marketing stručnjaci iz GM-ovog Buick-a iskoristili su Vajsmilerov tarzanovski filmski background za jednu od reklama za tadašnju (1967. godina) uzdanicu auto industrije Opel Kadett (u SAD Buick Brute). Penzionisani “Tarzan” koristi “flotu slonova na čelu sa Tantorom” za nedeljno pranje svog novog Opel Kadetta :)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Buick, GM, Johann Peter Weißmüller, Marketing, Opel Kadett, reklame, Tarzan

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

I’m holding a bottle of Pantene Pro V, one of the world’s most popular shampoos. Of the 22 ingredients in this bottle of shampoo, three clean hair. The rest are in the bottle not for the hair, but for the psychology of the person using the shampoo. At least two-thirds of this bottle, by volume, was put there just to make me feel good.

Istakavši da potrošači Europe i SAD-a sigurno nemaju pojma o neko kineskom brandu, jer ga zasada ni nema, predvidio je promjenu te situacije u budućnosti. “Jučer smo imali Ford, danas imamo Toyotu, a sutra? Cherry.” istakao je Kotler.

OGLAŠAVANJE I KOMUNIKACIJA PUTEM MEDIJA

Takav stav posve je razumljiv ukoliko znamo da 8 posto svijetske populacije čine osobe starije od 65 godina odnosno 544 milijuna ljudi. Prema prognozama taj će broj porasti do 2050. godine do 10 posto, a starije osobe ili kako se to voli reći osobe treće životne dobi raspolažu sa sve većim količinama novca koji mogu potrošiti.

Juče, na sajtu e-Novina naletim na post gde redakcija poziva čitaoce da pomognu svojim donacijama ovom elektronskom izdanju novina. Ovde je samo jedan odlomak iz teksta koji možete u celini pročitati na sajtu e-Novina.

Nakon 14 meseci postojanja, e-novine došle su u situaciju da se obrate čitaocima za pomoć: kako bi naš web-portal opstao i ostao ono što je od početka bio – nezavisno glasilo koje ne pomaže država ili neka politička partija – neophodna nam je finansijska podrška. Odmah da objasnimo: nismo hteli da uvodimo nikakvu stalnu nedeljnu ili mesečnu ili godišnju pretplatu koja bi samo pretplatnicima omogućila da čitaju naš sadržaj; nismo hteli da se udružujemo sa drugim medijskim kolektivima; preostalo nam je samo da se obratimo onima zbog kojih e-novine i postoje, a to su naši čitaoci.

Kako e-Novine imaju “političku boju”, odmah bi’ na početku teksta definisao par stvari i ogradio od eventualnih kasnijih “nagađanja i priči”.

Da, to mi je jedan od najboljih pisanih medija u Srbiji koji čitam redovno. Ne, ne radim za njih, a čak koliko znam, ni ne poznajem nikoga lično iz redakcije. Ne, niko me nije pitao za mišljenje o celom problemu, sam guram svoju njušku. Ne, niko me nije angažovao za njihovo promovisanje (pročitati, prethodnu tačku)

Redakcija e-Novina se nalazi u ekonomskom sranju. OK, ništa ni čudno, a ni novo na tom tržištu, svi znamo kakva je trenutna situacija. Stvar koja mi je u slučaju e-Novina specifičnija od drugih i izdvaja ga nekako od ostalih slučaja – ovde ne postoji nikakav poslovni model. Možda i postoji, ali ga ja ne prepoznajem, kao i što nemam pojma kako je projekat preživeo do sada, a da od sada neće moći. Ali OK, da ne gledam iza, nego ispred – kažu da gledanjem u retrovizor ne vidiš gde ideš.

Photo by Wolfgang Wildner

Ne znam tačno kolike su materijalne potrebe da se ova redakcija održi u životu, u postu se to ne napominje, ali sa obzirom da računaju da će ih donacije spasiti, pretpostavljam da nisu milionske sume.

Kako god, donacije ih neće spasiti, neće ih biti dovoljno – pogotovo ne na način na koji se organizuje cela kampanja. Žao mi je drugari iz E-Novina, ali i pored toga što mislim da ste odlični novinari, ova komunikacije je jako loša i više liči na osobu sa kamenom vezanim za noge u sred okeana nego na neko realno rešenje.

Ne želim ulaziti uopšte u polemiku da li je to dobro ili ne, ali je činjenica da je danas sve proizvod! Kada želimo prodati nešto, prema tome se trebamo i ophoditi kao prema proizvodu. Proizvod je i čokolada, ali i izložba u muzeju, fudbalska utakmica, organizacija komercijalne žurke… pa i novinarsko pisanje.

U ovom slučaju imamo proizvod – i to jako dobar proizvod (moje subjektivno mišljenje), ali proizvođači ne znaju koliko to vredi, kao ni kako ga prodati, traže dobrovoljni prilog za njega. Jbg. koliko god je to lepo, u tržišnoj ekonomiji ne prolazi. Biće uvek ljudi koji će dati nešto, ali ne i dovoljno za preživeti :(

Trenutno, svi online mediji imaju sličan problem i još niko nije pronašao “THE rešenje” za poslovni model online medija. Stvari se sada lome i uglavnom svi čekaju da vide šta će uraditi Merdok.

Enivej, e-Novinama gori pod nogama, i ne mogu čekati da Merdok napipa tržište pa da prema tome odreaguju. Ali hajde da prvo definišemo ciljnu grupu.

e-Novine su elektronsko izdanje, njihova ciljna grupa (čitaoci) imaju kompjuter, ne boje se interneta, koriste ga i sadržaj pronalaze na njemu. Svojim tekstovima, pored Srbije, rekao bih da im je tržište i Hrvatska. Ako uzmemo u obzir podatke sa wikipedije, ciljna grupa e-Novina je oko 2,6 miliona ljudi u Srbiji i oko 2 miliona u Hrvatskoj. Treba imati u vidu i čitaoce iz dijaspore za koje na žalost nemam podataka. Isto tako, za budućnost tržišta treba uzeti u obzir činjenicu da se penetracija interneta u Srbiji i Hrvatskoj kreće ~ 30-45%. Podatak koji može da pomogne u nekim projekcijama za budućnost?

OK, svi ovi podaci su “na brzaka” sakupljeni, postoji tu još mnogo stvari koje treba uzeti u obzir, ali i ovo daje neku predstavu o veličini tržišta. Da vidimo sada koje opcije oni uopšte imaju u ovom konkretnom slučaju?

Donacije

Ovu opciju redakcija prvo predlaže i oslanja se na nju, ali kako? Ako si čitalac iz Srbije onda poštanska uplatnica, a ako ne živiš u Srbiji, javi se mailom pa se dogovoriš sa redakcijom (!!??) Imajući u vidu gore pomenutu ciljnu grupu, mislim da redakcija sama sebi puca u noge ovom tehnikom prodaje. OK, znam da PayPal ne funkcioniše ni u Srbiji, a ni u Hrvatskoj za primanje novca. Znam i da su srpske banke sve osim user friendly za online naplatu. Ali vidim da rešenje za online naplatu pronalaze i web freelanceri iz Srbije, zašto ne bi mogle i e-Novine? Nisam dublje analizirao rešenja, ali možda je to MoneyBookers.com?

Photo by Pulpolux !!!

Mislim da je u ovom slučaju imati donacije OK, ali ne sa ovim online (ne)mogućnostima koje su ponuđene. Opet, ići dotle i od toga praviti poslovni model je neozbiljno i totalna utopija.

Pretplata za online izdanja

Ovo mu na prvu loptu dođe kao najprirodnija opcija. Klasičan poslovni model offline štampanih medija. Pretplata mesečna, šestomesečna, godišnja, kako god. Kao što sam gore napomenuo, trenutno se čeka kako će proći mnogo moćniji i uticajniji mediji.

Treba imati i u vidu da je ovaj poslovni model čak i New York Times napustio. Više im se isplatio “otvoreni sadržaj” i trafik sa Googlea, nego pretplate. Mislim, da otvoriti pretplatu u ovom trenutku, za e-Novine bi bilo totalno poslovno samoubistvo i najgore rešenje.

Reklame na sajtu

Vidim da na sajtu E-Novina postoji par AdSense blokova. Na žalost, oni su skroz nesrećno postavljeni. Onaj ko ih je postavljao, mi se čini da je ciljao da ih niko ne vidi, a kamoli slučajno klikne na njih. Ako je razlog bio da se istakne sadržaj, a reklame sakriju (što mogu razumeti) onda reklame ne trebaju ni da se postavljaju. A ako se odlučiš za njih onda to radi kako treba. Bar na netu mogu da se pronađu gomile besplatnih tekstova o toj tematici.

Ne znam koliko unikatnih posetilaca imaju e-Novine, kao ni broj otvorenih stranica. Ali u sat vremena posla na ovom sajtu, sa dobrim pozicioniranjem AdSense blokova, zarada se može podići desetostruko!

Social media marketing

Ekipa sa e-Novina je prisutna i na Twitteru kao i na Facebooku. Očigledno je da volje za novim tehnologijama i metodama postoje. Na žalost, vladanje ovim tehnologijama im ne ide najbolje.

Ne želim da e-Novine poredim sa njima, ali bih podsetio na slučajeve LeWeb, Seesmic ili Gary Vaynerchuk koji ceo marketing zasnivaju na tome. U klasičan marketing se ne ulaže ni 0,1$ dok su profiti milionski!!

Ovakvih primera ima sve više i više. e-Novine ne mogu možda da zarade par miliona dolara kao Gary Vaynerchuk, ali sam siguran da na ovaj način mogu povećati broj svojih čitalaca i indirektno uticati na svoj budžet.

Kako god, korišćenje Twittera kao RSS kanal sigurno nije rešenje, to je po meni čisto gubljenje vremena.

Prihodi od suvenira

Neko je u komentarima na tekstu Pomoć za e-novine pomenuo i ovu opciju. Vidim da u komentarima ima i onih kojima se ovakva ideja gadi. Iskreno, i meni se ne sviđa ideja štampanje šoljica, raznih podmetača i trista čuda. Ali podsećam da i u ozbiljnim i velikim projektima, štampanje t-Shirtova predstavlja ozbiljan procenat punjenja budžeta.

Evo primera za koji su sigurno svi novinari čuli, Reporters Sans Frontières. Internacionalni NVO sa glavnim ciljem, sloboda štampe. Verovatno se svi sećaju akcije koju je ova organizacija povela tokom Olimpijade u Pekingu? Sećate se i onih t-Shirtova sa lisicama u obliku olimpijskih krugova ispod kojih je pisalo Peking ili Beijing 2008? Skoro sam gledao neku emisiju na francuskom ARTE (na žalost nemam link), gde se navodi da su im samo ove majce donele par miliona evra!!

Photo by RSF

Prihodi na ovaj način ne podrazumevaju samo vulgarno štampanje t-Shirtova i šolji sa svojim logom. I od legitimnih političkih ciljeva za koje se e-Novine bore, mogu se napraviti odlični proizvodi koji, siguran sam, mogu doneti dobar deo prihoda. Na taj način se postižu i dva cilja: puni se budžet + promoviše ideja za koju se e-Novine bore ;)

Zaključak

Nema čarobnog rešenja koje će preko noći izvući e-Novine iz ekonomskog shita. Ali oslanjati se samo na donacije je totalno pogrešan i opasan potez koji će dovesti do gašenja ovog medija.

Takođe, ne vidim mesta za kuknjavu na vlast zbog koje se ovaj medij nalazi u takvoj situaciji. Za to ne može biti kriv ni Boris Tadić, kao ni bilo ko drugi. Pogotovo, jer osim traženja donacija, e-Novine nisu baš ništa uradili za sebe po tom pitanju.

Subjektivno, imate jednu od najačih redakcija u regionu. Ali imati i najbolju redakciju na svetu danas ne znači ništa. Treba se znati adaptirati i znati prodati svoj proizvod. Još je Darvin govorio da neće preživeti ni najpametniji, ni najači nego oni koji se znaju adaptirati vremenu u kome žive.

Najiskrenije, želim vam da iz ovog ekonomskog sranja izađete što pre i da ćemo vas moći i dalje čitati. Mesta za vaš proizvod, uz ekonomski adekvatnu nadoknadu, sigurno ima – samo ga treba pronaći ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Video oglas će se prikazivati preko 2,7, milimetarskog debelog LCD ekrana uz rezoluciju 320×240 ili veličine kao što je otprilike ekran prosječnog mobitela. Baterija traje maksimalno 70 minuta, a moći će se ponovo napuniti pomoću mini USB-a.

Greška beše - a posle greške nema kajanja ;) Politički marketing u Bugarskoj

Zamislite da je Mesec jedan veliki billboard i da na njegovu površinu možete da postavljate reklamne poruke. Upravo ova ideja je deo zamisli i patenta koja se naziva Shadow Shaping a radi se o tehnologiji koja se koristi za kreiranje slika i poruka na površini Meseca koje mogu da se vide sa Zemlje.