Planeta Srbija

Iako svi se, verujem svi, hvatamo za daljinske upravljače kada se na TV stanicama pojave reklamni blokovi, prosto je neverovatno kako oglašivači pristaju da plaćaju ogromnu cenu ovog sve neefikasnijeg načina oglašavanja.

Piplmetri uglavnom daju nepreciznu sliku, a da ne govorimo o veoma malim posmatranim uzorcima, tako da se oglašivači kod planiranja  medija planova odlučuju prema imaginarnoj “gledanosti”. Prosto, piplmetri vrše merenje na samom TV uređaju, a ne na gledaocu, a setite se samo koliko zapravo gledate TV (skoncentrisano), i koliko često vam je TV upaljen “u prazno” (i to se meri, naravno).

Čak i ovi “piplemtarski” podaci govore o totalnoj neefikasnosti TV reklama, ali kao što Google TV Ad ekipa kaže - “svaki sekund je bitan“. Zahvaljujući Google i podacima njihog sektoru za TV oglašavanje, dobili smo interesantne podatke o relativno preciznoj gledanosti oglasnih sekundi na TV.

Graf govori sve. Startom reklamnog bloka javlja se znatan pad gledanosti, da bi se cifra gledanosti vratila u normalu tek nekoliko minuta nakon završetka reklamnog bloka. Opet, unutar samog reklamnog bloka, najbolja pozicija za plasman reklame je na kraju bloka.

Naredni graf prikazuje moć daljinskog upravljača, odnosno frekvencu prebacivanja sa trenutnog kanala gde se emituje reklamni blok na neki drugi kanal. Start bloka je katastrofičan za oglašivače:

Pogledajte i Google video o ovom TV merenju:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: advertajzing, Google, Marketing, piplmetar, TV Ads, TV reklama

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Posle gomile glupih, ispraznih i neinventivnih reklama sa Đokovićem, pogovo domaćeg porekla (banke, telefonija itd.), evo jedne prave “svetske” - duhovite i zabavne, za Head rekete:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Head, Novak Đoković, reklame

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

U stvari, subjekat u nasovu ne mora da bude obavezno IT prirode, već bilo koji drugi medijski, odnosno stručni događaj namenjen užoj ili široj populaciji. Svojevremeno sam ukazao na propuste organizatora IT orijentisanih događaja poput BlogOpena, B-linka i E-trgovine, da na odgovarajući način (čitaj: online sadržajno bogat) isprate i predstave događaj koji organizuju, jer im je to na najbolja reklama i preporuka zasve buduće sesije. Ako neće ovi iz IT sektora, zahavaljujći intenzivnoj upotrebi savremenih IT alatki,  pa ko drugi može.

Ipak, ima i svetlih primera, a ovde hoću da ukažem na nedavno održanoj konferenciji “Internet ekonomija” u organizaciji “Danas konferencijskog centra”. Ako pogledate ovu stranicu biće vam jasno i zašto. Iako se radi o “malo”, jednodnevnom događaju sa ukupno 10 izlagača, bukvalno svaki je ispraćen sa biografijom, prezentovanim radom i naravno video zapisom. Pa zar je ovo teško?

E-trgovina se popravlja, objavila je video snimke izlaganja sa godinu dana zakašnjenja ;)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: B-link, BlogOpen, E-trgovina, Internet ekonomija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

A što će biti sa oglašivačima? Oni se već prilagođavaju posljednjih godina novim medijima, a to će morati još češće činiti.

Evo jedne teme koja već duze zaokuplja moju pažnju, prvenstveno svojom neiskorišćenošću u našoj zemlji. Wireless mreže su nešto što nas definitivno okružuje, na prometnijim mestima se neretko pronalazi i više od desetak njih. Svaka od njih krije određeni oglašivački potencijal, samo je potrebno odgovarajuće podesiti mrežu, i ‘voila’, evo još jednog alata kojim možete poslati potencijalnim potrošačima poruku, servirati im baner dok surfuju po vašim radio talasima, preusmeriti ih na vaš home page, ili nešto slično.

Prvi put sam u praksi video ovaj tip oglašavanja u Kotorskoj marini, gde su ‘putnici namernici’ mogli izabrati wifi hot spot jednog obližnjeg restorana. Naizgled otvorena mreža, nudila je besplatan surf solidnom brzinom ljudima koji su tu uplovili svojim jahtama ili jedrilicama, ili onima koji su se samo šetali marinom. Konekcija bi se svakih 5-10 minuta bila presecana preusmeravanjem na home page restorana, gde se na mapi mogla videti njegova lokacija, zatim njegov opis sa slikama i karakteristikama menija. Da bi se surfovanje nastavilo bilo je potrebno kliknuti na dugme ‘continue’, ili ukucati username i pass za konekciju neometanu prekidima. Odmah mi se svideo ovaj način promocije restorana, jer je svima (ne samo potencijalnim potrošačima) nudio određenu vrednost, a opet je postojala i određena segmentacija, jer, gledano sa marketinškog aspekta, za restoran ipak više vrede ljudi koji obitavaju u marini od uobičajenog demografskog proseka koji šeta na ulicama.

Jedna od vrednosti ovakvog tipa oglašavanja je upravo ta što u startu nudi određenu vrstu segmentacije, na osnovu same lokacije potrošača, ili jednostavno što posedovanjem (i korišćenjem) nekog wireless uređaja (laptop, mobilni, ili neki drugi wifi gedžet) njih svrstava u neku napredniju ili finansijski sposobniju grupu. Cena može biti vrlo niska, jer uključuje wifi mrežu (i broadband internet konekciju) koja verovatno već postoji, i njeno podešavanje. Možete početi već sa promenom imena vaše wireless mreže u web adresu kompanije, slogan, telefon, ili nešto slično (tzv. SSID advertising). Ograničenje je 32 simbola, a ono se delimično može zaobići korišćenje access point-a koj ima mogućnost kreiranja virtuelnih AP-a, čime se prostor za vaše poruke multiplikuje.

Navešću još nekoliko inostranih primera korišćenja ovog tipa marketing komunikacije sa potrošačima:

Germanwings je na nekim aerodromima sa kojih leti instalirao hot spotove nazvanim tako da reklamiraju njihove ponude letova sa tih aerodroma (npr. Ibiza from 19,99 Euro). Kada se putnik konektuje na neki od njih, pored mogućnosti za besplatno surfovanje,  automatski mu se otvara i stranica sa više infa o datoj ponudi i mogućnosti da bukira taj let.

Najveći Holandski lanac kafea CoffeCompany instalirao je softver koji menja ime hot spotova u njihovim lokalima informišući posetioce o novim ponudama, npr “Ukusni kolačići za 1.99″ (pretpostavite kakvi su ovi kolačići, obzirom da su iz Holandije :). Tu su i poruke koje stimulišu goste da naruče još neku kafu, ili probaju neko novo jelo, terajući ih da potroše još novca, ili da uopšte nešto potroše ukoliko su došli da se grebu za besplatni wifi. :)

Rent-a-car Sixt je takođe na Hamburškom aerodromu postavio 5 wifi hot spotova sa imenima i cenama automobila iz njihove ponude, sa odgovarajućim landing stranicama koje se otvaraju putnicima koji se na njih konektuju.

Najviše mi se svidela ova teaser kampanja za novu sezonu serije ‘Most Evil’ na Discovery channel-u. Ukratko, konektovanjem na naizgled obični kućni free hot spot otvara vam se tuđi Gmail inbox sa vrlo uznemirujućim porukama i linkovima na osnovu kojih shvatate da je u pitanju ubica. Pogledati obavezno!

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Uspjeh dolazi kroz fokusiranje, kroz ciljanje pravih potencijalnih kupaca i provođenje aktivnosti koje proizvode rezultate.

“Imaš prelepu kosu. To je perika. Tvoje oči su prelepe. To su sočiva. Obožavam tvoje grudi. To je Wonderbra. Imaš prelepe noge. Ah, konacno jedan kompliment.”

Ovo je dijalog iz filma “99 Francs“, koji pričajući o životu čoveka zaposlenog u marketing agenciji, odslikava učinak advertajzinga na našem poimanju stvarnosti, i uticaju reklama koji nam je nameću neke veštačke vrednosti kao sopstvene. Film je napisan po istoimenom bestseleru Frederika Begbedea, kod nas izdat (i rasprodat) kao “399 dinara” (neka vas to ne zbunjuje, knjiga se u svakoj zemlji zove onoliko koliko i košta ). Priča prati Oktava Paranga, poznatog kopirajtera koji uživa u hedonističkom životu prožetim drogom, sexom, i profesionalnim uspehom (umesto rokenrola). Međutim, u jednom trenutku se okreće protiv industrije koja mu je sve to podarila, čime film definitivno prerasta u tiradu antikonzumerističkih stavova, predstavljenu na vrlo zabavan način. Kritika advertajzinga sigurno nije jedino što vas može privući filmu, dijalozi su vrlo zanimljivi, a obilato korišćenje droge u filmu odslikano povremeno i animiranim sekvencama, vas može podsetiti na klasike ovog žanra kao što su “Trainspotting” i “Acid house”. 

Moguće da neko ne bi preporučio ovaj film ljudima koji se bave marketingom, jer bi im poljuljao veru u ono čime se bave, ali mislim da im on ipak može pomoći u shvatanju svog posla. Sve novije marketing knjige nas uče da sve počinje od potrošača i njegovih potreba, a na nama je da to shvatimo suštinski, i pre svega, etički. Moć reklama je svima poznata, potrebno je da se savest ljudi koji ih stvaraju malo aktivira i fokusira sa ekspoloatacije potrošača na opšte i dugoročno blagostanje ljudi koji nas okružuju…

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Uobičajna pravila dizajniranja bilborda nam govore da tekst mora biti kratak, sa što manje reči (preporučuje se 4-6), uz izbegavanje komplikovanih termina i metafora. Ova pravila se izvlače iz same suštine ovog vida oglašavanja, a to je stvaranje impresije u vrlo kratkom roku, koji je najčešće nekoliko sekundi. Međutim, da bi se izdvojili iz gomile šarenih reklama koje nas okružuju, ponekad moramo prekršiti ova osnovna pravila. Upravo to je Mercedes uradio, što uopšte nije loša ideja, jer je bilbord postavljen na mestu gde su česti saobraćajni špicevi, pa vozači imaju vremena da pročitaju lepo napisan copy koji čini svaku prateću fotografiju izlišnom:

Obzirom da postoji veliki broj ljubitelja ovog brenda u našim krajevima, evo još nekoliko zanimljivih reklama:

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

U utorak kreće Top Sales Experts 2.0!

Velik broj ljudi počne raditi u prodaji jer misli kako je to lak način zarađivanja za život. Da je prodaja lak posao svatko bi se bavio njome. Činjenica je kako prodaja – profesionalna prodaja – nije nimalo lak posao. Prodavati je teško, a na nesreću, upravo zato što je teško previše ljudi koji su u prodaji rade to jako loše.

To ne znači da su oni loši ljudi. Oni su samo loš izbor za obavljanje posla koji se od njih očekuje. Neki od njih imaju loše stavove, neki od njih imaju osobine koje izazivaju žaljenje u prodaji, od nekih se tražilo da prodaju krive stvari, a poneki jednostavno uopće ne bi trebali biti u prodaji.

Postoji izreka kako uspješni prodavači mogu prodati bilo što. I u pravu su.

Kaže se i da se uspješni prodavači rađaju, a ne stvaraju. U krivu su.

Uspješni prodavači imaju 5 zajedničkih stvari:

1. misle onako kako kupci razmišljaju

2. proaktivni su i uvijek korak ispred kupca i konkurencije, a time kontroliraju proces kupnje/prodaje

3. imaju urođenu radoznalost u sebi. Pitaju. Vrhunski prodavači nemaju odlične odgovore već imaju odlična pitanja

4. kvalificiraju kupce iz perspektive kupca i kvalificiranje rade rano u procesu prodaje, te kvalificiraju kupce često, u svakom daljnjem koraku procesa prodaje. Ako trebaju čuti ne, žele ga čuti čim ranije. Odgovor “da” je odličan odgovor. Odgovor “ne” je isto odličan odgovor. Ono što ubija prodavače je riječ “možda”.

5. koriste prave alate u pravo vrijeme – na tel. pozivu ili sastanku s kupcem. I posjeduju na stotine alata i tehnike koje koriste ovisno od kupca i situacije

Prodaja. Koje zanimanje.

Ako ne vjerujete u sebe, u proizvode koje prodajete, ne možete se ili ne znate se nositi s odbijanjem, te ne znate kako i gdje naći kupce – izađite iz prodaje.

Ako ulažete u sebe, možete doći jako daleko. Ako vjerujete u sebe i prihvatite da ne znate sve o prodaji i ulažete u svoje znanje, u praćenje trendova, u nove alate i tehnike – ne biste mijenjali posao prodavača ni za što na ovom svijetu. Vjerujte jednom prodavaču koji je prošao sve, od dna do vrha, razne prodajne pozicije, da bi u konačnici shvatio da je sve uvijek i jedino u nama – u našim znanjima, u našoj edukaciji, u ulaganju u sebe i u želji daljnjeg razvoja, bez obzira na to što okolina (ne) radi.

Tako je malo truda potrebno za izdizanje iznad prosjeka, samo 15 min. čitanja dnevno stručnih knjiga, časopisa ili slušanja audio zapisa (pa i u automobilu dok vozite na posao ili s posla možete slušati snimljene audio zapise o tehnikama prodaje) razlikovat će vas od 95% prodavača koji ne ulažu uopće u sebe i onda se čude zašto još uvijek rade isti posao iz godine u godinu.

Uložite u sebe i isplatit će vam se – i financijski s boljim i učestalijim sklapanjem poslova, s boljim poslom i uspješnijom karijerom, a i sa građenjem vjere u sebe da možete prodavati unatoč tome što drugi prosječni prodavači navode kao izgovore zašto ne prodaju (kratki tjedan, ponedjeljkom nitko ne kupuje, bliže se ljetni praznici, stanje u zemlji je loše…shvatili ste što želim reći).

Pravi prodavač ne odustaje na prvoj prepreci ili zato što su mediji negativni. Nemojte odustati, napravite još jedan poziv tom kupcu, nazovite 5 ljudi dnevno više i ugovorite 3 sastanka tjedno više i vidjet ćete razliku u rezultatima.

I uložite u sebe – zbog sebe.

Alen M. ProdajnaAkademija.com

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Marketing, trendovi

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

U globalnom svetu medija i advertajzera zna se da su najskuplji TV minuti oglasnog prostora rezervisani američki spektakl, finale nacionalne profesionalne lige u američkom fudbalu (NFL), popularno nazvan SuperBowl.

Skupa Ad sekunda opet je vezana za ogromnu gledanost, prema AGB Nielsenu čak 40% američkih domaćinstava prati ovaj događaj, ko je share oko 60% što znači da se većina uključenih TV prijemnika u vreme održavanja utakmice nalazi na prenosu.

Cene su stvarno ogromone o čemu govori podataka da je prošle godine na Super Bowl emitovanje spota od 30 sekundi koštalo 2,7 miliona dolara. Zbog ove ogoromne cene, veoma je interesantno kako će te dragocene sekunde iskoristiti oglašivači.

Po našem vremenu, utakmica će krenuti za nekih 6 sati, a zahavaljujući ovoj lokaciji možete unapred videti šta su oglašivači spremili za ovogodišnju Super Bowl.

Zahvaljujući kanalu Sport Klub, i domaći gledaoci moći se da isprate ovaj veliki sportski događaj. Prenos počinje u 23:30 po našem vremenu, a evo primera šta  je Coca Cola spremila za 43. Super Bowl:

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Coca Cola, NFL, Super Bowl

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Gledam prethodni post i pade mi na pamet komentar koji je prijatelj postavio na note o tom postu na Facebooku:

haha Ilija, jel ovo neki viral experiment

Komentar je zezanje, naravno, ali zar smo dotle došli da na sve što je malo off, čudno, smešno i što želiš da proslediš nekim prijateljima posumnjaš da je konstruisana viral varijanta ili eksperiment? Ne govorim za primer gore pošto je samo povod za ovaj post, već uopšte na našu online svakodnevicu.

Ukoliko niste upoznati sa viralom kao pojmom, u pitanju je pojava kada se poruka prenosi kao virus gde svaka osoba u lancu “zarazi” par drugih ljudi prosleđujući im poruku. U suštini, viral je potpuno prirodna pojava - svi delimo sa prijateljima stvari koje nam se čine zanimljivim i ako se njima učine zanimljivim, oni će širiti dalje.

Vidim neki čudan pattern u situacijama kada ljudi shvate kako neka prirodna pojava ili sistem funkcionišu i na osnovu tog znanja rade kako bi izmanipulisali sistem. Evo par primera:

Viral marketing - kampanje pravljene kako bi se postigao viralni efekat. “Viral s predumišljajem” ubija nešto najvrednije kod ove pojave - spontanost. SEO - trikovi za manipulaciju pretraživačem kako bi se doveo saobraćaj na sajt iako verovatno postoje drugi izvori sa znatno kvlaitetnijim sadržajem za zadati upit. Prodaja - trikovi kako bi se došlo do prodaje, čak i u situacijama kada kupcu roba ili usluga nisu potrebni. “Neću žvaku, hoću kusur!” kao jedna od naivnijih varijanti na primer.

Iako postoje ove “ekstremne” varijante gde se smišljeno radi sa ciljem da se sistem izmanipuliše zarad lične koristi, nema ničeg lošeg u razumevanju kako nešto funkcioniše. To je osnov napretka i ugrubo ga mogu opisati ovakvim grafikonom:

Počinjemo sa time što ne razumemo pojavu. Posmatranjem uviđamo neke pravilnosti u sistemu. Na osnovu te spoznaje, unapređujemo sopstveno ponašanje kako bismo dobili bolje rezultate za isti trud. Vraćamo se na posmatranje i gledamo kako su izmene koje smo uneli deluju, pa opet učimo, optimizujemo i tako u krug. Još jedan potpuno prirodan proces koji ljudi koriste oduvek…

Između optimizacije i manipulacije nema jasne granice, ali mislim da se može povući u onom trenutku kada optimizacija više ne radi u interesu sistema. Primera radi, tako urediti prodaju da kupac na najlakši mogući način dođe do potrebnih informacija o proizvodima i pazari nešto što mu život čini lakšim je dobro, ali prodati nešto što mu ne treba koriseći neki od trgovačkih trikova nije.

Nema ništa loše u razumevanju kako stvari funkcionišu i prilagođavanju na osnovu toga znanja. Problem nastaje kada se znanje iskoristi protivno intersima sistema i/ili strana uključenih u njega. Razumevanje sistema, uključenih strana i igranje tako da se svima donosi vrednost garantuje dobre rezultate bez ikakvih trikova.

PS: Čak i ako vidite nekog da napreduje brže od vas zato što igra prljavo, znajte da to neće ići doveka i da takvo ponašanje nije održivo. Većina sistema ima ugrađene odbrambene mehanizme tako da će ta osoba ili morati da spusti loptu pre nego što bude prekasno ili će lupiti glavom u zid. Ali to je druga priča…

Neki dan sam održao kratko predavanje na konferenciji BarCamp Zagreb 2009, a moja tema je bila o Prodaji 2.0 i tome kako koristiti tehnologiju Web 2.0 za uspješnije prodavanje unatoč recesiji.

BarCamp Zagreb je jedna od niza sličnih malih IT i web konferencija koje se održavaju širom svijeta. Bangkok, Taipei, Kiev, Hong Kong, Washington, Los Angeles i Toronto samo neki su u nizu BarCampova, događaja temeljenih na jedinstvenoj organizaciji: BarCamp je besplatan, a “upad” se naplaćuje kroz aktivno sudjelovanje sudionika u područjima IT i web tehnologija, komunikacija i poduzetništva.

Još 2007.g. sam u mojoj knjizi Okidači (Trigger Events) spomenuo izraz Prodaja 2.0, a članak o tome je bio nominiran prošle godine od strane Top 10 Sales Articles za najbolji članak mjeseca rujna u svijetu prodaje.

O čemu je riječ?

Sve se više govori o Web 2.0 kao drugoj generaciji zajednica baziranih na internetu, te usluga u web okruženju, kao npr. stranice za socijalno druženje koje omogućavaju suradnju i dijeljenje informacija među korisnicima. Fraza Web 2.0 nagovještava kako je riječ o poboljšanoj verziji world wide weba. Advokati ovog koncepta preporučuju tehnologije poput blogova, društveno bookmarkiranje, wiki, podcasti, RSS feed-ovi (te druge forme objavljivanja informacija), društveni softver, te druga web usluge koje podrazumijevaju značajne promjene u korištenju weba.

Web 2.0 omogućava Prodaju 2.0 i velik broj ljudi koji radi u prodaji može preuzeti komunikaciju s kupcima u svoje ruke i podići je na potpuno novu razinu. Prodavači imaju puno više kontrole nad alatima koje koriste, uvijek mogu biti kupcu na raspolaganju, odgovarajući na upite kupaca u roku od nekoliko minuta, a ne sati ili dana.

Komunikacija s kupcima je pod utjecajem Prodaje 2.0 jer sve veći broj vaših kupaca i vlasnika ili članova uprave ima svoj poslovni blog, emailovi preuzimaju komunikaciju i podižu je na višu razinu, sve veći broj prodavača je sve dostupniji zahvaljujući tehnologiji iza Blackberry i sličnih mobilnih telefona, a posebno internet čini mogućim to da učinite nešto što je samo prije deset godina bilo nezamislivo – istražiti poduzeće prije no što ih prvi put kontaktirate uz pomoć RSS feedova, online poslovnih imenika, vijesti i novosti u pretraživačima poput Google-a i slično.

Kupac 2.0 – prije 20-30 godina, prije računala, interneta, portala s vijestima, poslovnih blogova, RSS feed-ova, kupci nisu znali gdje i kako doći do informacija o poduzećima, proizvodima i novitetima. Danas različiti mediji pokrivaju svaku izjavu za javnost, predstavljanje novog proizvoda te poslovne konferencije u svijetu i vrlo lako kupci mogu doći do detaljnih informacija o događanjima i ljudima koji su pokriveni u vijestima u vrlo kratkom roku.

Prodaja 2.0 nije nova tehnologija, već je korištenje inovativnih rješenja u prodaji kako bi poboljšali poslovne rezultate, kreirali vrijednost za kupca i za prodavača, a omogućena je s pojavom Web 2.0.

I kako početi koristiti Prodaju 2.0 u vašoj svakodnevnoj prodaji? Evo par savjeta.

1. Kreirajte poslovni blog i počnite online konverzaciju + skenirajte web, blogosferu, online forume i zajednice kako biste našli rasprave o vašoj industriji.

2. Skenirajte s RSS feed-om, koristite scanning tools poput Google Alerts, TweetScan za Twitter postove kako bi pratili tehnološke forume, priključite se raspravi i pozovite ljude na vaš blog

3. Kreirajte webinare za edukaciju potencijalnih kupaca, besplatne ukoliko želite kreirati interes, ali obavezno morate dati korisne činjenice, a ne samo reklamirati vaše poduzeće. Educirajte, ne prodajte!

4. Otvorite račun na Twitteru i promovirajte nove postove na blogu i webinare, šaljite članke i kratki intro za vaše studije slučajeva

5. Kreirajte LinkedIn grupu kako bi privukli profesionalce, može i Facebook grupa poslužiti, ali na LinkedInu je više poslovnih i profesionalniih ljudi

6. Prilagodite press release strategiju kako bi imali više online pokrivenosti od blogera – barem 1 PR tjedno, kratko i s linkovima na vaš site, postajte odmah i na Twitter i LinkedIn

7. Promovirajte gore navedene kanale na vašem webu i u email potpisima, privucite ljude na vaše Facebook ili LinkedIn grupe

8. Mjerite porast prometa na webu i rast članova

Mi prodavači smo u poslu koji traži od naših kupaca promjene.

Ako nismo spremni promijeniti sebe, kako možemo onda tražiti od kupaca promjene?

Alen ProdajnaAkademija.com

Slavna skandinavska IKEA iskoristila je trenutnu aktuelnost inauguracije i gerila-marketing akcijom postavila simpatičan viralni sajt za opremanje nameštajem čuvenog Ovalnog kabineta.

Svima treba nameštaj, a naročito prilikom useljenja u novi prostor, pa što onda IKEA i zainteresovani građani ne bi uputili sugestije u vezi opremanja prostora direktno predsedniku.

Ako ništa drugo, sajt će vas bar na kratko postaviti u Obaminu kožu i ponuditi malo zabave.

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Barak Obama, gerila marketing, IKEA, viralni marketing

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Što su subliminalne poruke i da li je u stvari djeluju?

Evo animacije koja lepo diferencira prodajnu od marketing koncepcije, dakle pokriva period od sredine prošlog veka pa do aktuelnih dešavanja. Sa sadašnjeg aspekta, stvarno deluje neverovatno da se u 60-im godinama sa samo 3 emitovanja reklamnog spota dobijala pokrivenost (USA) tržišta od čak 80%! A onda nas animacija vodi kroz poslednjih par decenija koji su usled bombardovanja potrošača reklamnim porukama i višestrukog izbora koji se stavlja pre njega, došlo do ‘brend skepticizma’, tj. nepoverenja konzumenata u marketing poruke koje im se šalju. Na kraju dolazimo i do one komercijalne strane ovog video spota, jer je i on kreiran kao propagandni materijal za agenciju Scholz & Friends, koja tu nudi svoje kreativne usluge u prevazilaženju pomenutih problema. Kao i prethodni post na ovom blogu, i ovo je lep primer za način na koji se kreativnost nameće i prodaje drugima.Scholz & Friends: “Dramatic shift in marketing reality” from Michael Reissinger on Vimeo.

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Ontario College of Art & Design pripremio je sasvim zanimljiv master kurs vezan za dizajn u advertajzingu. Njihova print reklama ne ide sa ovde odomaćenim načelom “u obućara najgore cipele”, već jasno pokazuje kreativnost koju treba da prenose drugima. U formuli su ubačeni veliki umovi koji su uticali na marketing i biznis kakvog ga sada poznajemo, od Saatchija do Setha Godina, preko Zuckerberga.

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Već tradicionalno svako godine Macworld se otvara uvodnim izlaganjem - keynote-om, a razliku od prethodnih godina, činila je promena uvodničara pa je Stiva Džobsa zamenio Phil Schiller. Keynote je nekompletan bez cifri (Numbers ‘09), a ovog puta cifre govore mnogo.

Cifre nepobitno ukazuju na Appleov najuspešniji produkt poslednjih godina (ako ne i svih vremena), a to nije ni MacBook, ni iPod, ni iPhone, već iTunes servis. Zapravo ovaj servis je "poleteo" na krilima iPoda i iPhonea, jer predstavlja osnovno mulitimedijalno nadopunjavanje - u ekonomiji poznat kao (vrlo poželjan) komplementaran proizvod (uslugu).

Verovali ili ne, za svoga postojanja, preko iTunes servisa plasirano je - i plaćeno - preko 6 milijardi pesama; po doalr to je 6 milijardi "zelembaća".  Bazu multimedije, koju sada čini 10 miliona stavki, koristi 75 miliona korisnika, preko čega dolazimo do podatka da je  prosečan korisnik iTunesa na ovom servisu potrošio oko 106 dolara.

Pri tome, "poslednju" - šestu milijardu, iTunes je uspeo da plasira za samo 5 i po meseci, što je blagi porast u odnosu na prethodnu "milijardu". Ali ovaj uzmah i nije nije uzrokovan povećanjem broja Apple uređaja na tržištu, već "oslobađanjem" muzike "DRM okova", već sada je 8 miliona numera oslobođeno digitalnog potpisa, a do kraja maja očekuje se i oslobađanje ostatka ponude.

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Apple, DRM, iPhone, iPod, iTunes, MacBook, MacWorld

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ne znam da li je u pitanju moje trenutno prisustvo na Balkanu ili Feldmanov Influence sa prethodnog LeWeba, ali imam potrebu za jednim malim hejt postom.

Već izvesno vreme pratim par naših PR profesionalaca i Web magova koji koriste Twitter i posle svakog njihovog twita zapitam se koji kurac ih ne skinem sa Followinga. Kao neki rispect, poznastvo, Twitter sujeta (ono kao: videće da ga ne pratim pa me neće voleti) itd.

Slika statusa Miloja Sekulića oslikava šta hoću reći ;)

Ali evo sada sam nešto malo analizirao history od par auto-promotera i njihovih twitova.. i ne može čovek da veruje! Njihovi twitovi su kao najlošiji reklamni klipovi na nekoj lokalnoj televiziji tipa TV Surdulica..

Mislim, nemojte me pogrešno razumeti, ne mislim nikako da je loše koristiti Twitter kao kanal za promociju. Poenta je u tome što se čovek pojavi, pokaki se svojim followersima puštajući twit i isto tako brzo nestane. Znači ono, ako mu nešto i odgovoriš, on ti ne odgovora. Da ne pričamo sada o nekom praćenju Twitterosphere i socijalnog povezivanja. Postoje tu i velike PR profike koje čak ni ne prate nikoga!! (wtf!!) Naravno, u isto vreme se na veliko prodaju muda za bubrege klijentima tipa: “Morate pratiti nove tokove IT marketinga… Budite prisutni na sošel networksima” itd

Nego, ajde sada da definišemo i targetiramo gomilu sa par primera, što reče jednom moj friend Eniac. Dosta mi je ove Balkan-hipokrizije i političke korektnosti gde joj nije mesto. Pravim subjektivnu listu sa tri najveće Twitter PR neznalice ovih prostora. Pretpostavljam da će ih sujeta jako dobro prodrmati i da neće znati izdvojiti kritiku od nje, ali šta sada…

Evo recimo Goran Aničić. Čo’ek poznat i uspešan blogger sa Svakodnevnice, tu nema šta dodati. Ali baš iz tog razloga, kao i ogromnog web-blog iskustva, stavljam ga kao šampiona u Twitter neznalicu trenutno. Jednostavno takav kalibar sebi ne može dozvoliti da prvo izjavi, baš na ovom blogu, da Twitter nije socijalna mreža. A i da mu Twitter page izgleda ovako:

Twit za twitom su mu auto promotivni linkovi, bez ikakve inter-akcije sa svojim Followersima. Doduše, čovek ni ne prati NIKOGA!! Mislim, šta dodati…

Takođe ne mogu zaobići ni Dragana. Imam veliki rispekt za čo’ekov edukativni rad na ovim prostorima, ali baš zato ne možeš imati ovakav Twitter page:

Priča je slična kao i Goranova. Nikakve povezanosti sa ljudima koji te prate. Nema komunikacije, puno auto-promotivnih linkova. Pravo đubrište od stranice. Da li ovaj primer Twitter stranice Dragan pokazuje klijentima kako ona treba izgledati i kako je koristiti??

Ne mogu, a da za kraj ne pomenem i Dejana Bizingera. Iskaljeni web konsultant koji, ukoliko je već na Twitteru, bi morao znati da ga i koristi. Doduše, njegov Twitter page još i ima najmanje auto promotivnih linkova, ali je zato čovek isto totalno van koloseka što se tiče socijalizacije sa svojom Twitter mrežom.

Par puta posle nekog Twitta bih ga zamolio za detalje, pretpostavljate da nikada nije bilo odgovora.. Pitam se da li uopšte i zna za opciju Reply??

Za kraj bi napomenuo i to da je na jednoj od skorašnjih lokalnih konferencija, jedan od ova tri PR stručnjaka uzeo mladog Nebojšu aka Eniaca kao nekoga koji nema pojma o svom poslu i koji bi trebao još puno, puno da uči.

Naravno da se stalno učenje za mene podrazumeva, za bilo koga i u bilo kom poslu. Ali ja bi’ Eniaca naveo BAŠ kao nekoga od koga ovo troje imaju jako puno da nauče! Bar što se tiče pravljenja gerili na webu kao i korišćenja social mreži kao kanala za promocije. Za njegov rad bi stavio samo tri keywordsa: diskretno, bez spama i jako uspešno!!!

p.s. Kako su ovakvi postovi više nego NE poželjni na našem tržištu, odlučio sam da dok se nalazim u Srbiji, uzmem izvanredne bodygard usluge mlade IT development firme iz Beograda :)) Ako je nekome to isto potrebno, toplo preporučujem gazda Nixu koji samo zbog mene menja šifru delatnosti ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

U duhu novogodišnjih praznika, pročitajte ovu zanimljivu priču o Deda Mrazu. U njoj je objašnjeno kako je Deda Mraz poprimio izgled koji danas poznaje ceo svet.

Za stvaranje takve slike su pre svega zaslužne Coca-Cola reklamne kampanje s početka veka. Coca-Cola, ranije gledanu kao tipično letnje piće, je počela koristiti lik Deda Mraza u kampanja kojima je želela da pokaže da je Coca-Cola piće za svako godišnje doba, ne samo za leto. Pored toga što su u tome uspeli, kreirali su ikonu poznatu skoro svakom čoveku na planeti.

Srećni praznici!

Deluje pomalo neuobičajeno da Microsoft bavi promocijom na tako "niskom nivou".

Nastavak “I’m a PC” kampanje ogleda se u stvaranju brendirane odeće, za početak predstavivši liniju majica s kratkim rukavima nazvanu "Softwear by Microsoft".

Za grafičko rečenje printova na majicama zadužena je reklamna agencije Crispin Porter & Bogusky, a sami printovi su motivisani proizvodima ove kompanije iz 80-tih godina među kojima su neizbežni MS-DOS logo, "jedinice i nule", Bill Gates…

Ono što sigurno neće biti iskorišćeno kao motiv ta printove je "plavi ekran smrti" ;)

Reklamu možemo posmatrati kao fenomen koji nam pomaže u shvatanju društva i njegovih rituala i procesa, prenoseći emocije, stavove autora, i pre svega propagandnu poruku. Ona se može svojom kreativnošću uzdignuti sve do nivoa umetnosti. Međutim, mnoge od nas reč reklama može asocirati i na dosadne spotove koje nas prekidaju u gledanju omiljene serije ili nekog drugog TV programa, ili nas vremenski odvajaju od početka dugo iščekivanog filma u bioskopu. Valja ipak uzeti u obzir da se one najkreativnije i najoriginalnije reklame često i ne zavrte na TV stanicama, jer ne prenose poruku dovoljno širokom segmentu potrošača, zbog svoje smelosti,  zato što ne stimulišu dovoljno na kupovinu, ili iz nekog drugog razloga. Takve se reklame često mogu videti samo na festivalima advertajzinga, ili na sličnim manifestacijama namenjenim uglavnom marketing profesionalcima. Za nas ostale, prilika da ih vidimo je Noć Reklamoždera sa 5 i po sati najzabavnijih, najraznovrsnijih i najsmešnijih reklamnih spotova, podeljenih u segmente poput automobilskih i fudbalskih reklama, naj-sexi spotova, propagandnih dela režisera Wim Wenders-a i Ang Lee-ja, advertajzing panorama iz Hong Konga, Rusije, Pariza…

I ove godine MasterCard Noć Reklamoždera se održava u Sava Centru, 4. i 5. decembra, sa početkom u 20.30. U Beogradu se održava 9. put po redu, ovoga puta sa temom velikog sportskog događaja koji nas očekuje - Univerzijade 2009. Pored prikazivanja reklamnih spotova, biće dodelene i nagrade za najbolju domaću reklamu, bilbord, non-profit kampanju, priznanja “Brand Srbija”, “Ambasador Reklamoždera”, i specijalno priznanje „Grand Slam” za doprinos razvoju advertajzinga u Srbij za Dragana Sakana, vlasnika agencije New Moment.

Za sve posetioce koji sačuvaju svoje ulaznice će biti organizovan i parti u klubu Pastic, 6. decembra, gde će muziku puštati DJ Tomas Lakujer iz Francuske. Proglašenje pobednika i uručenje nagrade publike za najbolju domaću reklamu će biti održano prve večeri manifestacije, a pet reklama za koje je publika glasala do danas i koje su ušle u finale su Pionirova “O, la la”, Prokredit banke “Potraga”, reklama Jelen piva “Stvarno važne stvari”, Državne lutrija Srbije “Ogrebao sam Audi” i reklama Minakve “Telefon”. Glasanje za najbolju reklamu i bilbord je i dalje u toku na zvaničnom sajtu.

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Mikro-sajtovi predstavljaju web stranicu, ili više njih, posebno specijalizovanu za određenu namenu, često stvorenuza upotpunjavanje nekog drugog sajta. Suštinski, to je grupa povezanih informacija, vizuelno lepo upakovanih (uz vrlo čestu upotrebu Flash tehnologije), u potpunosti posvećena nekom brendu, liniji proizvoda, kampanji, nagradnoj igri, specifičnom proizvodu…

Prednosti i mogućnosti mikro sajtova mogu biti:

Uska fokusiranost kao njihova osnovna premisa Zasebna adresa mikro sajta može biti vrlo pogodna stvar, pogotovo ako stekne određenu popularnost (i linkove sa drugih sajtova sa njom), čime će pomoći u povećanju pageranka glavnog sajta. Dakle, mogu biti vrlo koristan SEO alat. Mogućnost uske orijentacije na ‘lovljenje’ poseta puta optimizacije za određene ključne reči. Imaju veću ‘viralnu’ moć od standardnih sajtova, informacije o njima se lakše šire pomoću blogova, foruma, socijalnih mreža… Mogućnost praćenja vizuelnog koncepta korporativnog sajta, ili kreiranje potpuno novog dizajna ukoliko se želimo distancirati od uobičajenih asocijacija na neku kompaniju. Interakcija sa posetiocima putem web aplikacija, igrica, itd. Zbog svoje male veličine lakše drži koncentraciju posetioca (najbolje stvari dolaze u malim pakovanjima :) Pomažu u boljem pozicioniranju brenda proizvoda ili firme u mislima potrošača, jer, između ostalog, demonstriraju ozbiljnost firme u promovisanju svojih proizvoda i usluga Olakšano ubeđivanje posetioca da ostave e-mail adresu ili neke druge podatke. Praktično besplatno ispitivanje tržišta postojećih i potencijalnih potrošača putem anketa koje mogu biti formulisane na različite načine (iskustva sa proizvodom, problemi sa kojima se suočavaju…) Posetioci mogu biti stimulisani na gorepomenute akcije pute nagrada, kupona… Mikro sajtovi kao sateliti glavnog sajta mogu pružati dublje informacije na određenu temu. Vrlo su korisni u situacijama kada nije moguće u kratkom roku prilagoditi kompanijski sajt novoj poruci, kampanji, proizvodu ili sličnom, drugim rečima. Povećanom fleksibilnošću omogućavaju lakše kreiranje integrisane marketing kampanje. Manja cena produkcije zbog manjeg obima posla oko sajta. Lakše praćenje ponašanja posetilaca na sajtu zbog manjeg broja stranica

Dobar deo ovih prednosti ostvaruje se tek kada se zadovolji odgovarajući kvalitet u produkciji mikro-sajta, stoga je ključno pažljivo planiranje i produkcija kako se ove prednosti ne bi pretvorile u nedostatke. Valja napomenuti da postoji i termin Mini-sajt, čije značenje se najčešće koristi kao sinonim.

Neki od primera za sve ovo su: LG Prada, Levi’s Glam, Cisco, JetBlue, JaffoRidža, Jelen Pivo, Plazma…

Kod nas su mikrosajtovi slabije zastupljeni, u skladu sa opštim nivoom razvoja korišćenja interneta, ali valja pomenuti da se i tu stvari menjaju, kao što ste videli u gornjim primerima. Najnoviji mikro-sajt na našem webu je zasluga McCann PR-a, a uradjen je za Garnier Pure liniju preparata. U pitanju je vrlo zanimljiv primer komuniciranja sa potrošačima preko neta, gde se kroz dvosmernu priču o grehovima koje žene čine prema svojoj koži, nudi rešenje u vidu Pure kolekcije.

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Iako su kod nas i "obični" web sajtovi - popularno narodski rečeno "internet prezentacije" i dalje raritet (namerno ovo naglašavam sa obzirom na broj firmi upisanih u APR), ono što nazivamo brand-sajtovima odrađenim putem micro-web lokacija tek predstavljaju retkost i pored svih prednosti koje nude.

Stidljivo brand mikro lokacije kreiralo je tek par ovdašnjih firmi poput Bambija za Plazma keks ili Jaffe za aktulenu Jafforidža kampanju. Iako postoje neka protivrečna mišljenja da su ove web tvorevine nepotrebne, ona ipak imaju svoje prednosti koje se ogledaju u mogućnosti da dizajnerski iskoče iz "korporativne kože", da se pruži više brand-posvećenicima, te možda i najvažniji razlog a to je potreba izmene ciljane populacije.

Takođe, ponekad mikro-sajtovi su jedini način da se brzo reaguje na recimo lansiranje novog brenda, kada je gotovo nemoguće u kratkom vremenskom roku izmeniti postojeći kompanijski ili kada kampanja umnogome odudara od kompanijskog profila.

Recimo, pirotski  Tigar više ne proizvodi gume (promenom vlasnika), već kišne mantile i gumene čizme,  imamo celu populaciju koja Tigar brend vezuje za auto-industriju. ovo je gotovo idealan primer kada upotrebiti mikro-sajtove (recimo za fancy gumene čizme koje sa da plasiraju).

Pored ovih, namenski kreiranih kod nas, deo mikro sajtova "zapljuskuje" nas spolja, lokalizacijom mikro-sajtova velikih brendova. Isprva, to su bili sajtovi filmova iz holivudske produkcije, da bi a ko bi drugi nego Coca Cola izgradila i lokalizovala nekoliko mikro sajtova, a poslednja u nizu je lokazilacija Garnierovog mikro-sajta za Pure brand.

Nije čudno što se radi o "ženskim" proizvodima, jer je to najveća kupovna populacija i treba očekivati sve više web loakcija koje su upravo posvećene ženama.