A na promociji, pedesetak posvećenika. Sve mladi, mlađi od 30 godina. Došli zbog Marčela. A meni milo, što ih ima, i što su tako lepi i tako posvećeni. Došlo mi sve da ih vodim na ručak, ali ne mogu, ja sam samo izdavač. Da sam knjižar, lakše bi mi bilo s tom idejom - ne bi mi ni pala na pamet.
Ovako, dali smo im šargarepu. Em je bolja od štapa, em je dobra za vid, em kad imaš dobar vid možeš da čitaš, em kad čitaš - niko ne može da te pravi na majmuna (ovde opet dugouzlazni na mu i dužina na na).
Više o tome kad bude. Teofil Pančić je odlično govorio, ja sam po običaju imala tremu i uglavnom lupetala, Marko Šelić je premilo biće, divno je pričati i gledati u oči istomišljenike, mešano meso u Gradskoj kafani nije loše.
Nevreme mi je usralo šareni veš.
Koja iz Discipline kičme je novi Ambasador knjige a bilo me sramota da mu tražim autogram, jer sam u grupi Domaćin priredbe. A nije me bilo sramota da u sebi pevušim Ona puni osamnaest godina u junu, ne zna šta da radi kada položi maturski ispit.
will be right back
