Planeta Srbija

Ne, danas nije prvi april i ja vas ne zavlačim. Već sam ranije pomenuo kako je kompanija Misosoft… ovaj, Microsoft najavila podršku za ODF 1.1 u svojoj sledećoj zakrpi za Office paket. OOXML podrška ne postoji ni u najavama. Danas nas dočekuje sledeća izjava čelnika Misosofta… ovaj, Microsofta: "ODF has clearly won. We sell software for a living. The ability to implement ODF in the middle of our ship cycle was just not possible. We couldn’t do that during the release of Office 2007. We’re looking forward and committed to doing more than [ODF-to-OOXML] translators." Kompletan tekst možete naći na: Red Hat Summit panel: Who ‘won’ OOXML battle?

Originalni tekst je objavljen u junskom broju časopisa PCWorld Mikro (članak pod naslovom Microsoft Dynamics CRM 4.0 – da li čuvate svoje klijente?)

Tekst prenosim u celosti zbog interesovanja za ovaj poslovni paket.

U prošlogodišnjem oktobarskom broju Mikra, u tekstu “CRM softver – kupac u centru pažnje” opisali smo upravljanje odnosa s kupcima (customer relationship management, CRM), a sada predstavljamo jedno od mogućih softverskih rešenja za ovu specifičnu oblast – Microsoftov paket Dynamics CRM 4.0. Pomenuto je tada, a korisno je da se podsetimo, da CRM nije samo softver niti tehnologija nego prvenestveno metodologija i strategija poslovanja okrenutog kupcu. Zadovoljan kupac je na globalizovanom tržištu konkuretna prednost i osnov za uspešno poslovanje. Microsoft Dynamics CRM 4.0 je programski paket koji tu strategiju čini i tehnički izvodljivom.

Ovim Microsoftovim programskim paketom pokriveni su osnovni poslovni procesi kao što su prodaja, marketing i podrška posle prodaje. Ti procesi su po svojoj prirodi promenljivi i prilagođavaju se novonastalim tržišnim uslovima i zahtevima. Prilagodljivost softvera omogućava da se Dynamics CRM usaglasi s novim poslovnim procesima; s druge strane, preduzeće sa ovim softverom dobija i iskustvo iz poslovne prakse, rešenje koje je provereno u mnogim firmama i koje se pokazalo kao najbolje u određenoj oblasti poslovanja. Primenom aplikacije Dynamics CRM se ne dobija samo softver već i metodologija poslovnih procesa koja kupca postavlja u centar zbivanja.

Kada se u vidu ima tehnološka platforma (MS SQL Server 2005) na kojoj radi i na kojoj je zasnovan programski paket Dynamics CRM 4.0, integracija s drugim poslovnim softverom (ERP sistemima, finansijskim aplikacijama, računovodstvenim programima i sl.) prilično je pojednostavljena. Platforma omogućava laku i jednostavnu integraciju sa ostalim Microsoftovim poslovnim softverom, ali i s poslovnim programima drugih proizvođača. To olakšava integrisanje ovog programskog paketa s postojećim poslovnim informacionim sistemom, tako da nema potrebe za skupom operacijom promene poslovnog softvera.

Paket Dynamics CRM obuhvata tri osnovna modula: automatizacija prodaje, automatizacija marketinga i upravljanje podrškom posle prodaje. Ta tri modula sadrže svu potrebnu funkcionalnost neophodnu za uspostavljanje dugoročnog kvalitetnog odnosa s kupcem.

U prodajnom modulu se u potpunosti može pratiti proces kupovine: od evidentiranja prodajnih slučajeva, pripreme prodajnog kataloga i cenovnika i pravljenja narudžbenice kupca, do realizacije prodaje, odnosno izrade računa. Otvorena arhitektura Dynamics CRM-a omogućava izvoz podataka iz prodajnog modula u bilo koji računovodstveni softver radi kasnijeg knjiženja.

Automatizacija marketinga je postignuta korišćenjem sačuvanih podataka iz prodajnog modula. Na osnovu tih podataka se kupci grupišu prema interesovanjima, što omogućava organizovanje ciljanih marketinških kampanja i praćenje njihove realizacije i uspešnosti.

Na ova dva modula se prirodno nadovezuje modul za upravljanje podrškom posle prodaje. On je presudno važan za ostvarivanje dugoročnih kvalitetnih odnosa s kupcima, jer omogućava potpunu kontrolu nad prijemom, analizom i rešavanjem dodatnih zahteva kupaca, od analize slučaja i uslužnih zahteva do pravljenja interne baze podataka s tipičnim problemima s kojima se kupci (i prodavci) sreću u svakodnevnom radu.

Microsoft Dynamics CRM 4.0 je zaokruženo rešenje koje nudi brojne mogućnosti, ali prava snaga softvera dolazi do izražaja tek u procesu njegovog prilagođavanja specifičnim poslovnim potrebama. Ne samo što se mogu prilagođavati dodatni parametri i polja za svaki objekat sistema, nego se i pristup sistemu može namenski podesiti prema potrebama poslovanja. Primera radi, sistemu se može pristupati preko interfejsa programskog paketa Outlook, ali i preko čitača Weba, mobilnih uređaja i prilagođenih portala.

Budući da pravljenje izveštaja jedan od najvažnijih poslovnih procesa, razumljivo je što je ta oblast odlično pokrivena. Pored unapred ponuđenih standardnih izveštaja o prodajnim tendencijama, realizovanim porudžbinama, marketinškim aktivnostima i sl., Dynamics CRM omogućuje i pripremu namenskih izveštaja. Od verzije 4.0 je taj proces potpuno integrisan s modulom Reporting Servise iz SQL Servera 2005, što otvara praktično neograničene mogućnosti kada je o izveštavanju reč. Isto tako, ceo sistem je tesno povezan sa aplikacijama iz paketa Office – jednom napravljen izveštaj koji je izvezen u Excel, automatski će biti ažuriran novim podacima iz sistema pri svakom sledećem pokretanju. Svi izveštaji se mogu i grafički prikazati, a postoji i aplikacija “instrument tabla” (eng. Dashboard) u kojoj se mogu postaviti najčešće korišćeni izveštaji radi lakšeg i bržeg pregledanja.

S obzirom na njegove mogućnosti, cena programskog paketa Dynamics CRM 4.0 je zaista veoma povoljna. Iznajmljivanje softvera (OVS ugovor) s pet licenci treba platiti oko 900 dolara godišnje, a za kupovinu bez iznajmljivanja treba izdvojiti oko 3000 dolara (takođe pet licenci). Novina u verziji 4.0 jeste mogućnost licenciranja po uređaju i po korisniku, a predviđena je i mogućnost biranja odgovarajućeg načina licenciranja za svaki specifičan način poslovanja.

Bez obzira na to da li se neka kompanija bavi prodajom robe ili uslugama, uspostavljanje dugoročnog i kvalitetnog odnosa s kupcima je osnovni uslov i neophodnost modernog poslovanja. Microsoftov paket Dynamics CRM je u tom pogledu odličan izbor, jer se radi o alatu koji pomaže da se poslovanje s klijentima realizuje na najpogodniji način.

„Dynamics CRM je našoj firmi omogućio da za klijente vodimo evidenciju softverskih licenci, čime smo znatno unapredili našu uslugu. Smatramo da je izuzetno važno da u svakom trenutku znamo istorijat odnosa s klijentima – ko je šta rekao i kome, kakvu ponudu je poslao, koji je obećani rok isporuke itd. Kada imate prodajni tim od desetak ljudi, koji treba efikasno da usluže preko 1000 klijenata godišnje, morate imati sredstvo koje će vam to omogućiti. U modernim tržišnim uslovima, jednostavno obavljanje posla, makar bilo veoma efikasno i profesionalno, nije dovoljno. Nama Dynamics CRM pomaže da se više angažujemo u saradnji s našim klijentima. Primera radi, aplikacija je tako podešena da, mesec dana nakon isporuke softverskih licenci, automatski generiše zadatak službi postprodajne podrške da pozove klijenta i proveri da li je sve u redu sa instalacijom softvera i da li je klijent obavio sve procedure predviđene za ispravan rad isporučenog softvera. Na taj način svi klijenti dobijaju osećaj da neko brine o njima, a mi možemo da reagujemo na sve zahteve i u svim uslovima. Krajnji rezultat je povećanje stepena zadovoljstva koje klijenti imaju kada sarađuju s našom firmom“, tvrde predstavnici kompanije Extreme iz Beograda.

Već sam vam pomenuo da će Misosoft… ups, Microsoft Office početi da podržava ODF 1.1 ali da neće skoro podržavati i sopstveni OOXML. A zašto? Kako stvari stoje OOXML stoji na kristalnim nogama. Namerno sam sačekao sa donošenjem vesti da vidim kako će se stvari odvijati. No, kako trenutno stvari stoje sve je više zemalja sa žalbama na izglasavanje OOXML-a standadrom. Naime, prvo je Južna Afrika protestvovala na zvaničnom nivou. Moram priznati da me je ova vest obradovala ali sam ostao uzdržan. Zatim sam jutros pročitao da je i Brazil podneo zvaničnu pritužbu na BRM i izglasavanje OOXML-a. A upravo saznajem da je i Indija podnela žalbu. Još jedna interesantna informacija je i to da je ovo prvi put u istoriji ISO-a da je uopšte neko podneo žalbu na izglasavanje standarda. Pitam se zašto? Čekamo dalji razvoj situacije ali moram da priznam da mi sve ovo postaje jako zabavno.

Najavljen još u sedmom mesecu prošle godine, Microsoft se od skoro pojavljuje sa projektom LiveStation i priključuje u trku “Televizija na Internetu”. Projekat je još uvek u zatvorenoj beta verziji, ali posle prijavljivanja na stranicu namenjenu za to, vrlo brzo dobijate pozivnicu.

Kao Internet TV sam koristio dosta dugo Joost i Miro, ali Microsoftov LiveStation mi je nekako mnogo bolje legao. Doduše ovi prvo pomenuti i nisu direktna konkurencije jer se radi o VoD (video na zahtev), a LiveStation je TV On live.

LiveStation je Microsoft razvio u kooperaciji sa britanskom kompanijom Skinkers. Za prenos slike i zvuka, Microsoft koristi oprobanu peer-to-peer tehnologiju koja mi se čini za razliku od Joosta mnogo optimalnija i manje zahtevnija u resursima. Koristi format Silverlight, koji takođe dolazi iz Microsoft kuhinje.

Korištenje LiveStation-a je totalno jednostavno i već uobičajeno za Internet TV. Preuzimanje i instalacija programa na vašu mašinu, dobar Internet protok (minimum 800kbps), komp koji u sebi ima procesor od minimum 1.5 Ghz i Windows XP (sp2) ili Vista. Uskoro se najavljuje i verzija programa za Mac OS X kao i za mobilne telefone (pretpostavljam Windows mobile 6 ?).

Trenutno, u ovoj beta verziji LiveStation-a, ako gledate iz Evrope, imate na raspolaganje 8 TV kanala koji su na engleskom i francuskom jeziku (Al-Jazeera, BBC News 24, BBC World, Bloomberg Television, EuroNews, France 24, i>Télé, Sky News) kao i dve radio stanice na engleskom jeziku (BBC Radio 4, BBC World Service).

Glasine kažu da je puštanje u komercijalu predviđeno za sredinu ove godine, kada će se pojaviti mnogo više kanala kao i još neke interesantne opcije kao što su dugme pauza ili opet mogućnost biranja sa koje kamere ćete pratiti On Live dešavanja (npr. koncert).

Posle par dana testiranja sam više nego zadovoljan sa servisom. LiveStation je čak počeo da mi stoji po defaultu na drugom ekranu stalno upaljen (doduše sa ugašenim zvukom :)). Zaista preporučujem..

p.s. Za sve koji su nestrpljivi da čekaju registraciju pa poziv od Microsofta, imam 10 pozivnica. Ko je zainteresovan neka ostavi komentar. Ne zaboravite da ostavite naravno ispravan mail ;)

Read this post in English and Download.

Ово је први запис који ћу делимично писати на (Тарзан)енглеском језику, јер ће можда некоме да затреба, као и мој први програмчић за Windows од када корисим GNU/Linux (не, ово није првоаприлска шала, мада тако звучи )

WinPWC или Windows Perl Wallpaper Clock је Perl скрипта која од компоненти за Wallpaper Clock саставља позадину за радну површину на Windows XP, чува је као датотеку C:\Windows\wallpaper.bmp а онда ту слику поставља као активну позадину радне површине. Ово ради сваког минута како би ажурирао приказано време на екрану.

Цена коштања овог програмчића није у новцу већ у међузависностима (успут, програм је бесплатан и слободан). Да би радио, на рачунару мора да буду инсталирани ActivePerl (или нека друга имплементација Perl-а за Windows систем), Win32::API и ImageMagick.

Преузимање пакетића у ZIP архиви величине 15 KB са доњег линка за преузимање.

Сваки савет за корекцију енглеског преписа испод је добро дошла

WinPWC or Windows Perl Wallpaper Clock is Perl script that compose desktop wallpaper for Windows XP with components from Wallpaper Clock. Composed wallpaper is saved as C:\Windows\wallpaper.bmp and then set as active desktop background. This proces updates one time per minute, to simulate clock.

Price of this software has not in money - they cost no money and is free (free as beer and free as freedom), but there is some dependencies. To work, WinWPC require ActivePerl (or other Perl implementation for Windows), Win32::API and ImageMagick.

Пакет можете преузети одавде: WinPWC 0.5

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Miguel de Icaza, između ostalog posvećenik kloniranju Microsoftovih tehnologija, nedavno se tokom učešća na konferenciji MIX08 u Las Vegasu kako mediji tvrde (ni ja se takođe ne sećam da je pre toga uradio sličnu stvar) prvi put kitički osvrnuo na patentni ugovor koji je Novell sklopio na MS-om.

Pored  Monoa, Icaza i Novell su se upustili u portovanje Silverlighta na GNU/Linux. Pošto je MS “pustio Novell da taj posao uradi umesto njih, s obzirom na njihovo iskustvo sa Linux OS-om”, svi korisnici koji Moonlight preuzmu sa Novellovih servera, prema Icazi (što mu bezuslovno verujem) neće imati problema sa patentima. Microsoft naime svakom korisniku koji preuzme Moonlight oprašta milion dolara vredne kodeke, što je plod saranje sa Novellom.

Mozillinog predstavnika je ovaj detalj doveo do pitanja o sudbini ove zaštite sa redistribuiranim verzijama/kopijama Moonlighta.U tom slučaju ona ne postoji, to jest potrebno je kontaktirati Microsoft.

Više o ovome na LinuxWorld.com i regdeveloper.co.uk

Ubrzo nakon BRM-a su u javnost procurela pisma koja je MS slao nevladinim organizacijama u Indiji:

Update 0.3:

Novo u verziji 0.2

- - - - -

Biće reči o ovome još kako narednih dana, a za početak pogledajte sveže informacije o BRM-u koji se ovih dana događao u Ženevi:

Narednih dana ću se pozabaviti i temom “Srpska komisija za kancelariski otvoreni XML - sastanak 2 od 2″, što će pratiti globalna dogadjanja u narednih mesec dana.

Danas Microsoft i zvanično predstavlja novu liniju proizvoda (Win Server 2008, SQL Server 2008, i Visual Studio 2008) koji bi trebalo da kompaniji iz Redmonda zaleče rane nastale lošom tržišnom pozicijom Vista operativnog sistema kao i da joj učvrste položaj na respektivnim tržištima. Evropska komisija očito nije imala sluha za “slavljeničku” atmosferu u Virdžiniji pa je danas donela odluku o visini kazne koju Microsoft treba da plati zbog nepoštovanja odluka komisije iz 2004. godine o načinu na koji kompanija “prodaje” svoje znanje. Iznos danas dosuđene kazne je 1,35 milijardi američkih dolara, čime se ukupna kazna, računajući i prethodne, koju Microsoft treba da plati popela na “fantastičnih” 2,3 milijarde američkih dolara i najveća je do sada pojedinačna izrečena kazna na tržištu Unije.

S’ druge strane Atlantika, pronalazač iz Gvatemale Karlos Armando Amado (Carlos Armando Amado) koji je na suđenju sa porotom već dobio spor oko povrede svog patenta u Microsoft Office paketu očekuje konačnu odluku o iznosu naknade štete koji će mu biti isplaćen za svaku prodatu kopiju Office paketa. Pošto od početka suđenja niko nije sporio postojanje povrede patenta “koplja se lome” oko iznosa od 4 (dosudila porota) ili 12 američkih centa (odluka po žalbi oštećenog) što je još uvek daleko manje od traženog iznosa od 2 američka dolara.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Razvojni centar Microsoft-a u Velikoj Britaniji došao je na zanimljivu ideju da ispravke i sigurnosne zakrpe klijentima isporučuju koristeći programe slične konceptu internet crva. Kako kaže Milan Vojnović, vođa projekta, “dobroćudne” zakrpe koje koriste logiku “zloćudnih” crva šire se brže kroz mreže ugroženih ili prethodno zaraženih računara jer ne zahtevaju niti centralni server niti intervenciju korisnika (sic!).

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Novi program Microsofta koji studentima daje mogućnost korišćenja nekoliko verzija razvojnih alata besplatno!

Na adresi https://downloads.channel8.msdn.com/ možete pregledati šta sve od softvera je u ponudi, a paket obuhvata i Windows 2003 Server, SQL server i Game Studio 2.0!

Inače, dosadašnja praksa je bila da se studenti uče na piratizovanim programima, a danas očigledno imaju mogućnost da to rade potpuno legalno i sa podrškom Microsofta. Nisu ni oni ludi, jer im je to najača baza za budućnost. Koga briga za spajanje sa Yahoo-om, kad mogu imati studente svijeta koji smišljaju nove Web 2.0 aplikacije na svom besplatnom softveru. Brilijantan potez koji će najviše zaboljeti Adobe (silverlight vs. flash) i Open Source (Visual studio vs. free development).

Pitam se da li naše školske ustanove, uopšte imaju pojma o ovom programu. Naravno da BiH/RS ne stoji među zemljama koje su trenutno u programu. Vjerovatno zato što čelni ljudi, a bogami i SOBL imaju pametnijeg posla - igranja zavađenih strana.

Roćko

Пре пар дана је поклон HP iPAQ h5550 одбио да се ујутру, после поподневног рада, стартује. Једноставно не реагује на дугме за паљење; јуче је радио, данас не ради. Не пали чак ни када је укључен на пуњач/исправљач, не може чак ни да се ресетује. Једнсотавно је умро.

Док га не однесем на поправку (а не знам ни ко то може да уради), већина докумената које сам писао на њему, на жалост, остали су на интерној меморији. Тек пар дана пред „отказивање послушности“ пребацио сам неколико докумената на меморијску картицу, и један од тих докумената ми баш ових дана треба. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Рачунари.

Kada sam rekao da ostanete natjunirani u poslednjem članku o OOXML-u mislio sam na ovaj momenat. Na FSN-u smo već objavili info o konstitutivnom sastanku komisije KS I1/34 koja u okviru ISS-a lupa šakom o sto kada je sudbina srpskog glasa u OOXML-u kao ISO standardu u pitanju. Naravno, komisija je komisija, a realnost na žalost malo drugačija.

Originalni tekst je objavljen u novembarskom broju časopisa PCWorld Mikro (članak pod naslovom NAV Express – poslovni paket za mala preduzeća)

Tekst prenosim u celosti zbog interesovanja za ovaj poslovni paket.

Posle velikog broja uspešnih implementacija poslovnog paketa Microsoft Dynamics NAV (nekada Microsoft Business Solutions Navision) i analize potreba ovdašnjih korisnika iz domena malih i srednjih preduzeća, Microsoft je u saradnji sa svojim partnerima u Srbiji ponudio zaokruženo poslovno rešenje za mala preduzeća, prilagođeno njihovim potrebama i uslovima domaćeg tržišta. Potrudili smo se da ustanovimo koliko će paket Microsoft Dynamics NAV Express opravdati očekivanja i ostvariti san o poslovanju „pritiskom na dugme“ čak i u preduzećima s manje od 20 zaposlenih. S obzirom na to da se uobličavanju ovoga paketa pristupilo nedavno, očigledno je za vrlo kratko vreme obavljen veliki posao i sada su korisnicima na raspolaganju svi moduli potrebni za rad jednog preduzeća u Srbiji, u potpunosti prilagođeni našem zakonodavstvu. Rezultat ovoga projekta je poslovni softver koji odgovara potrebama ovdašnjih malih preduzeća, s unapred konfigurisanim modulima koji se uz minimalna podešavanja mogu prilagoditi različitim tipovima poslovanja. Uz NAV Express se dobija i iscrpno korisničko uputstvo u štampanom obliku, ali je u softver ugrađen i sistem pomoći preveden na srpski, dostupan pritiskom na taster F1. Isto tako, Microsoft je sa svojim partnerima pripremio i nekoliko specifičnih uputstava koja detaljnije obrađuju primenu NAV Expressa u određenim poslovnim procesima. NAV Express i u osnovnom obliku pokriva ukupno poslovanje malih preduzeća. Naravno, preciznija podešavanja u skladu s potrebama korisnika su neophodna za udobniji i kvalitetniji svakodnevni rad.

Nabavka robe, praćenje zaliha, pripremanje ponuda kupcima, fakturisanje i naplata su operativni procesi koji se svakodnevno odvijaju u jednom preduzeću. Pored ovih standardnih procesa, u NAV Expressu je podržana i osnovna varijanta proizvodnje (koja obuhvata sastavnice), pokriveni su marketinški poslovi (prvenstveno upravljanje kontaktima), kao i računovodstveni deo u celini, od automatizovanog knjiženja do obračuna zarada i osnovnih sredstava. Svi dokumenti, podaci i procesi su međusobno povezani, tako da se podaci ne moraju dva puta unositi, niti ima potrebe za bilo kakvim prekucavanjem.

Navešćemo nekoliko primera koji to odlično ilustruju. Poznato je da ceo postupak nabavke robe mora biti detaljno „pokriven“ dokumentacijom, a njen obim čak i u manjim firmama može zadavati glavobolje. Pomoću NAV Expressa se u svakom trenutku mogu pregledati potrebne količine za naručivanje, bilo po zahtevima prodaje ili po nalozima iz proizvodnje, a omogućeno je i ručno pripremanje porudžbenica. Ukoliko se u programu prethodno napravi plan naručivanja, porudžbenice dobavljačima se mogu i potpuno automatski pripremati, a izvršavaće se kada stanje lagera određene robe ili sirovine padne ispod zadate granice.

Prodaja i marketing, kao iznimno važni poslovni procesi, maksimalno koriste prednosti međusobne povezanosti podataka u sistemu. Primera radi, prilikom pisanja fakture za određenog kupca mogu se učitati stavke iz bilo koje ponude, porudžbine ili nekog drugog povezanog dokumenta. Ako se proces fakturisanja odvija u fazama, u račun se mogu učitati artikli ili drugi resursi koji su u vezi samo sa određenom fazom posla. Maloprodaja i svi postupci njenog evidentiranja biće razrađeni u verziji NAVExpress +, u koju će potom certifikovani Microsoftovi partneri iz Srbije moći da integrišu svoja rešenja, od kojih se neka već koriste u maloprodajnim lancima širom zemlje.

Posebno interesantan deo marketinškog modula NAV Expressa jeste segment koji pokriva osnovnu CRM funkcionalnost (Customer Relationship Management, CRM – tu oblast smo detaljno razmatrali u oktobarskom broju časopisa Mikro PC World). Ovaj deo olakšava praćenje pojedinačnih klijenata, analizu njihovih narudžbina i potreba i, zahvaljujući podacima dobijenim tom analizom, proaktivno delovanje u prodaji. Ako u vidu imamo sve navedeno, kao i veliko iskustvo Microsofta u stvaranju osnovne verzije Dynamics NAV-a koje je pretočeno u NAV Express, nema mesta bojazni da bi mogli iskrsnuti problemi u odvijanju bilo kog poslovnog procesa u preduzeću.

Kvalitetno izveštavanje, koje prikazuje aktuelne i realne rezultate poslovanja, osnov je za dobro funkcionisanje preduzeća. Ako firma dobro radi ali nema kvalitetne izveštaje, može dobiti potpuno pogrešnu sliku o svom poslovanju. Jednostavnost dobijanja izveštaja je drugi parametar kvalitetnog izveštavanja, a NAV Express zadovoljava oba ova važna kriterijuma. Ovaj paket sadrži dovoljan broj kvalitetnih, unapred pripremljenih izveštaja, a postoji i mogućnost dodavanja specifičnih izveštaja. Od standardnih, izdvajamo izveštaje o prodaji, nabavci, prometu, dugovanjima i potraživanjima, a među specifičnim su izveštaji povezani s modulom za planiranje resursa (koji prikazuju stvarne i planirane troškove pojedinačnih poslova i sl.). Podrazumeva se da je skoro sve izveštaje moguće izvesti u Microsoft Excel i u tom programu ih dodatno obraditi i analizirati dobijene podatke. Kvalitetno i brzo izveštavanje omogućava potpun uvid u poslovanje preduzeća i jedan je od glavnih razloga za investiranje u ovakav paket.

Skoro svi lokalizovani moduli „starijeg rođaka“ Dynamics NAV-a našli su se i u NAV Expressu. To podrazumeva ključne računovodstvene module s funkcijama specifičnim za našu zemlju, poput glavne knjige s kontnim planom i potrebnom analitikom, kao i module za obračun zarada, osnovna sredstva, evidenciju dugovanja i potraživanja i obračun PDV-a. Važan je i modul prodaje, koji obuhvata kompletnu evidenciju kupaca, cenovnike, popuste, fakturisanje i porudžbine, a u neposrednoj vezi s njim je i modul nabavke. Upravljanje zalihama je standardni deo ovog paketa i podrazumeva evidenciju artikala i njihovih lokacija, planiranje i vođenje zaliha, njihov obračun, kao i praćenje direktnih troškova nabavke, što može biti važno za preduzeća s više međusobno udaljenih ogranaka.

Moramo ponovo da naglasimo važnost postojanja CRM modula u osnovnom obliku, s obzirom na to da je omogućeno njegovo povezivanje s Microsoftovim Outlookom. Svi poslovni kontakti se iz Outlooka mogu učitati u NAV Express, a velika pogodnost je mogućnost sinhronizovanja ova dva programa – tako korisnici bilo koje od ove dve aplikacije uvek imaju ažuran spisak poslovnih partnera.

Po specifičnim opcijama izdvaja se modul za planiranje resursa. On omogućava definisanje i planiranje ukupnih troškova poslovanja. To znači da u svakom trenutku postoji mogućnost uvida u isplativost bilo kog poslovnog procesa u preduzeću, što može biti značajno i za prodaju i za proizvodnju. Isto tako, u ovome modulu se može definisati i budžet za obavljanje određenog posla i kasnije upoređivati predviđena sredstva sa stvarnim troškovima tog posla. Posebna pogodnost je mogućnost definisanja angažovanja svakog resursa i planiranje realizacije poslova u skladu s vremenskom raspoloživošću tih resursa.

Pored standardne ulazno-izlazne dokumentacije, potpuno su podržani i ostali tipovi dokumenata kao što su knjižna odobrenja, avansni računi i sl. U doglednoj budućnosti treba očekivati i integrisanje sa B2B (Business to Business) i B2C (Business to Customer) portalima, zasnovanim na Microsoftovim rešenjima ili projektima nezavisnih proizvođača, čime bi se zaokružili poslovni procesi u najvećem broju preduzeća u Srbiji.

Svi opisani moduli vrlo detaljno pokrivaju poslovne procese kojima su namenjeni. Upravo ta činjenica, kao i tesna povezanost svih modula, prava su snaga poslovnog rešenja Microsoft Dynamics NAV Express. Međutim, za NAV Express je karakteristično to što su skoro svi moduli unapred podešeni, tako da njihova primena ne zahteva ni veliki utrošak vremena i ostavlja prostor za precizno podešavanje celog sistema. Samim tim su i troškovi implementacije manji, pa je ovaj paket prihvatljiv i za preduzeća koja dosad nisu ni razmišljala o složenim i sveobuhvatnim poslovnim rešenjima. Osim povezanosti podataka u samom NAV Expressu, oni se mogu povezati i sa ostalim programima iz paketa Microsoft Office, a naročito je korisna pomenuta veza sa Outlookom u modulu Marketing.

Imali smo priliku da čujemo i utiske jednog od prvih korisnika NAV Expressa. Nedavno osnovana firma DeployIT.ms iz Beograda se primarno bavi pružanjem usluga konsaltinga u domenu projektovanja i primene informacionih sistema zasnovanih na Microsoftovim tehnologijama. „Naš posao zahteva pravovremenu i tačnu reakciju na zahteve klijenata, a kako je njihov broj svakim danom sve veći, takva reakcija nije ni moguća bez odgovarajuće podrške u vidu namenskog softvera, kao što je CRM funkcionalnost Microsoft Dynamics NAV Expressa. Pomoću ovoga paketa, naši stručnjaci mogu u svakom trenutku da znaju sve relevantne podatke o klijentu za kojeg pripremaju uslugu. To znato doprinosi efikasnosti rada, a shodno tome i zadovoljstvu klijenata, što je presudno u poslu kao što je IT konsalting“, naglasio je Srđan Stošić, generalni direktor ovog preduzeća, i dodao: „Moderne komunikacije i uređaji Windows Mobile omogućavaju mi, i kad sam van kancelarije, da za samo nekoliko minuta uvidim šta je potrebno klijentu, da osmislim rešenje i da ga u najkraćem mogućem roku prosledim kolegama na terenu – i sve to bez dužeg prekidanja posla koji radim. Upravo se u ovakvim mogućnostima ogleda moć platforme kao što NAV Express, koja podiže produktivnost na viši nivo i pruža prostor za rast naše, zasad male kompanije.“

Cena implementacije NAV Expressa zavisi od broja istovremenih korisnika za koje se plaća licenca. Ovaj poslovni paket se prodaje u verzijama za jednog, tri, pet, osam ili dvanaest istovremenih korisnika, pri čemu se cena po pojedinačnom korisniku snižava s povećavanjem njihovog ukupnog broja. Drugim rečima, NAV Express možete instalirati i koristiti na svim računarima u preduzeću, ali ste ograničeni maksimalnim brojem istovremenih korisnika, u zavisnosti od kupljenog paketa. Što se konkretnih iznosa tiče, paket za jednog korisnika košta 3.500 evra; za prosečnu implementaciju od pet istovremenih korisnika cena po jednom je 2.000 evra, dok je za maksimalnih 12 korisnika potrebno ukupno 18.000 evra. To nipošto nije mali izdatak, ali kad se uzme u obzir šta sve NAV Express nudi, cene zaista nisu previsoke, naročito ne za rešenje iza kojeg stoji najveći svetski proizvođač komercijalnog softvera. Troškovi implementacije su, zahvaljujući unapred definisanim modulima, manji od uobičajenih, a u cenu je uračunata i obuka zaposlenih za korišćenje NAV Expressa. Međutim, s obzirom na ciljno tržište, a to su mala preduzeća u Srbiji, cena od 2.000 evra za jednog korisnika, makar i sa uračunatih 120 radnih časova za implementaciju i obuku korisnika, pa i uz dodatne prednosti kao što su korisničko uputstvo i usluga održavanja softvera, možda i jeste visoka. Da li je naše tržište zrelo za rešenje kao što je Microsoft Dynamics NAV Express uskoro ćemo saznati.

Korisna adresa: www.microsoft.com/scg/businesssolutions/navexpress/default.mspx.

Majkrosoft Internet Eksplorer juče je i konačno izvojevao pobedu u “ratu internet pregledača” - Netskejp i zvanično odlazi u istoriju. Pirova pobeda imajući u vidu da AOL, dosadašnji vlasnik Netskejpa, svojim korisnicima preporučuje proizvod Mozilla fondacije - Fajerfoks.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Просто је невероватно колико се појединци или чудна удружења која ничу на све стране као печурке после кише, играју темом легалности у Србији. Већ сам писао о нелегалном софтверу у Влади Србије, а сада пишем о фамозном фантомском удружењу legalno.org чија „Програмска начела организације“ почињу овако:

2008. godina je na pragu. Srbija dobija novi nacionalni domen .RS i ubrzano se približava EU. Vreme je da sada svi zajedno radimo na boljem imidžu zemlje i popravljanju istog u svetu.

Како даље кажу

Državno zakonodavstvo je još slabo i nema institucije da se obračuna sa narastajućim web kriminalom

И само због тога је група вебмастера „душебрижника“, жељна да помогне држави, дошла на идеју да се скупи и оснује невладину организацију „Legalno.Org“. И то је супер, лепо је да се људи удружују, али би требали да знају и где се оснивају, пошто ја не знам где је место на коме је ова организација настала (цитирам: „Domu Sindikata Srbije“). Зар то постоји?

Поменути добротвори имају циљ да се обрачунају са свим веб гусарима и сачувају лик и дело Србије, и то како против оних у земљи, тако и оних ван земље. Користиће сва правна средства у те сврхе, утицаће на домаће хостинг провајдере, позиваће се на законску регулативу страних земаља у којима страни хостинг провајдери хостују гусарске сајтове, све како би исти били угашени а њихови власници кажњени. Не крију намеру да

U krajnjoj meri preduzećemo hakovanje istih, ako se sva legalna sredstva borbe iscrpe.

Да ли је неко обавестио ове „вебмастере“ и „легалисте“ да је хаковање у смислу у коме га они помињу нелегална радња? Да подсетим, помињу га у циљу коришћења сигурносних пропуста у туђем софтверу како би без правних основа дошли до информација о власницима. Дакле, legalno.org ће користити и нелегалне мере у свом циљу осветла образ Србије.

Реченица којом се „Програмска начела“ завршавају су прича за себе:

Da ne budemo tamna mrlja na svetskoj mapi u pogledu piraterije i drugih nepravilnosti na webu.

Србија је, као и у многим другим сферама, на жалост на дну листе било које врсте. Једино предњачимо по питању моралиста и легалиста. Господо, софтвер се не пиратизује у Србији већ у другим државама попут Амрике, Кине, Русије, Шведске и маси других. Информишите се о ономе о чему хоћете да пишете и „радите“.

Још једна занимљивост што се ове смејурије тиче јесте веб страница организације. Наиме, дотични користе WordPress CMS као софтверску основу уфиловану у тему Glossy Blue (коју сам раније користио за „Записе“). Једино што су превидели, случајно или намерно, јесте да су одстранили лиценцу и једног и другог производа из подножја стране (fotoer-а).

Поменута господа изгледа нису прочитала следећи услов лиценце за тему GlossyBlue:

A link back to N.Design Studio must be retained in the footer (either modified or unmodified)

Такође су превидели ГНУ ОЈЛ услов да се материјал објављен под том лиценцом може третирати на разне начине, докле год стоји референца о ауторима (члан 2, алинеја а). Како је са legalno.org странице уклоњена лиценца и WordPress Copyright а страница не служи у сврху блоговања појединца већ организације, тиме је, чини ми се, прекршена још једна заштита интелектуалне својине, коју legalno.org пропагира.

Право је чудо што је писање коментара на легалне текстове могуће само регистрованим члановима сајта legalno.org. Такође се питам да ли су ово све написали у легалном Microsoft Word-у на легалном Windows-у, или ипак лицемерно користе нелегалан софтвер?

Нигде име, нешто опипљиво, само виртуелно трабуњање о недовољно истраженој теми за коју су они потковани а државне институције нису. Да није тужно, било би смешно.

Да будем искрен, мени цела ова прича личи на „рат домаће веб мафије“. Моја верзија (параноидне) приче гласи: Пера, Мика и Лаза који држе пиратски сајт „ми смо пирати“ због лошег пословања сајта дошла је на идеју да дискредитује све остале пиратске сајтове са домаћим матеирјалом како би се домогла популарности. Можда су се чак Жика (власник сајта „ми смо први“) и Пера (један од власника сајта „ми смо пирати“) покошкали на форуму „ми смо први“ па је Пера смислио паклени план да се Жики освети и угаси му сајт.

А сада одох да им пријавим сајт legalno.org за кршење права интелектулане својине да предузму све потребне мере и угасе га, као што су угасили остале нелегалне сајтове.

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Веб, Скандал, Филозофија.

Nebitnom zgodom sam se juče našao na šalteru Fonda za PIO u Nemanjinoj 30, i čekajući na papir koji mi je trebao spazio sam Windows na računaru službenice sa druge strane stakla. Pažljiviji pogled na njen monitor je otkrio da sav posao obavlja u jednom prozoru koji predstavlja terminal povezan preko telneta na GNU/Linux server.

Iako će mnogi reći da to nije ništa čudno, ponekad stvarno ne mogu da verujem da odgovorni za IS u toj zgradi toliko ne znaju posao kojim se bave, ukoliko ne postoji neki razuman razlog za odabir rešenja koje je primenjeno, u šta sumnjam. Telnet login je moguć čak i za mobilnog telefona, da ne govorim o slobodnim, besplatnim i boljim operativnim sistemima od Windowsa koji bi besprekorno obavili posao. Neću ni da pominjem uštede, obzirom da se radi o vašim parama, ukoliko živite u Srbiji.

Poslednjih par godina sa zanimanjem pratim OLPC projekat - Jedan laptop za svako dete (One Laptop Per Child) - popularno laptop za $100 (tačnije $200) čija konačna faza realizacije (verovatno) treba da započne sredinom novembra. OLPC je, kao što i vrapci znaju, namenjen pre svega deci nerazvijenih i zemalja u razvoju dok se početak prodaje, po dupliranim cenama, očekuje u SAD i Kanadi u okviru dobrotvorne kampanje “Daj 1 Kupi 1″ (Give 1 Get 1), a zatim i prve “redovne” isporuke za Peru i Urugvaj. OLPC XO mašine zasnovane su na AMD i Marvell Technology hardveru a platformu pokreće GNU Linux distribucija pod pokroviteljstvom kompanije Red Hat. Proizvodnja OLPC XO računara poverena je kineskoj Quanta Computer Inc. sa kapacitetom godišnje proizvodnje merenim u milionima (GNU Linux) računara.

Gledano kroz prizmu budućih demografskih trendova OLPC je namenjen deci u zemljama koje, za razliku od danas najvećih tržišta računara koja stare, očekuju priliv mlađeg stanovništva čime bi jedna od najvažnijih, ako ne i glavna, prednost Windows operativnih sistema (što kupljenih što “kupljenih” na šta je Microsoft spreman da, i pored sve buke oko piraterije, često zažmuri) kompanije Microsoft - njihova “sveprisutnost/prepoznatljivost” na personalnim računarima širom Sveta bila dovedena u pitanje. Sad ako ste pomislili da će Microsoft sedeti skrštenih ruku, čekati da školarci širom Sveta kasnije shvate da je Windows bolji od Linuksa, i time propustiti priliku da za “tuđe pare” svoje operativne sisteme predstavi populaciji od koje zavisi budućnost tržišta računara - prevarili ste se. Potpredsednik kompanije Microsoft Vil Pol (Will Pole), u izjavi datoj Reuters-u, kaže kako “Microsoft ulaže ne mala sredstva u kreiranje osnovne verzije Windows XP operativnog sistema za OLPC ali da su najmanje par meseci udaljeni od praktičnog rešenja”.

Iz reakcija OLPC zajednice na ovu izjavu stiče se potpuno drugačija slika o učešću Microsoft-a u OLPC projektu, gde su po tvrdnjama upućenih, tretirani istovetno kao i 1,500 ostalih učesnika u procesu kreiranja programske podrške za OLPC. Čak šta više - nedostatak “specijalnog” tretmana za džina iz Redmonda često dovodi do smešnih situacija u kojima je Microsoft, koji raspolaže sa nekoliko OLPC računara za razvoj “svoje vizije” operativnog sistema, prinuđen da se za pomoć obrati razvojnom timu konkurentskog Red Hat-a.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

www.jus.org.yu:Zbog velikog interesovanja koje je u javnosti izazvalo pojavljivanje nacrta međunarodnog standarda ISO/IEC DIS 29500, Information technology – Office open XML file formats, Institut za standardizaciju Srbije poziva sve zainteresovane strane u našoj zemlji da predlože svoje predstavnike za članove Komisije za standarde i srodne dokumente iz oblasti jezika za opisivanje i obradu dokumenata, KS I1/34. U nadležnosti ove komisije, pored ostalog, biće i usvajanje nacionalnog stava u vezi sa donošenjem pomenutog međunarodnog standarda. Kao što je poznato, standard ISO/IEC DIS 29500 priprema međunarodni tehnički potkomitet ISO/IEC JTC 1/SC 34, Document description and processing languages, ali donošenje ovog standarda je u međuvremenu odloženo. Više o tome»

Najzanimljivija informacija koja se u PDF-u može videti jeste produžetak roka, koji je prema prethodnim informacijama istekao 15. oktobra. Novi termin do kog bi prijave trebalo da stignu je 30. novembar, što uz postavljanje ove informacije “na izvol’te” predstavlja pozitivan pomak u odnosu na pređašnje stanje. Stay tuned…

Читам сада чланак „Пиратерија у влади“ на Press OnLine и најежи ми се свака могућа длака на телу од глупости.

Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије Microsoft Windows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.

И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије - Интернет.

Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.

Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:

сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.

Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.

Г-дин Бобар још каже:

Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“

Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.

НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Вести, Рачунари, Скандал.

Microsoft je uradio pravi potez - ponudio je Internet Explorer 7 svima - bez obzira da li imate legalni Windows operativni sistem ili ne (do sada ste mogli da ga koristite samo ako imate valjanu kopiju Windowsa).

Iako ja više volim Firefox, ovo je dobra odluka - IE6 je zastareo, pun rupa. IE7 donosi moderniji način da surfujete i da do informacije sa Mreže dođete na lakši, udobniji i sigurniji način.

Prošetajte se do Windows Update sajta i skinite vašu kopiju; ako više volite da skinete sami arhivu, evo linka za Windows XP SP2:

http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?FamilyId=9AE91EBE-3385-447C-8A30-081805B2F90B

(15 Mb)

Istražujući za članak o dešavanjima “iza” pozitivnih glasova za OOXML od Hrvatske i Srbije, došao sam do informacije da Institut za standardizaciju Srbije (ISS) u vreme i pre glasanja nije imao tehnički odbor, odnosno bilo kakvo telo koje se ovim pitanjem pozabavilo da adektvatan način (neka me neko ispravi ako grešim). Šta više, ISS je još uvek u formiranju, ali se stvari kako tako kreću napred.

ISS je pre desetak dana doneo odluku o formiranju “grupe za informacione tehnologije” koja će se baviti “standardizacijom u oblasti strukture dokumenata, jezika i pripadajućih sredstava za opisivanje i obradu složenih i hipermedijalnih dokumenata”, što se odnosi i na OOXML. Prema tome, sada bar formalno imamo komisiju koja će biti nadležna za ovo pitanje.

Odluka je objavljena u informatoru 9-2007, od 30 septembra 2007. Samim tim je ova odluka formalno javna, ali se u isto vreme na sajtu nije pojavila ama baš ni jedna informacija o ovome u obliku čitljivom van PDF čitača. Na taj način je opšta javnost uskraćena za blagovremenu infromaciju, obzirom da je potpuno neadekvatno očekivati da u vreme kada informacije putuju skoro brzinom svetlosti, vršimo iskopavanja po stranicama informatora.

U nastavku je odlomak iz biltena koji sadrži ono što nas zanima u ovoj priči, a ukoliko preuzimate PDF, tekst počinje na 33. strani. Nove informacije uskoro…

Nestašica developera, nova marketinška taktika, pljuvanje pa lizanje ili šta već, u svakom slučaju, izvorni kod .NET-a će postati dostupan javnosti. Nadam se na nema onih koji su pomislili da ovaj framework postaje slobodni softver, a ukoliko vam je kroz glavu prošlo “opensource” opet ste se prevarili. Kod će biti dostupan pod Ms-RL-om (Microsoft Reference License), što znači možete da gledate, ali bez pipanja.

Prema tome, korisnici koji prihvate licencu dobijaju uvid u izvorni kod, ali ne i mogućnost da nešto urade sa njim. Uočene bube mogu se kulturno i legalno prijaviti Microsoftu, koji dalje odlučuje o sudbini ispravke. Drugim rečima, more eyes less bugs, under control.

Pravne implikacije ovakvog pristupa se odnose na neke copyright zakone koji dostupnost originala uzimaju kao veoma bitan argument za pri eventualnim sporovima. Microsoft stoga preporučuje kompanijama koje ne žele da njihovi zaposleni vide kod .NET-a jednostavno odbijanje pomenute licence.

Nadam se da developeri neće nasesti na ovaj pokušaj i postati besplatna podrška Microsoftu bez ikakvih prava na svoj doprinos. Takođe je jasno da MS ne želi da se bilo ko sem onih koji bi trebalo da posalju bugfix bavi kodom, što je uspešno po njih rešeno licencom pod kojom će se .NET objavljivati.

Pre par nedelja sam zahvaljujući prijatelju iz Indije, Fredu Noronhi, došao u kontakt sa urednikom Linux Worlda koji se zainteresovao za slučaj OOXML i dešavanja koja su prethodila glasovima iz regiona.

Razmišljajući o konceptu priče došao sam na ideju da obradim dve relativno slične države, koje su nekako, bez namere da omalovažim ostale, ogledalo ex YU regiona. Da ne dužim dalje o razlozima svog izbora, odluka je pala na Srbiju i Hrvatsku. Dodatni razlog za to su i informacije koje sam uspeo da prikupim, pri čemu bih skrenuo pažnju na HULK-ovog blogera pod aliasom Fuzzy koji mi je bio odličan izvor i koji je generalno sjajno ispratio tamošnja događanja vezana za CSI.

Siguran sam da su slučajevi poput srpskog i hrvatskog samo deo lakih glasova koje je MS prikupio širom sveta među sličnim državama. Iako sam siguran da “worldwide shame” koji će članak delom izazvati neće imati lokalnog uticaja, dobro je evidentirati i globalnoj javnosti što bolje prezentovati pritajene procese i fantome u tehničkim odborima, ukoliko uopšte postoje.

Članak je ovde, i još uvek na prvoj strani, a možda i više nije. Ah da, “Linux users” je delo urednika.